Српска независност

- 99 —

још пије нашла за врсдно, да бар једну таку адресу нреда јавностн. Напротив митронодит би могао стотине такнх адреса показатн." („Трибуна", као што ♦•с вндн. рђаво је извештена; влада је досад изнела две адресе. једну из Неготина Мојсеју. од личннх нријатеља из владикине резнденције, а другу из Параћнна од лнчних миннетарских нрнјатеља кмета Д. Днмитријевића и друговаму. У.) дописи Из Млаве 20. Окт. 1881. г. Оваки народ има у свомс животу цршхх п тужшгх. сјајних н веселнх дана. Ал ерпском народу као да је су^ено. да се непрестано иати и мучн. и да исторцју свога жнвота гомнла црним листоВ1ша: јер тек што му сиие по који зрачак наде залепшу и сјајнију будукноет. -'а буд\ г ћност какву му одређује његов развитак. енерђија н трајашност. геог])аФскн положај и историја. — на мах сс појави несрећа, која га силовнтопгћу новраћа назад. а све нјто има. баца у незајажљиву чељуст ту!)ннску. И како је он вазда имао да с.е бори т грапнцама овнх двеју противности. тако је у тим борбама вазда нзносио на новршину оне чиле н натриотске синове евоје, који се залагаху за срећу и напредак његов. или оно најамничко робље. које срећу н одржање своје. нретпостављаше срећи. одржању н напредовању на])одном. Оно среће н слободе. што на.м нзвојева мушкарука. мудрост и енерђија велнког Милоша. скрха се иод иесраатм удардима удружених а ненаситљивих велпкаша 1842. год. Кад противност великашким тежњама и жива жел,а за елободом и напретком народа, у неколико племенитнх духова нзби на површнну 1848. год.: — Орби великаиш. падаху ничке пред туђинцима и гај покрет оста самажеља ал и јасна вера у моћност народну и добитак у томе: 11гго је тад обележен нравац ноштеним његовим синовима, који развише праву српску заставу на нретка и слободе његове. 11а и онда. кад у 1858. год. жеља наЈзодна доби закопог оверовљења у изразу народне скупштине. стари Феудалисам није мирно гледао где се копа гроб Јвеговом животу. Он се јавља у облику великашке опозиције против народннх жеља. у специФичном значају к ајмакамства. Победа! Ал јуначки ратници. победиоци. у место лавор венаца захвалности и ирнзцан>а, добнше: апшење. гоњење, нротеривање, Карановац — јер кајмакамска змија. норед васколпке увиђавности. мудрости енерђије и патриотства великог ц незаборављеног кнеза беше онет издигла своју отровну главу. Заточеницн за елободу. срећу и прогресију иарода, опет, обезоружанн. гоњени п морени ал неуморени. први су на бојишту, први на опконима за борбу иротив себичњаштва и издаје, — голошакасти. ирогив добре бојне спреме, ал с вером у Бога и правду његову. онет победише! Па и нсрноду овог мирног законог и исгинитог нааредовања. која .је наступиза 1869 год. — народ српсЈШ ипак ннје се могао мирно развијати. Непријатељи и туђинци, нотпомогнути властол.упцима изнутра, вазда е/ му реметилн ход тога прогреса и сметали правилном и жељсном развоју и резултату ње!'овом. И. шта нам је донела та од нрвака из целога народа изражена жеља на уставогворној скунштини од године 1869. шта. најпосле, и укупно видимо у тој 12- то-годишјбој периоди ? Опет стари резултат: на једној страни истинито стараЈБе о добру. правим слободама и напретку народа, на другој себичначку. великашку и властољубну борбу; у редовима Јгрвих видимо опет оне старе иријатсл>е народне. у редовима других.

старе себичњаке. властољубце и туђинске полуге и њихове потомке. Првн нам дадоше слободе, борише се за независност и ослобођење нотлачене браће и то извојеваше: други истакоше на застави својој одавно знане личне страстн и ннтересе, и са 19. Октобра пр. год. извојеваше : Порту-а. таксс, крчмарине. трошарине. гоњење н нротеривање. оитерећивање народне каее и улроиаштаваЈБе нггедЈБе и газдннства народног. И у томе стању данашЈБем. опет вндимо удружене етаре народне прнјатсље. Нека је сретно ! Потчомагачи сриске тшжевности ! Држптс високо подигнуту заставу еа знамењем слободе. економског и политичког учвршћавлња и напредовања нашвга народа и коначног ослобођења робујуЂе 6ра*е. На вашо) је странн иарол. иравда. истина и аоштење ! ? Разумна, ноштена и беспристраена критнка. изрекла је до сад своју хладну и достојну оцену. о свнма законима. којима су ову земљу обасули нови ..усрећитељи и н>енн. као над резудтатима нартајског ћеФа. незнаЈБа и лакоумља. Један закоп остао је без детаљисана претреса и оцене. То јс ^закон о трогиковима уаравнш? власти и њњговиз' служитеља ОД 5. Апр. т. год.. којим је замеЈвен закон од 23Октобра 1871. г. II мн ћемо сад да оставимо тај детаљни претрес и деФинитивну реценсију. па ћемо констатовати Факт: ла и самгс нааредњаци незнају шта раде и шта да раде по томе закону !Ј За неколико месецн. трајало је задр:каван»е издавања на1шаде \т1равним чиновниш!ма по томе закону. Тнмс је код ! оних. који званнчне послове врше ван места сталног становања причињена бојазан за извршење тога закон. Још то није нречишћено ни коначно уређено. а већ сад струјн брзојав г. министра нолнцнје. у овом : ~Је ли 40 сад што аокуиљено од народа ао гоме закону од 1. Ларила? Где су ти новци? Је ли и коме чиновнику чзјото из тих новаца у по коме закону V Ми морамо да се чудимо овој нанвности и шепртл.анији мнннетров'>ј. Тај закон прецизира начин прикупљања новаца за његово извршење (уз свчку порезу по 1 п. дин. на дин. од сваке нор. главе); — одређује и начнн чувања тога новца (чл, П): а по сназн з г потребе његове одређује се: да се чиновницима и служитељима чине издаци по њему од дана кад је ступао у пракгичко примењиваЈве (чл. 1, III. IV и VII). Па откуд сад она детшваста питан>а '? Нарочито. каква значаја може нматн питање: је ли и по ком закону издато чиновницима. кад је тај закон ступио у живот још 1. Мајо и кад он даје право чиновницима, да се од тога дана њнме користе. или да протеетују ако им се та корист уредно не издаје <што код нашнх чиновннка није бнло.) У ннтересу иоштовања закона. умирења и задоволења уиравних органа. г. миннстар нолицнје би требао да одговори на ова питања. нарочито на то: шта је узрок. те многи чиновници до сад нису примилн ту накнаду. ннтн им се она на окр. касама издаје ? А за умирење нореских глава у Србији. нуждан би био одговор на ово : Кад је но томе закону одређено да се наилаћује по 1 н. дин. на динар. кад свака пореека глава код нас плаћа 15 д. 16 п.. и кад по томе треба наплати ги 15 дин. и 16 нара по каквом су основу извршне влаети у прошломе полгођу наплаћнвале од сваке главе но 16 н. дин.: је ли то било познато г. г. миннстрима унутр нослова и Финанције н шта ће да буде с тим вишком ? И најносле. требало би реФорматорски духг.„ министра. да ее. бар у себи, изравна и са овнм : како да незна да је поменути закои од аетог а не од араог Анрила ?

ПОЗДРАБИ НА ИМЕН-ДАН МИТИОПИЛИТУ С1Ч1СКОМ МИ X АИЛУ Петроград, 8. Новембра. Даиае. на дан св. арханђела Михаила. члаиови светога синода. скупљени код мене на ручку, шаљу вам братски иоидрав за свету ствар. МИНИСТАР Ц|'КВ. ПОСЛОВА Побједоносов Москва. (Иреко руеког посланнка г. Иерсијани). Данас на нмен-дан Вашег Високо11])еосвештенства ми сакупљени на служби божијој. којује служио епискон Амвросијс с нредставницнма источних цркава у храму српскога подворја у Москви. молили смо се свн заједнички за здравље и снасење Ваше. ирвосветите.ку сроднога нам ио духу и крвн српскога народа. ;$а н])одужење Вашс службе на благо нравославне сриске земље. за укренл.ење Ваше у садатњој тешкој борбн. за нобеду над свима ненрпјате.кима цркве и Ваше отаџбине. Подвизи Вашн достојнн су ноштовања. као и Ваша одушевл.ена жива реч. Еаискоа Амвросије. Архимандрит јерусалимски Никодим. Архимандрит Александријски Арсеније, Архимандрит антнохијски Јеремија. Рианичар аатријаришје Јосиф, Њуман Теофил, Иван С. Аксаков. Николај Вакунин. Помсеј ВаКушков. Николај Дурново. Алвксандар Исмаилов, Ку.шковски Ни.г Поаов. Павле Iолстој. Сергије Чурсин Тодор Лебедев. и остали. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА 111'ЕОСВН'КЕНОМ АРХЦЈКИИСКОНУ И МНТРОПОЛИТУ СРИСКОМ ГОСНОДИНУ >' вЈЈеме сгагнације запечатисте делом: да ете достојни избраник госиода на пол»у његове снасавајуће цркве — иравоелавне. Примите нреосвећени од нас изјаву учешћа тонлог: благоеловите раднике у впнограду госнодњем. — П Д а в о с к р ее н е т Б о г и р а с т о ч а т с ј а в р а з и ј е г о и ! 28 Октобра 1871 г. Кожетин. Ваше/ иреосвештенства нонизни СВЕШТЕ11ИЦН ЦРК. КОЖЕТННСКЕ Герасим В. ПоиовиК. Светозар Н. Попови/1. Крст и мач то је једно цело. а две слике: — да су ове две слнке не раздвојене. то сведочи враћешинчки неумрли Мелентије 1*12. године на Такову. са опдашњим војводом неумрлим Мнлошом Обреновићем. н црвога видимо са крстом. а др.угога са мачем з г руци, где народу каже: еко мене, а ето и вама рат са турцима. Два елемента и два јунака подигоше народ на оружије. те нзвојеваше народу елободу. и основаше државу сриску која је нре пег стотина година на косову лбог неслоге нала. Тиси свети оче са великим Мнлошем н мудрим н нигда нсзаборавл.еннм књазом Мнхаилом неум фно радио и припомагао ге се ('рбија прво од 'Гурака свијех градова очистила и после снремљен је н народ и војска српска за источни преиоро!,ај. — Што је Мелентнје 1815. године великом Милошу. то си ти сада 1876. 77 и 78. године. садањем нашем

опште љубљеном госнодару кљазу Милану М. Обреновићу IV., еа твојим свештенством деспа рука био, те се извојевала народу ерпском и државна н црквена независност. Твоји свештеници. вићали су ееуоба рата на мдога места и често нред непријател.ем у ланцу с' крстом у руци. где храбрсћн своју јуиачку браћу. говораху: Снами Бог: разумјејте јазици и иокорјајте сја јакое нами Бог. — Напред браћо. — Твоја добра дјела од стране цркве народ>- срнеком учињена, далско су чувена на све четири стране света! Она су занисана. у срцу свакога Орбина и сномињаће се док је сунца и месеца. За таква добра дела народу српском и владајућој народној династији учин>ена. ги се сада разрешаваш и уда .Ђаваш од високог иоложаја који ти је архијерејски сабор 1859 годинс са жел»ом н во.ђом старог госнодара Милоша Обреновића I. и народном скуп штином у име народа дао. Овај немили случај гвакога је Србина веома забринуо за своју самосталност јер кобац кад ухвати квочку нилнћи су му готовн. Где сс црква и њени свети закони и правила колебају. тај је народ без верс и наде. а без наелона на устима цровале. Христос је снасител. за народ људски био на крсту разаиет. ал је после три дана опет ваекрсао. тако и ти евети оче, остајеш у народ\ г мио и драг као што јс остао мудрн и неумрли књаз Михаило Обреновић III. док је ернства и српеког имена. Хвала ти, свети оче. на твоме добром н неуморном раду. Зпај свети оче, да винш пази на високога, а највиши над евима. који свачија дела ирати и у своју миробитну књигу записује! 20. Октобра 1881. Браничево. Твоји аоштоваоци Прокопија Илић свеш. топоничкн. Т. Мити+ј општ. пнсар, Стевча Васић трг. из В. Град. Митрополиту Михаилу Ни четири вековно ропство не ишчупа из наших срдаца всре нравославне. ни сад нећемо да нам се вера скврни. Изгинућемо. вере не мен»амо. Слава мнтрополиту Миханлу. Сељанн ереза крушевачког: Драгутин Симоиовић. Мата Симоновић. Рака Симоновнћ. Станоје Милосављевић, Снбин Богдановић. Павле Благојевић. Милутин Томић[. Мата Томић . Илнја Лабчевић. Ђока Бојановић. Станко Косић. Милорад Тчирић. Велисав Ивић. Велисав Мн.1.ковић. Младен За-јић. Милутин Стенић, Петар Лукић. Ћирко Анђелиовнћ. Никола Јовановић. Јован Стоковић. Коста Пршић. Ве-лисав Вукојевић. Иван Гвозденовић . Мнлисав Анђелковић. Милош Пантић.Ђорђе Чолић. Стеван Бркић. »/„ 1«81. год. Врбнпца. д н Е в н и к Страни IОпет нешто американски.) Недавно је умрво у КалиФорнији неки богагаш без деце и ноставно је свога младог разузданог синовца за универсалног наследника нод условом. да овај у нрној галн, и да га сваки може познати. чнгавих пет недеља стоји од (» часова нз јутра д<» 8 у вече на ћошку најживље улице н да нролазсћима — чисти обућу. Ако размажени сиповац иеби на то нристао, онда да се од стричевог имања оснује музеј, у коме би се чувалн цнлиндерн славних људн Евроне и Америке. — (По^Трес) :-Н. октобри у Г> часова 20 мнн. јгз јутра осетио се у Почитељу у Херцеговнни олак нотрес, који ее носле неколико мннута обновио. Ударцн су бн.тм слаби. ваздух загушљнв н ако је пре тога бнло обилате кнше н грмљавине.