Српска независност

БРОЈ 25.

СУБОТА, 14. НОВЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ГХНЕ 31 СР52Ј7: нл годину 24 днн.. на по годнјсе 12 дин., на чвтврт год. Г, днн. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕИЉЕ ЕА Е1ЛХАНС5СИ ССЈГТСТСКГ. ИА ГОДННУ 30 ♦РАНАВЛ, НА П0 ГОДИНЕ 15 фр. НД ЧВТВРТ год. 8 *р. 31 17СТРСТГ1РСХТ: i л годпну 15 •0р. Т банк.. на по год. 8 •. на четврт ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ ССТИЕ 1РЖ13Е : ма годннг 36 ♦ран., на по године 18 ®р., на четврт год. 10 ♦?.

ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОН, ЧЕТВРТНВ1, СУБОТО« и НЕДЕЛ>0И ЋТ А ТТ"П^ЕО^С ГРВДНИШТВО ЈЕ И АДМИНИСТРАДИЛЛ 5* К>"ВИ Г. ТоМЕ ЛПДРЕЈЕВНКА ОВИ.ТИККП ВЕНЛД.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВИ ПУТ *20 ДИН. ПАРЛ ОД РЕДЛ, А ПОСЛЕ СГАКИ ПУТ 10 ПР. Л\ ПРИПО0.1АНО 60 ПАРА ДШ1. ОД РЕДА. Р/мописи шалу се уредништв/, а претплата адтимистраци/и • •С ? П С К Е ЕЕ3132СЕССТ 2". РУКОПНСИ НЕ ВРАЋАЈЈ- СК. НКП.1АЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

СДДАШЊА ВЛАДА н њена заионодавна сиупштина (Свршетак.)

Познато је, да на че.ту нашнх свештеннка стоји вођ, којн је достојан представннк прославл.ешп; врлнна љиховнх. Величнни његовога црквенског достојанства одговарају и велпка морална својства, којима се он лично одликује. Са високог свог положаја он је светлио н својпм научним знањем и својим строго црквенеким животом и карактером и својим радом и делима књижевним. Па с тога је име његово не само у Српссту п православл>у, него и у ширим границама хришћанскога света познато и глас се његов тамо побожно предусретао и с великим уважењем примао. Особито у великоме царству сдовенском —• његова дична својства и свештеничке врлине уздигле су га на највиши стунањ уважења. И ово велико црепмућство његово важило је за нас као неоцењиво јемство за срдачне односе према нама тога највећег једноплеменог нам народа пза благу наклоност његовога велемоћног цара самодршца. Па за то, такве важности и величине лице, кад се види на првоме месту међу нашим свештенииима, лице које поред свега тога стоји још украшено и оном најдивнијом и историјском цртом српског свештеника, или цртом народног и патриоте свештеника. — онда се у аапред може знати, како то лице стоји у очима свакога који на Србију попреко гледа, као и у очима садашњих власника. који су помућени злобом п крвљу према свима и свакоме, који на лицу своме носе неодобравање н осуду за њих, а иајвише ирема онима. којих снага морална садржп у себи онасност за саможиви њихов опстанак на местима која недостојно н на штету народну заузимају. Узвишена особа висчкопреосвештеног митрополита Михаила, и по својим горе казаним нреимућствама лнчннм н по сили свога достојанства, као највсћег духовника, морала ,је бити страшна досада за људе који тешке тсрете одговорности пред законом божјим на својој души имају. Велики патриота, којн је свуда, а особито у најважнијем делу ослобођења изванредне и неоцењиве услуге народу учинио — морао је мучити душу политичких готована, који су власт и господство над земл.ом не ценом ласлуга и прнвреде него жртвом иајважнијпх интереса свога народа задобили. Велики аукторитет духовни и морална снага првосвештеника морала је сујету слабомоћннх носилаца државне власти у основу погресати и злобу њнхову до те крајности доводитн, да већ нису могли такву величину пред собом гледати. И све те тако озбил.не прилике, које су се око узвшпене лпчности нашег

г

црквеног поглавара стекле. нроизвелс су еуревњивост протпвннх сила, како спо.Ђашњих тако и унутрашњих, н ствар његовог опстаика постала је важннм нолитнчкнм пи тањем, које се само са штетом н срамотом нашом решитн могло. Наш многоуважени н достојнн архвпастир постао је жртва садашње несретне полнтике, која се над Србијом у мутнпм облацима јавл.а и велике нам онасностп нредсказује. Људи које је зла судбипа на површину истакла да оваквој по.штици служе, оптерећенн већ и наказанп црнилом многих грехова полнтичких јавише се као дрскп отмпчарп н нападачи и нрсд светом н неприкосновеном ризннцом божнјега права и благодетних дарова његових; узурпаторски поступише са државном влашћу и направише јс адским оружјем протпву верности и честитости чувара ове светиње; насилнички и с неверничком смелошћу извршпше неправду над освећеном главом божијега служите.1>а и посланнка мећу нама; злонамерно отргоше од врховне управе црквенске пајдостојннјег међу свештеницима, само за то гато се другим бол>им или њему равним заменити нс можс: кобно погазише црквено право и законе и направише неред у цркви; бесавеспо метуше на жртву својој злобн и своме егоизму и религиозпе интересе наше; непатриотски отворише путове свакојакпм напастпма и навалп непрпјател>ској на цркву нашу; мучки нападоше и на свету својипу наше савести те да и ту своје грабл>пве нокте забоду. Но зар већ дотле и толико?! Кад већ и ову границу газите, онда куда још мислите дал.е? Који вам јога нредмет од веће светиње остаје, пред којим би ви моглн слепу и необуздану вашу навалу зауставити?Идеји се народној и патриотским нашим тежњама и радовима наругасте; сјајним цртама украшену политику народну вашим партајством и себичном радњом нагрдисте и нрерупшсте; крваво стечену независност нашу лакомисленошћу вашом туђој надмоћности подчинисте; својину и нривреду иародну слабошћу и понустљпвошћу вашом нрема лакомом и злобном суседу немилостивој потрп и тешком пл.ену изложисте; нолитичке економпје вагаом парт јском шпекулацијом шпекудацији странаца нодвргосте: правду у судовима под ваш партајски уплнв стависте; политичке слободе вашим самовољннм ноступцима изиграсте: државпу сдужбу вашом неспособношћу омаловажпсте, — а вашим неуважавањем реда, правпчности, вал.аности и заслуте у истој — демор лисање у чиновништву увећасте; и после свега тога, још смедосте да нечистом ногом вашом п на свети и неприкосновени праг наше савести настуцитс! Но знајте, да преко те границе други огањ гори, друтом се

I шггересу служи! Знајте, да оскврњавајући ту свету међу, ви стварате : онасно стање подитичке меизвесностн. у коју лакомислено н себе н народ бацате! И ту је дакле крај овом првом течају ваше владавине! А какав ће вам у другом бпти ; видећемо!

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД ' Аустро-Угарска добила је свог новог миниетра спо.ђних послова. Царским указом од 7. о. м. наш именован је грОФ Густав Калнокија , досадањи посланик у Петрограду за мшшстра царског дома, спо.ђних нослова н нредеедника заједничког миннстарства. Калпоки је рођен 17 Декембра 1832 годиле у Моравској и ступио је у дипломатску елужбу 1854 .годнне. И Србија је добила у особи гроФа Кевенхилера новог посланика ауетро-угарског, који је у нрошли четвртак имао прву аудијенцију код кнеза. — Из Задра јављају бечки лиI стови, да је тамо <>. о. м. стигао нови губернатор Далмације, генерал Јовановић еа проширеним унутсвима и неограниченим цуномоћијем, да евима средствима новрати мир и норедак у Воки Которској. Међу тим ! се у Кривошији већ нролива крв. Устаници пале и ругае жандармске Ј етанпце, пореске и у опште све државне зграде. н свакоме нрете ' убијством. који саветима покушава да их умирн. Власти земаљске, без главе, незнају шта да раде. У Ко| тору непрестано стижу подкрепљења; жандармерија из Задра, Спљета и ; Шибеника. По свима знацима оонављају се догађаји од 1869 године. Из Херцеговине такође еигналп! 3 ИУ пепријатпе догађаје за Лустро; Угарску. По тим вестнма бнло је већ н сукоба између аустријских влаети и херцеговачких усташа и то на вигае места. код Невесиња, Гацког, Стоца и у околинп Требиња. Прва цугака, гато је пре неколико година цукла у Невесињу, изменила је судбу Восне н Херцеговине: сад кад и оиет Невесиње даје сигнал за борбу. можда ће се и опет нроменити судбајадне Восне и Херцеговине. Да ли ће сада срећнија бити ? Значајно је да у нстом добу, кад се револуција у тнм „окуии- ј раним" покрајинама гаири, турскп становнпци подносе порти жалбу за жалбом против неправедне управе аустро-угарске. и прописују евсчано ј

против ауетро-угарских нрипрема '•а анексију. Турци изјављују одсудно да ће се пре иселити из Восне но и да.т.е трпети владавину аустријску. ИЗ ЛИСТОВА с5. русетзс „ Современија извјестија ПИШу : Збачење ерпског митрополита Мнханла мотивира се тим. што јс он протестовао увођењу симоиије у цркву. Он је видео у закону о таксама за свепггене чинове, нарушење чпстоте канонске. Као узорпт архипастир. он је постојао на обрани 1фавославл,а, као стена непоколебљпв. и за то у целој православној црквн заслужује сваку похвалу и славу. Вековнн непрнјател. православља и словенства, удружио се са Аустријом, да нотражи на истоку. на развалина православља репреса. Иапство и Аустро-Угарско, устали су да свим ередствима униште живот источних словена. Ове лве стихије преживеле су овое) време у Јевропи : у садашњем времену препорођаја културног и народног. на основнма модерним. нема за њих места, и њихов напор нпје ништа друго, но очајничка самртничка борба. Утонљеник, схвата све што му се појави са највећом снагом, само да се нзбави и очува себи живот. Папство о Аустрија потиснути валшаа сувременог развитка европског са занада. хватају се за исток, и хоће силом да тамо нађу себи снаге за обнову своје мизерне екзистенције. Ето ту лежи кључ целој ствари. Тим се објашњава сва навала Аустрије на Србију: Тиме се мора тумачити грозан силецијлук аустријски у Босии н Херцеговини. Но жалост је само. што се нашло у Србпји људи. који ће изићи на сусрет таковим онасним тежњама љутих непријатеља нравославља и словенства. Но н та се загонетка. да објаст^ти. чим сс мало боље загледи у нсторију Србнје. Садашње министарство и његоваконерија, у судбини су слични са онима који нападају на Србију. Консервативна ил као што је народ назива. кајмакамска партија, иреживела је свој век у Србији. јер је народна струја у најновијој Фази. постала отлучан и меродаван чиннлац у свима правцима државног н народпог живота. Та котерија не имајући ослона у самом народу тражи га на страни : она не бира кога ће узети за свога заштитника, само да се очува од смрти. Нанори срнске конеервативнс котернје. нису ништа друго до напорп самртника. А како се зпа да тн људи особито волу да живе. а још више да владају, го је посве појмљив жестоки наиор, којим се они одупиру народној струјн." да би ее само епасли. Руски народ, ужасно иотресају немиле нојаве у Србији, јер мн желимо да она напредује у оном правцу, који јој је историјом намењен. Према томе мн неможемо гледати равнодушно . да спо-