Српска независност

1;оро гва Ке се љема радњ* еаетојати. А овакав одное намеђу ље н народа нронзводиће џ оио раешмохеље које ее при и.шу1)иваљу велш.пх на.мета обично ра1|а. као н она морална незадовољева ередетва п начине којима се приоегава кад се од тенн.их давања хоће ко да заклоин. А приаетпти вал>а, да се у нарави нашега народа још није изгладпла она мучна вол.а ири даваљу која јс од времена љеговог робоваља :аостала. кад је евако љегово даваље само једна глоба :а љега бнла. А кроз-а сву ову велику поворку зала, која се одозго па на ннже енушта. провлачн се једна цриа и опака ве:;а. која последњнм својпм крајем доднрује н паралише и самн жнвотни центар н силу државног уједпиеља. а то је: неповерење. Завлада ли друштвом у јакој мерп ова ::ара:!а, онда еу у опасиостп и најглавнпји интерееи државни. па н еами опсганак заједиице. Морални мотнви на којима се јединетво оенива, ослабе. и еваки се етав.Ћа у опреку према другоме. евакп почиње зазирати од другога и тражити начпне и средсгва да ее протпвиостима одупре или да нх предупреди. Државни л>удп. који пмају прн руци власт и другога средства државне моћи, з.тоупотребиће често евоје араво руковања са иетима и заштптиће љима евоје ннтереее. Но и други не могу се одрећи нрава на живот па ће п оии гледатп како ће и где преиа еилп стати п држатп се. А из овога раћала су се често два иајгора стаља друштвена: илн став.е тираније или стање безвлаш^а: - иза којих. догаћала се и савршена пропаст државпа. Нека бог сачува ову злоцатннчк >■ земљу од ове 1срајње несреће! Али ..злораћење - . вели народпа пзрека. „готово суђење'". Зло се почело радити. па се добру надати не можемо. Гећ н сами појав садашњнх л>удп на управи државној, нпје могао ноуздање у народу побудитн; а када су они још п ненародним нравцем евоју полптичку радњу отпочелн. одмах су тпме и повода неповерењу дали. То су они још унапред знали. на су се за времена почелн стараги и ередетвима, како би се према тој опасиој нротнвноети држалн. Разуме се да. према овакој цел>и, нису могла нн ередства нохвална бити. Прво су гле-

далп да еебе шго веКпм друштвом ; ојачају те еу позвали л>уде који еу промену нолнтичког стања као своју личну нотребу сматрали. а тоје опет био ноетунак којпм се граћанском моралу квар наноеио: и л>удн е таквом. дружином морали су још веће неповерење према себн изазватц. Кад ее за тим, нрнетунило решавању велнкнх задатака народних. иа су ови на нашу штету н поннжењс решенн. нрнродио је било да ее, уз велико незадовол,етво, и још много веће неповерење у народу нојави. Нарочито л>удн од веће важности у друшгву државном, д>удн ириродом омогућени и позванн да му нредњаче п његове велнке нослове врше, л>удп који су л>убавл>у и свешћу, делнма и ноложајем своју судбниу судбини народа починили и своју срећу у срећп народа сматрају, — свн тп бачепн су у велику бригу због овако несрећног обрта етварп н иочелн су са зебњом пратпти појаве, који нам мутљу н тешку будућност наговешћују. Покретани тежњом народног одржања. почели су се мишл>у зблпжавати, а неки су се ирема овој велнкој нотреби. н као активне групе истакли.Но и влада, са своје стране, нрема овој тачцн опасностп. почела је зарана нредузиматн своје опрезне мере, већ се почела стављати у стање противништва према јаким изливима негодовања, које је патриотска ерца обузело. — и већ код ње настаје употреба влаети не но правом разлогу државпом и јавној потребп, него по узбућеном осећању себичности и ради .-Јаштите интереса на које се силе државие никако трошитп не смеју. (Т1астави1.е ее)

П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Од неколико дана не добијамо с поште београдске скоро ни једних руских новпла. по свој прилнци. што се нашој цензури не свиди нрактнчно да пушта у наш свет руске листове због њнховог држања у митрополитовој ствари. Ми смо знали н још одмах у почетку нагласилн. да ће сва срнска и словенска штамиа осудити владу због неоправданог ноступка њеног еа поглавицом православпе цркве у Србији. но ипак нисмо моглн очекивати да ће влада

прнбсћи крајним мерама и забранити све руске листове. те наједаред прееећп и саму новинарску везу. која нам ,је још била остала да нратимо н еазнајемо за догађаје у највећој словенској држави. Чудновато је за данашње одношаје у Србпји. да поштанска цензура највише посла ј пма са листовима једнокрвне и ,једноверне браће наше руске, којн су нам досада у евима прнликама иекрено псказнвали своје еимпатиЈе, ј а да. тако рећи. без сваке цензуре ироиушта аустро-угарске лиетове. политичке п шаљиве, у којима ее често н таке етвари налазе. које у сваком ношгеном и ионоситом сину наше отаџбине изазнвл>у гнушање. Мн истнна не знамо. шта је могло тако етрашног бнти у рускпм листовпма да се морају крити од граћапа ове земље, али смо уверени да руски листови ннкад небп бпли у стању да ее онако и оно/шко блатом бацају на све што је Србину свето и светло. као што су чинили безобразнп чнвутско-маџарски лнетовп у Бечу н Вудимпепгти, иа су нпак често пропуштени п читани. Н ако је но где којп број. који ,је са свим забраздио. био узапћен, други бројевн тог лнета већ су се читали у Београду. као да ничега ннје нн бнло. Код рускнх новпна виднмо данас са свим нову практику наших ,,наиредњака- иљуди од г јавиостн. Они ћутуре узанћују руске лнстове, а мннистар унутрашњих иоелова не налази за вредно да раепиеом извпни тај нзванредни иоетунак п да јавно нрнзна н наведе узроке, са којнх сс тако вређа Русија и њена интелигенција. која нас је увек п у ј свако доба искрено потномагала н озби.кно. са општег словенског гледншта. пратила појаве у нашој земл>н. Ако је влада равнодушна према гласовима руским. мн ипти хоћемо нитн можемо допуститн да та л>ага и на народу ерпском остане. Јер п ако делимо опште иризнату изреку која важи за уставне земље. да пи један народ не заслужује боље владе но коју има. ппак у овом случају ограћујемо се у нмс српеког народа у кнежевини против еаме номнедн.

да ћс он одобрт изазивачку полит сннка нротив Ру У Русији. прот! Нека Пироћана1Ј знају. да искренг! ље. да граћани

1— Д ж Лл жн ■I"

желе ерећу и нанрјИ;

енријатељску и данашл.нх вланротнв владе арода руског. љегове колегс нови ове земије. евн који својој отаџоннн. сви који ( ге (1.но миелс на будућност народг неће ћутати. неће трнети да 1е света Русија вре1>а лакомиелено' за л>убав наметања Аустро-Уфској. чија су меродавна гласилгјавно нри.шала да се у Орбији ори аустријски унлнв са руским. .ко је заиста дотле дошло. да ср ка влада еама помаже аустријскч упливу да нотпсне руски. па ш више можда него што сама Аустија захтева, онда ће сав народ наћгеа руској етранн; а ко ће најзад тедитп, илн Ауетро-Угарска са Тироћанием. или Русија еа народомрнскнм, — о том нећемо ни једне ре! да потрошимо. — Буднмнештаски лиетови ,јављају. да је кралтарски наименовао Едварда Чех:бпвшег чиновника гувернерског I Рјепи. за краљ. комесара на еаб}у карловачком. који ће се еаетат да- бира митрополита-натријарха Маџари баш ннкако пе дају сабоа >ез комесара! — Ново, велик) мншетарство у Француској образ.вав! је 2. о. м. нод нредседништво1 Ле.на Гамбете. којн је уједно М1ннечр спољних нослова. Осталн рееори овако су распорећени: Валдек-Руо. унутрашњих поелова: Павле Бет. наставе: Алењ-Тарже. Фннанеије Камперон. војпп : Гужард. марипе: Ренал, јавнн граћевина; Девес. заљорадње: Рувијер. трговине: Антоин Пруст. лене вештнне: Касо. првде: Кошери, поште и телеграФа За државне нодсекретаре 1мнни(арске помоћнпке! ностављени су: "пулер за снољне. Феље. правду. ,1вел. унутрашње. Легнљер. јавне лаћевине. Блацден војнн. Кас земл.оадњу. и Фор за трговину. — М1 намерно дониспмо нмена свнх минстара у Гамбетнном кабинету. штоје опште мишљење у Кврони. да јеовом министарству намењена вслка улога

. ЛШПТ&К . « ЖИВОТ И РАД СРПСКОГ МИТРОПОЛИТА КРАТАК ПРЕГЛЕД КЊИЖЕВНОГ РАДА МИТТОПОЛИТА СРПСКОГ ГП1110ДИНА М И X А И Л А ЗА ВРЕШ: ДВАЈЕСТПЕТО-ГОДШНЉКГ АРХИПАСТИРСТВА.

15. -Пистирске беседе војницима Веоград, 186Г) г. У овој књижици има евсга * беседа. Четири ирве говорене су војиидима у разним ириликама и при освеадтењу војничких застава. Једна је беседа гсворена на парастосу погинулим у време оо**>ардања Београда: две говорене су на пцзастоссша држаним за ногинуле у /)иткамЈ за веру и отачаство. Осма и последњ^ говорена је ученицима сврнгавгоим богос^овски завод. У свима овим бес^дама 01#еда се нрава вепгпша проповедг-ччка. а што је најглавније. оне су проникнуг е срд^чним осећањем: у њихоној садрж1« и ве Ј., ду Х патриоте — Србнна, јед^«у р(7 Ш оне ( . х - узор црквеног красноро м ј а 16. г Молитва и , ве г^-.сел^ говорене на светковиш' - уО годиги*.^^ ооповљене сло-

боде Србије 1869 г. говорене у Топнидеру | 23 ма]а год. (Наиечатано у III књ. црквен. нронокедн. а има и засебна књи: жнца.) Молитва је нарочпто сачињена за ! ову светковину. Прва је беседа поздравна — кратка. управл.ена на Књаза. ДруI га је изговорена на благодарењу. и може ! се сматратн као узор црквепог беседништва. Беседа је ова нуна нсторијске садржине. Беседннк вешто слика некадашњу Пемавикску Србију. њену славу н велнчину. За тим нрелазн узроцима њеног нада, а за овим говорн о порабоћеној н тужној Србији и ерпском па]»оду и о патњама које Србип у току екоро нет стотина година од евог мучуоца трп.каше. Но јака вера у Бога. елога н братека љубав напшх дедова и очева загреја им јуначка ерца: они нренуше духом н збацише етидне зарђале ланце мучиоца азијатског. 17. - Правос.гавни ароиоведникг (у IV тома). Прва два тома наиечатана су 18(51) год. II том. 1*67. а IV 1871. Ово је скуп беседа преко целе године у недељне и нразничне дане. Наша нропог.^дннчка књнжевност до иојаве -Православног ироповедника и . -Иастирских поучења- н ..Црквеног учитеља". беше п сувише еиромашпа. а ио готову н забатаљена. Тек изретка могла се на1и по која беееда. махом иисана од ирекоеавеког евештенетва. Но с нојавом -Православног нроповедника". ова је празнина попуњена. а српском свештенетву труд уштеђен, и дата му је могућност, да на еве празннке и нсдеље може иЈ ^оповедатн слово Божнје својој паетви, по чему је н Пра-

воелавпп проповедпик велика добит за српску цркву и свештенство. I' 4 . Кратки молитвослов за уаотребу учеИе се м.шдежиг Београд 1860 г. Сам назив ове књиге показује за каквујецељ наз1ењена. У њој су нзведене и напечатане најнужније молитве. као: 31олнтва јутрења. молнтва пред учењем, после учења. молитва пред ручак. поеле ручка. молитва пред вечером. после вечере. молитва пред епавањем. десет божији заповести. девет цркв. заповести. молитве нред прнчешћем. после прнчешћа. молитве у време божијс елужбе. божанетвена литурђија и благодарна песма: - Тебе Бош хвалимг Дао бп Бог. да наша младеж ову дпвну књнгу набави н еретством нсте почешће се е Богом у молигвама разговара. 19. ^РучшЈ свештеничка књига.~ Београд. 18(>7 г. П1то еу за војника нравнла војене елужбе, то је за евештеннка

ова -ручна књига.

- У

њој су укратко

изложена сва правила. којих сс свештеник нма ПЈШдржавати цри вршењу евоје дужноети. Ако ма у чему сумња. да један посао ТЈ )еба тако нли иначе свршити, одмах ек завири у ову ручну књигу. и у њој ће наћи нужно упутство. и доиста не ће ногрешити. Ието тако у тој су књизи напечатана дравила н одлуке нашнх архнјерејских еабора. степени еродства: како треба нспнт над брачним свршити. какву им поуку том прнлином нзговорпти. коква извешћа протојо,)еју п надлежном евештенпку наннсати. чега се има свештеник пјји вршењу

ове таЈне чуватн да у погрешу не надне п т. д. 20. _ О ааиству н лутеранауг Београд. 1*6* г. Спис је (»вај сторичкополемичке еадј^жине. Управљн је протпв заблуда напеких и лутернских. У ието време. изнесене еу разлке између неточног правоелавфа. напетв; н лутеранства. 21. _0 монашеству,- Београ; 1868 г. (»вом сниеу говој)и ес у опсге о ноетанку монашестза. н о задапг нетога. Књига је намењена евештенетвзмонашееког реда. 22. _ Чин помазан>а св. мирол Књаза Српшог Мгигана М. ОбреновнИа V .- Београд. 1868 г. Правило «.во сасгавио је еам г. митронолиг Мнхањло нрнлжом ступања на преето ?рнског Књаа М. М. Обреновнћа IV. У овој књизи њтанкоје и.иожен цео поредак. како ее ша овај : обред извршити. Нужна јектешја. апостол и јевапћеље. све је ушдо уово правило. За тим долази заклетва чнежева у црквн иред народом. носле тот нужна молптва. а за овим мироиомазање Кнеза. У истој књизн напечатане еу н две беседе. — прва је поздравна нрн доласку Кнеза у цркву. а друга по свј » шм 10 м обреду миронома^ања. у којој се потанко излажу мучне дужноетн. које узима на се владалац* ирнмајућн у своје руке управу земље. У исто време излажу ее и дужиоети поданнка епрам свога владаоца. 2;ј. _ Поучење матери о васиитању ма.ге деце. и Београд. 1870 г. Овај је спис педагошке садЈ)жине и намењен је мате-