Српска независност

— 94 -

бп најобнчније поштење захтевало да се бар још јс .1пн странски утнцај сномене, што га мн, бајаги. призив1>емо. Н<> кано се дал>е само Русн спомињу, то се но свој прилнцн само тиче русиог утицаја. Кад и где смо мн призивали рускл утпцај ? Кад смо минист]»а опоменудн. да не бн било згорег „кодити рачуна од утиска којн његов чин може произвести у Руеијп 1 ", тнме смо оно мислили. што смо ми казали. а нис-но мислили оно, што каже А ми смо каза .1и. као што и само -Видело- наводп. да ће миниСтров чин нроизвесги незгодан утисак, а нс наша критика тога чина. Је ли вам то јасно ? Је ли вам јасно, да нисмо ми „призивади руски и сваки други странски утицај у унутрашњим пнтањима наше зеиље" својом ономеном. него да га је призивао — незотипе можда ал' јамачно немпслнце — сам ваш мннистар својим чнном ? Нлн зар ви мислнте, да тај чнн без наше критике не би произвео тог истог утиска у Русијн ? То би било врло ласкаво за нас, али као 1НТ0 знате. то не стојп. Тај чнн је по себп дово.ђно скандадозан, да без икаквог даљег објашњења узбуни и огорчГ? сву православву Руснју против нашег миннстарства. Но ако су чија објашњења. ако су чији год извештајн то огорчење већма распалнлн, него што бн то бно учншш сам чннНоваковићев. то сујамачно била ваша објашњена, то су јамачно билп ваши пзвештаји. оар ипсте ви и вашп прпјагс.кп трубилн по разнпм Лојдовима н Пресама. да је влада преметала мнтрополију н нашла не знам каква „компромнтантиа" ннсма руских дј>жавника ? А што сте то чиннлн. што сте то нзнели? Очевндно само зато. да увелнчате своју заслугу према вашпм нокровител.пма у Вечу п Пешти. да увеличате .јадну г енсргију" вашег мннистра. 11а сад. кад се руске новине нозивају

на то, кад вас и тога ради нанадају и стерују у теснац, сад, кад сте се ухватнлн самн у својој лажи, сад вам је крива „Српска Независност"! Међер право каже нословица: кад Бог хоће кога да упропасти, нрво му одузме намет. -ЧАСТАН МИР- У СТАРОЈСРБИЈИ Уреднину „Српсне Независности" Г. Уредпичс! Инглеске новнне „ Манчестерски Стражар" — „ТЈшМапсћев^егС^иаг(Нап- — гпто у Манчестру излазе — донеле су у броју од 18-ог прошлог месеца. а под горњим насловом. једно ио нас веома важно писмо од ДЈ т бровачког им дописника г. Артура Џ. Еванса, пнсано у Солуну 19-ог Сентембра о. г. — а после учнњеног иута кроз нашу стару СрбиЈЈ' и Косово. Ја ћу вам то писмо кроз који дан у преводу посастп. За сада молим да приложим ламо коментар . којим га је само уреднигатво „Манчестарског Стражара" пропратило, и који гласи: „Наш дубровачкн донпсншс послао нам је из Солунаједно оншпрно занпмл.нво писмо. које данас нашим читаоцима прнказујемо. у коме нам он ирпча о једном новом авантуричком ! нутовању свом но неприступнијим покрајинама јевропске Турске. Ланс му је, као што ће се читаоци опоменутн. пспало било за руком да, пошав нз Скадра, продре у дубину албанскнх гора н допре, са те стране, до на близу саме 1>аковице. Ове годнне он се кренуо бно из Сарајева, главног места Босне, и нзашао па Солун и јегејско мо' ре — алн тек, ношто ,је посетио места од важносип н значаја с обе стране друма (ако то јест нут заседнут ајдушша такво име заслужује п нашао у изобн.ку осгатке великих вештина Византијс као и трагове рнмске цивнли.зације! Ваи ако се наш дониснпк јако невара а оно је успео да обележи сама места на коме су два римска града ностојада. као и пронашао живоинсне радовс лостојне сваког г/иоређења сч ароизао.џгми самоч Ми\ хаилч Анџела! Доиста ови проналасци ио себи могу битн довол.на награда за такав нут: алн шире познансгво са иолитичким стањем

тог краја источне Јевроне, које ,је наш допнсник ево стекао, а које ће онет наши чнтаоци по реду добитн. I јесте даљп резултат, и то такав: да ће му већпна од нас зар н всћу вредност цридатн. Унраво лекцпја која нз овог пнсма потнче укратко је ова: </ чокрајчмама које Турцн јоч1 лрже у Јевроии влада I иотиуна имаршји; и турске над.1 ежне и.шстн и неиокушавају да јој на иут стану. — Тако исто веома пам је добродошло изношење Дервиш нашиних дела на вндело ; ,јер је тај честнтн паша до сада умео некако нокрити и себе и сву своју радњу тамом гушћом и од опе у Мисиру. Алн наравна ствар, овде је главно интање: ко Ле заменити Турке у том крају Јевроие ? Одговор нашег донисника на ово нитање од ванредног је значаја, и треба га уноредити са дотичннм одговором једног „ Тајмсовог" доппсника којн се „недавно вратио са истока". но чије су ирилике за нраво сућење тамошњег стања ствари донста биле много скромније од оннх ј које нашем дуб ]10начком нрнјател.у ; у део надоше. Јер. док речени пн| сац „Тајмса" немогаше видети ниј какве друге наде за будућн мир н поредак у тим нокрајннама ван оне која би условљавала огромно проширење Аустрпје у истом нрав■ цу, наш доипснпк напротив пока! зује: да народи балкански мрзе Аустрију н страхују од ње и од своје сгране. отворено изјављују да евакако једини иаслсдиик, зо \ кога сс можс ре/ш ,\а има неко I ираво на Стару Србију јесте баш сама Србија! — Што се Аустрије тпче она нити је умприла Босне и Херцеговпне. нитн је до сада бар с њима људски унрављала. Наш ; дописник, међутпм, даје сасвим протнвну сведоџбу о оним окрузнма : које је берлинскн уговор Србијн досудно"! Ово.шко „Манч е е т арск и с тражар"! II мн смо му Србн од ерца благодарнн на црнмерној готовости са којом нрихвага и преноручује нлан и нредлог којн тако осетно пде у прилог нашој народној ствари. Алн. доиста, зачудоје, да неречемо што вшпе, с каквом снорошКу вредии Инглсзи долазе до овако нравнчннх н практнчпих зак.кучака, п то у нитањпма која их — као ово источно н. нр. тако живо интересују. Од својс стране Срби су до сада већ н опевалн н онлакалп како Стару Србију тако и Босну п Хер-

цеговину и колико јуче два крвава рата због њих воднлн — на да је само среће било, као што ннје, да су н надлежни Инглези иохнгали са предлозима које наши честити нријатељн као г. Евапс, одавно нстичу н у које данас н сами званични управљачи В. Британије верују, да је. велим, тога раннје бнло, не само што данас у Старој Србнјн не би владала иотнуна анархија. него бн се и Босна и Херцеговнна умириле. п с њима би се л.удски упранл.ало, свакако довољно људски да бн се н о њнма могла издати она сведоџба која данас ностоји ,.о окрувииа које је берлински утовор Србнји досудио". Овако — али п овако им опет хвала. Париз 4 Новембра. Н. С. Ј. < 14 » ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД г 1,ванаест годинаје нротекло, како јс Аустрија закључила такозванн „кнезлачки мир" са Бокељима. Јуначка племена на југу к])шне Далмације, која сс с оружјем у руци иротнвила 1869 године увођењутада новог војног закона првог аустијског ., грађанеког" мнннстарства са општом обавезом, добише уверење н заложену царску реч. да се тај закон неће пзвршити у Боки Ко горској. На том основу ностигнуто је споразумљење и нзмирењс Бокеља са владом аустријском. Неколико недељној самосталности и „независностн" бокељској учињен је крај, и Аустрија је наново почела да господари над — оружаним Бокељима. Од отог доба заборавнли су иолитички круговн аусгријски на Боку Которску. заборавили су на тешкоће, сметње н норазе. што их јс нрстурила н претрнела извежбана аустријска војска у борби са горскпм јунацнма бокељскнм. У мес.то да се користила тим појавама. н да јс озбн.кио прегла да у тим заборавл.еним крајевима оснива школе. иодижс нутове п да олакша живот народу, — аустријска влада мислила је само на то, како ће што нре иеколнко етотина Бокет.а турити у шарено рухо мундпрско н тиме ноказати свсгу да она занста ужнва

црие историје њене у 1873-ој годнни, кад се овај српекн вилииски храм мораде затворнтн. Видеће тада како се наново нодиже и 1Х78-е год. долазн до сјајнијих тренутака, да се одмах послс трн годнне на његовом обзорју навуку густи. мркн облаци, који му прете скором нропашћу, која нам. на жалоет. у ово носледње време све то више пред очн излази. ЈГа запнтаће се. какав је узрок свсму овом нојаву? Ово је важно питање. Ја потпуно признајем да нисам дорастао, да га као нгго треба разрешим, али бих ли за то смео ћутати. Не. то би била слабост. Пратећи е највећим учешћем рад на|)однога нозоригата од 187Г» год. а занимајућн се по често н с његоно.м раннјом историјом. дошао сам до тога убећења, да на жалост морам констатовати веома неповољно стање његово, којеје вр.га налик на оно. које му у ночетку 187,'!. бар за неко време — ирекиде живот. Позоришту као културној установи стечено је одавно поуздано н часно место у исторнјн ]>а:4ви), а људс1И »г. А о његовом благотворпом утицају иа развијање и оилемен.ивање духа и укуеа народног, можемо

се уверити сећајући се етарих Јелипа. који на хнљаде годнна пре нас истипскн н озбиљно неговагае овуустанову. одкоје доиста п стварне користи имадоше. Наравно овде треба разуметн такво иозориште, у коме ће се, поред стране вал.ане драмс. неговати нарочито српска драма, која има бнги ве]шо огледало живота народног. свију његових обичаја. појмова. и т. д. Као што доиста бејаше код Грка. Алн такво позорпштс — не миелим .са свим старо-грчко. него у данашњем емиелу народпо — ствара и одржава крчтика , тај наеугани хлеб. иеонходпа потреба за пра. вилан развитак иозорипше уметностн. А каква беше иаша крнтика и каква је сад? Праве критике, која би подједнако обухватала и вештачко оцењпвање прнказиваних комада и онењивање игре глумачке, код пас данас нема. А ми морамо свакојако већу пажњу обратити глумиима. јер еу онн чудие тппе. онн се брзо селе кад им се не допада где је хладно. као код нас, а поред тога онн еу већнном дплстаптп. те ће их кригнка усавршивати. Најзад, ја мислим да би наша критика требала о свему овоме да говори као е некнм

вишнм народпим осећањем. да се тнме нага свет. што више заннтересује, н да се уједно примамн шго внше н што бољнх глумаца. Ето у томе је врло велика крпвица наше досадашње журналистике. Друга је велика еметња редовном и поузданом развитку народнога нозоришта у самој управи. Уоће се. да сс на одбору заштедн 200 талнра за но године, на се мс1»у тпм начпни 1200 дуката дуга. II зар се није могло наћн родол.убпвих стручнпх људи. који бн >а нека време нослужнлп н без хонорара ? Народни и у ошпте иедел.ни комади дају ес чеето у радне дане, па нротив етрани. конверсанциони комади - вшне пута недел.ом п нразнпком, а иа Ускрс комадн нз клаенчне старнне , место каквнх вееелих за гледање, којн за три дана добаве полумесечнн трошак. У ошнте репертоар беше неудееан. Пекада су вслика госиода н богаташи сматралн за евоју нрпјатпу дужноет н нацноналиу ствар, да држе ложе нреко цсле годнне. Друштву за л.убав н што је таки обичај у целом образованом свету, долажаху тада у позориште и од-

личпн странци. Нешто је нривла'шла н новост. Тек, нрве две тодине беху све ложе нродане н то рачунећи 100 дуката за 100 прсдетава, а данас се иште 50 дуката за 1011 представа, па ее онет не траже. Али за то је сваки Љеа{те рагс врло добро похоћен. Ту доћу онда и они. којн иначе инкад не иду у позоршнтс. Језгра позоришне нублике, стални киЈр њезии. то су граЦнн у партеру н на галернјама. Опи прсће плаћаху V динарима 1 и «0. 1 н 20. 0 и (»б. — 1 н 30, 1—0 п 40. 0 и 40. а од Ускрса овс године новншена им цепа на 2. 1 и 50, 0 п 80 —2, 1 и 50— 0 н 60. Даклс имућнијнма. у ложама . није новпшена цена. него само снроманишјима, средњој класи. у нартеру н на галернјама, па још е нролећа. кад сваки воли зелсппло, него зимску забаву. нозориштс. То се зовс узетп метлу, на н оно мало претплагника ишчнстнти на ноље. К томе ваља узети V рачун и незгоднс нолитичне околности : Бонту. железница, уговор о трговинп еа Аустро-Угарском : нови намети: таксс , натентарина . ћумручина : чиновннци се у ведикој маси нен-