Српска независност

— 87 —

не само у унутрашњим пнтањима Француске, век п у спољној полптнцн европској ; па како лако може оити да Ке Гамбетино министарство суделовати н прп источним нроменама. ми се бар ноуздано надамо у корпст нсточних народа. то пије згорег да и наши читаоцп знају, којн мужеви дрмају данас Француском. — Из Берлпна се потврћује. да је кнез Визмарк из Варзина ноднео оставку. Бнзмарк је међутим приспео у Бсрлпн. н одмах је отишао цару да му реФерише о ситуацијп. Говори се. да цар неће уважити оставке Бизмаркове. но да ће га опуномоћити. да са Римом н центруиом отпочне нреговоре како бп се што пре постигао споразум са римском црквом. — Чудновато да ее н сам Бисмарк мирн са црквом у исто време. кад Стојан Новпковић гвара борбу са православ.Бем. Али |пта је Бпзмарк поред ( тојана Новаковнћа ?! — Лавплн смо у нрошлом броју. да је турека влада нротестовала протип увоћења војних обвеза од егране Аустро-Угарске у Боснн и Херцеговини. Бечки опозициони листовн. који су у спо.ђнпм пнтањима аустро-\тарским много иекреннји од званичних и полузваничних органа. доводе тај протест Турске у свезу са намерама руске владе. за коју позигивно тврде даје навела иорту на тај корак. Ти лпс-товн наједаред се с грозом сетпше. да Руспја никако не укида своје консуларне јурисдикцнје у Босни и Херцеговинн, ма да су остале велнке силе то већ учинпле. н бележе јетко и скоро уплашено. да је Русија. на захтев бечког кабинета. да отпозове њене консуле нз Босне и Херцеговине. одговорила поставл.ењеммладога Гнрса. досадањег секретара при београдском носданству. за генералног консула у Сарајеву. — Ово је најбо .Ђа плустрација за толнко разгла шен састанак руског н аустријског цара; што се до сад сумњало, то ее данае може поуздано рећп. да о том састанку нема више ни трага ни гласа.

ИЗ ЛИСТОВА

а., ср! ..Српско КОЛО" доноси о крунисању рускотрраи царице: Као што седознајеиз Петрограда. чине се са свим у тиишни принреме за крунисање руског ца])а и царпце. Још се не зна поуздано кад ће бити свечаност. Једпн тврде да ће се крунисање извршити пре изложбе т, ј. месеца маја 1X82 године. а други опет веле. да ће се крунисање оветковати месеца септембра, дакле после и-.иожбе. 1 Знаменито је нгго Ке се том приликом употребитп престо ол с.гонове кос• ти (трон) носледњег цара византијског Константина XI. На том ирестоду крунисаће се цар Алсксалар III. На стражњој страни тога нрестола види се византијски двострукп орао а по странама разнн митолошки нриЗори: Ороеј п Еврндика. Леда. Сатурн. Амори на делФинима итд. Тај је престо паследство иосле СоФије Палеологове. нећаке убијеног византијског цара. па је с њенпм миразом дошао у Моснву године 1492. > инвентару из доба цара Пвана грознога ироцењен је тај престо на 2Г>00 ј рубал>а. На наслону је утврђен позлаћен ; двоглав орао. Царнчин престо је диван I псточњачкн иосао, по иерсијском начиН У украшен сребром н урешен са 870 I алемова и рубина. 1323 саФира, смарагда, тиркиза. нтд. На стражњој страни држе два анђеда таблицу с натписом: Силном и непобедимом цару руском Алексију. који сретно влада над земл>ама. нека буде вековечит. ^ петан и повол>ан знак овај нресто. којн је нзраћен великом вештином. Године 1659.) Красни тај престо покдонили су јерменскн трговци у Персијц. а донелн су га 1659 годш1е у Москву Ихто Молевлетев. новереник пернијеког шаха. и трговац Захарија Сарадаров. Кад буде крунисање ставићс се на наслоне тих престола јастуци, на којима ће бити извезепа имена цара и царице. Исти лист доноси чланак под насло; вом: „Још рсч две о митронолиту и влаI .та српској-. из кога вадимо ово: Враћамо се опет на догађај са митрополитом Михаилом. Чтшмо то нароЧ1гго на изјављену желу млогих читалаца нашег листа. који се не могу довољно да начуде також кораку српске владе. Ми од евоје стране такоће неможемо | да из вуда пзаћемо. Од онога доба од прилике. кад јеизшиао познати распис угарског мини1 стра-председника Тисе . београдска је влада почела на сваки могући начин кињити митрополита Михаила. Уве; равају онн. који се иознају са митропо.титом. да министар Новаковић није I пропустио ни једног дана. а да није нашао пгго год. радп чега би пскао каквог изјасњења од митрополпта. Кад се митрополит на очевндно кињење зажалио. министар јс са <*вим цинички одговорио : иа нека даде оставку! Кад је још и где је било. да министар лично обавља пстраге у стварима. које хоћс некако да заударе — на криминал!? 'Га журба мипистрова тако је значајна. да бну мањс озбиљној ствари. него што је ова. о којој је реч. могла

човека навести на смех, све да му сузе почну врхтати. Није имао времена ни да јави влади-кама. да ће их почаствовати својом посетом. те је, н. пр. рунив и невреме у собу старог владике нишког. нашао старца по све необучена. Министар не налази да је потребно. да се преслуша човек. ког мпиистар тужи владаоцу. А и на пгго, та то је само један — митронолит Србије. највише духовио лице у земљн! Зар у Србији нико није помислио иа последиI це таког начела. по коме се они, који ј на врховима стоје. могу пресудити ненреслушани!... Збиља је угарски министар-председник Тиса, тај најбезобзирнијн министар свију уставних држава. тек шегрт према једном Стојану Новаковићу. Он кад је ! полазио да скине овостраног митрополита. пок. патријарха Прокопија сауправе митрополије, није умео так » што да изради као српски миннстар. Он се мучио неколико дана. док му је пошло за руком. да патријарах Прокопије сам зачоли. дага крену са управс. Тражиоје какву такву Форму за свој незаконитп I чин п — још се и данас та ствар није , окончала. Г. мннистар сриски. Стојан Новаковић. умео ,је да изведе тако дело млого простијим начином. Мећер .је ова влада у Србији вредна! 'Га она обавл>а послове електричном I брзнном... Ми незнамо. дали се са висине београдске даје боље разгледати, куд стрме облаци 'на небу велике политике. него што можемо да опазимо ми из наше низине. Али ми н поред уверења аустро-угарског спољног миннстарства у делегацијама, да ^е не мисли ићи на ј Солун. не можемо да се потпунце умиримо. Нешто се врло млого у овој монархији учи на намет кобна реч : „анексија.- За то вам кличемо: Не одуздавајте ветра. да вам крха врхове. јер вам лако може и стабла извалити!... 6. русзизс ^Московске вједомости-. један од најстаријих листова рускпх. кога уређује чувени Катков. ппшу ово: -Скоро пре годину дана. кад је бивши кабинет срп. ски под притиском аустро-утарске дипломације био принућен да да оставку, а на његово место на управу државну ступно кабинет ПироКанац — Гарашанп1 нов. ми смо у овом листу изјавилн како се бојимо да ново српско министарство не постане просто оруђе Аустро-угарских политичара. којп употребљују сва могућа средства. само да сродни нам народ српски отуђе од Руеије. Ова наша сумња показала се потпуно основаном. Садашњи кабинет ерпскн. од самога почетка свога рада. поставио је себи за задатак. да послове српске државе води , таковим путем. који ће нре ил после морати довести ка губитку народне слоI боде. за коју је народ српскн еуних I иет векова пролпвао своју крв. Иосле очевидно штстне за Србију погодI бе о граћењу жел>сзннце. о којој смо | мн више пута у нашем листу говорнли. | садашња српека влада закључила је са

Аустро-Угарском, читав низ штетних уговора. Да оставимо на етраиу трговачки уговор. при чијвм закључењу имао се само пред очима искључивп интерес Аустро-Угарске. а иикако не Србије. да кажемо неколико речи о уговору који се односи на издавање оних преступника. који су ее преселили у Србију из Босне и Херцеговинс. По том уговору влада српска обвсзала се да издаје АустроУгарској све .злосретне борце за независтност. који су с оружјем у руци браннли своју отаџбину ири навали - траб• рих" Аустро-маџарских пукова. Српска влада са г. Пироћанцем на челу. иде у својој услужности ирема Аустро-Маџарској, више но нгго и сам уговор захтева. У том уговору има параграФ. по коме је Србија обвезапа издати Аустр<»Угарској. само оне Бошњаке. који еу ес населили у Србију после берлинског говора. Пре месец дана стрељали су аустријски солдати у Наљалуци и у другим босанским градовима. шес- • торнцу такових _ крееп/иника* . које је српска влада издала Аустро-Угарској. Измећу ових. њих двојица. а имено Стсван Радошевић. Сврака. и Димитрије Јездимир. билн су срнски иоданици. давно пре закључка берлинског уговора. У чему се налази кривица стрељаних, то нико не зна. Они су издани Аустрији. просто на основу иограживања аустријских власти. нри чему оне ниеу поднеле ннкакових доказа о крившш тражених лица. Таковог вида издавања није било никада н нигде. ни онда. кад су они који ее траже и билн поданици оне државе. која нх тражн. Но осим тога, што су од изданих Аустрији двојица били српскп поданнци и пмали у Србнјн непокретног имања и своје породице. настаје нитање. имали Аустро-Маџарека право тражити издавање Бошњака. који. колико је нама познато, нису још Аустрнјскн поданици. пошто Босна и Херцеговина још нису прпсаједнњени Аусрији. но само за време заузети њеном војском? Српско је министарство решило на поругу здравом разуму. само да бн што боље утодило својим високим нокровитељима у Бечу и Пешти. да Аустрија има потпуно право располагати са поданицима турске царевине. а да би још н боље показало своју оданост нејвећим непрнјатељима еловенства. п своје потпуно одрицањс од с-ловенске идеје, оно је издало чак и евоје поданике. Ово је Факт који страншо узбуђује. Но ерпска влада показала јс у последње време. да она може још више задивити својпм радом. подигав руку на архијеппскопа ерпске цркве, православног ерпског митрополита Миханла. удалившн га од његове дужности. Шта је послужило као повод тако ужасној радњп протнву поглавнце срнеке цркве. чувеног са свога жарког родољубља и савеене елужбе правосдављу ? На ово пнтање влада српска одговара. да је митрополит Михаило за то збачен са свога ноложаја. што се протнвио закону таксама^. по коме ерпска влада хоће да сабира знатне суме. новца од лица која у свештенички и м* чашкп чин етунају. Мнтронолит ее за цело одупирао томе закону. што је видео у њему завођењс

арма. У њему даје се иастављење матерама, како ће ноступати са евојом децом при првпм појавама њиховог сазнанања: излаже се начнн како ће матере ночети да упознају свој пород с религијом. И не бп с горег било, да свака мати набавн н проучи ову књижицу: тада јој сс не би пребаииле опе речи светог писма: Студч, отцу не наказанн сшп>. тшиже на о\-малеп1» будетк. Од р(»дптеља. а нарочито од матере највише '.ависи. какав ће пород битн, н каквим «*е члановЈша има домовина надати. Па за то топло преноручујемо матерама. нека се упознаду с овнм списом. 24. г 11риче христовег Београд 1870 г. Нсток је колевка дивннх алегоричких нрича. Рад нашег Спаеитеља заиочео се на истоку. — дакле, међу народима. који радо слушају ириче, па за то је н Снаситељ, равнајући се према меету и народу. често своју науку неказивао у таким причама. — једно за то. да би га народ боље разумео, а друго и за то. што се свака прича даде лако занамтити. У светим јеванђељима налази се 31 такова прича. Ради користи младежи, а и одраслнх. ове је приче посрбио г. митронолит и свакој нравн смиеао објаснно. Књижица ова пуна је моралне поуке: њу сваки може. а н треба да прочнта радп своје користи. Јер у дивним сличавањнма. објашњено је царство божије. одношаји људски . љ\'бав спрам ближњега и т. д. 25. -Природа и разум у об.гасти мо• рално-4уто9ној * Београд 1870 год. Ово је Филосовска студија. У њој се махом

нападаирстерани данашњн реални правац. који нажњу поклања пскљу чиво реалпнм наукама, — заборављајући духовну етрану човекову. У исто време писац ес стара да нзинри световну науку еа вером Хрнстовом. доказујући. да еу само онн народц билн срећпн н напредни. где се вера поред науке као важна чињсница гајила и поштовала. 2(1. г Девојачко пунољетство." Всоград 1*71 год. Књига је ова намењена девојкама — Српкнњама. Она је нуна поуке и морала. Српкиња — девојка. наћи ће у тој књижицн нужна нравила за живот, како јој се треба у млаћаннм годинама ионашати. тс тако да ее достојно спремн за будућу мајку и добру домаћицу. 27. _ Олбрана истине.- Београд 1872 год. Ова је књижица полемичне еадржине. унрављена је противу оних. којн нападају на веру. цркву и н.ене установе. У њој је расправл.ено ;»6 најважнијих ннтања. тичућих се вере. цркве. црквених установа и т. д. 28. 7 Писма св. Ииката Вогонос\уа.~ Београд 1873-г. Њих има свега 12. Но етарини (св. Игњат живео је у врсм аиостолско). а и садржини евојој. ока су ! писма од неоцењиве важноети. јер су пуна узвишеннх правила хршпћанског владања и како треба гајити узајамну братску љубав. 29. г Чин Крестнат хода." Београд ј 1872 год. то јест правило, како треба ; свршавати лнтнју идп ношењс крста. До ' 1872 г. није бнло нарочитог иравила за свршавање литије, него сс овај обрсд свршавао различно. Да би се ова нејед-

| накост избегла. г. митроиолнт еаставио је горе номенуто иравнло. у које су ушла: нужна јектеннја. јеванђелија и молитве сходне за овај елучај. При крају књиге. прикупљени су сви троиари н кондаци за оне празнике. на које се ноее литије. : Најпослс додата је благодарна несма _7вбл боиг хва.1им.~ Поред користи. што се овај обрсд свуда једнако свршава. ј добит је још та. што је у овоме свештенству учињена велика олакпгаца нри | свршавању литије. 30. ^Духовник." Београд. 1872. У овој књизи изведсна су у кратко нјЈавпла. како свештеник нма ноступатн прн тајни псповеетн. Даље нужне молитве, символ вере еа објашњем. н најзад оншта ноука исповедајућем се. 31. Поука нз живота светих." Београд 1874 г. У овом спису изнесене су врлине и самоирсгорење светитеља нрвнх времена хршићансгва. Цела њена садржина може послужити као богатп материјал за црквеног проноведника. јер је пуна мој ралне иоуке. 32. .Пријатељ м.1а,(ежи." Београд 1>>74 год. ФилосоФско -педагошка студија у којој су решена ова иитања: Философска носматрања. човек стојн впшс животни.е. вечно п бесконачно. узроцн разлике међу људнма и т. д. Ова је кн>ижица врло кориена а нарочито за младељуде. који су колебљиви и лакоумни у вери. (' коришћу могла бн се нрепоручити на нрочитање нашој младежи за коју је и намењена.,о. _ Правос^швна српска црква у кне.нсевинн (рбији Београд. 1874 године

У овом епису нобројане су еве цркве ■ и манаетирн колико их год иМа у кнежевнни Србији. (изузимцјућн — новв осло. боћене крајеве срнске). Даље казаго )е (у колико ее могло еазнати) у коме је добу која црква јли манастир иодигн\т. као и то. колико којој цркви или манастиру ирипада парохија и колпко је домова у свакој иарохнјн. Осим тога. у ову књигу ушла су н ова најнужнија нравнла: заклетва коју иолаже ново-изабрани епискон. Сннђелија-грамата која му се на епиекопство даје. неповедно иисмо лицу које се нма руконоложити за свештеннка. Сннћелнја-грамата евештеннчка, чнн нрнмања евенггеннка римске цркве у православље. правило како треба оеуђеног и недостојног свештеника раснопнти. V исто време спис овај може се ематрати као добро дошао за статистичке податке ерпске црквс н црквене архитектуре. 34. -Духовна споменица." 10 августа 1*7^ г. У овој књпжици ирикупљене еу и папечатане еве, бесде које је г. митроиолнт говорио, од објаве рата Турцима 187«Н год. 20 јуна, на до закључка мира 1*76 годинс.

»Про\ужн1>е ее)