Српска независност

— 82 —

зборе и пишу језиком њемачкпм. За одржање јавне сигурности постоји жандармскп кор, који је састављен онако као у Аустрији. има 1900 момака међу овима 1000 урођених хришћана и 310* мухамедоваца), но судећп по обнародованом у Херцеговнни преком суду пеће ова жапдармска војска бити довољна и вал»аКе је помножавати. Овн :кандарми правн су украс босанске управе. али и коиггају много: за њпх је стављено у предрачун од 1880 године 1.100.597 Фор. Бнрокрација јс већ јако напредовала у Босни ; код самих судова већ су сс за годину дана учетворостручила судска акта : срески судовн нмалн су у год. 1879. 10.080 акта само у грађанскнм сноровима; у год. 1880 већ 38.515 актова. а у кривичним нопео се број актова од године једнс до друге са 4258 на 19.177 комада. Према томе чини се. да ће нужно бити да се судскн ноступак упростп. Много је занимљнва (за Бошњаке биће вшпе нсго г занимљива*) Финанцијска уг права. како се преставл»а у овој црвеној књизи босанској. На челу ове управе стојн тако звана Фннанспјска земаљска дирекција, која има 24 писара. 13 чиновника за манипулацнју. 40 чиновника за вођење рачуна и на све ове спадајући број дневничара и иослужитеља. Порезних звања пма 47 : чиновника пореских 128; царипских звања има 40. а ченовника 200. Приходи целокупнн износе 5,591.292 Фор., а трошкови само на Финанснјеку управу 634.648 Фор. дакле \'2 процената! 6. словексхих -Новојв Времја- број 2037 од 18 пр. м. нише : г Ч\јемо, да је руско правитељство узело активног учешћа у судби српекога мнтрополита Михаила. Мн још Ее знамо тачно појединости и не можемо да се решимо да верујемо гласу из Москве, да јемитрополит вр ћен у своја права. но уверени смо да непријатељима митронолита неће испасти за руком, да изврше своју интригу до краја, како је то захтевала аустро-угарска ливреја. коју су они тако брзо на себе обукли. _Новоје Времја - од 24. Октобра. поводом догађаја са г, митрополитом Михаилом веле ово : _Вест о митрополнту Михаилу, потврђује се, уважени борац за српску иезавиеност. за успех словенскога дела на балканском полуострву збачен је. и -Српска влада извр[ш?ла је у томе улогу аустријских жандарма, улогу недостојну. унижавајућу, српска влада поетукила је издајнички према једноме народном радннку. који је цео век свој. трудио се да Србија постане независна: а народ српски веома цени и неће ннкад заборавити његове услуге. -Београдски власници тако раде. као да су у служби Аустрије и као да се спремају. да јој предаду сву Србпју. Ако то хоће тн власницн. онда наравно, митрополит Михаил, био нм је у томе велика сметња. н насилничка жандарска ра'справа са њнм, без суда и пута, објашњава се сасвим иросто. Бити у службн Аустрије то значи нануститп интересе свога рођенога иарода. но и народ ће окрснутн леђа својим власницима. који га продају у ропство.з. сттга.иззс _Нов. Бечк. тагблату пшну нз Париза: ,Бонту се истина у, својој -ноеланицн 1 * управљеној акционарпма 8ос1е*е <1е 1' Сшоп оградпо протнв тога. што његову банку називају католичк. заводом. но ипак је Факт. да су му конгрегације »језујитске дружинв) повериле знатну суму новаца, кад су у Француекој укинути манастнри. Специјално за једну од тих конгрегација зна ес, да је пре неколико година накуповала грдно имање по свој Француској, и да је то све доцније добро нродала. Сав добивени новац. који неколико милиона износи, аредали еу Језијити Бонту са •?% на руковање на више годнпа. 'Го је основни капитал свпх Бонтуових операција. — Куд ће образ нашем бившем двоструком министру и његовим колегама V! — _Јо&гаа1 с1ев Есопоппб^еб." један од најозбиљнпјих органа за иолитичну економију и статистнку, у Паризу. напомнње, како је недавно управа Генероигне уније. на уста г. Бонтуа, уверавала скупштнну својих акционара, да ће ови. извесно, без икаква нова рада , најмање за * 5 година добијати ио 40 Франака дивиденде на сваку акцију а то је 32% добитка на уплаћенн капитал. па додаје. међу осталпл!: -Добитак се }*већава у овој размери, у којој се и сигурност смањује, као и у зајмова које се на срећу дају. Према томе могу се и добици генералне уније простим рачуном оценитн. Канитал тог друштва претстављају 200.000 акција. Чиста дивиденда од 40 Фран на сваку акнију претставља у цело добитак од

8 милиона Франака на годину, п најмањс 10 милнона укупног (бруто) ирихода, што за четири године (за које је по уверењу г. Бонтуа тај приход сасвим осигуран, баш и да генер. унија не би иашла никаква нова посла) чинн 40 милпона Франака. А камо. иитамо ми. те радње. која тек што је предузета може да толико нздаје па добитке. а да теретом тог нздатка не будс сасвнм сатр; вена да. тако рећи. но.тожн кл.уч испод врата пре него што је кућа и сазидана?! Јасно је , да су добпци генерал. уније само на артији, а у ствари их још нема. Такве спекулацнје и такве добитке закон забрањује: или закон спава. и докле ј он спава акције које гласе свака на500 Франака. но на које није уплаћено више, него само 125 Франака. скачу на 1200 Франака добитка што чннн 700 Франа, ка добнтка или скоро 6 пута више него што је уплаћено." — И један од највећих и најзнатнијих листова. -ОаПу Тек^гарћ" опомиње трговачкн свет на позорност према спекулацнјама генер. уннје. Међу осталим | он пшпе: .,Генера.1на унија. чпјс акције. спсј куланти у велико продају јесте римокатолички завод. Добнтци овог друштва падају у руке великим римо-католичким дружинама. које су недавно из Француеке нрогнане, а на нме језујитима . капуцинима и пр. — Више хиљада акцнја генер. уније продали су продавци којп сад не могу да добију ни једну за допуну трговине своје. ма да је цена свакој акцијн двадесет ПЈта већа т. ј. скочнла од 124. на 2400франака. Прави имаоци акција, међу којвма су по свој прнлици директори н управници генер. • уније главнн. куповали су те акције да би их цгго мање на продајн остало, те да би им и цена што више скочила, и задржаће их у својпм ковчежићнма све докле им не дочекају колику желе цену. Да би још и теже заплели ствар. директори генер. уније предлажу. да се имаоцима акција. мимо реализованих добитака. издаду још н нове повлашћене акције, по умереној цепи. као јпто ће ове акције наравно свакп купац тражити, они који су осуђенн да пх продају. мораће да пх набаве два нут впше него оригиналних, већ сад рачуна се, да ће ти несретни спекуланти моратн да гатетују до 72 милиона Франака-, — Трстанскн нталијански лист _, 1 1нтадино с доносп допие из Београда о случају са митропо.титом и о новим лпстовима београдскнм. Дописник завршује свој извештај овим чудноватпм речима: _У Бечу, где сам се налазио ириликом иосете краља пталијанског. могох чути извесне гласове. по којнма би Аустрија скоро емерала окупирати Србију да успостави тамо јавни ред." АДРЕСА МИТРОПОЛИТУ МИХАИЛУ Ваше Висонопреосвештенство. Дичпи Архииастиру. Побуђени јаким осећајима на сирам догађаја са Тобом, врли архипастиру. нсмогосмо своме срцу одољетн а да ти ове наше осећаје овим путем не одкријемо. Колико смо потресени, колико смо изненађени п ожалошћенн на еирам догађаја који се ето пред очима целог цивилизованог хрншћанског света догоди у српској јерархнји : колико смо дирнутп што дочекасмо да ерпска црква, која је са узвшпеним твојпм радом цветала међу ; осталимхришћанским црквама исветлабиI ла, — данас она главну чест од своје светј лостн у лицу пада Твога са своје управе | изгубн: — У толико смо се још више ожалостили што дочекасмо н видесо да те с таквом похвалом награде неки неблагодарни. властољубиви и славољубиви синови св. цркве, виде смо да Те са таком порфнром за Твоја света и праведна дела огрну! да те такнм пониженим венцем за нетину оките ! Занста садањи I догађај у срнској цркви јесте њена љута рана коју дуго — дуго преболетп пеће. Ово је редак н жалостан догађај у историји од времена њеног иостанка. Овоје жалосна појава у нсторијн целе хришћанске цркве. И тако меето благодарности добн не! благодарност! Ал. нека. ти си за истину тако дочекао За истину и сам је Богочовек од неблагодарних јудеја тако награђен био, и он нека ти је утеха. јер си за њега и његову св. правду исмејаи и прогонство получио. Ми поред све туге коју имамо за страдања Твоја, врли и узвишсни архипастиру, поред свих горких осећаја, која нам леже у срцима нашим. и која овде неможемо описати, поред евега тога. ми | се ипак с једне стране тешимо и раду! јемо једно зато , што си својим посто1 јаним карактером чувао и храбро бранио св. цркву и њена права. бранио истину

те је нисн пустио да је светски вали у пучину однссу: друго што си се удостоио да страдаш и венац награде нримиш : треће, што си дао образац да и ми служиоци св. олтара божијег у тешким и опаким тренутцима борби са овим светом, не клонемо духом. Ти си пао у очима ових сујетних и неблагодарних (иеких) синова срнске цркве, ал иред Богом ннси. Ти еи пао као храбри борац за нстину. Ти си иао ал твоја дела п твоја св. душа внсоко се уздигла над твојим и св. цркве непријатељима. Мождаје прискорбна твоја душа. ал' не, I јер : п Благо оном ко до вијек жнви имао ! се рашта п родити." — -Благо оном ко I за истину страда". -Блажени изгнани правде ради. ц Врли Архипастиру! Стадо твоје тугује за Тобом — добрим пастиром — тутује ал и Богу се моли да истина победи; да непријатељи ,узр*гп> что творитЂ"'; моли ее да ти он даде спокојења и крепости да победиш силу вражију, да ти поврати. процветавши добрим делима жезал, тс да опет воднш своје стадо на -водђ упокоешн". Господ да ти продужи дуте, веселе н срећне дане на славу н прославу св. његовог имена, на славу и узвшиење св. цркве, на дику и понос васцелог ерпског и славенског народа. Ово Ти желе емиренн служиоци светога олтара у Христу Богу молитвсници, препоручујући се твојим светим молитвама н це.тивајући ти свету десницу. 31 октобра 1881 год. Београд. Понизне слуте. (Долазе потпнсн.) дописи Кроз Пожаревац 26. Октобра. Нрошао сам готово у накрст с Ресаве на Дунаво, на да вам кажем, како је примљен најновији јуриш на живац српскнх оеећаја. на цркву српску. на представника њеног. г. Митронолита Михаила. Муњевити глас да је г. Митрополит збачен , потмулом јеком бруји кроз цео овај простор. II грађани н сељани и трговци и свепггеници, па и чиновницн правн пријатељи ове јадне Србнје. са чуђењем, језом, тугом и узбуђеношћу читају, или слушајућн размишљају о овом' иајновијем недела ефендија од 19. октобра ар. год. Зацело нсчувен насртај у Србнји на човека ни крива ни дужна. но славом н заслугама увенчана! Јер и ако је давно бнло врсме , екскурзије на трегињу" кад предходник садањег Митрополита с' крстом у руцп еекунднраше Вучићу, да одврати синове који пођоше у помоћ оцу. И ако је давно бпло н прошло време Вучића, Петроновића н свакојаких еФендија. који све -прваке народне ~у врачарску рупу и , на колац, на точак ,кулу Гургусовачку и отирављаше. и ако у свима овим бедама пародннм више мање беше виновник ондашњп Мнтрополит. ипак мало ко незна, какав је достојанствен био свршетак Митрополитов. после озбиљне н решпектне изјаве св. Андрејске скупштнне. Сам се уклонио, јер га савест гризаше кад внде колико је народу н Богу сагрешно; п пемогаше дочекати лнчно народног спаентеља од разних еФендија. Па нпак му јсотац народа — књаз Милош, у име народа, великодупшо опроетио онако грдне, онако парод упропашћавајуће погрешке. А шта је садаУ Син сриског иорода; иитомац сриског народа; васиитаник братске иравославне Русије; отац црквене књиокевности сриске; оснгсвач или ириложник м.1огих фондова; иредседник или ч.ган толиких јобротворних другитава _ иатриота безгранични; најве&и иоборник иравосчавља; -иравнло в т, ри н образ кротостн" чувени у целом 1гравос.гавном и неиравос.гавном свету; човек. кога сва Европа иознаје, иоштује и верује као до крајности хуманитарног и морсигног човека — Митроиолит Српски Михагиго — збачен. Од кога? Од нотомака или ноеледннка јунака нз 1839., и 42., године. Дакле не од народа?! Не. јер народ срнски. не само нема ништа нротив свога Архипастира. но когод само зна име Митрополита Михаила. а парочито ко га по раду и лнчно познаје, та за цело у овој прилици забринуто вели: е до$е крајње време. веК је смак свету! Нечувено је заиета овако безакоње са човеком тих побројашгх својстава: али кад се види ко је виновник тога безакоња, онда није чудо. Говоре људи иа овај грознн глас, да је дошао крај. Ија велим. јесте дошао крај, али видсћемо: коме. Ко је год прочитао све што је министар Новаковић наређао у помоћ својој оптужби. противу Митрополита. мора

признати да је оно од 01. ки . „незрела памет", но баш пр »и ки &ФПа зар није ћеФ'? Ако се митј пензионира на основу закона о чг цнма, камо параграФа на основу је то учињено? Ако је пак збаче кад је 1 суђен и осуђен? Јер и дец ју да Митрополит Михаило елужи СрОи : > ^виш од 10. година. и ј Министар окривљује Митрополнта да нспоштује земаљске законе. а мени се . чини да је тај непоштовач баш сами Министар. Јер зашто се није споразумео са духовном влашћу при стварању закона о таксама односно црквених ста1 ри, кад то и пре и сада постојећи закон заповеда ? Министар ве. 1 да то бива у стварима дубоко - релш>иозне природе. Ала дубоко засеца у суштину ре( лиђије то: какву ће капу или ад»ину свештеник носити ван службе. кад министар рече на прошлој ск/пштини. да то неможе примити ни предложити а још мање узакоњавати , без сагласнја са Ар ијерејском влашћу. на основу закона с*цркв. вдастима!!! Да бн своју и својих другова давнашњу намеру о обарању митропо.тита згодннје пзвршно, а своју кривнцу у обилажењу закона сакрио, миннетар оитужује митрополага да одриче покорност закону, који је уставним путем постао. Лепог. мннистре. Кад 1874. год. скутптина једногласно реши дасе удови свештеници ао Јру^"^§\ т женити могу , ви изјавнсте. да бп таказ закоп био противан канонима црквеннм и правилима Саборскнм. А да бејасте н онда овакав православни Србин као данас, онда би н опет морао митрополиТбпти крив што непоштује закона који јеуставним путем постао. Јест, али онда не беше Аустрија ми.га аријатељица. не беше Бонту тутор среКе сраске. Из оптужбе противу митрополита вндн. се да га министар окривљује, што је бајагн ФалеиФШовао решење сабореко, казавшн у спроводном писму. да архијереји не могу прнмитн закон о таксама | овакав какав је, док се не поправн: а владнке то ннсу призналн на протоколу кад их ћата — мнннстар саслушаваше. Како треба владнке у овом елучају да раде. отличноје казано у ,Српској Нс* завнсности" број 12. под -ДомаКимвестима и , у оној врло згодној дилеми. п])и ј крају ове вестн. II заиста, владике ј јавно у вајсвечанијим тренутцима св. ј литургије, пред хиљадама побожног нпг I рода заклетнГда ће невредиме чувати ! прописе св. Апостола и Сабора — несмеју одступитн еа гледншта Митрополнтовог на закон о таксама. Овај је закон занста протнван многобројним каноннма црквенпм. Останглп владике при томе гледишту н своне решењу еаборском. онда Митрополит није крив. но крнв је онај са друтовииа, који га злобно и жучно оптужује. Свттенетво ариско стоји на зем~г>ихиту сво\а срквеног иоглавара у загитити црквених канона, а са свештен. ством је и народ, који је и своју крв „за крст часни и вјеру ришКанску и ироливао к иролива. Коме чд тужитеља митроаолгстовгис није ао во^и ово и овако чувањ* народне иравославхе цркве, — » ено му, , ,.чи -1е аријатсљице' и Штросмајера , г« нека се братиме до мгиге воље, али там^ у њеној куКи. Нааусте лг1 владике одбрпну својих канона, е вештенство 6е ЊИХ *<?! аустити, и не аризнати их за своје епискоае, но оатужити чх као расколнике. А има коће их осудити. Но цазуме се да ћс* народ умети плагити виновннцнма (» ваквог народног потреса. Ако се мнннетру чинило да митроп<»лпт ФазлиФицира решење саборско, тумачећи оштјшје ил« противно смпсао решења: — ннје морао трчати ио мнтрополији и ио спавакнм собама тражити владике. цо нрегледати приложено орићинално решење саборско. па вндети пгга вели цео сабор. а шта сам митрополнт. И опет минпстар ведц да митрополнт наоиако тумачн смиса» решења саборског! Е. ту тражи -ДЈаку у јајету! А нек лттореди закон о ? Јксама на дуИан* \ са иравилима мннистро. финансије за изврхиење тога закона! ~ Уставним плтем постао је ^закон о тау,-ама на ду^ане а мииистар Финаснје удењује, и марвене трговце. п имуКније се*аке који по мало ране препродају. и циљане и воденице н најпосле ксигаузе тргов»чке (слуге), Л ваздан тако даље ! Кад сме.едан мпнистар да наоаако тумачи очевидн и јасни закон, ,о ~$у&анима и . — онда занго да мнтродолит не каже миннстру у шсму д> х н смисао једнога решења, које само он ш -још 4човека решио п потшсао?! Па ово је ФалзнФикат , а оно Шје.' Та оно је не само ФалзнФикат , но правн „на: мет на внлајет^. Ил1 ако није. онда зашто је обустављшо куиљењенов1де додатак