Српска независност

уклоњенн са унраве архнјепископске, онет сте остали у срцима нашим, као прави поборнпк православл.а и истине. Свећеници Бруске цркве. Милија Поаовиб, Илија ПоаовиК, Тоцор ЈаногиевиК, Милан Беочанин Неготина Име Мнхаил дубоко дира сваког верног члана српске цркве, буди жнво сећање врлина свога архнјеппскопа н митрополпта Мнхаила, који је златоустим говором својим кроз пунпх 27 година оживл»авао и сагревао српска срна вером и љубављу. И ово нас побуђује да вам ноздравимо и честитамо данагањи имен дап са жељом да исти млого годпна и у повољнијим приликама дочекујете и весело проведете се у круту своје љубазне пастве Истино одани штоваоци н покорне слуге: Д. М. Милојковић, прота 0. Михајловић прота, Димитрије Машпћ трг.. Алекса С. Мсгјатовнћ. Васа Станисавл.евић. Мита Миловаповић. Мијајло С. Ннколић. Јов. Станојевпћ парох. Тома Ил. Антонијевић. Т\ока Владић столар. Јован Живковнћ трг.. Младен Ђорђевић. Лвсковац Као она звезда, што на небеском своду светлн и обасјава оно, што божанствени учитељ мученички протумачи народу који веру и снасење хоће, тако си ти пуних 28 година у светој цркви народу своме и у густој помрчини осветљавао праведну наду опстанка његовог и јаче му тврђаве тражио и спремао. Данас преосвештени. и који се одзнвају твојој искрености која у добром пастировом срцу дејствује и који је презиру. немогу ти равни бити у богатству за свој народ н свету веру. која спасава и богати. За то ти данас именитим даном смерпо одајемо иоштовање у знак напретка: Да Србија буде сретна таквог свога добротвора прославити и поздравити идуће године овога дана у смерном твом лицу на опште задовол.ење као сриског натријарха у Цензура би осуђена. док је још годила 1К48 не беше уклонила. 6 Где је иггампа слободна. тамо сме битн за нисца, за новинара. за слободну штамау само један нравац. само један закон. а тај је: истипу да каже. Тежњазаунутрашњом истином доноси иобеду арава, па и еама грешка и пометња. ако је само лично истинита. унапређује целину. поучна је и изводи пас на прави пут. Само је лаж вечита пукотина. коју ништа не може испунити. Противу јавне силе, где не може бнти праведне одбране и гдс је сила завреме победоносна. закон је немо порицање; а где нема силе. ту је звање пггампе најсветија судска дужност на свету. У колико дакле сила узмиче те допупгга слободи да се напред креће. у толико и штампа, са својим начелом строгога личног уверења о праведноети, ваља да се помиче за њом. како у похвалн тако и у прекору. Са цензуром нада и сунротна цензура. са слободом одмера и штамиа свима и свакоме својс по ираву н правди. Она има највишу дужност у држави. јер је у ње највећа моћ. Њој ништа пе одолева. њу ништа не можс мннути. Па за то не смс ни за часак изгубити из очију света начела. по којима треба да ради. „Буди истинит; совори. као што мис.ггш; реци што ти је на с.риу; кажи то игасно и често/Сваки догађај, сваки нојгв у животу свога народа и других треба еваки дан

целокупном српству иод краљевском круном дичног владаопа Обреновића IV. /Кивио Обреновић господар. живно јерарше Михаило и твојим образом да бог сачува свакога правога Србина и иријатеља од хулења на своју светин.у и упутн га: да опште народно благо непоколебнму веру поштује и чува Намесннк лесковачкв Јосиф Петрови* са братством светог олтара елужнтељнма: Јован Краси!] . Анас. Стојановић економ, пон Мита. Тодор Протић. Тодор Диннћ, Јован X. Петровић. Прока Димитријевић. прота Станковић , Гаврил Поповић , Михаил Поновић, Ђорће Поповић. Михаил Богдановић, Атанас Петровнћ, Илија Урошевић , П, ветк о Поповић , Днмитрије Стошнћ. Тодор Поповић . Коста Поповпћ , п Никола Коле Рашић трговац. ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВ. 4 АРХИЛЕПИСКОПУ БВОГРАДСКОМ И МИТРОПОЛИТУ ГРПСКОМ ГОСПОДИНУ МИХ Вагие ЈВисокопреосвегитенство. 19. Октобра ове године навршила се година дана, како је управа земље и судбина народа српског поверена људима. који се данас налазе на крмилу управе државне. Како су онн управљалн земљом н руководнли судбином народа Српског. у току од године дана. наше лије да овде разлажемо, јер ће то у своје време казати безпристрастан писац повесннице Историје — народа сриског. али се нпак — ма и преко наше воље. морамо дотаћи нечега пгго нас као праве Србе тиштн. зебући за будућност народа Српсног. Јасно је као дан, да су људн којн су данас на влади то место заузели утицајем туђинским, којн цнља и иде на то: да се један пут за свагда утамани г/. збригие с лгсг/^г свете нам сриске звмље ово тужно гг несјреКно сраство. па није никакво чудо. игго људн који су данас на влади раде све оно. што ће задовољнти туђине, необзнрући се на то, што радом својам губе оне скупоцене тековине. за које је српски народ толико година крв своју пролевао. Народ овога краја скрштених руку. а с' болом у души пратио је радњу данашњих власника видећн. да га с* дана у дан увлачи под јарам туђинскн и да се најдичннји синови и цветови интелигенцнје

да да штампи прнлику. да понови свагда и увек оно неколнко нстина. које она држи за необориве. Штампа је еунце јавнога живота. па ннје доста. што јуче и прекјучс сијаше, него нам његова светлост треба сваки дан н свакн чае. Народне су потребе у својим појединостима веома многоструке, али се та многостраност може обнчно за неко време свести на једну једиту, или на две трн велике опште укупне иотребе. Те укупнс потребе народне треба сваки орган штампе пре свега да нронаће. иа да их после ни за часак не нспушта из очију. Да се обнови и одржи нацнонално једгмство каквога народа. да се обезбрижи слобода мишљења. говора и штампе, светиња закона, аотреба да сам народ ггма дела у аостављању закона, уређење различних завода. којг< ујемчавају материјално добро стање. у интересу г^гине, то су по неке од тих укупних потреба, које мање више у свима временима беху признаване. Али сваки орган штампе. који их признаје. дужан је да ее за њих бори, кад год се покаже прилнка. дужан је да тражи прилику, кад се за дуго не појави. А ко тражи, тај ће наћп. Великс укупне потребе каквога народа. гдс једном почну вредити. тако раде на све стране. да суделују ири сваком појаву у народном животу. Тада до штампе стоји да их сложи, истакне. учиии јаснс за свачијс очи. Потреба, кад се роди. најире је у ваздуху. а штампа нека само сама себс не затвори прсма том ваздуху, нека му допусти да <»н у свима листовима влада. нека духу који њиме провејава да

Српске нзгоне из државне службе, као да они нису синови једине нам српске мајке кнежевипе Србије. али верујући у ону дпвну изреку своју ; г свака сила за времена'- као тврдо је држао. да се неће наћи српски син. који ће дићи нож и забости га иод грло светој нам православној цркви. Овоме се није могао надати тим мање. што је знао, да се на врху црквене управе находи ваше Високоиреосвештенство. чије ћс име у повесиици Српске цркве заузсти најугледније место. после цросветитеља нашег светог Саве, — сем ако аовеснгиџ/ сраске цркве буде аисао католички Бгсскуп Штросмајер, или његов верпи љубимац минггстар иросвете и црквенггх аос,гова Отојан НоваковиК. Но народ се у својој нади нреварио. Дан 18. Октобра ове године у повесници народа сриског н српске цркве, биће забе-гежен као з.гогласан дан, кад је од стране државне власти учнњен атентат на ерпску цркву и њеног дичног, племенитог и узоритог поглавара, који је увелике ирипомогао . да се дело народног ослобођењи и уједињења оствари. Тога злогласног дана стиже нам вест. која је као гром поразила све поштеномислеће људе овога краја. да је ваше внсоконреосвештенство ни окривљено. ни еаелушано. збачено еа управе архијепископије београдске и митроиолије српске једнно зато, пгто сте свој глас дигли нротиву закона. који се коси са одредбама наше свете православне вере. Народ са овога краја пита: је ли то награда за неоцењена добра дела. која је ваше високопреосвештенство лично учинило. не само српској цркви уздигавшн је на независну, но и целокупном српству с' обе стране Саве, Дунава и Дрнне, Вардара. Искре и Марице'? Је ли ово награда за добра и племенита дела ваша. која сте у последња оба Српско-Турска рата учинили рањеницима. паћеницима н мученицима српским. који су на бојном пољу пролили скупоцену крв своју, за крст частни, слободу своју и ослобоћење иотлаченог н у ланцима оковапог српства у Босни, Херцеговинн и правој (старој) Србнји ? Народ овога краја дуго се и дуго мучио да на горња питања сам себи одговори, алн мука оста у залуд, јер не на}>е одговора: па се сада нада, да ће му на иста датн свој одговор они. који с' вама тако недостојно постушппе. Народ српски који се у ратовима није поплашно од огромне силе Турске, што пролазаше српском земљом. неће се дати поплашнтн нн у овој прилици, када му непријатељи подкопавају прађедовску веру. већ ће хтети и умети стати на браник места за слободно кретање. па ће мало по мало обавестити сав народ, шта је пре евега од потребе. Непријатељска нападања. пријатељска заштита, народна срећа и несрећа. свако подстицање на духовну радњу може битн повод, да се говорн о великим. крајннм укупним потребама народа. да се нолако објаене свему народу. те да им се утврди будућност. Много је и опет је мало, на чем с^оји будућност читавих народа. Понајвише су главниусловн њезини у једној речи; штампа нека нде за тим. да нађе ту реч: а кад је нађе, онда ваља да је понавља сваки дан. Катон. завршујући своје беседе свагда са „Картагнну треба разоритн-. беше схватио. како се ујемчава будућност; на њега ваља да се угледа сваки орган нггампе. Сваки дан нсту реч: т Разорнте Картагину !" или ову: п Оснујте немачко јединство /" ( х ) или већ како буде гласила реч садагањости. која треба да постане темељ будућности. поновитс јс сваки дан. данае у почетку. сутра у среди, прекосутра на крају. па онда опет почнитс испрва. докле кап по кан нс издубе камен.

( 1 ) То су сада веК свршенн поеловн, него за нас вредс, на прнмер. оваке: „ Исток иеточним нароАила!" нлп: „ УјеАинимо све Србе на ба-гкаигком полуострвџ п тако дал>е. Преводилац.

рад' одбране иете. а тада заједно са вапгим високопреосвештенством. а у знак победе отпевати ону дивну црквену песму : ^да воскреснет Бог и расточатс)а врај аијего и да бјежат од лица јего ненавидјашчг1 јего. а На вашој је страни целокупно српство, а с њимс је Бог, који ће српству помо« ћи. да се у иркос свима ујдурмама непријатеља наших, сриски стиг поносно вије у Призрену. Скопљу. Серезу, Костуру, Битољу. Скадру и другим нскључиво српеким местима, као прави господар свога прастарог земљишта и достојан потомак Дугаана. Обилића и дичних и непостижних иагаих предака. а под сјајном круном славних Обреновића. 1. Новембра 1881. год. Рача ГКрагујевачка) Љубећи вашу свету десницу остајемо понпзпн: Долазе 64. аотииср. ПИТДЛИЦЕ Дали је председник окружног суда крагујевачког надвадана пред претрес кравице кмета Милинка изменио државног тужиоца. и да ли му је овај обећао да неће усвојити тужбе пређагањег државног тужиоца? — и ако је. по ком је то закону учинио ? Дали је збогтога један еудија постављен за члана аграрне комиеије (премда доцкан) после изречене пресуде? и ако је, загато то? И како се то слаже са независногаћу судском? Дали је председник поеле изречене пресуде и то баш оног дана. кад треба жалба да се поднесе. опет променио државног тужиоца. и за*то поставио г. Јоксића, који је у овоме делу и регаавао о стављању под суд и давао противу-разлога касационом суду ? И ако је, по коме је закону то чипио ? Да ли може бити државни тужилац онај, којн је решавао у истом делу, о стављању под суд и нритвор. и који је на иретресу испнтиван као сведок ? И по коме закону? Ако је све тако било у истнни, онда шггамо читаоце да ли се овај рад не слаже дивно са остплим радовима „напредњачке владе ц и нека оцене да ли се овим путем иде напред или назад.... у „незазасности судској"? ТЕЛЕШМИ Уредништву ~Српсне Независности^ Врања Кад су овде поштоваоцн српске књижевности само узимали удеонице другатва за љено нотпомагање. један чиновнпк пменом: „ножаревачкн оченагалија" секретар начелства М. Ковачевнћ денегаом је денунцнрао иоједнне чиновнике овдагање. и министар тражио одговора зато. А сад тај исти чиновник начелства добио је из Београда и растура овамо правила самозване „нанредне странке", и агптује за њене политичне цели. Ми Срби пе смемо да нотпомажемо за Србију Срнску књижевност а онн смеду да ираве своја партајска политичка удружења о трогаку народа. Видите сад каква је слобода и ион.тење, „нанредњака*. Али барем пмају и честита агитатора ког је 90 број Истока ов. год. изнео животопис. Какав рад онакн н радници. Нек нохвале гата ућаре. Д Н Е Н Н И К Београдски. .,Самоуправа и има ову белешку : Солидни иредзимачи нагие жељезнг(це ! Пре