Српска независност

ауторитет у тнм крајевима. Све иолГ)е и представке народа, и бившем губернатору Родићу и самоме ћесару »однесене, осташе без успеха. Од године дана овамо влада аустријска озбил.но п енергично ради на томс да тај закон немилосрдно изврпл. У последње време обавл.ена је рекрутацпја у внше срезова. па је то нсто покушано и у осталим срезовнма на југу Далмацпје; но нсход је показао да су Боке.ги још они старп несломл.ени борци ирава н повластпца својих. које су још предци њихови нзвојевали од Аустрије, када су слободу своју новерилн двоглавом орлу ћесаревом. Данас буктп ала.нен оружаног отиора. на прагу су догаћаји од 180!» год. и Аустрија стојн пред алтернативом: нлн да попусти с мпром Боке.внма, или да оружаном руком присили Воке .Ђе да своје сннове унисују у војску: у посдедњем случају она сама спрема зем .БИШте отвореног устаика, револуцпјн у зем.т>н. а да ли ће то одговарати њенпм интереспма. н да ш јс тако што у онште нробнтачно но Аустро-Угарску нарочито сада, где се нрвн озби.кни знаци незадо^о.нства нокаааше у Босни и Херцеговнпи, то је чпсто аустријска 'ствар, која се нас не тиче. Вести нз Воке Которске оиисују тамошње стање као врло критнчно. узрујаност је преотела мах. жене н деца прслазе у Црну Гору, а све што је за оружје прииупл>а се у брда и спрема за борбу. Аустријске власти напуштају такоће сва места. с којима су устаницп у свези, војска и жандармерија креће се већ за Боку.—све ово јаснн су знаци, да ће прва нушка скорим пући. По бечким лнстовима дошао јс главом Стојан Ковачевић са 1.000 момака у Кривошије, но то је више но невероватно. Аустрија бн на сваки начин хтела да и овај чисто боке.Ћски нокрет доведе у свезу са нсточннм питањем; но нека пазн да оваким постуицима ..терајућн лнса не истера курјака." — У Верлнну је Г>. о. м. отворио |,нез Бнзмарк у име цара Виљема земал.ски сабор престоном бе-

седом, која јс поразила све противнике гвозденог каицлера. Беседа је без сваког одобравања саслушана и тек на завршетку захорило се облигатно: живио цар. Напредна странка и разни либера.тни елементи изгубили су сву наду да ће из садањих избора црнси какве корнсти и да ће као што су мнслили, уздрматп положај канцлеров. У целој земл.и осећа се моћна рука Визмаркова, који данасможе слободно рећн: ко је против мене, тај је против цара. С тога се мислп. да ће Бизмарку поћн за руком да у сабору саставн већину. с којом ће моћи владати. — Бечки листови јавл.ају као свршену ствар да је гроФ Калноки, посланик аустро-угарски у Петрограду наименован за министри спол>них послова. Калнокн је 6. о. м. стигао у Беч, где га је цар у нарочптој аудијенцпји примио.

ИЗ ЛИСТОВА с. рзгсзтагс Из Петербурга пишу, Московским вједомостима. ово: ,Ето шта смо доживели саЈберлинеким утовором. Преоевештени митрополит српски Михаило, збачен је еа евога положаја. Аустријски уплив овладао је з г Београду, а министри су постали аустријски агенти. и као туђини према народу своме. они су пошли и против цркве. Придобив за своје погледе скупштину, онн су начпнили чнтав ннз узаконеља. којима су ушли у црквену област. необзирући се ни мало на саму њену светињу. Против такога иравца протеетовао је преосвенггени Михаил. и једпнн он остао је постојан у обрани светпље црквсне. и канонске. Нека му је част и слава ! Њега су еломилп силом, алн га нису могли превити. Ствар је ова ужасна ма с које јс етране узели. Она ће по евој прилицн уродити ужасним иоследнцама. И руско срце које искрено л>убн братски нам народ српеки. желило бн само то да се све ове рђаве последице. које је аустроФилеко министаретво у Срб^и изазвало својим несмисленим радом. еломију над главама самих миннстра. које у нстиии мрзи еав ерпски народ. И ми ее надамо да ће ерпски народ уметн н из ове опасноети нзаћн. као .јунак. као победилац. У Србији ее нешто немило кува. Ва; тру под казаном потпирује Аустрија, јер | зна да је оно што ерпскн министри у

њему кувају. користо за њу. и да она са тим креии евој живог. Но и српски нирод зпа шта му кувају његови министри: Он зна да еве оно што се спрема, и готови, ништа друго није, но јад и чемер, иа и сам отров. од кога ће му и живот угинути. Говоре, да ће скорим. хрватски био куи Штроемајер. иомоћу аустријског клернкалног Фонда зидати цркву у сред српскс нреетонице Београда. Смер је том зидању, да потамни значај и сјај нракославне саборне цркве у Београду. И од сада кад се инз плаво словенско ЈЈунаво снуштао будеш ка Београду, теби ће одмах упасти у очи велика црква. и ти ћеш запитати, шта је ово. је ли ово цркпи иравославна ? Но иа то иитање тсби ће набусито да одговори, какови швабо-маџарски. паробродски чпновннк то је католички дом, т. ј. саборска црква. А* ли ни по муке неби било еа сиољашњим надметањем католичке нропагаиде у Србијн. да је унутрашњоет православпе јерархије и цркве чврста. снажна и светла. Но ту баш највише боле свакога православног. јер је унутрашњост ерпеке нравославне цркве нотавнила, н ностала беснажна за отнор. Преосвештени Михаил. био је живи. крепак и еветао центар српске цркве и њезине јерархије; Виеокоучен и сиабдевен еа свима врлинама великог јерарха, бпо је он V етању да очува до сада српску цркву на доетојној висини. он би бпо и кадар да је од сваке навале очз"ва, н да еве вигове језуитске у Србнји ноништи." Али веигго је смишљен нлан у Бечу и Пешти, н српскп реакционарни министри. одмах су прихватнли да извриге свс игго се њиховим натронима допадне. Над Србијом се кију мутнн гавни и страховити облаци. а она јасна звезда. — иравославље. што је до данас очувала ерпски народ, кроз евс опаености и неприлике, губи евоју топлоту. свој животворни сјај. Ах. проклети, шта учиннсте са српскпм народом ? Мн православнн у Русији. потресени том богомреком појавом. еамо још тиме ее тешимо. да ће сриски народ својом безграничном оданошћу . православпој ирађедовској вери. умети доетојно е.е прорачунати еа онима. који му очи ваде, и продају га туђину. Нека би Бог избавитељ словенскп. дао да се сриској цркки и српској јерархији поврати што ире њеп сјај и мо!>, а миогозаелужни иросветител, српске земље, митроиолит Мнханло. нека са свога светог престола, божнјим жезом стане на главу змнјама снол»а и изпутра. Но да видимо шта емо ми раднли. и како смо дали осетнтн нашу тугу због овога случаја у Београду ? Кад се већ све свршило била је отирављена енергична денеша. у којој се изразило како је немно уписак узимала веет о збачењу митронолита Михаила. у целом православном свету. Ето то је све, ал молнм вас лено. је ли то доста ? Не. то ннје доста ни нама, а ни сриском народу, који је на нас упро своје ногледе. Да ли 1.е се дати достојна сатисФакцнја повређеном

знонншу. пЈЈемештаЈу. отнуштаЈУ нз сдужбе; нпко се не осећа снгуран, сваиоме се зем.Ђа иод ногама треее; речгју. снољашње н унутрашње ненрнлнке учннише, те се сваки стиснуо као два човца у кесн. на многн не Г»п ншао у нозорнште и да ннје повншена цена. а камо ли што има нпговор. А н тешко му је заиста. ако му јс доходак нсти. а трошак већн. Сганови и све што је за јело, данас је скуп.Ђе ; а да пи одело ннје јевтиније, сведоче земунски грговцн и мајсторн. Даље, кад се но 3 месеца не пздаје особљу нлата. онда је са свим природно. што сс чла&ши разбеГавају. Не може свакн да издржн ту турску систему нспла^ивања. К томе вал.а додатн још 6нрок})атско ностунање гтарешине. а нарочито благајниково. Је л' те да је немогућ достојан опстанак нашег кукавног нозорншта, код *»вакових појава ? Да се гарочито ннтелигентннји живал. л тЗ с националног гледишта заинтересује за ову доиста народну ства]). то је задаћа новинарства. — Нозоришту нема нанрстка без осигуране номоћи. и то београдском позоришту, које треба осим

свог локалног значаја. да саставивши све знатнпје нрестав.вачке силе. којих хвала богу доста имамо. будс жижа. у коју ће се прикупл»ати све што је бо.ке из мањих дружина, које ће шнрнти с-рнску ! свест но нашем народу, а то је сада нреко потребно: јер ено внднте и пујте! У срну српства. у Сарајеву, подиже се стално немачко I нозориште. Оме ли се то превидетиУ Ради тога треба нре свега. да је унрава самога завода у рукама образованих. стручних л>уди. којп би нознајући свс ваљанијс старнје н млаће глумпс и глумице. саставнли таку чсту. којом би се наша нрестоница могла днчити. као што сс у срећна времена унраво пре 10 годпна и дичнла. и који би довелн наше иозориште до оног значаја. какав му треба искрено желетн. Зар би се онда нонав.налс приликс. у каквима видесмо незаборављеног Бачванског? Зар би се н сад по другим позорннцама налазнли наши талентн нлн служнлн ту!»ој Талнји? Та сво данас овде у Загребу има глумаца 12 Срба и 2 Срнкнње. Мећу њима су омн.Ћенп Коларовнћ са г-1 )ом н Дескашев: н два млада

таленга који много обећавају, Савић н Ми .кковнћ. и које бн свакако преноро))Сном нозорншту пашем задобнти требало. Дал>е. требало би имаги стручног драматурга. човека који бн добро нознавао страну и нашу лигсратуру. те бн се норед 'озбиљшгх илодова страних имала нарочнто гајити наша народна драма. Ако правнчном критнком потакнемо двојицу најновнјнх радннка на да.ви рад. шат нокренемо н које повајлијс. ('ве сам ово мислио. нромозгавао. кад с-ам последњн нут, бавсћи се у Веограду. иазнрао скоре ненрилике за нашс нозорнште : а но што сам се сад и личним н писменнм увсравањнма. на жалост. осведочно о критичности његовог положаја. решио сам се ево, да из дал.ине проговорим српству коју искрену реч. ако би могла вајдитп. Ла сам написао онолико. колико сам знао н могао ; а сваки који зна внше н бол>е. дужан је такоЈ^е напнсати, јер тек тако ћемо доћи до иравог споразума, а њнме н до мете. С

нравослављу. пе знамо, по нагаа је света дужност, да ми нс нроиграмо опе симнатије којс ностоје нрема нама код српскога народа. А нроиграћемо их на цело. ако равнодушни будемо према ње-" говој несрећи. И наша је крв и наше жртве уложене су у српеку независност па по томе ми нити смемо ни треба да равнодушно гледамо како се котерија себичњака у Србијн титра том драгоценом тековином паше браће. н како је немилосрдно жртвује најљућем ненријатељу православља н словенетва Швабо-Маџарској." страних -ОаПу Те1е^гарћ~-у пишу из Цариграда. да ће град Мерв битн за кратко враме заузет руском војском. Сердар Тукме. један нзмеђу вођа Теке-Туркменски, дошао је у Мерв. да иреговара о нодчинењу мервских Туркмана Рус.чји. Руске власти мисле да ће се зауЗеће Мерва еврпшти мирннм нутем, и да се при том неће наићн на велико нротнвлења са етране британске владе.

дописи Из Ресавв 18. Окт. 18*1 р. Једно од најпретежнијих нитања еа дневног реда из нрегледа нашег данашњег стања, у томе је: докле Ке ла се траи оао оаустошавање српских осеКаја и чатријотшма 04 натњт »мвапскча: скакаваца '? У историји народа. нечувене су но • јаве. којима је постала разбојница наша земља за ову годину дана. Готово није остало ншнта. од чега егојизам и вечита мржња швапска и чивутска, није узела свој знатан проценат. Нека се виделови клијентн и даље размећу ^новом периодом унутрашњегразвиПа Ср&ије-. —народ, овај народ. који је претурио преко главе толико нсрећа. курталисаће се. ваља да, и њихових белаја. на ће знатп п умети да даде сваком своје. и да дане владавине внделовачке. у осталима свога развића запише најцрњнм еловима као дане јада и чемера. као дане у којима је био предмет интережџијеког иактирања Аустрије н евојих властољубаца и себичњака. Није л тако ? ■ Сумнрајмо укратко <-ве што се зби -»а ! ОВ\' годинс. ! На једној страни : сила. власнички цинизам и бестијалност. удварање и стидно попуштање. себнчност. нартајска ћудљивос.т и страсти. завпет и нискост, — а на другој: натња. достојанствено н патј >ијотеко одбијање насртаја на нрава народна, натријотека брига о ерећи и ! боља са несреће народне н јуначка из. држљивост. У тој ломњави н крхању. а еа патриотским емером. иатријотскога рада. понокла је и -лружина за аотаомагање сриске књижевности и , са својии органом. 11а и на то се одмах и еасви.м на; предњачкн киднса, на како ниско ! Пребацнвањем. да извесне личности нису личности г књижевне'~. као год да се на Милутина Гарашаннна. Мнлана Пироћанца. Аврама Озеровнћа. Јакуба МустаФпћа н Алимпнја Богића. у целом образованом свету указује нрстом као на какве еаучне а\торс. У место да се виделова госнода уче поштовању земаљскнх закона, и ревњнвом чувању. а не отуђивању скупих тековина ц права народних ; — они, другима. осведоченим родољубнма, одричу натрнјотнзам и „књнжевност'", као да се књижевност даје потпомагати н развијати само умним. а ие н материјалним енагом. Па док је још од нре доказано. да је организацнја дружине изашла у том облику са скучености закона о слободи удружења. напредњацн ту непрестано гледају неку нссмелост. Бележећн ово као \чшкум безобзирно»ти наиредњачке. — најрадосније поздрављамо „лружину за аотаомашње књижевности^ и њнн орган. каа гарантију за спасавање од васко.пгепх нолнтичких и економских несрећа, које нас снађоше внделовачким руковањем државннм по| словима.

дневни к

Страни (\ 11ет(р6. Нјед. јављају нз {Цариграда. да у Мецн влада велпка колера : дневно по 19 љуеи умиру од заразе.