Српска независност

5Р0Ј 26.

НЕДЕЉА, 15. КОЗЕМБРА 18Р1 ГОД.

ГОДИНА I.

Д22Е 31 СГГЗ.Т : НА ГОЈСПГ 24 ДИК., НА ПО ГОДН11Б 12 ДЧН., НА ЧКТВРТ год. «> дин. ЗА ОСТДЛЕ ЗЕКХЕ 31 БДДК1НСК0И П0Л70ТЗК7НА ГОДИНТ 30 ♦РАНАКА, НА по годннв 15 фр. па ЧКТВРТ ГОД. 8 фр. 31 А7СТРС-7ГАРСК7 НА ГОДВНТ 15 »ОР. У ВАНЕ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВГТ ГОД- 4 ♦. 31 СЗЕ ССТ1Л: 1РЖ1ВЕ : ВА РОДЖНУ 36 ОРАН., НА ПО ГОДННВ 18 #Р., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ♦?.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ1Р1ИН01, ЧЕТ1РТК01, СУВОТОМ и НЕДЕЉОН ТТТ-.ДО^Х »ТЕДННШТВО ЈЕ И АДШ1НИСТРАЦНЈА У К>~К.И Г. ТОИЕ АНДРЕЈЕВП-ЕА ОБИДПТ.ЕВ ОЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ. НРВН ПУТ 20 ДНН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЈЕ СВАКН ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 НАРА ,Џ1Н. ОД РКДА. Р/мописи шаљу св уредништву. а првтплата адтинистрацији мСРПСКЕ НЕ3132СЕ0СТ2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ППСМА НЕ ПР1ШАЈУ СВ.

БЕОГРАД 14. Новембра. Још се никако неће и не може да утигаа јавно мнење после крупног де.ча од 18. Октобра, којим је влада завршила посдедњн дан своје владајуће године; још никако на видик не продиру прави узроци због којих је митроподит Михаило морао бнти принесеп партајском богу на жртву, — прави узроцп велимо мн јер сва она писмена нли усмена махинацнја, која је развијена било на „службеном" било на „виделовом" пољу, све је то тек виднми повод делу: узроци се крију! Или вал.ада ни чланови данашње владе, иа како да су лакомислени, неће предпоставити да ће свет веровати, да се сво ово чудо није могло заиста евршити на миран н обичан начин; али ком је стало било да у обести својој на1>е начина достојног и за цркву и за државу —- како сам ми трополит вел.аше — те да се и овај иредмет оконча „мудро. беспристраено и правично." Влада је, са свога гледишта схватнла да је то не само мудро но да је и најмудрије, збапити митронолнта. Да ли је то и беслристрасно н достојпо, тоје наравно друго питање. Влада је учинила овоје. И ако се јавно мпење журн око тога, то на равно не бива за то, што бн као журбом јавног мнења влада гледала чим било да понравн или ублажн свој онор поступак; но зна се то. да влада мора, како је могла и држатн својс; она мора нуштати свакојаке гласове у „П. Лојд"; она мора да ово нросто дело што страшнијим н бунтовнијим начини нначе би се играла са својнм опстанком. Влада мора да прибегава оваким средствима, јер ко би веровао иначе у њ^ну моћ и величину, кад је она неспособиа да буде велика у стрнлењу и ноћна у нзмнрењу. Али н ако јавно миење зна да јс све ово овако морало иснасти, јер „влада зле вол.е' не мари за мнрђе исходе; али је мучно и тешко гледатн да се ■з подручја једног мннистра почстника и из нодручја једног другог миннстра — партајисте, и из обла1',тн где се бар сличне појаве као обичне виђају, пренесе борба и го нењс и то у пајжешћој јачипн наиол.е, које би требало, у главном, да буде поштећено од набуситнх иасртаја, иа пол.е црквено; мучно је и тешко номирити се с оваквим воступком, кад се он није ограничио на објсктнма ман,е вићеннм, по гге обрће на вргаак, на крупу свега

угледа и аукторитета, и то се чини | све на начнн, који с једне стране не задовољава закон и устав. а с друге, који понижава тумаче устава, као што руши важност н утлед отачаствене цркве! Нека се окане „Видело" и сваки онај који по истој логнцп суди да доказује неприкосновеност цркве и целину њене целокупне светиње, која је неунижена, велн се, овим поступком. 'Го је толнко исто доказато, као кад би ко доказивао да ее честим мењањен влада ауктори• тет владе у ошпте утврђује; или I кад би ко казивао да је државни| чка моћ које владе увеличана, гато [ се та влада попунила неким ,,младим" и „енергичннм' : чдановима, који ее по могућству тек „вежбају" ! у послу који не познају, а на штету законског угледа, на уштрб оби. чаја нлн на супрот здраве памети. Докле код лнчностн на пемл.н буду носиоци ауторитета, дотле ће са насил.ем над лнчностима битн насил.е над аукторитетом. Тако је свуд, 1 а у цркви највише. И напад без ! повода на лнчности заогрнуте висо| ким ауторитетом ннкад није бивао чист, откривен и частан. Кад год се над поједннцнма, који еу носили какав виши аукторитет хтела извршнти нека законска саиовол.а, ретко се кад смело дириути без ослонца па што дал.е, па нешто што је слнчно аукторитету опога. на ког се пасрће, или док се ннје имало ослонца ван тог аукторнтета | којн вал.а да падне. Ни Христос | нри свој моћи његових нротнвника [ није могао настн без приномоћн I која је потекла од л,уди, који су ! целивали његов скут........ Да ннје било Луде, не би у скоро н брзо ј тако било Голготе. Вешап.е о врбу. I зна ее, после не нере кривипу. Оамо су Турци, па н то тек V најбешњим приликама, онако дивље ' насртали па светнње наше вере. 'Гако је било са збачењем карловачког мвтронолита Ивачковића. ко' ји је, вели се. иетнна сам дао остав[ ку, али коју не бн он дао да ннје 1 било опетједног из братства, једног | владнке, којн ее зове Анђелић, вла' дика којн је омогућио тај ностунак маџарске владе, која је била дели! катиија те га је са сваком штедњом ! извршила а сад попушта во.т.и на! рода и — капона. Ма како да јс наш мнтрополит ! илн владика под утицајем редовних Ј земал.ских закона, инак нема те сиј ле, која би у случајевима ',<« нема кривпце могла потконати положај

архнЈереЈа, док Је његова духовна | целина и околина ј - еднообразна, једнодушна, искрена и у духу часна ј и непоколебива у истинн... Алн вал>ј да за то, што и под млогом ризом I живи човек, колебл.ив па грех свога I рода, као и међу нама коЈ 'има ј 'е суђепо да грешимо, вал.да за то, веј лимо, није суђено ни могуће бнло ј да митрополит Михаило, некој своI јој у Христу браћн и друтовпма с успехом у дугаи обновн звуке за; клетве, свечано изговорене. заклетве I на верност и братство. 'Гакав аукторитет, кој'п носи у ' себп једцодушан, у иетини сложан у Христу уједињен сабор архијерејски, тај аукторитет који ми не жслпмо да видимо никад сједињен у неистинн, но у правди, не побеђује, не руши, само једно или два писма једнога мнннстра, или нзненадна носета два велика госнодина, којн заогрнут истином одољева како ведп 6 и 6 лиј'з — и аду, — он, таЈ" ауторнтет, у неслози и неиетини пије у стању да нздржн нн један поглед; он да се опроба, не треба да иде у „огањ ада", он ее топи од Ј'едног зноја. и раетонио се: Ауторитета архијерејско1 сабора нема више. Добра вол,а н енергнЈ - а поједнног епископа није што и ауторнтет целог архијерејског сабора. Он се упустио да буде уништен! ^Пропаст тпоја од тебе Израаљу ". Ко јамчн од сад епнекопима сигурност н неприкосновеност еветиње црквене? Влада данашња била би на логаем земл.ншту са евојим законом о таксама и да није поколебала ауторитет н целнну архијереј,ког сабора. Да лн ј 'е разкомадање тог ауторитета бнло нре но што је решено о положају мптрополита Михаила; да ли су се пеки „отачаетвени архијереји" нрепали од чуда н силе; да ли се знало за твеснога заменика митрополптова пре, но гпто је један од њнхових преоевегатенства указом нанменован, -— то ми нећемо да разбирамо? Једно је само истипа и то озпачавамо: да се пије нашао један, који је умакао у со са митрополнтом Михаилом н прнстао бпло нре или иосле 18 Октобра, да буде ачсп/пник митроиолитч Ми.тпи.ш, влада пеби могла, а пе би тако лака срца учинила п1то је учиннла. Тим ,јс и предмет до свог краја рсгаеп. И гата је резултат дела ? Да ли нема вигае митронолита Михаила? Оп жипп. и живи јаче, живн

појачан моралном моћи, да буде протест овога дела, које није увећало сјај цркве. као што неће ни утврдитп снагу државе. Дејство дела тога биће нротивно, но што се очекивало кад ј - е оно смишл.ено и извршено. Ауторитет мнтроиолита Михаила постао ј 'е већи; он се њиме може ноносити. Ако он отиде било у који храм, он ће бнтн оно исто, што п до сад; ако се јави у кругу честнтога грађанства ночаетн њему прнпадајуће неће бпти мање но до сад, он ће свуда бити мпогост; ако у ма који крај правоелавног света буде пошао илн дошао, свуда ће битп предусретан, као н до сада; ако његовом заменнку првн нраве подворење посланик н конзуд аустријски и ако се у бечким п пештанским листовима тако исто н са задовољством спомпње нме шумадијског Анђелића; мптрополит Михаил може се ноноспти позианством и прнјатељством прнјатеља Српства, руског народа н руских великодостојпика н његово опет име, обучено у оваЈ' догаћај одјекнуће с већом силом у лнстовима православља, којн другим духом дишу но Ј'еврејске листине у Бечу п Пештн. Митрополит Михаило, може са безпрекорним мнром прожнветн дане своЈ'е н погледатн на доеадагања дела своја. И ако су ово гонења, као што јесу, он се може тешнти да на његовој столнцп, ма то било н за неко време, седи човек анатемнсан, обремењен н жигосан љагом од оних истих и њнхових, од којих је сада узвишен и „награђен". Али носле свега тога свршеног н несвргаеног, објашњеног п педокученог, нма .једна чињепица. која бесне обара а скромие диже н где | је кључ многнм чудесима, та евемогућа чнњенина ј - есте време На својс време чекали су свн уцвељенн и нопнженн, сви нападнути и оборенп силом; на своје време чекало је свако уннжено право; на своје време чекала је свака иетнна, п све су дочекале редом свога иекупитеља. П време ннје ннкад омануло. Оно иде и носн своја дела. Наснлно прнсвојени или злоупотребљени ауторитети ннсу внше моглп да заштите од праведне казни. Ми ћемо се смеги овде нослужнтн речнма самог „Вндела" које њима изрнче само своју судбу. „Шта ли ; је њих силних, а шта ли мудрвх политнчара бнло. што еу у доба