Српска независност

^ н пред цол^ ^равосдавном лјом и позивам ифодну скуи-

иЈ^ину да изрече делима. м да узли цркву, која је нар

кроз толико веков 1;о Ј а уједиљава

Србе из разних веже за друге роде а нарочито

всуду о вашим заштиту нашу срнски очувала

јева н коЈа нас однс нам набратски нам

народ руски којр ам Је помогао, те стекосмо овор имамо.

САДДПЦ. ВЛАДА њена законо |на скупштина И тако, по(&ством једне аномалије и управфеврата у судству заведен је номоредак, од којега су дакоумнп д|а очекивалн. Аи од евију најчуЈватији су они који су у скутнтиншогу „независних" нредстав .ЂаЈш, којн сада могу и очнма видети руком онипа ги онај пдод евога нејЈмишљеног рада од ;ојега ће с.чадг они први окусити. Јесте! Али <ј они у накнаду за свој савезнич 1 рад и борбу. за своје попуштж олабостпма друге стране. доби.цедан тако драгоцен подарак, да сњпме могу поносити вигае пего штће сењихови савезници нохвад« корнстима које су како од суцкнезавистости тако и од свију угора са страшџша имали. Тај велпјдобитак — јесте закон о „слобоој штампи - '. Кадје овога моћнојсредства у рукама. онда ишчезају све вражије сидс, које су. билано.ва било пз нутра, своје отровнјстреле противу наше слободе и п^етка нанериле; то је оиа врела свтоет, која ће, као оно стара „грчк!ватра" н у води горети и спаљати нодмукле непрпјатеље који ! отуда гшурају, да нас на неоСбеђепој обали нашој нзненаде ; 01 ће. нам у једно осветљавати и п; наш политичкп, те да се не споти јо о камен којим нам се злобном (епријатељском руком непрестано бдмеће. Лепа утеха! Адн се тек [г.гојом с.твари оирав.(ава свакогада и доказује да ли су жеље ссмогуИношЛу у једнакој сраз.нери фе. И ми сви остали треба важтт „сдободне штампе" заслужно ЏЈЗнање да одамо; али питамо: да ^ је доиста пнјачна цена њена у скуитини тако велика била да се нишогла јевтнније кунити? Или је, на1ротив, та роба у много мању вредст од продаваца узн-

мата; и можда још тако малу, да би је будзашто устунили'? Ија мислим, да ће свакојако ово последње бити, и да су млади и невешти кунци од наших старих и препредених базрђана лукаво и бездушно преварени. И с тога гдедишта — ја ћу овај скупи добитак иосмотрити и његову релативну вредност ирема садашњим ириликама у оцену узети. Проповедање истнне, у моралноI друштвеноме смис.ту узете, нелика [ је потреба човекова, којој људи своју ! службу поклањају, онако исто као | што се друти посвећују иснитнвању ! и проповедању нетнна света физи| чкога. Али уснех од оваквог важног рада, или довољно и корисно намирење ове потребе духовне, зависи од многих ирилика и разпих стања друштвених. Јер као год што при потребама телесним често бива, да се, кад каква неправичност у телу завлада, позитивни захтеви у негатпвне окрену, или, друкчије рећи, да се оно хоће н тражи што је опстанку човековом противно , тако се исто дешава н у природи духовној, да се млого пута не нрима оно што потреби одговора, а тражи се и узима оно што према њој противно етојн. II истине морално друј штвене, или политичке. које живог политички одржавају, долазе често у тако исто изврнуте односе нрема друштву. или целом, или појединим дедовима његовим. Има стања и нрнлика у друштву. где се тражи да се истина каже и чује, а има их и тако нротивнпх, где је узвшпено осећање према пстини т&ко ослабило да се не само она не тражи, него да се допушта, да лажни мотиви у друштву ојачају и да га на шкодљиве путове одводе. Где је општи интерес друштва, или нојединих делова његових. на неиравди основан, ту је истина опасно средство преме таквоме склопу, и, разуме се, биће свагда забрањено да се у јавни говор узима. I Продуашће се •

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД О Бизмарковој оставци не чује се ништа поузданије. Многи мисле, и као да ће имати право, да није прилика. да ће старицар Виљем тако олако нанустити човека, који га је зацарно, који је уједннио п увећао Немачку. Пре, веле, да ће расну-

стити скупштину, ако јој већина буде иротив Бизмарка, и расниса•ги нове изборе, на што, на послетку, уставни владалац има п право , само што се то право „апеда на бољу обавест народа" не врши никад без крајне нотребе и без опасности, као што је то историја доказала и у великм и у —• малим државама. Поговара се, да ће и г. Гирс, уиравник ц. руског министарства спољнх послова, да иде у оставку. То не бп имало тако замашне последице. као одступање Бизмарково, но не би било без икаквог значаја. Ипак ми о значају таког догађаја не можемо говорити, док се не догоди. Кад се г. Калаија потужио у делегацпјн , да су му „новине" изврнуде речи у изјави о посети краља Умберта. могло се мислити да су то какве опозицијоне, „злона( мерне„ новине, ил, у најгорем слу! чају, какав полузванични безазле) ник. Но сад се јавља, да је то била главом: \УЈепег Л1>еп(1рох{, зваI нични лист бечке владе. Разуме се, да је према томе г. Калаија морао одмах ножурити се итали| јанском посланику да своје, „изврну те речи" доврне. Но као да је ту I још мање успео него у делегаци; јама, јер узбуђеност и огорчење у Риму није се с тога стишало. Жао нам је, што се таки ; „малер" морао десити баш нашем нријатељу и српском исторнку већ : прц црвом јавном кораку на унра ви спољнога министарства цријатељске нам царевине. 'Го је кобан знак за будућност његове дипломатске каријере. И још би горе прошао. да га није спасао његов лич! ни пријатељ и члан делегације, главом гроФ Ђула Андрашија. Да заглади бруку свога прцјатеља, Андрашија се — и сам обрукао. Начин, како се то десило, врло је за-. нимљив. мало и смешан, тако да I бисмо ми то метулн у дистак, да : се није збило у тако високом пој лит. телу, као што је делегација ; и да се говорник не зове — Андрај шија. Да растумачи. како ее лако мо-

• **• гу речи изврнути,причао је он ово: „Одједнога државника чуо сам ову цричу: Измеђудве владе беху запегж односи, једна од друге искаше нешто, што је бидо тешко допустити, ал ипак се склопи ова на то ради мира ш написа се у томе емислу деиеша; но међу тим дође други захтев, који се већ никако, није могао примити, те се у готовој денеши само неколико речи нреместе, неке се изоставе, и тако из мирољубиве ностаде убојна денеша (кретање)." Да чудне безазлености! Зар је Андрашија требао тек „државника" каквог да му каже, да се са додатком неколико речи и нремештааем других, може каквом концепту дати сасвим противан смисао? То код нас бар знаде сваки промућурнији нисар. У осталом Андрашија себи присваја заслугу, што је краљ Умберто дошао у Веч. Чујмо зашто: „Не могу", вели. „заборавити, да је данашњи прости делегат (он самј онај исти, што је пре неколико го дина имао срећу нратити Њег. Величанство као министар спољних нослова у Венецију и тим положио основу оне политике, што се до данас тако сретно развида." Лепо. А ко је онај био, што је, скоро у исто време, пратио свога цара и краља у Русију и положио венац на гроб цара Нпколе, у кротиоца маџарске револуције? Је ли то био какав други Андрашија?И сам П. Лојд, који је вичан преузноеити Андрашија, као да међу редовима хоће да каже: 81 {асшавев, сНр1ота*а шапајввев! (Да си ћутао, још би свет мнслио да си дипломата).

ИЗ ЛИСТОВА страншс Ђ Ц. ЛоЈ4 и доноси у свом 310 броју врло занимљив уводни чланак у погледу предстојећег српског конгреса у Карловцима. Прекосавски клерикални — реакционари. војују свим могућим средствима да осујете законом ујамчено народно право. Они хоће да докажу како предстојећи сабор треба да се састане на основу деклараторија. и да само има бирати митрополита. а никако да расправл>а и друге ствари. Г П. Лојд а побија по гледшпте. и заузима се за автономно пра-

хијереја. Гоодару Имнератору благоугодно је бф наградити Његово Високопреосвенп !ство орденом св. Александра Невског У исто вше, штат-секретар Његовог царског Ве.панства Гирс, нрепоручио ми је, да в| саонштим топли и искрени поздрав зшераторске владе. Имам час<с радошћу испунити овај налог. НрепоручЈући себе Вашим светим молитвама. уз^ам слободу назвати се Вашег Висонррсвгштенства Покогни СЛУГА Персијани. 1879. г. I. Октобра. послата му је из Москве а дан нрославе 25-то годишње светкоине скупоцена патарица с писмом овае садржине. Ваше Зисокопреосвештенство Нека се ј знаменити дан 14. Октобра ошнтему хсЈу поздрава и весел>а српске земље јридружи и овај поздрав из Москве, којр. опажа исту радост коју и Срби нрилисом навршене 25-то годишње достосла..н( и мпоготрудне Архијепископске слухбе Ваше. Четврт века. ви сте служи^ цркви православној. а као нредетавнц< цркве кнежевине Србије, четврт вем у том високом положају, Ви сге радилина срећу и благо сродног нам по вери и кфви српскога народа. Жезал — тај си ^ јол свсштеног пастирства који

Вам

овом Јриликом шаљемо. нек послужи >нак наше ордачне руске наде, да

ће милост Божија продужити дане Вашега живота — од данас. као Митрополита слободне н независне Србије. као просветитеља автокеФалне срнске цркве, и као новог самосталног члана словенске васионске цркве Христове. Нека преблаги Творац дарује. да се умножн стадо Ваше. да напредује у православној вери од данас на до века, и да остане верно оиштем небесном Пастиру вашем. тврдо држећи се једномислија са целом светом православном црквом. а у свезн и у љубави са једновернем Русијом. и целим Словенством. 6. Октобра 1879. г. у Москви. Сергије Трећаков кмет московски у име своје и за многе грађане московске Мих. Черњајев Иван Аксаков Нил Попов Председништва и чланства РАННИХ НАУЧНИХ И ХУМАНИТАРНИХ ДРУШТАВА И УСТАНОВА.

1857. год. изабрат јс г. Митрополит I за члана српског ученог друштва у Београду. 1802. год. изабрат је за председника друштва за оелолођење робова африкан| ских. (Друштво ностоји у Паризу). | 1866. год. изабратје од певачког београдског друштва за помажућег члана-

I 1866. год. изабрат је за члана Алтајске мисије. којој је задатак. да шири перу Христову међу многобошцима и незнабошцима. (Друштво ово постоји у Петрограду.) 1869. изабраг је за почасног члана I имнераторске публичне библиотеке у Пе; трограду. 1869. год. изабрат је за почасног члана Савета Кијевске Духовне Академије. 1869. год. изабратје за почасног члана императорског петроградског универзитета. 1871. год- изабрат је за почасног плана имнераторског московског универзитета. 1872. год. изабрат је од Одеског добротворног друштва нод именом л Св. Ђирила и Методија" за почасног члана. 1873. год. изабрат је за помагајућег члана Јована Пико у Италији. 1874.год. изабрат је за члана друштва нод именом: „Ширење просвете у Босни и Херцеговинн. (Друштво постојн у Лондону). 1875. год. изабратје од друнггва српI ске школе у Дариграду за почасног члана. 1876. год. изабрат је за почасног члана друпггва под именом „Братетво Христољубивих" које постоји у Атини. 1876, год. изебрат је за председониа 1 друштва „Црвеног крста у Београду. 1877: год. изабрат је за ночасног чла' на Савета. Казанске Духовне Акадсмије.

1877. год. изабрат је за члана острошког друштва друштва волини. под именом: „Светог Кирила и Метотија." 1876. год. изабрат је за почасног члана друштва г Црвеног крста и у Брислу у Белгији. 1879. год. на дан јубилеја изабрат је за ночасног члана Петроградске духовне Академије. 1879. год. изабрат је за почасног члана Савета Московске Духовне Академије. 1879. год. изабрат је за почасног чла. на п Кијевског славенског друнггва." и 1881. год. 30. Јануара изабрап је за почасног члана друштва за помагање и васпитање сиротне и напуштене деце у Београду.