Српска независност

јс* у Србији и у осталим словеиским немљама.. Оии ие зиају. они немисле шта је руски нартија у средини наших једноверних и једнокрвних ? Но ево у чему се руска нартија разликује од других нартија јевронских држава свуда. а особито у елевенеким земљама; она се разликује у томе што њу сачи&авају сами народи. Ето то су наше руске нартије! Русија нема никакових себичних интереса и цељи, њени интереси не иду на ноништењс интереса источних народа. но су шта више са њима истоветни. Веаа словенских народа са Русијом, јесте чуство које их привдачи к њој и та се веза појављује као нешто нриродно, органско, што истиче из саме дубљинс њихова бића. Та је веза сила, која лежиу духовном и племенском организму и јединству. То је ненобитна истина. То чуство живи у свом народу српеком на и бугареком. Ко међу Словеним.ч нема тога чуства, тај је непријатељ овога народа. тај се раздвојио од народа, и оцепио од основе његовога духа и карактера: Сва она интелигенција међу Србима, Бугарима или у источној Румелији која се односи према Русији непријатељски. и која хоће да поништи ту општу свезу међу нама. мора се ематрати као издајица своје сопстиепе иародности, јер лакомислено продаје своје крвне и народне интересе ту$цну. вековном непријатељу словенства. Ти такозвани ^каиредњаци- , међу интелигенцијом словенских народа, који се у садашње време одричу православља за љубав неке културе, кују својим сопственим рукама за себе окове аустромаџарске! И ето зашто је сав народ, маеа његова. која унраво и представља чвсто словенство. уз Русију. Против ње е.у еамо отнадници и издајице своје земљс, и у случају победе њиховог правца, будући измећари Аустро-Маџара. Нека ово узму на знање. и у Београд и у Бутарској и у источној Румелијп. 4 *' ПОЗДРАВИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ митрополиту српском МИХАИЛУ Ваше Висонопреосвештенство Премилостиви Архииастиру ! Са сажалењем пратећи најновији догађнј између сриске владе и највишс духовне власти, усуђујемо се најнонизније наше оссћаје пред вашим Нисокопреосвештенством изразити, како бн сс изнсло гледцште које у овоме еукобу заузимају нижеподписани. Био је тако брз. да га је ретко кљу,се могло стићи или је он кл>усад стизао. на добијао опкладе. Брка .је имао сина Стевицу. ког су звали Ву!)кало, јер је нушно горе од најгорег циганнна. на дим на нос иснуштао. Лош ћу сиоменути дугачког Миљојка, који је могао рукама обрати сваку осредњу шљиву у шљивару. Како сс у том засеоку нрикунили људи нз белога света, од свакојаких вера и иарода, онн се један другоме посмевали, један другом имсна издевали; ннко никог није цоштовао; међу њима није било реда ни обреда; нијс било власти ни л.убави. Свакн је у другом оборио н»егове обичаје, на су осгали и без обичаја и без навика и без икаквог унутрашњег реда. С годинама живећи међ Србима, наравно да су уснојили српске обичаје. које су нређс исмевали. па су тако осмејане н накара1 )Снс нредали својој деци. Ако се нс варам, тешко, да је когод ин њинога села одвео девојку, а има их и сада на робији, који су напаствовали девој-

Нема у историји примера, да је вера толико уједињена са народношћу, као што је православље са Српством. Православна црква у најсретнијим као и у најнесретнијим данима срискога народа била је увек равноправни учестник и славе и туге. Шта више у најтежнм данима. за време више вековног ропства, православна црква очувала је српкоме народу све успомене и трагове његовс славе и величине : ободравала га да не клоне духом, а увек молитвом н поуком стављала му у изглед његову будућност. Крвожедни Турци хтедоше да истребе иравосл&вље и да унипгге српски народ. Живе попове и игумане набијаше на коље. те њима китише друмове. Преко ових мучсника за веру и за народ православна црква шапуташе клонулом народу : „Недајтс се. „За крст часни и слободу златну.- Једном речи православље и српство, то су појмови, толико истоветни (идентични) да се један без другог неда ни замислнти. Напад на једно, напад је и на друго, увреда православљу увреда је и Српству. Ваше Виеокопреосвештенство: пратећи најновији сукоб између Вас и министра просвете налазимо : да сте Ви застунали гледиште савеено и достојно вашега високога положаја ви сте истина пали као жртва. али нека вам је утеха, да ваше високопреосвештенство остаје у срцима свих патриота први најомиљенији и најславнији архипастир, који уме мушки и достојно бранити православну веру од свачије иревласти. Српски народ цени ваше заслуге њему учињене. Ви сте створили и узвисили православну књижевност сриског народа. Народ иамти а не заборавља. да сте били за време тешких ратова ви онај анђео мира који је обилазио болне рањенике , крепећи их молитвом и залогајем указујући свакоме помоћи. Код вашега високонреосвештенства стајао је онај златни кључић, којим сте отварали богате ризнпце у далеком православљу, од кудаје стизала обилата поднора српској сирочадп, рањсиицима и страдалницима у ратовима за ослобођење и незавиеноет. 0 ! Зар може вама икада да буде неблагодаран српски народ, не. ннкада ! Високопреосвештени архипастиру, из целе нреписке која је на јавност изашла. подпуно емо убеђени да је право на вашој страни. Ваше је гледиште мудро, разборито и достојно правога поглавара независнс српскс нравославне цркве. Ми вам ово најсвечанијс изјављујемо! Српска црква и држава нетреба никад у сукоб да дођу. Грађанска законодавна чињеница. кад је учинила грешку. могла је нетим пуке. Њнне се девојке обично удају за уљезе кесорезе или друге скптницс. које туна пађу нристаниште носле свих ирнкључснија и страданнја. И дан дањи у Буљановцу нема ни 10 иравнх насљедника. који су своју очевину насљедили, а остало све уљези најлошије сорте људске од Цариграда до Пеште. Ето такви су људи зажелели да иостану село. а околна села их се отресала н нодиомагала њину жељу. само да их екину с врата. II. Нссу од беса остала села желила да се одкуче од буљиновчана. Ко се суди ? Буљиновчани. Ко се бије? Буљиновчанн. Кога то бијуУ Буљиновчаиина. Ко је украо коња? Буљиновчашш. Ко је украо нрасе? Буљиновчанин. Ко је иродао а украо у чаршији туђе врљике? Буљиновчанин. Ко продаје у чаршији чуље коже? Буљиновчанин. Ко иродаје чуље и кусе свиње? Буљиновчапин. Ко Фарба коње? Буљиновчаннн. Ко је покрао бостан. грожђе и т. д.? Буљииовчанин. Ко јс украо из меанс лажицу? Бул.иновчаинп. Ко јс нокрао па 'Гројице ракију? Буљиновчанин. Ко псује свс на свету? Буљиновчанин. Где се највише на-

тем то иоправити, а да не прелази у безобзирну крајност. Подносећи вам осећаје дубокога поштовања и признања понизно вас молимо да ове редке примите са оном истом љубављу са којом их и ми иеираћамо. У дуиш православнога ерпства, ви на веки остајете достојни архипастир незавиене српске цркве. Желећи да вас ирати крепко здравље и мушка издржљивост и просећи ваш свети благослов кличемо вам: Живило Његово Бисокопреосвештенство, архиенископ београдски и митронолит српски господин Михаил, први поглавар независне српске православне цркве! 5. новембра 1881 год. у Смедереву. Покорни и понизни целивајући вам свету десницу јесмо Јосиф Марковић нротојереј. Марко М. Ерић нарох, Младен Видаковић нарох, Аксентије Радосављевић капелан смедеревски. Ваше Висонопреосвештенство, Грађани вароши Дознице увек су се бројали међу оне грађане срнске, који су достојно умели да цене вашу архипастиреку радњу за тако дуго време црквене управе у Србији, која је само благослов и срећу н; шој земљи донела. Лозничанн су увек рачунали, да сте ви нонајвернији носљедоватељ идеје зближења словенске заједнице, да сте на тој милој идејц народа српског непрестано радили и да сте се у највећој мери трудили, да и управа наше земље пође тим путем. који је тако драг целом словенству. Лозничани су уверени: да је ваша црквена радња као управника цркве. вавек била лојална. да сте ишли путем непрестаног сноразума са народом и да је ваш пад са архипастирске столице више дело политнчке природе, који ће временом на површину изаћи и у коме ћете ви , као и до сада са светлим образом онет заузети ваш високи ноложај и унотребити га, као и до сада само на благо и на срећу наше драге домовине. Ми молимо ваше виеокопреосвсштенство, да примите и нашу изјаву благодарности на вашој чврстој и постојаној садањој радњи и да рачунате да и мн подпуно одобравамо ваше досадање архипаетирско држање и да смо уверени: да садање поступање владино према вама и њено дело неће бити дугог века. 25 октобра 1881 год. у Лозницн. Грађанп општине лозничке : Игнатије Васић прота. Ивко Поповић намееник. Цветко II. Јездић. Вел. Кундовић. Риета Панић. Рако Зебић. Теша

лази копилади? У Буљиновцу. Ко је село вечно град бије? Буљиновац. Ко је крао брашна у воденици? Буљиновчанин. Ко псује кума? Буљиновчанин. Ко се опија на туђим славама, свадбама, гозбама? Буљиновчанин. Ко доцкан нолази са сабора? Бул.нновчанин. Буљнновчанин Зека украо у оближњем селу чабрицу скорупа. Од Зеке украде његов комшнја, од овога другн и тако исту чабрицу сви редом крали један од другога док је Зека опет неукраде, пошто је обиграла читав Буљиновац, с том разликом, што је давно и давно већ била нреиоловљена. Ш. Док се несу разудале илн иомрле кћери баба Ружине, свакс је године град гукао Бул»иновац, а у думачама налазили по које невннашце. Сваке се године у бул»ановачком гробљу вамнирили и једном су вампири били умуасернлн Бул.иновац. јер су тако били носилили, да су с покровима у сред бела дана улетали у баба — Ружину уџеру. Пробадалн су осам нута вампире глоговнм кољем, али је све било узалуд, онл се вампирнли, тс вамиирили. Једног летњег 'дана, Прћина

Марковић, Урош Зебић, Јанко Кегић^ Илија Пантелић, Ј. С. И. Чворић, Лаза М. Солдатовић. Тешман Рељић, Тома Бошковић, Ивко СтеФановић, Јеврем Борковић, Лазар Николајевић. Петар Јездић. Ристо Цветковић, Владислав Ристић, Лаза Гвоздић, Младен Бошковић, Петар Вренушић, Станимир Урошевић, Антоније Максимовић. Андреја Урошевић. Мијаило Урошевић, Стеван Чолић, Никола Каралић адвокат, Лазар Савић, Никола П. Илијћ. Милан II. Милићевић, Танасија Васић. Матија Атанацковић, Живко Красавчевић, Тодор Миленковић, Јован Иетровић капелан, Цветин Пантић, Танасије Лукић. Милан М. Цветић, Сима Јовановић, Павле Васиљевић, Наум Ђорђевић, Иавле Глигорић, Максим Рус, Светозар Јовановић, Илија Дукић, Иера Милутиновић. Тадија Јовановић, Петар М. Богојевић. Т >ерман Тодоровић, Тодор Цвијић. Јован Груичић, Васа Ј. Груичић, Марјан Алексић. Спасоје Мићић. Бошко М. Анђелић, Драгутин Д. Ђурић, Максим Бојиновић, Милан Бојиновић, Радо Јовановић, Ристо Одовић, Бранко Косаница, Цветко Николић, Јован Антоневић. Љубомир Јеврић, Светозор Поновић. Владимир Поповић, Коста Поповић, Живко Јевтић, Панто Јовановић, Стеван Зорановић, Обрад Младеновић, Светозар Максимовић, Јован Иетровић. Митар Мићић, Максим Миловановић, Михаило Стојановић, Мнтар Лукић. Стеван Нерић. Аксентије Ковачевић. Риста Савић, Недељко Мирковић, Јанко Јанић, Марко СтеФановић. Максим Николић, Бранко Петровић. Ћира Милутиновић, Димитрије Поновић, Јован Дамњановић. Алимпије Дамњановић. Максим Дунђеровић. Мићо Васиљевић, Милан Марковић, Тома Филиповић, Нетар Лазаревић, Дина И. Ристић, Јован Лакановић, Сива Савнћ, Акеентије Марковић. Митар Игњатовић. НДРОДН0 П030РШТЕ Београј, 19. Нввембра Јуче, у недељу, приказиванје Сеоски лола. нагшсао Тот. превео за српску позоршшу удеспо Стеван Дескашев. Г. Коста Сушић нз љубавп према народном позоришту, суделује у насловној улози. Не пантнмо да смо икада видели тако пуне куће као што беше синоћ позориште. То се зове дупком пуно, пуно да се све пресппа. Не само да су све ложе биле заузете. н<јго су биле и пуне, галерпје начичкане главама, а партер се пресипао, те су неки из ходника гледали на позорницу кроз отворева врата. И ако је „сеоски лола" уИнђија упртила торбу на леђа, у торбн била врућа нроја и „ааница и , а у рукама лонац скроба. Кад је дошла мужу на њиву, разврзла тор бу, ал' „ чаница " разбијена и нроја изломл.ена, те су кашикама ручалн из разноврженог лонца, да не бн деца била мутава, а њеном потомкл надела судбнна, презиме Вампиро вић. Истина, да су у Вуљиновпу престали вамппри, него су завладали Вампировнћи п држе по две и три комшијске жене. па им нико ништа не еме, јер Ке да „ убију II град више не бије, али у Бујановц) има деце колпко брачне, толико и ванбрачне, јер „синовн божи" не ће да се саблазне на кћерн Буљановачке. Па и како неће, кад се њила слава на далеко знаде. Вуљиновчаннн Муса отншао је нреко Моравс да закупп жир н да жири свнњс. Пазар свршен, жиронница наплаће на и Буљановчаннн уннтап: „одклен си ти брате?" — „Из Вуљнновца" буде одговор. ..Шта, паопако? Нај тн твој новац и одлази одкуд сп дошао. Нема за тебе овде жира, па да нлатнш но дукат на свипче." (Настагпће сс