Српска независност

— 88 —

симоније, коју заОрањује иравославна црква. Но тај и таковн одговор српске владе ншнта није друго но проет изговор. Друре су сасвин околности послужиле као узрок збачењу митрополита. Као што се зна митрополит Михаило увек се сматрао као привржепик оне партије. коју у Београду називају руском. Немешајући се непосредно у политику. он је тим јаче трудио се да по могућству приномогне. да се пријател>ски односи према Руеији учврсте. Сасвим је дакле прнродно. да се он није могао допасти еадашњој српекој владн. коју су еасвим уместно неки прозвпли _Аусто-Српском-. Нре неколико месеци. када је један маџарски опозициони лист. обнародовао тајнп циркулар маџарског министра президента, пачелннцима политичких власти у Маџарској. у коме је налагао да строго назе на појавивше се ГЈ панс.гавистичке~ тајне агитаторе, -који стоје у служби руског мпнистра унут. послова и познатог агитатора митрополита Михаила. који је на ту цел» примио из Русије грдне суме новаца", српска влада није ништа учинила што би опровргло ту несмислену клевету. На нротив. циркулар маџарског министра, побудио је на озбил>ан рад и српску влад\*, те је у сл>ед тога српски министар просвете г. Стојан Новаковић. члан руске академије наука (који је избацио из српских гимназпја руски језнк и завео обавезно нредавање псмачког) почео енергично гонити митрополита Михаила. док није напослетку сасвим га збацио. х \устро-угарска штамиа, зарадовала се до крајности, п не налази речи с којима би иохвалила енергичан рад српског министра просвете. у његовој „културној- борби с митрополитом Мнхаилом. Извештаји о паду ерпског митрополита сваким даном појављују се у аустријскнм новинама. и ошт махом долазе из српских владини^ извора. Таковоме чудном појаву није се могао надатн нико. како се ннје могао надати. да ће у дом православног митронолита јурнути жандарми садашњег аустроФнлског министарства. да траже компромитирајуће хартије из Русије. Но оно чему се нисмо надали. збило сс. Иознавајући правац рада садашње српске владе, ми смо уверени да су они на свашта готови. Алн ми се у исто време уздамо у српски народ. да ће он моћи сазнати ко су му непријатељи а ко искрени пријател >и. е , страких V _Ново Слоб. Преси- изишао је иодужи чланак поводом последњег догаКаја са митроиолитом Михаилом, у коме се доста изопачено п као што се од тог листа могло очекивати, тенденциозно опиеује историја овог догађаја. Наро•што се митроиолиту иодмеђу ствари, какве су само непријател>и Србије у стању измишљати о нама, а влади српској кадн се тамјаном. како је енергична мудра и како је умела да погоди прави пут. којим ће задобити благоволење _Нов. Слоб. Иресе- и свих аустро-угарских меродавних политичких кругова. Дал>е говори тај лист о велнкој узрујаности што је обузела све духове у Русији због овог владиног корака. попгго се тамо верује да је митрополит ;*бачен за љубав Аустрије. чији унлив све више расте у Србији. _Нов. Слоб. Преса ц иризнаје и сама, да се цео овај догађај не може сматрати само као борба између мнтрополита и владе срп^ке. ве^ да се том приликом мерио аустријски уплив са руским. Да је овај последњи победио. митронолит би се морао повратитн у дужност. а кабинет НироЛанчев морао би аасти. Тада би сви усалси аустрцјске иолитике са једнхим Чдаром били уииштени. С тога. вели _ Нова Слоб. Ирееа- имамо пуно разлога. да будемо задовол>ни што се овај <*нор свршио у корист владе. јер за нас је било најважније да дочекамо тај резултат и да се уверимо да је наш уплив претежннји и јачи од руског унлива. Најзад описује -Нов. Слоб. Иресаадминистратора Мојсеја најцрњим бојама, но уједно као жестоког противпика Русије и великог нриврженика данашње владе. и вели ироничио и малициозно. да се ње не тиче предживот провизорног српског митрополита. ма какав он Г >ио : Срби. вели, нека сами нрссуде како се така прошлост слаже са највишим црквеним достојанством, па ако налазе да то није никаква сметња. и ними је (тамо њима) све једно.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Јагодине јављају нам. да је тамо 1. Новембра ов. год. премннуо честити граћаннн јагодннски Петар Мптровпћ. Покојникје био ваљан српски патЈшота, п одушевљеп поборник за начела народно-лнбералне партије. Он се јако обрадовао појавн -дружине за потпомагање српске књпжевности а и органу народнолибералне страпке _ српској независности~. Он је вазда се трудно да по могућству својих сила користп општој ствари. те због тога ишао увек оним нравцем, који највише води народном бољитку. Начела народно либералне странке он је са јаким одугаевлењем обгрлио, п вазда је гово| рио. да еу здрава начела народно-либералне странке једино кадра оеигурати народу његову лепшу будућност. Нека је лака српска земља ваљаном покојнику. коју је он у истини љубио. и за коју је живео и одушевљавао се.

I ком храном храни. Физична снага му Је јако развпјена, — без да кога вређа. здраво је расположен за шалу. — Блажен 1 ко верује!

ДОМАЋЕ ВЕСТИ.

НОВИЈЕ Из Чанка нам овај чае јављају : Цвет чачанских грађана - лпберала2о. м. снажно се одупреујдурј мама консервативаца (нанредн.ака) те велнком већином гласова пзабран | је за кмета Миладин Благојевић | овдангњи трговац — кандидат либералне странке. Консервативци су овамо тотално пропали; а надамо ј се у Бога и свест народну да су ! свутде у Србији до.ткјали. Уједно Iје већина одбора и заменика изабрана из народно либера.тне странке.

Као сваке тако н ове године отваррм«. а*- ШК0/1У ИГРАЊА -»В У кући воепође Стане Миливојевићке • (Баћипе) до г. Христићеве куће. улипа 2 јаблана број 36. Рачунајући на досадањи одзив који сам код поштоване публпке — престопице за нрошлнх 1 '■> година мога рада налазио: част ми је и опет препоручитн се са учење најновијпх _ салонских игара- уз пратњу гласовира како у шволи гако и ван ове ириватним заводима п кућама. као и за засебна предавања у школи ван одређених часова. Часовн прсдавања одночињу 15. човембра ове године. а до тога ремена н упис траје, а упиенвати се мгже свако1 дана у гостионици код -Златног крстаод 1 до 4 сата по подпе, где ће се моћи и сви ближп условн сазнатн. С иоштовањем Б. ЈовановиК учитељ нграња.

Јуче после подне оставно је г. мнтрополит Миханло своју резиденцију у којој је пуне 22 године служио народу н цркви српској. Говори се, да је митрополита нагнао на селидбу адмлннстратор Мојсеј, изговарајући се, да по наређењу владе мора тако да чини. Још дознајемо, да је мнтрополит тражио то од Мојсеја наппсмено. но ма да му је Мојсеј то обећао, отгак није своје речи одржао.

Огласи

Ш

ОЈУ СЛАВУ СВ. МРАТУ. НЕ МОГУ славити ове године.

Драгутин Жабарац

1-3.

пуковник.

0 елави мојој С:в_ јгз7", 8. тек. мее. нећу нримати чеетитања. Алекса СтевановиЂ

Д Н Е В Н И К Београдски. (ј Из варошког суда). Јуче 6. ов. м.. био јс претрее Вељку Лазаревнћу амалбаши због познатог убијства. Претрес јс трајао цео дан, и тек около 4 сахата. после подне н но саелушању сведока, ! суд је решио: да постоји дело убиства с предумишљајем, — те га је према томе осудио јц 1 смрт. Страни Руски сликар Василије Верешчагин. У Бечу, у такозваном _здању за вепггине-, изложене су већ од впше дана слике руског вештака Васнлије Верешчагина, који је до сад слабо и по имену био нознат. а сада се ванредно елавн у вештачкоме свету. Верешчагин је сликарство теориски изучио у Парнзу, затим се бавио више година у Кавказу, у Туркестану и источној Индији а напослетку учествовао је п у руско-турској војни. где је видео све св1^)ености и грозоте, што су скопчане са ратом. Слике Верешчагинове односе се понајвише на предмете носледњег рата. а представљају тако верно поједине призоре (онсаду Плевне, зимске внхоре на Шипки. отирављање турских заробљеника у Русију и т. д.Ј и прп томе са тако необнчном вештином. наиме у распоређивању боја, да бечка публика млогобројно посећује те венггачке производе духовитог руског сликара н не може сита да их се нагледи. Верешчагин је сада 40 год, и њему предстоји још сјајннја будућиот. *С. К. (Опет нешто американски). У Провнденсу у Северпој Америцн појавило се једно чудовиште, нола човек иола медвед, којс се јавно показује. Лекари и оиштинскн чиновници испитали су ово створење, те је том прпликом констатовано, да му је име Давид Мисрал и да је 23 годипе Давид се родио у Новом Брауншвајгу. отац му беше Француз а мати Иркиња. Као дете био је већ тако одвратан и нагрђен. да еу га морали критн: доцнпје га однесу и оставе у шуми, и ту се јадник хранио орасима и са свим подивљао. Лице му показује неки ступањ интелигентности. такође и горњи труп тела не разликује се много од обпчног човечијег тела. Наиротив дољњи труп сасвим јс медвеђи а у ; место ногу има ираве медвеђе шапе. ј Зато и ходи као медвед. и уопште сви су му иокрети медвеђи. на је од ових и обичај примио да најнепријатпијс мумла. У осталом. кажу. да је поучљив, безазлен, и да ужива у музпци. а нриј том воли новац и шећер. Давид се сва-

Моје сопствено имање находеће се у еелу Д. Расовачи и у Бучићу. среза Добричког. Једна кула, две куће, једна штала. башча. два винограда од 16 дулима, воденица од два витла. једна ливада која даје 50 кола сена годишње и двеста дана ораће земље, продајем из слободне руке. као своју сопственост. Ко је рад купити, нека се мени обрати у року за двадесет дана. гди ће повољне уелове и цен\* сазнати.

2. новембра 1881 год. у Прокупље.

Имер Ага.

Богата ЗАСЛУГА у сваком месту солидннм лпцима којп би се хтели нримитн продаје законом одобрених ДРЖАВНИХ Л030ВА који се стварно и лако продају са великнм провизијоном : неограни чен саобраћај са агентима н муштсријама. Најтачније разашпљање листа за вучење. Франкиране оФерте ваља.слати на адресу: Ап1оп КогИг & Сотр. јп ВшЈарез*, ХЈи^аги.

Јављам иоштованим нутннцима мојим старим и новим пријатељима н нознаницима да сам од 1. новембра ове године узео под закуп гостиошшу господара Паје Куртовнћа звану ..НАРОДНА ГОСТИОНИЦА-' у Обреновцу и снабдео сам је са еваковреним добрнм пићем. добрнм изнова молованим а изнова намештеним собама, добром ваљаном услугом за нутнике добром пггалом, добром зоби, добрим сеном. г мојом ДОброаознатом кујном и а при свем том одвећ умереном ценом. Надајући се од поштованих г.г. путнпка да ћу од сада уживатн оно новерење које сам и до еада уживао. Јесам на услуги Илија Ниноли* каоеџија из Београда.

ПРВО ВУЧЕ&Е ВЕГК 12. Новембра 3.;' КНЕЖЕВСКО СРПСКИХ Л030ВА од године 1881 по 100 дин. у злату Годишње 5 вучења 14. Јануара, 14 Марта, 14. Јуна. 14. Августа. 14. Новемора. ГВАКП ЛУТ 1'ЛЛВНИ ДобИТАК рара 100.1 } зшј, Најмааи добитак 100. дин. у злату Сви добитцц и камате :>а увек су од сваког одбитка е.тободни интер. у злм.

Пробитачни уелови куповине. Српски лозови на каси 8 дин. и 50. пр. дин. УПУТНИЦЕ ; 1ЛЕРЕК8СНЕ1ХЕ) на исплати само 8 диниара и 50 пр. динарсних н исилата остатка 86 динара н 50 пр. днн. поред (>0 днн. нр. у име интерееа 15 Јануара 1882. год. упу$ниц1 (ВЕ2ТЈ686НЕШЕ) ИСПЛАЋуЈу СС У 11 месечни рокова Рата по 8 дип. и 50 пр. дин. у свима случајевима нгра купац одмах у свима добитцима

iвучење: 12. 2. №: 12. дене 3. вкчење: 14

Дакле 3. вунеаа у 3 месеца Мепична радња Администрације

НЕЧ ВОЛЦАЈЛЕ 10 и 13

СН. СОНК Ж01.2Е11.Е 10 и 13

власник „Дружина за потпомагање Српске Књижевности" штампано у штампарши _код С в . С лвр." кнез михаил, ул. вр. 4. одговорни уридник Др. Даза Кости^