Српска независност

83 —

ца разрезан 1 све Р адн,е без Р алл ^ке !1<» њ»мен' "рави.иша министра финанције. скушптине?! То је мој пријане е & е Р ала орлазла година." Иа митропс К Р ИВ - а миниета Р ни ') е! Нанослет а кажем неколико поздрава п г. д отратору Мојсију. одљуди овамг П • К0 Ј И брижљиво нрати последњђ/ ,а Ј е ' Нек ирочита г. Мојсије пг воно лепо рече горе иоменути ојм ( дске Независности и да се по ЛО | Ап. несме прижати Еиискои Аа 1 / епџрхији ради. јер Г,е бити св\' 11 04 11 ње 1°ви. Нека се окане ог Р т1нист Р аци Ј е "- нека ( ' е зах " вали на?е ун>у. па нека иде на своју катедр\\ п славо српско свештенство. које ниј< еоГ ака покунљено, но које је довољно -^ено и унознато са истинама свој и законимасвоје цркве. подиКе с| че ас У одбрану иравославља. а ја рекох? се наћи судије расколницима. Мојсеј нек не буде други Леонтије е Р неверујем да \ Лт ку ^ВиделафОЈ тек - тек ни 1 е г намером баг а <* а стављена прича о добром МетодиЈ крвнику Леонтију. Оволико. > ак о је еада, а мало послс и други ће лише и боље. П — Р .. ски.

Г ш едниче /

и каквог

■о

ВАШ ПРИ.1АТБЛ.. танко МутавџиП с. ПОМОИИ. НАЧЕЛСТВА.

к

расправе'

д смо оно >-хватили ..виделовог"

њак нема те сујсге да^веде тај нов обичај, види сс но томе, пгго је он у својој џзјави. цаводе^и своје речи. навалице изоставио наводне знаке. — л Видело и нас је приморало. да му ее дививимо: оно.је само себе надмашило у безобразлуку! д н е в н и к

Страни У г Пестер Лојду читамо. даје краљ угарски одобрио. да унравитељ будимнештанске иолиције. Адек. Таис. може иримити и носити таковскикрсг III. Степена. * ова два иисма чим нанредне владе овозе>дзива на-

Да видг 1 се занима. .маљски) I 1 лази : I (Ј ( генству Врбиичком. Као што јавља г. Богић члан у9раве варотц «^сог])ада. који ради као чиновник V јннстарству унутраш. ла. ви д\?//с за новине „Видело 1 - .12 динара ,1 Ја ваароЈм изволте што скоријеиослати те /> 0В Ч уреднику -Видела 4 2&0км>&1. г. л-КрМјевцу. С аоштовањем

'II Пошјовани старино! (Јд ога часа, од кад је „Видело прест ' Да заступа српски народ. а отпо^ Ј-Д а нггити интересе -Бонтуа'" и „1_*есне с компшнице Аустрије. ми емо ј - стзли бити -Виделови" претплатници. °Д т( >га доба презиремо га до крајнсС 11 - молећи се Богу дазаи^титн српск/ на Р°А °Д -Апостола" као нгго је -вихггЗ" са свом братијом. којима ништа нзјовомс свету није свето па ни сама п^вославна вера. М<лшо вас да будете тумач напшх српсЈЈХ оссћаја код тога Богића, који код ||анства управе и ч^новништва мднис. ^нутраш. дела, јошт и предплЈот купи^на. но Србе. злогласио г Видело'. а Ј 30 Окт. 1881. год. У Врбници. г Ваши иријатељи СВЕШ. ЦРКВЕ ВРБНИЧКЕ Јосиф ПоиовиК с. р. Иван С. ВесиК с. р. Алекса ЈПоаовић с. р.

спешјалисту у ствари Вељка амал-баше. да воје дутачке чланчине против нашС нев не белешке оснпва на лажном навд* ду, мигаљасмо и рекосмо. да је то врша^новинарскос^ безобразлука. Изјавом истр- свог стручњака у 131. броју г Внделг нам је доказало, да нисмо имали право, и ми иризнајемо, да смо се преваркли: јер у тој изјави надмашено је она што ми сматрасмо за вршак безобралука. Виделов стручњак вели: .. Нтде г _Виделу и не стоји, да је п Ср. Незавг назвала Вељково убиство ,плсменц. тим делом. Тога у дотичном чланку иема\ Тамо стоји : ... ...правдајући га. да је он |»вакво нлемито дело и т. д.. дакле ја Јам узео — разуме се у иронији овојдело за илеменито. а нисам нигде иа&о да је то „Сраска Независтност и у својој белешци калала..јакле -виделов и спецнјалиста не само да наше рсчи лажно наводи, него лалрно цитира и своје речн. Он јс цросто пзоставио знаке: „ јер у _дотичном чланку пе стоји: племенито дело. него овако: -илеменито дело." Које год пиг-мен тај зна да су знаци : п ц . наводнн знаци и ни јсдан нисац ни новинар 1ије их до сад уиотребљавао као ; анаке г^отуе. Да ни „виделов • струч*) 11од онизј ндсаовом >1си0 од сада доногнтн ваше скгнр вид«вице са' нашим подитичкнм нротниннннма. у коднко нас па то буду ивазивади.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Вечки телеграфски Коресподенбиро јав.ћа из Веограда. да дојакошши Аустро-Угарски мцнистар резидент, барон Херберт, оставл.а Београд и одлази на друго определеље, па додаје ., да нсвиме // Вео, >.раду отворено жале тто барои I Херберт одлат Ми нн мало не сумњамо да је ! овај телеграм потекао и;> оног истог , пера, из кога беше изишло оно уверавање, да је барон Хајмерле бпо пријател> ицточних народа а нарочито ! Србијс. Наш прес-биро труди се ; да на две страпе свет обмањује: Србију да јој је Хајмерле био пријате.г, а Аустро-Угарску да Србија жали за Хербертом! Може се зар ко наћи у Србији ко ће га н жалити али та жалост за цело неКе изаКи из теснога круга т „виделовачког". За три године. које ј** барон Херберт међу нама нровео. ми нисмо ништа на њему приметили, што бп нам жалост за њим могло улцватн. Као лосредник измеНу две суседне државе, он је одношаје иамећу њпх својом жандармском рсвнотКу само раздражавао, а као дп1иомат оџ ннје показао нпкакве државш!чк'е сноеобностп. Једина способност коју смо на њему могли оназити била јс полпцијска, којом је он успевао да много којешта проњуши и прокопа. На иоследку. нама је све једио ко 1] е бити овде представник Аустро Угарски, јер ми немамо права пи од кога захтеватн да будс бо.ки Србин од нас самих. кад имамо па управп нашој куде. који су бо.ки Аустријанци и од сампх Аусгријанаца. — Влада од 1!) Октоб]1а. похитала је да преко свога органа нреI да јавности једну депешу нз Параћина, којом јој се честита једногодишња управа земзљска. На челу подшхсннка налази се злогласни Димнтрије Димитрцјевић. Ми смо познавали једнога чиновника. који је имао готов концент нис.ча. па како је ко год за мннистра био нанменоваи. он би евагда и свнма тим оаставом своја честнтања нодноеио. Ни мало другачпје не стојн ни са честиткама ,|Ј1Митрн| јевићевнм. Он је и ире^ашњцм владама тако исто потписивао деиеше. па мора бити да је и за 01^депешу извадио из џепа концеи^којим се према прећашњим владама служио. Оспм непосредно интересованих ,т.уди данас у це.тој Србији нема никога випте који би могао рећи влади оно, што јој каже њец.Димнтријеви|1, по свој прилици из благодарпости. што му је помогла да доће за кмета у једној вароши, у којој га већина граКансгва -и мрзи и презире. = (ПрилоI иа царош&ењу ■ држивне //араве.) Кад какву државиу згра ду треба ма и најмање онравити у нас је ред, да старегаина заводапнше свомс министру, а. овај мшшстру за јавне гра^евине. да се учини што треба.

Ми оправку замишл.амо, да треба да ее учини брзо, !на време:. до^ б р о, (да дуго траје) и ј е в т и н о (штедећи државну касу). На против. у нас ако се обратпш управо миниетарству грађевнна месеца Октобрл једне годпне. доћл Кеш на ред са твојом оправком Аирила месеца друге годипе, а дотле нека вода. на прнмер. нролокава темел. државној згради, или нека гаваница ирокисава. бар ће место ситне оправке имати шта да се обнавл.а (главна ренарацнја .—У закону о гнмназнјама стоји, да се оне почпњу 16 Августа еваке године. али нагаи граћевпнарп крече београдску гнмназију од 1 до 20 Септембра. те се ова почпње за 5 недел.а доцннје. Алн на што граћевннарн, праве архитекте, етручни л>уди. за тако ситне оправке? Свака добра домаћица зна окречнтп своје собе и кухпну и без граћевинара: најми жену или баш и зидарскога калфу. Кад би држава имала своје зидарске и дрводел.ске кал*е, као што има браварске и столарске у Крагујевцу. то би још имало емнсла. Али овако и „енжењери" морају да наимају зндаре. дрводел>е. каддрмџпје, стакларе. и тако дал»е, па што онда го не би могли чинитн и старешине дотичнога завода. самн или колегијалио ' Или зар сваки чиновнпк у министарству гра!)евина има више новерења од стране државе. него н еФови п највпших завода у земл.п? Стареншне 'твода оправљали би на време. док је још малн квар. а не би чекали да се дотера до главне ренарације : настојавали би да ее оправи добро. јер не бп хтели. да им мајетори сваки чае по заводу цраве читав вашар ; п јевтнније. јер би ее погаћали као ;;а своју кућу. а не као да плаћају из државне касе. Рачуне о томе додноеи.ри би њихови благајннни главној контроли у канцеларнјским т]>ошковима. А и на гато та централизацпја за евашта ? То расииање охрупне спаге на којешта (ла^ење. и кречење),па онда не дредевају :ја крупннје ноелове! И док?е ћемо не веровати етарешинаџа , нижих завода : з.ар је еве иогцте.ње еамо.у надвигаима'? Наш је предлог дакле. да ситне оаравке извршују старешине аојеЈини.1 Јавода, а само >.швне реаараи/цје, и зидања стручни, љу„>ч миниетарства граКевине. 'Гако би бнло проетије. бо.ке, са гатедњом по државну касу. свагда на време, и најпое.те државнн грађевинарн нмали бн времена за евоје етручне радове. — Ономад је министар нросвете наименовао позорпгани одбор. Одборнипи су ови: ПроФ. Милан Кујунџић, др. Нладан Ђорћевпћ. нроф. Андра НиколиК и Хајим Давнчо. Зар је толнко времена требало ми-. нпстру док се на то склонио ? Ал, наравно, прече је бпло јуришнти на митроиолпта и на цркву, него помоћи нар. нозорпшту.

новије „Н. с.ч. Преси" телеграфишу из Петрограда : г Нокојс Времја" јавл.а из извора сасвим поузданог, да је руска влада изјавила српској влади своје незадовољство због њеног понашања према титрополиту. Русија је саветовада српској влади да учињену погрешку што пре поправи

Оба ова члана по евојој драгој вољн . ступила су V загребачко казалиште. Управа их је саветовала да остану на својим местима, али су они. црсле неколико дана. ипак потписали уговоре, не из разлога који су навели, него из разлога којих нису навели. По уговору. који су нотписали према загребачкој удрави. тамо #х очекује ово: 1. Ако болују више од 14 дада. плата нм се смаилје ; 2. Ако болују више од шест недеља, нлата им престаје : ^ .Ско земаљска влада из више узрока. побројаних у уговору. затвори казалиште. уговори губе важност. У >1ашем позоришту осим плате, чињена је овим члановима овака пажња: 1. Гђа .Бубица боловала је готово це- • ле радне сезоне и за све то време уживала је потпуну плату. 2. Гђи Маринковићки. која је црихватила главније улоге г, .1>убиЧние. платила је управа преко 3,0 дуката. 3. Г. Коларовићу, гђи Коларовићкн и њиховој кћери. г. Зорки. дано је двомесечно одсуетво онда кад су сви остали чданови морали путовати у Шабац ,и приказивали у Арени. 4. Гђи .Ђубици дана је корисница. која јој је донела примања преко #0 дуката. 5. Кад им је требало новаца ради пута у Вање. унравитељ је дао својим потиисом јаметва г. повериоцу. <3. Њиховој кћери дана је плата месец пред удају и мееец иосле удаје, ма да за оба та мессца није прцказивала, и ма да. по обећању. није дошла ни да се <• нубликом опрости. 7. Кад је њихова кћи била у добу да ноетане мати. гђа Коларовићка била је непрестано у оемуну. н за све то време удешаван је. е највећом натегом. такав ренертоар како би матп имала цјто мање повода да се удаљава од 'своје јединице. 8. Садашњи управитељ. кад у каси није било новаца, често је пута с овим члановима ноделио приватну готовнну. 0. Кад год су овим члановима долазили гости мпто је врло често бивало:. управа им је давала ложе. н то у пар- * теру или на првој галерији. Плата, кад је било новаца. даванЈ? уредно. а кад нема новаца. онда се даје ио једном нравплу за све. Ак од овога кад чињен изузетак. чињр само према првим члановима. у које јчг долазила и гђа Кола|)овићка. Правило позоршџце, уредбе ; 4 ^ се ире свега издаје олата особљу. врнш се најсавесније. алн се многи ралуни исплаћују и нре плата. као н. н]). маТеријал оеветлење и друге пабавке које «'.е не могу добити на иочек. Управа пароднога нозоришта. Ј Београду 20 октобра 1881 год. Крој 270.

ПРИПОСЛАНО

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА У о. броју п Срнске Независности" печатана је изјавн г. М. Коларовића п гђе Коларовићке.

С А Ј А М

београдска иијаца 8а мссец Октобар 2415.869 ока Пшенице, 108.416 ока Пшенпчног (лебног) брашна. 50.016 ока Ншеничног финог брапша. 79.225 ока Кукуруза. 254 ока Кукурузног брашна, 44.152 оке Јечма. 15.401 ока Овса, о.462 оке Ражи, ГО.417 ока Мекиња. 16.842 оке Ракије меке 85 ока Ракнје љуте, 1.499 акова Вина црна, 52 акова Вина бела. 90.963 оке Креча^ 149.130 | ока Сена, 520.626 ока НТљина; 31.844 ј ТЦишарке. 1.398 ока Масти 16.603 ока • Меда, 3,608 ока Ораја. 1.843 ока Пасуља. 15.575 ока Кат/аиа. 17.202 ока Свнње (181 комад), 76.616 ока Лука црна. 485 ока Јоовине. 2.545 ова Дувана срб. 173 оке Пекмеза, 317 ока , Воска жута, 2.681 ока Лоја н9 аустрије 8а V ис-то 157.525 килогр. Пшенич. лебног брашна, 26.619 килогр. Пшшнчног фнног брашна, 4.200 ока Кук>руза, 252.210 килолр. Јечма, 68.157 кхлогр. Пасуља. 91.12? килогр. Мекиња. 701 аков §*• на бела. иавоз у стгхш 8кмљб / 19.053 оке Пшеницз, 2.457$* ^ажи, 338 ока Ракије меке, 2.87" ока .^Ј. а > 224 оке Ораја. 4.733 ока- , ' а ^ и - * и ока Лука цриа, 39.704 Д а А 1мв 'д 1.145.377 ока Шљива, ^ОоО ,ока воловски. 6.780 ока ^уне јаг^ 1 комада Волова, 11. К0М Д^ Јагњећн ре.и К2.552 ко-адз 1,.М)2 комада ««а 0 - к . кожа Кавлаци. 44- л „_ 120 комада кожа Р'