Српска независност

— 81

Г)ЛИТИЧКИ ПРЕГ/11 У реду најважнијих 1к/ ких новости што нам долазе н 31101 ' света. заузима без сумн.е 1 ме " сто оншта министарска к.' к0 Ј а је скоро у свима велпким| вама евронским наступила. То ажна нојава н карактеристична в Р 011_ ску ситуацију уонште, ј°Ј Ј е несталност и нека несиг-' 1 п °чела да преотпма мах. ЈстроУгарској тражи се наслј оаро«у Хајмерлу: избор зкј ЛН чно сти у толико је тежн р е при постав л>ању заједничко иист Р а сио .ђних послова мора ? ти Р а " чуна о обема половнн^устроугарске царевине. СвејИ на и и .Ј е о разним личностима. РУ У по * следње доба спомиња ^едоче у најмању руку велику )'У меродавних и највишнх кј" л У Ау< тро-Угарској, којн с1 с " га у непрнлинп. коме ће пов/ најважннје место у државиМа сумње да ту забуну и непрш чотпомажу још и сно.ше непрш к °је поред опште озбиљне цртг''Ј е коЈа се данас у свима држ^ опажа, некако свугде и на с*ране, мање више. наговешћујуиије догаЈ>аје. у којима и н^тивнији посматрачи впде јак аке потреса. У Еврони се заи|нремају важни позитички дор 1 . којима се замашај засад не)е догледати. Јер да тога ннјејсе У 0Ва Ј мах не снремају велшомене у Француекој у лнцу |рштеног н до сада. можда. већстављеног министарства ЛеонјмЗете, којн из свог досадањег говорног положаја као Факти '!!°силац политике Француске. Л на нозоршшу и као Формални1 ° в орни ио1)а републике и наро ^анцуског, — не би та.ј Ј1еон Гак>. за кога се зна да је чекао тој година на згодан моменат кј (' узети државну власт у своје ј. коју је од времена Гревнјевосдседннштва сваког часа мога<?имити, баш данашњу ситуацЈматрао за згодну да оствари св(ланове. То је већ по себи од та ^мапгае н значајне

важности, да се већ сада онажају живл.и покрети и у осталнм државама евронским, а нарочито на Неви где је одступање Горчаковљевог заступника, Гирса, свршена ствар, и у Берлину где се озбил.но говорн да ће и сам Бизмарк одступити са уираве земаљске. Све те чињенице повећале су тешкоће у Аустро-Угарској, јер кад се самом појавом Леона Гамбете у Петрограду и Берлину збунише, колика забуна и несигурност мора завладати у АустроУгарској, где норед свих унутарњих незгода, данашњи судбоносан иравац аустро-угарске источне иолитиј ке и јавно нрокламована мисија те ; државе на балканском полуотоку, мора по себи задати велику бригу | аустријским државницнма н не мање | страх, хоће лн и како продужити ту источну политику или ће и досадање тековине на Балкану, ирво ! у Босни и Херцеговини, а за тим | и у српској кнежевини морати на| цустити. Аустро-Угарска зна, да Гамбета ннје нријатељ њене источне | политике, а цео политички свег зна ' да је Гледстон само на Гамбету че: као, па да енергично иристуни решењу источног питања према девизи својој: исток источним народима. Да смо уображенп. могли бисмо и одлазак барона Херберта нз Београда довести с овим у свезу, јер нема сумње да ће се политика аустро-угарска у Београду у нечему променити пли бар тактика изменитн. ношто је Херберт важио као повереник Хајмерлов н наше владе. с којом је најинтимнцје н устмено удешавао међусобне одношаје. — Барон Гавра Родић досадањи војни и цивилни гувернер Далмацнје стављен је, по молбн својој у пензију. Родић је нровео у служби 60 година. Аустријски цар одликовао га је ручним нисмом, 'у коме му изриче признање на неуморном раду, реткој оданости и узоритој верности према цару и отаџбини. Родић ће по евој прилици ностати чланом господског дома. На његово место иостављен је барон Стеван Јовановић. — Као што се могло очекивати,

| турска влада протесговала је нрој тив најновијег увођења војног закопа од стране Аустро-Угарске у ј Босни и Херцеговини. У протесту се наглашава даје увођење тог закона у окунираним земљама у ирој тивности са конвенцијом од 21. априла 1879 год. закљученом пзмеђу | Аустрије и Турске и да је према томе тај поступак Аустро-Угарске ј очита новреда сувереног права сулј тановог. Веле, да је Аустро-Угарска, примивши тај протест, по| кушала, да се сноразуме с турском | владом, нудећи султану да поставп ј једног од својих генерала на чело босанске војске, но да су стамбулски државници одсудно одбили таку ионуду.

ИЗ ЛИСТОВА

„Застава" доноси под насловом : „Тисин лист о ериској влади и ово: „Саопштавамо нашем свету Фамозан чланак што га је полузванични лист „Еленер" на челу листа донео, у којем на свој начин претреса садању ситуацију у Србији и давајући израза свом непзмерном задовољству кује у звезде политичкп правац -пријатељске владе орнске и , пева јој химне због атентата учињеног на православну цркву и до небеса диже дипломатски циркулар пироћанчев — што је наиисао ириликом промене у садашњем кабинету. Кад прочитамо тај чланак а кад знамо да је „Еленер и на маџарском језику оно штоје пепгг. Лојд на немачком, онда довољно знамо и не потребујемо ближег разјашнења — јер је тај и томе подобан начин сасвим згодан да се срце Србиново испуни праведним гњевом. Но не! Ми се томе тек осмејкујемо јер смо тврдо уверени да ће се њихове паклене тежње распрштети о стену српске свестп. И опет ево новог доказа о надувености и насртљивости ; најљућих непријатеља Србије. — Чујте браћо, како већ сад лицомерним осмехом I трубе постигнуте ..сјајне успехе" у Србији! Како су искрени, — та и сами нри.шају да су успеси доиста г сјајни. ц , Како се размећу гордељивим хвалисањем: е је та бунтовничка Србија укроћена. — како Ђе та Србија само оно радити што Аустро-Угарска хо^е... или ваљда после.... заповеда?! -Против мађарске је наиме наперен био један -ирпдентични- покрет који је у течају више година у Србијн налазио свог врела. Помоћ у новосадског Филнјала је овај нокрет снабдео са својим агентима н агитацијама знаменити део јужне Угарске и ув}'као је у своју мрежу. С ове и с оне стране Дунава су они сај свим отворено виндицирали себи један део Мађарске у корнст 63'дућој великој | Србији. Пророк тог верозакона о _Ве-

ликој Србији", г. Ристић. седио је на нредседничкој столицн српског министа|>ства. Његови се смели иланови ослањагие на Русију. а ослањањем на њу и исааде му за руком да повеИа Србнју са турским земљиштем. Добра срећа учини Ристића још смелијим. и у око време могло се чути на београдским теразијама, само нска сврше право е Турцима прећи ће они и Дунав и ударити на Угарску. Изгледа као да је пошло за руком обавестити Србију — или добром речи или енергијом а по свој прилици с обојим — о нравим интересима својим. Од како је Пироћанац и Мијатовић узео у руке крмило, од тога је доба у целом политичком правцу Србије така нромена наступила. на чему јој само чеотитати можемо-Енергија којом је уклонила митрополита Михаила. чије се име доводи у свези са руским и српским агитацијама и чије се име у иоследње доба често сномињало — тим више заслужује призиања. „Овај енергични корак нружа најбољу илустрацију оиом циркулару, што је у последње време упутио Нироћанац па велесиле. г Ми се искрено радујемо — вели на нослетку ..Њснер- игго су та начела овладала у Србији. „Застава- примећује на то: „А шта да ми велимо на таке разузI дане речи'? Ако нам се још из срца стеј шњеног од гњева која реч отети може ! овако им довикујемо са речима пријатељског руског листа ..Воетока-: „Варају се они који се већ сада носле неколике I добити над српским народом осмејкују као да је све свршено и само им треба пљен сварити : ерпски народ ће ударити по нрстима оне. који се сада мешају да му покосе живот његов.".. . . Тако нека буде. Аксановљев орган нише нротив савеза Русије с Аустроугарском. Руспја, всли. може доћи дотле. да балкаскпм Словенима одреће свнку помоћ: али да еама ствара такав положај. да се за непријатеље жртвује. то могу «д н>с само луде и непријатељи искати. а то иште сграна дипломатпја. Аксаков неверује. да ће се цар Александар састати с царем-краљем Фрањом Ј осифом . па вели, да Русија нетреба Аустро-Угарској дадаје јамства за мир, него баш на против ова њој. Ун}трашња политика не треба да потисне назад спољашњу: али он мисли, да Русија не може из нутра бити здрава, ако изневери своје историјско по сланство. -Глас Црногорца доноеи по аустроугарској црвеној књизи ове податке о ; управи аустријској у Босни: Носнаје нодељена у 6 окр., 47 срезова и 23 експозитуре (жандармско-полццшске 1 поетаје). Осим Сарајева има још 4Г)"места са устројеном општином. Врховна управна област је зем љска влада у Сарајеву са једним војничким гувернером. једним номоћником. два дворска саветника, два владина саветника и пј ) Њ 1 ич ннм бројем нижих чиновннка, Унраваје у начелу грађанска, нравосудетво је одељено од адмнннстрацнје. и у судовима ностоје два степена. Званични је језик срнско-хрватски, само власти међу собом

сјшском свештеУ и дата му је могућност. да на ји .слу^ај има шта и може поговорит^ојој пастви. 11. -Орбљак,ре>(« кљига, у којој су службе и иравјсветитељима српскога рода са њихови ^камаг Београд 1861 г. Књнга је ој ? 1 н <>1 г. два пута нечатана. Прво ,«>е познато је у енископији Римнн! у Влашкој 17(»1 год. друго у Москв^о г. ()ба ова издања и Римничко и'ковско. једнака су и ни у чему се'разликују. У љима се садржи триде ^молобних нравила светитељима срп(. Ово треће и најновоје издање. знапје попуњено иравилима и службама нв српским светитељима. којима се сврја нравило у оном месту. где њихова 1 почивају. Неким пак светитељима,).' св. Јовану Дивичком, св. Данилу ајенискоиу српском. св. Јевстатију арзн. српском, св. Сави II архијеи. сриа, св. Василију Острошком, св. Ники.у архијен. српском, св. великомучешјЈовану Владимиру, св. Јеврему нат^рху српском, и сабору евта ерпскизросветиоца и учитеља, сам је г. Митјолит саставио синаксаре. А св. СтеваЈ[1рвовенчаном краљу српском, написа! акатист, кога у старим издањима Срша није било. Правило и служба св. 1симу аријеиископу српском, била јј старим издањима смешана са слу м и правилом св. Атанасија и Ћирш У новом издању саставио је г. митроно нарочиту службу и 1фавило за св. ссима и тиме је ново издање знатно»п\'њено.

и])едгов

овог новог издања, на-

глашује се. да би требало да уђу у нови Србљак још и ови светитељи срнскога рода:' св. Глигорије архијенискои сриски, пореклом од лозе Неманићске, чије тело почива у манастиру Куманици на реци Лиму. св. Стеван, кога гело иочива у Пинерима. и ев. Петар митрополим црногорски. Но ииеац се тешка тиме, што о ова три светител»а — Србина, није могао добити никаквнх података. којима би се могао користити ири састављању иравила за ове светитеље. Осем горе номенуте разлике између старих издања и новог издања Србљака, још се онажа п та разлика, што су стари Србл>аци нанисани лабавим језнком словенским и ногрешном орто ^)аФијом. У новом пак издању. далеко је јаче застунљен словенски језик а ортограФија је потнуно нравилна и граматичпа, у чему се огледа знање пишчево словенс. језика. 12. _ Посљедованије усоиишх на свјатују иасху и во всју светлују иедељу бивајемо-је. а Београд, 1862 год.. То јест иравило, како треба свргиавати оиело на васкрс а и це,гс светле недеље. Кад ко ум])е на васкрс а и преко целе светле недеље (од ваекреа до друге или Томине недеље), над њим се свршава онело са свим друкчије од опела које се врши ! над мртвацнма. који су умрли у друго Ј које време. До 1862 г. у пашој цркви ј пије било ово иравило ^)упирано. већ | је било разбацано, те сс трпела у томе незгода и оскудица. Те године ово је | иравило г митронолит груиирао и у ред : довео, н тиме вслику олакшицу свештен; ству учинио ири вршењу онела у поме-

нуте дане. У књизи под горњим наеловом додата су још и ова најнужнија нравила такође у олакшицу свештенства: 1. Прави.то како треба свршавати парастос умрлима. 2. Правило како треба свршаватн нарасгос онима, који су за веру и отачаство у битци погинули. 3. Како треба свршаваги на литургији правило над кољивом за умрле. 4. Како треба свршавати правило на вечерњи над кољивом за умрле. б. Правило како треба резатн колач у време славе. (До 1862 г. није било нарочитог правила за овај обред.) 6. Правило какотреба освештатн звоно. 7. Правило како треба освештати нкону Христову, или празника господских једиу или више. 8. Правило како треба освештати икону богородичину—једну или више. 9. Правило како треба освештати икону св. Тројице 10. Правило како треба освештати једну нли внше икона светитељеких. 11. Правнло како треба освештати иокриваче на часној транези и на жртвенику. 12. Правило како треба освештати крст који се ноеи на нрсима. (архнјерејеки или архимандритски.) 1.'». Молитва за освећење сваке етв&ри, н 14. Иравило како трсба освештатн барјак црквенн. 13. г Мудри Њуманг Београд, 1863 г. Ова је књнга намењена нскључиво

на се лице етупајуће у монашкн чин. У исто време дају се мудрн еавета старешини манастирском. како треба да руководн своје братство. При крају књиге изложена су у кратко иравила саборска. тичућа се општежића и у опште како се има нонашати духовенство манашког реда: за тим долазе два поучења: иоучење архијерејско архимандриту или жу' ману, аоучење архимандрита братств// ц најзад „о важностн и својствима свештеног чина ц од св. Амвросија. 14. Писмо Патријарха иравославнокатоличке восточне цркве о православној вери. иисано Инглезима." Београд. 1864 г. Као што је познато. међу ученим богословима инглеским доста одавио покренута је мисао, да се ннглеска црква саједини с источном. У ељед тога, унрављена су од стране инглеекнх богосдова нека важнија ннтања тнчућа се источнонравославне вере на иатрнјархе источне. На ова питања следовао је одговор нод горњим насловом, у коме су опширно изложени основи вере иеточно-православне. Књнга је ова врло важна за свакога. а нарочито за свештеника, јер се из ње сваки може упознати с основнма н догматима наше свете вере. а тако исто, н о оној разлици, која ностоји између источне н ингл. цркве. • НродулсиКе се)

духовенству монашког реда.

њој

прсдетавл.ени страшни обети које нрима