Српска независност

— 107 —

дужи још за годину дапа тако звано мало онсадно стање. — Из Петрограда јављају, је крунисање нара ЛЈсксандра III одрећено за 1 мај 1882. Министар царског дома издао је већ заповест, да се до тога дана све нужне прнпреме учине. ИЗ ЛИСТОБА а. „ српскзгх ^Застава" инше : По једној београдској вестн „Пол. Кор. и спрема се срп«*кн мннистар просвете н црквеннх дела. Отојан Новаковић. да скушнтинн поднесе предлог о лакону, којим ке се тачно обележнти лмокру* и права сраског епискоиата. Влада. веле. желн тнм ааконом то да постнгне, да се г ва веки веков^ нзбегпе свакн сукоб међу државом н црквом у Србији. Г. Стојан баш хоћс да се овековечн као црквсно-иолнтичкн законодавац. Једва чекамо, да видимо тојамачно ремек-дело мннистрово. До сад нијо бнло сукоба међу српском државом и српском црквом. па не бн бнло нн ..аФере мнтрополпта Мнханла. да случајно илн по несреКн — како човек узме нијс Г. Стојан бно мннистар — црквених дела. Па нн аоера није -сукоб међу српском државом и српском црквом-. него вол>а Г. министра. да не речемо туЈ> уплив. Кад би Г. Стојан бно момак. који би кадар бно створнгн слободну цркву у слободној државн. могао би му човек рећи: аФернм. али познајс се светац по вечерњу. г 1рибуки- телеграФншу из Београда под 8. о. м. _У нравославној црквн у Србнји наступио је раскол. Свештенство се поделило у два прнлично јака стана. Једнн спомпњу прп службн божијој у црквама мнтроиолита Мнханла . други _мит])ополита~ Мојееја. Влада је немоћна према тој ноцепаности. — ^Пов. бечк. Тагблат и јавља. даје Калаји због бокељских немира позвао далматинског посланика др. Клајића, и саветовао се с њиме о одношајима у Боки Которској. Калајн је саопштпо Клајнћу. да је генерал Јовановић ирнмио налог да се не упушта у нреговоре са усташима. но да их по што по то покори. Генерал ће чекатн на војску с којом ће затворнти и нресећн све плтове устапшма. те да нх тако приволе на капитулацнју. Клајнћ је био н код миннстар-нредседника, гроФа ТаФСЈа. који му је рекао, да су Кривошије усташи нреварилн барона Родића. и да јс жалосна појава. што у Боки нсма ни јсдног човека. који бн у стању био . војим уплнвом притећи влади у номоћ да умири Бокеље. Аустрнјски заступник на Цетињу. пуковник Темел, упућен је. да обратн пажњу црногорској владп на упад Црногораца са Грахова у Кривошије, и да кнеза Ннколу позове, да ностави војннчки кордон на границн и пресечс повратак Боксљима у Црну Гору. дописи Млава 8 нов. 1ИН1 год. Иоред једнодушне осуде целога иарода изречене нал делом виделове владе о збачеЊу г. Мнтрополита: - норед патрвгјотске, бсспристрасне, темељне и уставнс расправе тога догађаја од стране Ора. Независности^, и поред једнодушног учешћа свеколике нам руске и нравославне браће, у несрећи која је овим снашла православиу веру и Србију. мм смо миглили. да је без потребе иаша геиаратна осуда тога ноступка. Али нас на то изазва г Видело и допиеом из Млаве у бр. 1.34. 11а и сад нећеми да наводимо доказа о незаконитости и неуставности видсловачког носгупка, нити да му дајемо карактер насшва и насртаја наверу инајеуптилније осећаје српскога народа. Јед-

но н друго довољно је одређено, а дојакошњнм својим радњама внделовцн су постојано доказали: како са Бонтуом н свима његовнм огранцнма г иду на сусрет нароЈним жељамл.* Мн ћемо само да констатујемо два Факта : Да народ овога краја са осталом својом браћом најстрожнјс оеуђује поступаж владин н узнма неноколебиво учешће у судбннн свогависокопреосвештеног Архииастира. којн за иравославл.е н народност сриску нма неосиорне заслуге: н Да је онај цреко чагл>а допис, ироизвод једног авантурнсте, основан на лнчној мржњм према г. митроиолиту. За потврђењс једног н другог мн стојимо на бнл>сзн целој комианији внделовој. А за еад, да се о првом уверите, ми вам. светла господо, 'нудимо два пута. Један је непосредан. други посредан. Ирећнте преко прага и ма које куће нли колибе млавокога граћаннна, па му занштите мншљењс о том вашем ремек делу. -- жржња, ирезирање и шушање , биће одговор. Или. упнтајте оне сељаке који се сатреше плаћајући толнке депешс и одговоре за преосвећено али скуао и нг-триш&анско разрешење од огласа. и којн дангубе по 3—5 дана. дреждећн око телеграфске станице у чекању на те одговоре. — па ако из њнховнх ^неаросвештенит^ „иуачкит- уста не чујете и псовку какву . нрвн одговор добнћете са највећом поузданошћу. (Мн ову реч т гејак - без коментара бележимо по аутору М. Кујуиџијћу. који је ту реч нзгонорио у скушптинн 1875 год.) Исти ће вам одговор дати и првацн овога краја. чије ћутање и паснвноет вл. на зло употребљујете. Но да л да доказујемо свој други навод. а да се не огрешнмо о чврсто правнло наше за објективно н нестрасно испитнвање н оцену. Не ћемо. Недостојна борба, сокачка грдња. нзмншљање, изопачавање. денунцирање н облагивање света — то оружје светлн са| мо у рукама внделоваца н њнхових помагача. И ми им га пести гамо у оној истој мерн. у којој н елеменат на којн се ослањају н у коме траже потпоре н одобравања за нзвађање својих геслерскнх и треФорских комбинација. Па. терајте н даље тако. Али мн одбнјамо од себс наметљиву одбрану н заштнћавање од људи, којн су баш својим положајем (на жалост!) достигли највећи степен грађанског н релиђнозног разврата и поквареностн, рећи ћемо вам за сад само то : да вае јавносг и народ одбацују н ароигашују за расаикуКе кад, норед осталога. н у делу збацнвања г. митрополита нисте могли а да то ирво шифром не саоаштите. Рекли бисмо, да дописннк врло рђаву уелугу чнни евојнм корнФејима. кад нм. тврдећн да је лнберална влада _ овај терет бацгиш на нарол^ — одриче урачуњивост за учињена дела. То и ми иотпнсујемо с њнме. али с тешким срцем што у крунском савету видимо људе. којн по речима њиховнх бранилаца пе знају за себе. за Ару** и за дужности. Алн бранитн законе, којнма само л Вндело- даје карактер Т намета на вилајет^, бранити канцеларијске и дућанеке таксе, трошарнну на дуван н крчмарнну; бранити их именом ..најиробитачнијих извора 1 -. — бранити тако дрско оно што цео народ једногласно и с нрезрењем отуђује — е. господо, то је срамота. да вам што друто не кажемо. Још није цаеправљсна жалба честитнх нетровачких мехаиџија, који у нсто време долазс међу нрве и најразборитије грађане целс околине. противу незаконог н ненраведног повишавања крчмарине: још се у душама оних грговаца, који дадоше толике наре за дуван. па нм се на истн стави зант и иоказа пут на трулеж и нроиасти нису следили ; праведни осећајн праведнога гњева, и вн нпак. смело и без стида. у нме тих истих поштених грађана, тих устих честитнх првака ове околпне, браннте те

законе као „ најиробитачније изворе~. а тиме нм распирујете узбуђеност и нозлеђујете незалсчнвс ране: Мислите ли, да вам је још што остало од образа ?/ С. Са Мораве на Митров-дан 1881. Глас. да је Њсгово Високопреосвештенство г. митронолит Михаил збачен, немило је дирнуо сваког ноштено мислећег грађанина ове земље. Гдс сс год два човека састану нитајуједан другог: шта је ово? Докле ће ес ићи са нспрнјатељским гонењем најзаслужнијих синова ове земље ? ! Пратилн смо све што је до сада цисано и на јавност нзнесено односно појављене несугласице нзмеђу закона о таксама и црквених закона. и из свега се јаено и разговетно види: да се ова несугласица могла на млого згоднији начин изравнати, — а да не дође ствар до крајноети. до које је дошла, иа штету доброг угледа нравославне. а поглавито српекс цркве. Могло се све уреднти како треба. а да се нс новреде нрава ни државна ни свете цркве. само да је у министра црквених послова било ма н најмање добре воље, у место што је бнло н одвише зле. Влада је показала н овим својим ностунком да је врло сиротна у државничкој мудростн, а богата властољубљем и осветољубљем. чега. нека би Бог сачувао ову земљу, која је од властољубаца и онако врло млого нретрпела. Г. Митронолит Михаило не треба да клоне духом, но нека се и у будуће молн Богу за срећу н напредак владалачког дома и народа сриског, и нека буде уверен да народ срискн. који је у небројено прилика доказао. да је у свако доба готов био своју јуначку крв н све жртвовати за крст частнн н слободу златну и у овој прнлици и у ногледу овога терориског ноступка напредњачке владе неће пронустити дати најјаснијег доказа. да зна и уме понгговатн своје ираве и нстинске пријатеље. Чачак 24. Октобра 1к«1. Самовоља капетана ЈБубе Јевремовића чуда почини но Драгачеву. и нико да му станс на пут. Јавнлн смо у једном доннсу. којн је штампан у ^Истоку" како речени капетан тумачн закон о крчмариин столицом, - како нанада на мирне грађане и псује Бога! Али до данас невидесмо. да се пгго противу таког поступка од стране више власти предузима. Сад нмамо да јавимо још много других иоступака. за које треба да зна читајућа нублика. Да би се капетан Љуба осветио Драгићу Драшковићу механџијн нз Горачнћа. држећи да је Драгић иослао онај допис у „Истоку". он живо ради на томе. да преместн онштииску судницу даље од механе Драгнћеве, и да је завлачн по потоцима на штету становника. док је много удееније да судница буде на главном друму од Чачка Ивањици водећем, што је ту и на средокраћи и лакше еа свију страна доћи. Каиетан је при томе дозволио механнсање но свима судницама у срезу, противно закону о механској уредбн и закону о крчмаринн. Од механџнја ее подижу тужбе противу оних што бесправно механишу, ал им канетан неће ништа. као што се чује, сам<» за то, пгго је са више њих ортак у механисању. Тако се бар јавно говорн у народу. — Сазива среску скунштину те преиначава закључке о иутовнма н ћупрнјама на штету народа, а без нужде. Крађе и паљевине ио срезу учестале, апсеници од ерееке канцеларије иду те чине зла по срезу, иа се опет враћају у апс, а капетан се чнни и невепгг, слабо и врши дуашост. по носведневно игра карте но каФанамн и пијанчи. Износећн све ово на јавност питамо : 1 сме ли ово овако да буду ? Хоћс ли се предузети шта треба нротив овакових поступака овога среског начелника, или ћемо ми сами морати потражитн лека ? Како дозпајсмо. овај капетан стојн у милости код еадање владе. па ваљда за

то и ради овако но своме ћифу не прсзајући. да ће бити новучен на одговор. ПСЗДРАВИ Н.КГОВОМ ВИСОКОИРЕО! ВЕШТЕНСТВУ митнополиту српском МИХАИЛУ Вашем Внсокопреосвештенству. врлм архинастиру. као узор- патриоти, равноаностолном еледбенику христове науне. сталном и непоколебнвом чувару нравила отачаствене хришћанскс истински нравославие црквс. ми верни сииови вашн честитамо имен-дан. Пламена је жеља наша. да Вам Господ дарује дуг живот и креико здравље, да узорнтн и илеменити много-раслужни рад ваш под закриљем мача н теразија архангела Михаила знамење вечне правде Божије, буде увенчан вечним признвњем н ирославом златног јубилеја вашег. Препоручујући оппггину нашу вашим светлим молитвама љубимо свету десницу вашу.. На св. архангела Мнхаила. 8. Новембра 1881 год. у Ракинцу. Нредседнвк суда општине Равпначке. М МиливојевиК. Ппсар, Ђока С. Пантели+1. О дборнјши : Цавле ГрујиК. Јован А. ИлиК, Милисав МарковиК, Ранко МилосављевиК, Јован М. ЦојиновиК. Огојан СтанојевиК. Јова Милановик Ми.1ан ЦветковиИ. Пожарезац. 8. Нов. 1881. Најодабраннји грађани ове вароши послаше данас брзојавом г. митрополиту Михаилу. честитку његовог имендана, овог садржаја: _Његовом внс оконрсоевештенству господину митрополиту Мнхаилу Београд. _И ако су промењенс прилике вашега положаја. ми иотписани са непромењеннм осећајима дубокога иоштовања и синовље оданости према вашој узоритој личности, дични наш Архппастиру и оче, нрилазнмо смерно у мислима вашој освећеној руци и честитамо вам ваш имендан. желећи вам од Госиода здравље, дуг и срећан живот." Вагиег Иисокоиреосвегитенства одани сннови „II. С. Ннколајевнћ. Јоца Миленковић, Богдан С. Ђорнћ. Мијајло Ага-Јевтнћ, Тодор Ђорђевић, Лазар И. Петровић, Живко Ђорђевић. Огњан С. Ђорић, 'Корђе А. Ђукић. трговци: Илија Бранковић адвокат. Андр. М. Марковић апотекар, Милорад Карамарковић. Вујнца Добрњац. Тешо Црногорчевнћ. Миленко Петровнћ, трговцн: Ђорђе Ј. Иавловић адвокат, Вучко Вучковић, Васа Неранџијћ и Мијајло Витковић трговци из Иожаревца г * Одговор на званичну исправку У броју 249. п Сриски.с Новина' 1 штамнана је званична исправ1:а уираве вароши Београда, на белешку коју смо ми у 23 броју иашега днста донели иод домаћим вестима. У тој изиравци вели се да је наша бедешка ^ироста 1имиш.1ЈОтина ис и да не стоји наше тврђење , да је иолиција тога дана а и иначе одређивала жардарма да стоји нред етаном г. митронолитовим и води бедешку о онима који долазе к њему. Мн и онет поуздано тврдимо да нагаа белешка није ннкакова измишљотина, но да је она сушта истина Факт је да је тога дана стојао жандарм нред станом г. митронодитовнм на врачару. А да ои ннје стајао тамо масла ради. п то ће сваки знати. Многи наиш пријатељ«. који су тога дана долазили г. митроиолиту. уверавају нас. да је жандарм заииткивао њихове кочн