Српска независност

уједиљенн. ми смо вековима осталн непобе1)ени. Па н она опака и нроклета снла. која нам је царство земаљско срупшла. после многих непрнјатељских иокушаја, умудрена је и нскуством и научена била, да пред овнм високим н тврдим стубом божјега завета са страхоноштован>ем стојп. Под тпм јаким штнтом божпјнм, ми смо своју драгу народноет 'еачува.т; нод тим заклоном светнв.е неоеске. остала јс не угашеиа евета ватра нашег изгубљеног дома државног. око које су се самохрана дена Лазарева скуиљала н грејала. до дана божије милостп када смо онет свога државног крова над главом внделн. Та дакле света мајка нове Србнје. по роднтел>скпм односнма према своме чеду. вазда ј^е у сриу своме осећати одјека ереће нлн нссреКе његове; а свештени служиге .ЂП њенн. тело и кост матере земаљске, бпће услужна ору1)а н спроводници небеске љубави изме!)}' ова два сродничка бића божјега евемогућства. По томе дакле, свакн рад сииова ове земље којн се неби тонлотом љубави нрсма њој нокретао, нроизвод је сиде која је н нашој небеској матери цркви нротивна ; а служитељп њени—свештеницн — нозванн су дужношћу да нрема овој снлн. као п свакој другој ненрнјатељској, у нрве редове бораца се ставе. А акобијош овакви немио покрет. ма којим начином. давао могућности каквом иноверном н тућинском нлемену да га као згодну прилику зг^евоје дељи пред-а се узме или с њимс у буди какву свезу ступп, — онда свештеницп морају тај случај узетн као да се непрнјатељ пред вратима њнховог светнлишта налази. пред којим су они дужни у нуном свом оружју статп н себе с огњевитом одважношћу на жртву ставнтп. И наши су свештенпцн ову своју дужпост вазда усрдно н са херојскнм врлпнама хришћанских мученика вршнли. Наша историја, п сгара и нова, има у потврду овога много нрнмера да наведе. И у партијп од које садашњп власницн своје порекло воде, такоће се добро памти ова патриотска особнна наших свештенпка, с којом је она често на путу своје ненародне политике у нротпвннчке сукобе долазпла. Па за то н сада, када су иступи ове политике до крајњнх мера дошли, ннје могло бити да ее у грешној души руковалаца њезиннх — минпстара — не појаве импозантне слике богомољаца у внду ноћних Фангома. које страх и опасност у себи носе. И да би се у таквом стању помоглн, латплл су се опет туђих н недозвољених средстава државне власти и силе, којом се они и иначе радн себе н користи својих партизапа отмичарски служе. Они су највнше зазпралп од поглаварства црквенског, па за то су најпре своју опаку делателност тамо и управпли. 'СврпшКе се.) П0/1ИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Нускн листови поздравили су е великим одушевљењем најновнјн указ царски. којим се наређује нрсустројство унутрашње државне унраве. Нема сумњс даје ово важап и значајан корак на нуту великих реФорама. што се у Русији сиремају. Почетак њихов учињен је још 1859 године. и сада се систематски ради на практичном изведењу свнх тих реФорматорских нланова 1 . који ће обележити нову епоху у унутрашњем раавитку Русије. Нлада јс већ изаслала нарочите новеренике

ио целој земљн, којима је задатак да о свима манама и недостацима адмннистрацпје извешћују велику реФормску комисију, која је нод иредседнпштвом државног секретара Коханова састављена из самих стручњака. У главноме ради ес на томе да се ноститне једнолнкост н систему адмпннстрацнјс. да се админпстративне властн еведуиа најнужнији број, и да се унрос-ге нослови. Као што смо већ јавнли. српска народна странка у Угарској одржала је сјајну нобеду нриликом последњих избора за народно црквепн сабор Карловачки. Садајављамо по ^Заставп.'' да је од 75 посланичких места изабрано 00 народњака н само !• клернка.гаца. тј. Анђелпћевих нристалпца . '1а три посланика незиа се којој партијп н])ипадају._ а у трн изборна среза још није нознат резултат. Кандидат народне странке. која ће. као што се из овога вндн. раснолагатн огромном већином на сабору, још није назначен, но по свима вестпма биће будпмскн владпка и нознатп поборник црквене самоуправе. Арсепије Стојковић. којн је већ једаред био изабран, али га влада нехтеде нотврднти. Стојковић ужива код нрекосавских Срба велико ноштовање и неогранпчено новерење. — Као најјаснпји доказ да су са аустроугарском уиравом у Боснн и Хе])цеговини не само Срби као што су Стојан Ковачевнћ н остали „разбојницн." већ у опште сви без разлпке незадовољни. може се сматрати најновија веет нз Сарајева, коју су сами аустро-угарски листовп пзнелп, да но Боснп муте турскп; агенти и наговарају мухамеданце да се одунру закопу војпом, саветујућн им да беже нз земље. Саме званнчне вести из Босне признају. да се мухамеданци. нарочпто у последње доба. јако исел.ују н и да непреетано досађују властпма земаљскнм . молећн их да им се изда пасош за стране земље а нарочито за Париград. — По Петербуршким вестима раде у Русији на установлењу телеграФских агенција, за словенске интересе, у свима европским земљама. Цељ је да се овим модерним средством иостнгне јединство свих словенских племсна. што ћесе олакшати непосредна нзмена мисли и на све стране унознатн Словени са догаћајима п нојавама у словенеком свету. ИЗ ЛИСТОБА а.., срггс!си2с „Срнске Мовине- нишу: (Народно нонозориште). У сувоту 14. ои мес. имаћемо у нозориншој дпорани велику нгранку у кориет народнога по»оришта. Њезиио Височанство. наша узвишена владарка. извештена о критичном сгању нозоришта, којем сваком ирплнком ноклања своју особиту нажњу, ставнда сс на пело збору одлнчннх госнођа из наше престонице. те су ове. иод њезиним нокровнтељстиом. нриредиле ову забаву. од којс је цео нриход намењсн тренутној помоћи нозоришне касе. Наше народио нозориште завод је, који у нуној мери заслужује таку особиту нажњу. У целој иашој земљи ово је. та-

реКи јединп завод свога рода. завод, у којем леие уметности налазс иотноре и неге. Мн нмамо по свима краЈсвима нашс драге отаџбине н шкома н разних другпх државних завода за разнолике нотрсбе држављана. али. за неговање лених вештина, лепе књижсвноети, укуса. за храну срца , за буђсње и разгревање душевних иаших потреба. за све то народно је позориште данас нонајзнатније и најскровитнје прибежиште. Оснм тога н културнонационалпн иитереси налажу нам озои.ђскн радити за опетанак и даљи развитак овс уетанаве. Кад бисмо донуетнли да она угине. нотребе позоришта не би преетале. еамо би нрема нашим приликама, дошле у руке дилетаната, који, без иотпоре књижевника и уметника. и без ослонца иа државни аукторитет. брзо би били нрпнуђени да једино лаекају претераннм н недовољно озбиљним захтевнма публике. 113 чека после до ОрФеума н Колосеума има само један врло узак еокачнћ. који се даје прегазити само једним кораком. Наше народно позориштс : дало је нашој књижевности толикн број драматичннх дела. оригиналних и преве| деннх. од којих су многи оригинали штампани и еачнњавају знатан део народне лектире. Композиције. понајвише оригиналне и с мотивнма нашим. српекнм и словенеким. шире се нз нозоршпиог оркестра у цео народ: еама наша. тако лено у уметничком свету примљена _Химна~. рођепа је и нрви нут огпевана н одсвирана у нозоришном дому. Па и живописј! многе другс техинчке вештине налазе неге у иозоришту. а одавде, потиуно. нрелазе у народ. Из нозоришног живонисачког атељеа, пзишле су. осим многих лепих декорација. још н многе друге слике декоратнвне израде за практичну потребу грађана: већн број иитомаца овога атељса. у данима веКих одмора. етавља на раснолоигење свсј ^ уелуге у престоницн и ван ње. те се тако н та потреба задовол.ава више иашом. мање страпачком руком. Далеко би нас одвело. кад бисмо сс хтели дотаћи свију главних доброта. које налазе постанка н неге у позорншту. Ово н јеете велики разлог, због којега све нанредне државе дају големе новчане потпоре оваким установама: н. пр. ф ])анцуска })епублика театру Француском 950.000 дпнара. а осим њега и још многнм другима. а хрватска влада. која располагаше куд камо мањим буџетомЈ даје годишње 40.000 дипара, и осим тога. готово сваке године, иоклапа разлику нозоришнога буџета. којн. упу. ћсн на привред\ г . никад неможе битн најтачније иредвиђен н утврђен. Наше нак ! иародпо позориште пенреетано м ;»ра да животари са нотиором државном од 29.000 динара. а уз то јејошималода нретрпн годнне нознатог општег _краха" и годнпе ратова за ослобођење. које ни у великим, а камо лн у малим народима. нису другарнце уметности и наукама. Није чудо. игго је иоред такпх пепогода, дошло до данашње повчане оскуднце. Нроговорившн ово неколнко речи. надамо се. да ће их иаше одличније грађанствр примити к срцу. и игго всће уј чешће указати игранци, која ее у корист нозоришта ирнређује старањем госноћа београдскнх а нод нокровитељством Њезинога Височанства омиљсие госнође Књагиње Наталије. 6. рзгсх:и^-= Поводом збачења митронолнта Мнхаила. нише. „иЈ/иоеио обштествеии вестишс: -Да оставимо на страну саму незаконптост тога акта срнске владе. јер но ка: понима н закоиима српеким. може митронолита збаццтн само архнјерејски сабор, а но срнском уставу нс може оиет нико битн осуђеп без саслушања н суКења. но да се само зауставимо прн жалосној околности. како је влада српска могла заборавити толнке заслуге тога славног архипастира. које је учинио својој отаџбинн. те је постуиила са њиме као са најгорим човеком ; за цело голнко заслужап родољуб. и толнко узвншеи владика не заслулсује. да му сс етан нремеће. н претура све у његовој скромној обнтељи.

гражећи његову нреинску са најотличнијим руеким људима. Оваково што тешко је н замислити, а камо ли видети на делу извршено. Усљед тога еасвим је иојмл.ива велика огорченост, коју је овај рад сриске владе изазвао у Србији и у Руснјн." Набрајајући и осуђујући узроке којн су павели влад>- српску на тај жало«*тан корак исти лист наставља : ..Садашња влада н њена -иаарелљачка" нартија. криве митрополита. што се мешао у политику. Но крнвица није у томе, што ее митрополит меша у иолитнку, но нгго он прииада либералној нартнји бившег министарства Ристићевог, а зајед^о с тим | и сматрају га као -Руг.о.чаиа" Ето за што ее он у главноме не допада Пироћанцу, Гарашанину и осталим мннистрима. Онн ее боју за своју власт, па за то гледе да угоде Лустији. А Ауетрија опет жели да има у Србијн не само себи пово.љне миннстре, но и поглавицу црквеног. Неће ни мало бнтн чудно. ако се на идућој скунштини иојави жељада се митрополит Миханл, еасвим уклони, као велики Русомаи За цело је мучно ногодитн чиме Ке се свршити тај цео епор. Али ј је сва нрнлика. да се желн да мнтрополита Михаила замени какови Аусгрофил. Ето дакле где се палази нрави узрок збачењу митрополита Мпхаила ! Жељада сс угодн Аустрији. нобудила је садашње министаретво. да се косне највеће елаве Србије. Са свога гледннпа нма право министарство. Митрополит Миханл је за цело г Русоман~ . но то треба разуметн у чнстом н благородном значењу те речи. Ои занста обожова Руспју. као истнну ослободигељку и свагдашњу заштитницу ерпскога народа и Србије : он је узима и као сестру по крвп и као сестру по вери. н са основом вндн у њој паладијум ерпске независности. Но стидио је ! срнско министарство. што оно не видн куда смера несита полптпка Аустрпјс '? Зар им ие може да послужи као прнмер Боена и Херцеговина V Ил зар оно ни мало не цени независност својс земље ? Кад садашње српско министарство не би то увиђало. онда нема речи. с ко1 јом бн се оно назвати могло! Али чему сс можемо надати од таквог мннистарства. из којега један члан, Сто| јан Новаковнћ. у ието време кад обећава митрополиту да ће се закон о таксама који вређа цркву укинути. предлаже да ее мнтрополнт разрешн од евоје дужности, због тога што је протестовао увођењу симоније. У рукама такових људи налази се сада | судбина благородног народа српског. и На завршетку свога чланка 1ц )имећава исти лист, да руска влада неће оставити ваљанога срнског јерарха да буде жртва ј такове неправичностп! 23, страних Вечком словенском листу /Грибунииишу из Београда: п српска влада ночиње увнђатн. да ће нренуну чашу једа коју је наменнла митрополнту, морагнсама до дна нсипти : разуме се да ће јој то са свим нокварити стомак. 'Га господа на влади мислеше зар, да 1»е збачење митронолита исто тако олако проћи. као што ј је био случлј са збаченнм начелницима и т. д: но као нгго ее ноказало онн у ово) нрнлпци сасвим налегешс. Нс верујте и немојте се збуњивати извештајима „ Пест. Лојда«,-Пресе" н Кореспондсне бирова, све је го шеретлук, јер су те вести пука измншљотнна. У ствари је ово : нрво, да владнке иису тргли евога протсста; друго. да је влада нрекорачила свој делокруг: треће. да владика Мојсеј не може се по канонима иримитм администрације: и чстврто, да се^митро! нолит противи да се нсели из мигронолије. (Мећу тим је адмнниетратор с владом постарао ее да се мнтрополит исели. УјКао што стварн стоје, једина је могућност да сс ствар нредупреди, ако се влада нокаје и иоврати митроиолиту њеЈ ова права. Влада је истнна нолузваничним нутем раструбила. л.а тај њен ностунак народ одобрава, и да јој стижу многе адресе одобравања. но до данас