Српска независност

— 80 —

спада у његову надлежност ; него јс само „прнмио указ к знању. наложивши енископу да га изврши, па је тпм г цела ствар свршена сагласно и законнма и канонима". Пре свега овде имамо да пзнесемо неистнну мнниетрову. Министар као да хоће овјш да каже, како је сабор тек узгред узео указе к знању, а нпје се сакунпо баш само радн указа. Министар као да хоће да каже. да сабор није већао о законитости и незаконптостп владинога поступка са митрополптом. Мп најсигурпије знамо, да се сабор пскл.у'шво због указа састао и да је сабор не само већао о поступку владином. него га и осудио, па чак и протестовао 21. п 23. октобра. Зашто министар ово крије — читалац ће се лако сетити. Но у горњим речцма минпстровим огледа се још и нечувена саблажњива дрскост и најелементарније незнање црквених канона и црквеног уређења, и ако се ауктор њихов зове мпннстар црквених послова. Минкстар всли да гштање о зако- ' Ш1том и незаконитом збацивању православних епископа не спада у надлежпост архијерејског сабора. а међу тим у цркви православној нема веће власти од архпјерејског сабора. ј Мпнистар хоће да буде старији у ј православној цркви од архијерејског 1 сабора. Министар се тнтра црквеном јерархнјом па још затвара уста архијерејском сабору да ни једне не рече против министровпх наредаба. Ми налазимо у овоме увреду не само за архијерејскп сабор, него за целу православну цркву. Ми не- | ћемо на челу црквене управе Стојана Новаковића, него носиоце божанског духа светог. Ми нећемо да ј нам се религпјско осећање загрева прописима министра Новаковића него благодети духа утешиоца. У нашој православној црквп Стојан ; Новаковић не може располагати духовном моћи Исуса Христа; тога може бити у некој новој вери, а ми еннокн срнскога народа остајемо верни прађедовској вери, у којој је невндт.пва глава Исус Христос а намесници његови епнскони.

Ето то је наш одговор на слул;| бенн чланак министра нросвете и цркв. послова. САДАШЊД ВЛАДА н њена законодавна скупштина (Наставак) Нама је, као п другима, „слобо, дна штампа 1 - нужна колико за то, да у свестп на]>одној чисте мисли развија и уносп, н да му вол>у к своме добру управл,а, толико и још више за то, да се она чује на I ономе месту, 04 кога иокрет државни у свако.п иравцу рада »авиј с«, ге да се општим обавештењем веће користи за народ достигпу, а то је: да се чује код владе и у Скупштини. Па шта смо тамо видели? Прекор и грдњу од стране владе нрема ошнтој изјави мнења, а од етрапе посланика оплушност према својој обавезп п дужности према гласу и вољп парода. А ко пред истином и јавннм мнењем, у ириликама оиомене иа дужност , не црвени него се љути или смеје, тај није поштовалац и пријатет. истине! И тако. „слободна штамна" кадје од ове једтпг евоје главне цељи удат.ена п забачена. онда ће тек у пола своју задаћу вршитн, ако тј. може да народ чпстим мнслнма освежава и осећања му топлим задахом крени, па да он сам чува и ивбавља себе од оваквпх својих изабраних, којп смеју и хоће да араво и интерес државни на службу својим слабоспиш и лнчним интересима употребе. Иначе сва важност и хваљено добро „слободне штамне" свело бп се на нпску улогу срества за наше лнчно задовољење. то јест: да бесилодном дијалектиком једап другог надмудрујемо; да се китњастим говором и леаим фразама сладимо: да у фигурама и шаљивим иредставама гледамо веселе ирилике карнавалства, или нагие Веле Недеље; да себе и евоје иријатеље хвалом уздижемо и леаим гласом све иреиоручујемо; да за своје слабости гг иогрешке јавног оиравдања гражимо; или: да се грдњама и омаловажењем другога својој злоби или неиријатемтву тријумфа у јавности налази., да се одрииџгоем К [>лина и заслуга туђих од сво/ е слаботиње и нггштавило иажгш одврати, да. се ишоишм-м туђе слабоати, себи вижност уздиже; да Шарлатанства. пусто^а бестидност. раз-

вратност п отимање своЈу жудњу за иравом јавне ирофеси/е исказују, да се оговарањем и клеветама злочг/на чке тежње и овим ш/тем задовољавају; да у дане оиште озбимности н бргие аодли и злономерници стварају злу вољу н незадовољство , и лакоумни и ветрењасти да својим блебетагоем важности ирилике вред наиосе. II тако слободна штампа. према оваквим цељима употребљавана, — као што се код нас већином н употребљује — служила би само на развиће ниже и слабије стране човекове нрироде, а не оне у којој се достојанство и нрава величнна његова погледа; она бн тиме водила друштвоне унаиред — његовој узвишеној цељн, већ тамо од куда онадање и назадак долази ; а с тога би далеко етајала иснод оне вредности којом се обично преноручује; а како је код нас скуио аротурена — она би се као нрава глоса сматрала, а остала би као таква све донде докле се не би показала кадра да достојнијнм путем нође и пред собом уклони политичке сметње због којих се благотворно дејство и важност њена слаби п понижава. Из довде реченог види се, на гата се своде нолитички добини који су радњом владе постигнути: н кад је с овим овако, онда шта имамо да кажемо о оном чуду Финансијскоекономном, које је опа бездугапо на народ павалила, да га као тешка ноћна мора давп и снагу му слаби и спречава?! 0 њему. које се као зло Фактпчки осећа и само собом даје доказа о себи, које се као такво и од самих твораца његових не иориче, —- шта би имали друго рећп, до запптати само: како могоше људи са свегиИу да се њему ириволе?! — Државник се ^мучно и онда правда кад му рад каквом недаћом не испадне за народ корпстан: а да каког изговора могу имати ови, који су с пупим сазнањен радили, те земљу под ово тешко финансијско бреме подврглп?! И сама неспособност и невештиниа, с којих зло дође, могу ооговорност олакшати, — али за хотимичпа де.ш Пред судом људи нема опроштења! Па и опет, наши поитичари неће с нама да кидају, па да кажу: е, тако смо хтели\ Него се извињавају и веле: „тако смо морали Али. чиме наморани дођоше они да створе себи пе заелуге и хвалу. него одговор ност нред народом н исторпјом.

зоог невоље која се овако тешко мора сада да сноеи? То морагое да ли њима изненада дође, да ли га случајна каква ненредвиђена политнчка промена донесе, — илн опи ! еве зиадоше и својево.шо се иримнше Ја извргие чво гито је сада ее/Г уч\њено? Та они не само да су за \в<: знали, него су јога с таквим сг(мо лмуздањем пред нарол изашли, да! су се хвалили н обеЉхвалн да мОш р економно благостање у зел.у нодићн. Но овде се и скрива сва тајна шпекулације, коју. међу тим. ннје баш тако тешко наћн н ухвагптп. Онда је требало осуђивати тадашње стање и обе; ћаватп боље; јер како бн се пначе добила наклоност и она повол,на за њпх, но лакомислено н на срећу изговорена реч: „ хајд! нека . ».( ! да ви .пуно и њих шта могу учиннти. кад се толико хвале ! а Али сада, кад место обећаваних масних залогаја лук н вода иснаде, — кад мссто ногаче, страхујемо да нам се и ироја из руку не истргне. ; сада ти виновници новога стања. којп су, док на влади не беху. над старим стањем гласом злослутне тице певали. сада онп. иошто I су се на ? чдн угњездилн н зло ј семе свога тоизвода иод еобом видели. хпГв: Г би да га иод туђе крило п у*уђе гњездо подметну. Не тако. господо и госпоцки синцн! Ви. политнчки јунаци свога доба н своје партије, кад сте омаловажавали своје предходнике на влади и себе као боље државнике препоручивали н наметали, морали сте п оправдати то изнуђено поверење и своју моА и саособност баги онде иоказати у че.иу сте и рад чега I своје ирогивнике као слабе корели. Вн сте народу подплазили с оне | стране, одакле ће вас он најбоље чутп ; додирав&ли сте га онде, где он највише осећа; н обећавали сте му ј оно што њему најбоље годи; ви I сте га иодсШШгИ* на финансијске ! незгоде аос.ге ратова и на тешкоГ^ герета државних, те је он ове мучније сносио, н хвалиди сте се, да сте кадри да ово стање поправите и олакшате. Ту је дакле поље које сте ви изабрали да своје државничке врлине нокажеге, и одатле је требало да се славом увенчанн свету јавцте! А кад сте т\ понткенп н посрамљени оста.ти. онда на што сте нам били и нашто наг« сада служите? ("НаставпКо »,т'»

ЖИВОТ И РАД СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА КРАТАК ПРЕГЛЕД КЊИЖЕВНОГ РАДА митрополита српског господнна М И X А Н Л А АА ВРКМК двајестикто -ГОДИтЊКГ АРХИПАСТИГСТВА. Поред мучних и разноликих послова администратнвних. норсд бриге о унапређењу цркве и н.ених служиоца. Митрополит срискн г. Михаило — може сс рећи. да је својом врсдном и неуморном руком створио нашу црквену кјбижсвност. За то 1»емо у кратком нацрту изнети његов књижевпи рад — иоименовавши сваки опис. његову кратку еадржину и његову важност за цркву и отачаствено свештенство. У току 25 година архипастирства, г. митрополит написао је и на свет издао следеће књиге: 1. „Поглед на улториј;/ сриске цркве, и — Бсоград 1856. године. Овај спис печатанјеу ..Гласнику срп. ученог друштва." Писан је за време ђаковања нашег г. митронолита у Кијеву.

! и може се сматратн као први нокушај. ! да се у системи изложи наша црквена 1 историја до некле. Спис је окај од не! оцењиве вредности за сваког. који жели ; изучити иашу црквену историју, која је, I као што је нознато, и с-увише сиромашна ' у историјским датима. Трудје одвећ за! машан. јер је требало миојч ) времена. док сс из разбацапих сииса иапабирчн! ло ово матерцјала и у нзвеспу систему довело. 2. п Душ€вни Аневипи.~ Кеоград, 1Н59. год. Књижица ова моралне је садржине. и може се сматрати као драгоцени дар ла свакога, који љуби Г>ога и ближњега, који жели да позна себе и своје одношаје иа спрам Бога и ближњега. и који 1 води рачуна о свом спасењу. У њој су ј изложене најнужније и најузвишеиијс истннс моралне, које указују прави пут. по коме човек треба у свом животу да иде. водећи рачуна о свом раду и поступцима. 3. „ ОкЈуужно ииг.чо еиартијалио.ч све1 штеиству.- Београд 1860 год. У овој по сланици чује се глас правог архипастира, који подобно ап. Павлу иоучава српсјсо свештенство, како се има владати, како свој високи иозив оправдати и бити од користи пастви својој: наиомиње му свс тешке дужностн. које сутесно скопчанс с његовим свенпсничким чином. У исто време напомињу се укратко и дужности пастве спрам својих иастира. Књига је ова од вслнка значаја за отачаI ствено свештенство. 4. „ Архијерејско иоучење ново-рукоиоложеном свеи/теиику Београд 18(50. год.

Поред поуке управљене на младог свештеипка. овде су додата најнужннја црквена иравнла, којнх сс ;ама иридржаватп млади свсштеник. док своју душност бољс не сазна и у истој нс очврсне. Овај .је епис ко])нстан не само за младог, већ н за етаро1- г-всштеника. 5. п Чин аоАагаи>а клетгве.^ БвОГ])ад, 1860. год. У овој књижици изложена су најнужнија нравила, како се има обавити заклетва између два лнца. која су у снору. V колико се овај обред вршио разнолико и како сс где знало и могло то је овим списом разноликост ова откло: њена и заклетва се свуда једнако полаже у нашој домовинн. 0. „ Одговор Чокрљану.- Београд. 18Ш год. Око 1860. г. појавно се у бечкој ! штампи спис под наеловом: _ Правоелавље. или која црква рр&вије учи, источно, \ или .шиадна? Роду сриско.ч иосве/,'ено. и Нисац је овс књиге неки Јован Чокр, љан. Вештим и језуитеким тактом Чокрљан напада на источно православље. доказујући. да је источна црква на погрешном путу. а уздиже римску цркву и веру. Г. Митронолит дуго је чекао, е да ли се ко не ће наћи од наших научара духовних тога доба, да одговори безобразпом нанадању Чокрљановом на источну цркву и православље. иа кад тога не би, он се сам латио и панисао брошуру, у којој је оборио лажну науку Чокрљанову с доказима из светог писма и историјским Фактима. У опште овај ! је спис нолемичне садржине, у њему се огледа дубоко знање иншчево св. писма и црквсне историје.

7. ., I [астирски иоучкња хришИанима, за еве нелеље^икравтмсе иреко и$ле годит Београд. 1860 год. Посвећена блажешшочившем књазу Лилошу. У овом сгшсу имадс 95 бессда и разних ноучења. Т јјуд је огроман и од неоцењивс вредности. Ио))ед тога. што се наша беседннчка књижевно*т обогатнла овим пастирским иоукама, добнт је још и та, што је нашем свештеиств\' учињена велика олакшица у пронокедању слова Божнјег, што му је и:шеђу осталнх дуа^ ности — но гото®у*ов.ч најпреча.8. „Црквена бегослоеија.'" Беог[)ад 1860 год. Књнга школска -р учебник. У њој се онисује но(гганак цЈжве, свештенства, све утвари црквене и њнхов тајансттвени значај. К»к»игаова нозната Је јошнод насловом г црквена археологијаг С издањем овог учсбника. уштеђеи је труд ученицима богословије, који су пре тога махом ов*\ј школски предмет. као и мпоге друге, морали препксиватн. 9. „ Хер.ченевтика Такође књига школска, у којој се садрже иужна правпла, како треба тумачнги тајанствена и пејасна места у св. писму. 10. ..Црквеии учитељ." Београ),, 1861 г.. иосвећен блаженоЈШчив. мњазу Михаилу М. Обреновићу 111. Књига је ова велика екоро до 50 штампаних табака. У њој се садрже махом слова н беседе догматске садржине, за гим беееде моралне. и најиосле^ова и беседе говорене на разне случајеве, као: поздравна реч књазу Милошу, поздравиа реч књазу Михаилу при сгупању на владу н т. Д* Црквеним учитељем заиггећен је труд