Српска независност

— 10« —

своје моћн иомпш.Ђалп ла еу у своју псепнцу сабили нол.у чнтавих народа... чссто п евоје главе губили. само (а пресеку да се не изврше (вели .н неторијскн догађаји) а онн се, 1 ;ао за инат опет извршнше, и Не! !1 би упамтнлн „Виделовци" своје речн, могу им требатп да судбу каквнх злих дана нротумаче. Иде време н носи евоје бреме. На ту пињеннцу може чекатп и архијеннскон београдски и митрополнт српски Мнхаило ; она споро иде али долазн Није давно бндо, кад смо најочитпјеизнелисрнскоме народу службену саблаван једнога члана владе. и то министра нросвете и црквеиих послова, који је насео са евојом обраном неааконитос-тп и протуривањем неистпннтости. а ево сад опет морамо да изнесемо нову саблазав владиног органа ..Видела и .у коме влада развија своје планове и тумачи своје иоступке. У 137. бр. -Впдела и стоји: л Српска незавнетност^ у 21. броју свом под рубриком „домаће всстн и допоси. како јс админнстратор архијепископије. г. владика Мојсије. присилио и истерао бнв. митрополита Мнханла из стана митрополитског, да јс то учинио по наредбн нладс. н да ту нарсдбу није хтео показати на лахтевање бив. митронолита. У целој овој белешци јсдна је само истина. а то је да <*е бпв. митрополит доиста исслно из <-тана митрополитског. Све оетало само је невал.ала нзмигаљотина лознатпх назадњака око .,Српске Независпостн.- 11ије ту бнло ни наредбе. владине пи приенљнвања од стране г. Мојсеја, него сс |*>нв. митрополпт нзвукао из мнтрополије сам од евоје воље. кришом." Овако вели владино „Видело", а међу тнм Високопреосвештени господип митроиолит добио је 12. ов. мес. писмо од Мојсеја, епископа неготинског, у коме стоји ово: .Ваше Висонопреосвештенство . Част нам је извеетити Ваше Виеокопреоевештенетво да је влада захте^ ваиа еамо да ее Ви иеели* те из дома ерпске митропо« лије, а даље оставља се ва

ма елободан избор места за живљење. 10. Новсмбра 1881 у Београду. ЦСКПОГУЧУЈЛ КН СК ВА1ППМ гн. МОЛИТВАМЛ ВЛШКГ ВНСОКОНСЕОСГКШТКШТВЛ ПОКОРШВЈШИ ("ЛУГА. Настџп. Архпјепискоаа и Митроао.тта српсхок еаискоа наотимскп (Иојсеј. Нека читалац сам објасни смнеао горњнх .Впделових - речи, и нека каже, да ли се ноштен човекможе ј служнтн таким начинима, каквима се служи владнн орган.

Једва једном на1|С н .Видедо" у страним новинама (које ннсу аустро -угарске) нешто што може да прештамна у корист ностунку владином са мнтрополнтом Михаилом. То је некакав чланак „Румунеке не- I зависности", којн је но свој при- 1 лицн одавде поручен. 0 бенетању „Румунеке Независноети". не налазимо :>а нотребно ништа ни говорнтн. јер је оно евеколико основано на измишљеном протеету којн је ј митрополит бајаги иоднео његовом Височанетву, кнезу нашем. Но интање је којн је тај акт нзмислио? „Вндело" тврди да су то учннили нријатељн митронолнтови око .,Срнеке Незавиености". а мн ћемо не еамо да тврдимо, него е мо ево и да докажемо да су то учннили самн „Видедовци". и њиховн једномисленици. Јер тај лажнн нротест појавио се најнре у старој бечкој „Преси", која с нама нема ннкаквог додира. а општеје нозната као Пнроћанчев орган у Бечу. „Прееа" стојн према иама у ненријатељским одношајима, а нрема еадашњој владн стоји тако поверљиво, да је она прва донела програм Пнроћанчеве владе, да је ТЈурковић. одмах долетео носле 19 Октобра да ноздравн своје једномисленике на влади I срнској, даје одавде отишао нуних 1 шака иа васкоро затим и таковским крстом одликован бно. Ето ко је измнелно лажнн нротест, а но свему се видн да ни у ком елучају не може он бити наше дело.

Код ..СамоуиЈЈиве ■ ушло је всћ у моду. да кад год хоће дн прекори чиме садашњу 1Јлад ,у. она јој каа:е да ради као и пређашња. 11п ћемо бити прииуђени од еада да тражимо доказе. Тако данас већ н почиљемо. У 134. ороју „Самоуираве" пише њеп допнснив Но;карсвца. како је стигао распне полицијској овружиој властн с налогом, да ее потрудн око распростпраља _ Видела по иарод! на додаје да су прс тако радил . са .Нстоком" и гонили онштнне да га морају примати и плаКаги. Мн смо н сами били у стан>у да саопштнмо један налог који јс иЈишао нз мшшстарства унутршин.нх нослова, да се скунл>а претнлатл на „Кндсло-, и тај на.1»г нијс до сада иоречси. Алингго се тиче ..Истока-. ми морамо да питамо „Самоуираву" и њеног донисника ив Иожаревца : кад је нзашЛ ) налог из миннстарстна ма кога да се ошитине нагоне. да прнмају и илаћају . Исток" као што се ево чини у корист .Видела- од стране садашше владе"? Нека сс изнесе такав налог. на бнло да је оп изишао од мннистра или ма к<»га његовог чиновника.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГДЕД Наш трговачки уговор са АустррУгарском прошао је кроз нрву ватру. Финансијскн одбор угарског сабора свришо јс претрее тог уговора п пашао је, на умпрење нашој владн, да је уговор кориетан но угарске интересе, и да га угар; скн сабор може усвојити. То евоје мишлење изложио је Финаненјеки одбор у нарочитом мотивнраном нзвештају, који ће, но свој ирнлшш, чим угарскн сабор отиочие свој рад. доћн на дневнн ред. Нема сумње. да ће га браћа Маџари усвојитн, јер . остављајући сам уговор на | страну. већ тај мотивнран извештај 1 но себи тако је занимљив н ноу; чан. и уошнте тако ирепун доказа о великнм корнстнма за Угарску, да би Маџарн морали на теме настн кад га не би нримилн. Ми ћемо тај извешгај донетн у ирвом броју нашег лнста, да се н наша публнка увери о „користнма", које он нружа — нашим суседнма! У неколнко је чудповато. да Маџарн са евоггледишта нсто тако налазе, да је уговор за њих нробптачан. као што су то у Србији. влада и екушнтннска

већина. иашди. Упоређујући ове иротишшети. морамо и нехотнде да ноеумњамо у нечију намет, јер гек то не може бити, да се у Србији званично тумачи тај уговор као кориетан за »'рбију, а у Угарској да ■гако ието налазе сабор и влада, да је тај нсти уговор не само од велике користи зл утареку нндустрнЈу, нромег и трговину. већ да су њиме. на штету Србије. ујемчена утарским поданишша н њнховој трговинекој политицн ева и, а ирава. која су нужна да се угарекн интеј респ у Србији обезбеде. Неко се ! дакле нреварио у рачуну, ако је доиста било рачуна на обадве етране. Аустро-Угарски листови н све политнчке партије прнмнлн су нанменовање гроФа Калнокија за министра енољнпх поелова једнаксм хладиоћом. која у најмању руку доказује да је нзбор нао на човека. који не ужнва ннкаквих симпатија V земљн. То је у толико појмљнво. што је новн министар елабо познат у ћесаревнни, а уз то као једностранн дипломата који је увек бго нзван домовине, још до данас ннје имао прилике да се нокаже у правој нартајској боји односно унутрашње нолнтике аустро-угарске. Па како се у Аустро-Угарској све оцењује са нартајског гледишта. тако и у овој прилици Маџари се сами теше да је Калнокнја нрепоручио гроФ Андраши. а Немци опет са своје стране траже утехе у томе да нанменовање Калнокпјево значн обнову тројецарског савеза. што опет никако Маџарпма не може ићн у рачун. Најзанимљивије је. да Руеија. т. ј. њена званнчна и полузванична штамна. поздравља новог миниетра најласкавије и пзриче задовољство своје да је ћесар аустријски учшшо тако добар избор. — Чешки лнстови јављају да ће 1-роФ Хохенварт бити поставл.ен ::а министра унутрашњих послова. — По берлинским листовнма. пемачки ћесар још ннкако не може да се опорави. Савезна влада зак-

г !

ључнла Је на основу закона о со-

цијалиетима, да ее у Берлнпу нро-

листлк ДВА ЛОПОВА Арбанд.г т: ■тса. ггрзт^а..

Била два лопова, којн су ималн једну , милосницу, а није знао један за другог. То је трајало неко врсме, док једном ; та жена испече кокош и умсси савијачу, ј те иједноидруго расече на нолак. У томе јој дође један од она два лопова у походе. Кад пође, она му даде ноловину кокошн и иоловину савијаче. Дође и другн. а она му даде остатак. Дође доба ручку и лонови иођу да једу. — Ја сам данас негде био, рећиће један. н дали су ми пола печене кокошн и пола савнјаче: сво: да поједемо све заједно. На то ћс други : И ја сам. рече, негде био. па сам псто то добио што и ти. и — Те извади својс ноловине. Видећи да су половине од иете етвари, они их саставе и увере се. да су обс ноловнне од једне кокоши. а друге две од једне исте савијаче. Онда запита један другога : — Ко ти је то дао ? — Ова п ова. — А ко је теби дао ? — Та иста. — Чини се. рекоше, да ми нмамоједну исту мнлосницу: то не може тако остати. треба да буде ил' твоја ил' моја.

Тако је! пристане други, онога нека је, ко покаже да је већи небојша. V томе сс намсром намери на њих неки карван. Рече један лопов другоме: л Да ме сад видиш.* — потсже дуги нож и јурну у карван. а људн из карвана куд којн. — Јеси лн видео какав сам јуиак? Запита свога друта. — Вндео сам. ал' видећега н ти мене. » * Кад сс емрче, понуди друга да нођу да покраду иагау, н пођу. Кад стигоше иод чардаке, где је паша спавао, иставигае врата и уђогае у пашину ложницу. Иаша је снавао, а чело погу му лешка црнац. н он је заснао тарући пашн ноге. Кад уђошс. вндсше до врата повешане кључеве осталих соба н проћогае нх еве рсдом. Па двору нађу гуску. ухвате је. донесу је у ложннцу, закољу је. очунају је, паложе ватру, патакну гуску на ражан> и стану је. пећн. Онај н1то хтеде показатн каканјенебојгаа. нађе један подужи когаар. ноложи у н.ега црнца и метнс га тако на нолицу; иа онда есде п стаде наган тртн ногс, док је онај другн окретао ражатн. У томс сс нагаа пробуди и рећиће: „Црнче, иричај ми што да засннм. Стаде му лопов причатн : _Била два лонова...", те му прича све но реду шта су радили он и љсгов друг. — Јсдном ће застати да каже свомс другу: „Укл ни гуску. гори јој кљун ! а — А пагаа га запита: г 111та ћс то рећн: Уклони гуску, горн јој кљун ? и — п То се тако прича-- На иослетку ће запнтати лонов нагау: -.Чнја

! је сад мнлосница. честити пагао. онога. гато је уплашио карван, ил ч онога, што је тебе покрао? 41 — „Онога, рече паша. што је мене покрао." — -Чујеш лн?рече лопов свом другу. — -Сад је доета. обрецну се паша, сањнв сам.- Паша заспи, 1уека се нспече, скндогае је са ражн»а, раекомадагае је и иоједогае у меденн кус: оставнгае кости пагаи чело главс и умакогае не нонесавгаи нигата ј из паганна двора.

Свану јутро, нагаа се нробудн н викну црнца. Овај прену иза сна и да пођс своме господару: ал' чим се маче. љоскац. наде са полице и доваља се до наше. — „Шта јето? грмну иаша. А шта тн ја знам ! и Заиалн жижак н онда видсше неко перје. пекс кости. неко ; гариште на сред ложнпце н нски ражањ. „Покрадогае ме.~ викну пагаа; нођоше да разгледају двор. ал' све је на броју, ннко | није нн у гата дирнуо. — Зар мн нисн I ти ноћас причао ону иричу ? и Занита I нагаа црнца. — _Ннсам." Пагаа се обуче. оде у диван и прииоведи тамо гата му се ноћас десило. Кадија ће на то: _Сад је време тс избија лигаће на дрвећу а људнма се иривиђају опсене: теби се то по свој нрнлицн ; снило, чсетитн нашо." Наша даде на глае по телалу. да ћс дати ономе хиљаду гроша. што му се увукао у ложницу. само нека се јави. 'Го дочује и лопов и размнсли: Л1дем да му се јавим. иисам му пншт' увео, само сам хтео ноказатн какав сам небој-

ша. ц Кад рече паган. да је он био тај. пагаа му не хтеде повероватп, док мт није испричао све како је било. Онда пагаа већ ннје имао куд камо. мораде мј веровати, н ондаму рече: — Г ^°^У ** I донесега каднју затворена у /едном ковчегу. и — „Хоћу, честитн пашо.Лонов узме неколико звонаца, ушуња се | крадом у кућу кадијину, попнс сс на таван па изд\ г бн руиу у грсднцама пад кадијином ложницом. Онда етаде звоннтм оним звонцнма што је игда могао. -Алах. алах! а продере се каднја и стаде клањати. Онај с тавана одговори: „Ја сам Аранђео Гаврило. дошао сам да тн однесем душу: само нећу моћн, ако }-ђеш у онај ковчег. онда ми је енла еломљена. Кадија чим то чује, брже боље стрпа се сав у ковчег: лоиов снђе с тавана. заклони ковчег, стегне га ужетом. па га понесе на назар да га прода. _По гато ковчег?- Заиитају га куици. п Оволико н оволнко хиљада грогаа". Нико не бегае вољан да плати толико. , На послетку се та трговпна нрочује до пагае, паша плати што је лонов искао. ; отвори ковчег и нађе — кадију. „Гле. каднје! А гата ти ту раднга?- — г Ва истнну. ја ни сам не знам.- П А? Гако лн је? А ко меин оно рече, како је еад време те нзбија лигаће на дрвећу, а људима се нрнвиђају опсенс? Не бегае лж ти то ? ц Кадија ћути ко заливен. Онда га иаш« даде иогубитн а па место њега даде кадилук лопову.