Српска независност

— 102 —

Л.НН и унутрашњи непријатељи, иаше опште еловенске ствари. комотно удешавају и изврж\ју своје убитачне пла« нове. Истина каже се, да ономе нема лека ни века, чију свећу живота хоће богиња историје да угаси. Али при свем том несме се гледати опасан призор скрштених руку. Ма како били повољни ветрови. који једрила терају одређеном правцу, кад возари ништа не радс. нс може се пловити и жељеној мети доспети. Ово нека је лекцпја и нашој дипломацији, јер скупо досадашње искуство валда ју је довољно научило, да треба радити. п то озбиљно и енергичпо, да наши прпјателш и сродници осете силу наше љубави, а непрнјатељи наше свете ствари да осете моћ нашег отпора. Збачење српског митрополнта пије ствар мала, као год пгго није ни православље пезнатан чннилац у културној и политичној борби источних православних словена." _ Новое времја и , саопштава, да јеруска влада изразила српском министарству своје незадовољство, због збачења српског митрополита Михаила. те је уједио и посаветовала, да се ствар поправи. У крајњем случају Русија ће нредложити митрополиту Михаилу. чланство у руском синоду, са знатпом платом. и Нпје митрополнт Михаило. свршио свој позив у Србији. Србија треба још његова рада у цркви ц ааруд\". Неприлике које су енашде српску цркву и државу, ^ЖШ^Нрбћи, јер жива је још свест народна: А народ свестан. }*меће се избавити од зла, и ударнти опет својим природннм правцем. да тако обезбедн своје крвљу добивене тековине. и своју будућност. дописи Врања. 3. Новембра 1881. Наш одзив друштву за потпомагање грпске књижевности немогаше дакле да остане на миру. -Видело^ у своме 130. броју у рубрици -Вести из народа", изнесн на јавност, да смо ми одавде иослали истоме друштву равно 5000 дин.! Ми смо му захвални за ово саогаптење, јер овака дела доликују само свесним патриотима. Али „Видело" са очевидном пакошћу истрчава да каже како ће читаоцу бити чудно, откуд ми оволику суму овде да прикупимо и пошљемо друштву; па онда на свој начин објашњава који су од нас колике суме дали а колико су капетани Миљковић и Бркић од народа из својих срезова покупили. и да смо ми ради бољег напредовања у овоме пре неколико дана пустили глас но пароду,

да неће ни десет дана проћи. а плада садашња мора пасти, због чега некн од нас ишчекује н депешу о томе свакога часа. Ове појединости. као субјект Л»идслов ц пре свега су врло карактеристнчне. Кад „Видело и као орган данашње владе тврдп, да је чудно и невероватно, одкуд смо ми могли овде екунити оволику суму на ову цељ — оно само тим доказује, колико су оно и његови натронн у свези 1 с народом, и колико су онн израз јавнога мишљења нашега народа. 11 као оно даље вели да смо ми толику суму од народа могли скупити ношто смо пустили глас да ће влада садашња насти кроз десет дана — оно тим доказује. да се овамо радо нрима глас о паду данашње владс н велику суму нолажу на цели друштвене оне партије која би имала доћи на владу : а онда какву моралпу вредност у народ има „Видело 1 * са својим пагронима?! У општс иак значајно је што п Видело" овде изтнче чиновнике и владу. По томе се вили. да оно за свој опстанак и својс цели рачуна само на власт: а за моралну вредност своју и својих патрона. ни оно само већ не води рачуна Али не само овс појединости . него и целина. на и сам појав тога дописа, нли боље да кажемо белешке „Виделове-, карактеристичан је. Кад ено ми овде основали подружину да прима уннсивање н уплату на удеонице друштва за потпомагање српеке књижевности, видели смо да су се на то узмувале само две одличне особе—једна. којој су-Дар-мар" ц л Иоса и декретовали титулу Остраган , Ћошајлија , за благообразије и целомудрије показало у буџацима и ћошковима: а друга, којој је иожарсвачки казнени завод декретовао читање оченаша у авлији истог завода. Но ове, овако одликоване особе, немогаху нзаћи овамо међу људе с каким разлогом против нашега дела. нити могаху шта написатн за „Вндело". Они само телеграФпсаше своју тугу својим натронима. После су могле битп и нотице телеграфске за њино споразумевање, по њином обнчају. И гек после свега тога излази у „Виделу- не допис, него V рубрици „Вести из народа". коју обично пише уредништво. белешка, којом се јавља за пошиљање наших новаца друштву. и којом се нарочнто нде на то, да се удари на поједине угледне чиновнике и њима да се нрипише овај наш одзив. ово наше дело. Излази дакле на видик то, да овамо нема моралне снаге каја би имала и могла шта нама замерити за ово наше дело. него се у Београду. у редовима натрона г Виделових а прихваћа н руководн нападај на пас овамо.

Ми ово задовољно констатујемо. п Видело" јс овом белешком својом само изнело на јавност доказе, да је његова партија овамо — само два жалосна екземплара. којих је морална вредност давно отишла под купис и који могу само дснунцираги људе. Честитамо „Виделу" таку иартију. Но _Виделова ц је улога овде главна. Као што се внди, оно нрихваћа денунцирања од својих нришипетља одовуд — оно руководи нападај на нас. оно уређује своје белешке против нас. Сматрамо за дужност, да се с њим прорачунамо за то. Познато је, да је надлежно мннистарство одобрило правила за саетав и рад друнггва за потпомагање српскс књижевности. Ова правила изне; сена су у новинама на јавноет. па још по два иут, у -Истоку" и у -Српској Незавпспости". 0 њима је писало и _Видело~, разуме се са свог гледишта. Дакле -Вндело" зна да није забрањено него 4а је дозвољено узимати свуда свима н евакоме удеонице тога друпггва. По чему оно сад нишс евоје белешкс. којима хоћс да нанада на људе нгго су узели удеонице тога друштва V! Затим, познато је да је „Внделова 1 * партија организовала друштво такође на удеоницс. на још за аолитичке цели. У I томе његовом друпггву су нека господа министрн еадашњн, па још као оснивачи и као чланови управних одбора. Иигање је еад : оакца ово може да буле , ако чиновници у Врањи неби смели узимати удеоннце друштва коме није гако отворена нолитичка цел, него коме је скромна и благородна цел „нотпомагање сриске књижевности"! Јасно је шта је. Слободно јс само оно што хоће г Видело и и његови натрони. Закон о слободи удружења даје права само ^Виделу с и његовим натронима. А за чиновнике у Врањи „Видело" је са својим натронима и денунцијантима енремило само истернвање и нротернвање С' краја на крај. Алн за то баш нама и треба друштво за нотпомагање српске књижевностн. да његов орган бележи све ненравде и да етоји на бранику права свију и евакога. ТЕЛЕГРАМИ И ПОЗДРАВИ* МИТРОПОЛИТУ МИХАИЛУ Москва Примпте, високопреосвештени владико, поздравље и највеће ношто* У црошломе броју под иоздравом из Нетрограда стоји: Побједоносов, а требв: Побједоносцев.

нање па дап св. Архангела и искрецу добру жељу, да све пође на бо.ге. Ректор московског унмв^рантета Тихоровић Петроград Поздрављајући вае на тезоименити дан молимо бога да вас укрепи својом благодети у вашој нраведној борби са враговима православља и словенства. У IIМ■' многих Л1ш :1 : Атанаснје Васиљев. Огефан Нинолски. Пожаревац Остајућп на свагда благодарнн Архипастирској настави ваше^ависокопреосвештенетва, узимамо слободу и у.овом, н ако непријатном положају. приликом ноздравчтн тезоименити ваш дане празннка светог Архистратига Михаила желећи, да н оетале дан живота дочекујете у благоденетвеном ужнвању нлодова ваших Архипастирских н лнчннх заслуга за евету отечествену и православну цркву и књижевност. ЉубеКи овету Архипагтиреку деснипу. најнокорннји: Прота и свештенство пркве Пожаревачке. Пожаревац И ако су промењене прилпке вашега положаја. ми нотпнсани са непромењеним осећајнма дубокога поштовања и синовље оданости нрема вашој узоритој личности, дични наш Архипастиру и оче, прилазимо смерно у мислима вашој освећеној руци и честитамо вам ваш имендан, желећи вам од Господа Бога здравље. дуг н срећап живот. Вашега високопреосвепггенства одани синови: Петар С. Ннколајевић, Јоца Мнленковнћ. Богдан Ђорнћ, Мнјаило Ага-Јевтић. Плија Бранковић, Тодор Ђорђевић, Живко Ђорћевић, Огњан Ђорпћ, 'Корђс Ђукић. Апдра Марковић. Милорад Карамарковић, Ђорђе Ј. Павловић, Миленко Петровић, Вујца Добрњац. Вучко Вучковић. Васа Неранџић, Миханло Витковић, Теша Црногорчевић нз Пожаревца. Бруса Високопреоевештсни госнодине. Честитамо вам имен дан. и ако сте

к ЏОН ХЕМПДЕН или Позгаса о загскитом отпорзг 5 Та проета основа законитога отпора може се применити на све односе, на све хелове духовне радњс у животу читавих народа. Штамаа је најодлучнији еаставни део у духовноме животу народном. На и она је ненобедна онда. кад зна, где јој достојанетво заповеда да ћ>ти: кад осећа. где дужноет од ње иште дн говори. И сама це .зура, — коју још до 1И48 нладе ематраху као свога спасоносног анђела, а која је сад готово свуда прогнана у етаринарску ризницу. беше немоћна према оном, који знађаше да ћути. Према ћуталици цензура је шупља трска лл оне. који ее па њу наслањају; она прсне. кад год је затребају, а њезнно трешће посече тада само оне. који се на њу одупиру, — тим дубл>е им улази у месо. нгго се јаче на њу ослањаху.

Цензура је но себи иревратно средство, ору^е силе протио духа. Према њој је дакле донуштено п нотребно такођер превратно средство систематспога отиора. да се непрестано каже не. кад цензура вели \а. и да се увек нотврђује. кад она норнче. Где има цензуре, гамо је евакога књижсвника. свакога новнпара дужност. да је ни за часак не изгубн из очију, да иде за њомустопце, назорице, да приелушкује њезипс најтајније мисли. на да носле сваким начином против ње ради. Са мало бистра погледа сваки ће новинар на скоро сазнати тајне заповести, но којима се цензору ваља управљати, на онда те зановесси ваља да постану и новннару очита правила за његово унрављањс, е том разликом. што новинар у својој цснзури ради на сунрот оној службенога цензора. Према коме ценлура забрањује прекор и иокуду, ирема томе треба ггисац. који сам себе ш»штује, да избрнше хвалу из свош листа. У земљи, где владалац по закону није одговоран, то јест где за њега раде делом одговорни миниетри. ту он нити сс може покудити за оно што није нраво. нити се може похвалити за добро. које он учини као државни ноглавар. Али свуда. где по закону нпје неодговоран, гдс он мање вишс излази еам да ради, гдс до његове радње етоји спас и недаћа по државу и

све држављане, онде и ту радњу. ради добра свију и самога владаоца, вал»а подврћи замери и покуди. Умеша ли се у то цснзура, онда нека се иротивна и^нзура одупре томе нриродним путем: кад цензура не донушта, да се државни поглавар и његова влада могу ирекорити. онда аротиена и^ензура треба да забрани. да се никада не аохвсиги. На ирви ноглед може се учинити, да то мало значи, али замислите само да штампа неколико година доследно ћути при свему, што владалац чини, да обезбрижи себи љубав свога народа. 'Гако спроведено ћутање могло би за десет година и највећма укорењену оданост каквога народа свести на савршену немарпост. Али ћутање јс више него мудрост, оно је дужност арема самом себи. аре.ма држави и арема владаоиу. Према себи, јер није достојно човска да хвали онде. где не сме кудити: јср таком једиостраном хвалом мора ностати ласкавац. Сваки лист. који даје хвалу ономе. коса не сме кудити , бива хвал.ењем арост с.гуга. који онамо скоком куд хваљени оком; и где лист, коме је забрањено кудитп, ипак донушта похвалу, он тимс доказујс, да уме иетина вршити лакејску улогу, али да не зна. шта част и достојанство ишту од човека. 'Го јс ћутање дужност прсма држави. јер кад се хвалп оно што је за-

иста добро, праведност владаочева. где није слободно кудити. то онда хваљеноме олакшава пут, да н у беепутности. т злу и неправди рачуна на помоћ пародну. Најпосле, то је ћутање дужност нрема самомс владаоцу; јер еамо нрекор може га опоменути. а где се овај не допушта. ту онда богме _поука у ћутању* треба да учини своје. Али та ноука у ћутању не вреди само за владаоцс. него се она тиче наравно свију чланова и евцју чинова владе. Где се министар, начелник нолнцијс, нредседник миннетарства и т. д. хоће да сачува цензуром од какве нокуде, ту супротна цензура ваља за њих да изјави. да они стоје внше сваке похвале и одобравања: гдс се о владнној наредби не еме говорити не одобравајућн, ту је дужност новинарска да је се не дотакне ни словцем похвале. Све је то да богме само нсгативно (немој чинити то и то^); али је доста, где ее влада задовољава негативном цензуром (не пропупггај то и то); то беше нре 1848 довољно, да учини цензуру тако немоћном, да је још и пре преврата у Фебруару и марту месецу лежала на умору, и да још онда нрвенци међу еамим назадњацима мншл»аху, да ваља истаћи девизу: ^Слободну штамау и аоред сваке штамае ао једна вешала!"