Српска независност
БРОЈ 29
СУБОТА. 21. НОВЕМБРА 1881 ГОД.
ГОДИНА I
у
|Г
1ЕЖ2 зд вгшгг : ВА годвнг 24 дин., И А ПО ГОДИНК 19 ДВН., НА ЧВТВРТ ГОД. 6 ДЛН. 31 :СТ15Е ЗЕЗвЛЕ Н1 в1ГХ1НСКС^ ПСЛТСТСХТ. ВА ГОДИВУ 30 •РАВАКА, НА ПО годиик 1б «р. на ЧВТ8РТ ГОД. Н фр. 31 17СТРЗТГ1РСЗГ: ЧА ГОДИНУ 1» «ОГ. У ВАИВ., ИА 110 ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЕ1ВЕ ЗА ГОДВИ>- 36 »РАН., НА ПО ГОДИИК 18 ♦Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10
ИЗДАЗИ У БЕОГРАДУ /Т0РНИНО1, 1ЕТВР1Н01, С1В0Т01 и НЕДЕА01 ЦЕЛОМ тдииттво ЈВ В АДМаНВОГГАЦНЈА У КГКИ Г. Томк Лндгк ЖНВ1 .Л ОБИЛНТКВ ВБНАЦ.
ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПГВИ ПУТ 20 ДИП. ПАГА ОД ГЕДА, А 110СЛК ГВАВИ ПУТ 10 ПР. ЗА ПРИЛОС.1ЛНО 50 ИЛРЛ ДИИ. ОД РЕДЛ. Рунописи шал>у се уредмиштву, а претпаата гдтиииетрацији ..СРПСКЕ &Е31В2СВЗСТ2". РУКОПИСИ ИР. ВРАТ.ЛЈУ СЕ. НКГМАЋЕИЛ 11ИСМА ИЕ ИРИИЛЈУ СЕ.
0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ 04 еЛГАРДА ЛАБГ/СЈ*.
Г. Лабулеј иечатао је 1862. год. у Иаризу дело: „Уетавна пнтања", у коме између осталога, говори и о уетавној влаети. Како овај рад тако и оетало у поменутом делу изалнало је иитање о иромени устава у Фравцуској. Па како је и код нас питање о промени устава нзнето на дневни ред, то држимо да ће наши читаоци у овон чланку наћи доста иоуке п обаветтења о овом важном цитању. Од свију унутарњнх питања. питање о цроменн устава најозбнљније је, јер од тога зависи сигурност и слобода наша, па с тога је ! крајње време да се ово питање средством штамне претресе, како би бирачн када буде дошло време знали не само кога треба да бирају за посланика, већ шта управо треба да се у устав унесе. На сва ова пнтања добиће читалац уместан одговор у овом чланку, нодкренљен искуством Енглеске, Савезних Америчких Држава и Француске. Г. Лабулеј познат је као аукторнтет у овим питањима. Зарад бол.ег разумевања држимо за нужно да саопштимо нашим читаоцима ошите погледе пишчеве, које је изложио у предговору свог дела. Напомињући како Француска сваки двадесет година, поеле нове поразе, предузима исти посао, подиже изнова политнчну зграду, а да пскуство очева не користи деци, писац налази да је узрок тој злој судбини то, што се у Француској сматра слобода и револуција за једно и нсто, а то су две сасвим различве а често н прозазне етвари; што за обожаоце револуције ништа ве важе примери Енглеске, Холандске, Швајцарске, савезне америчке државе и Белгије, и што они разуму самоједно: диктатуру која се врши у име народа. а то ће ре. ћи коју оин врше и у овоју корнст. Говорећи о томе како је саставл,ен устав од 1848 год. писан разлаже како уставотворци од 1848 год. нису тражили поуке од искуства. нису нипгга разумели природу извршне законодавне власти, те су опи сами управо организовали апархију. Отуда ништа од оиога што су опи створили није трајало, нити је могло трајати, јер се ништа не знда на Зоблуди. Г. Лабулеј признаје да није васпитан у револупијонарној школи, већ у школн где се одавно предаје који су услови слободе. Усвојеиа начела у савезним државама, истине освештане америчким и епглес■ ким искуством. сасвим су нротивна "{ачелима и идејама, које су символ Р е *«олуционарне школе. За доказ т о'А нзнео је уноређење које ће,
мо мн овде изложити просто као једву научну расправу. задржавајућн себи да, у своје време изнесемо I! своје спецнјално гледнште. ' „ I. Уево.ч/ нџонарна или франчуска школа. 1. Народио је представништво суверено усл.ед овлашћења сувереног народа. 2. Како народ нма јсдну вол>у, то треба да има само и једно народно представништво. 3. Извршна власт треба да је нодчињена власт, прост слута вол.е народног представништва. 4. Судска власт потиуно завнси од народног представништва. 5. Народно представништво, које има свс власти, може но потреби упражп.авати судску власт. (ПроцесЛуја XVI. Нрогонења 1848Ј. 6. Савет (горња кућа) је аристократска установа којој нема места у денокрацији. 7. Устав је скуп закоиа који обухватају све ствари по вол.и народног представништва. 8. Надлежпост народног представпиштва неограничена је. 9. Уставна скупштина меша се у устав, законодавство и владу (управу). она је све. 10. Уставна скупштнна, предстаннк сувереног народа. нема потребе тражити да народ гласа примали устав. Плебнсцит то је само комедија. 11. Уставна скунштина може одредитн време п пачин како да се устав нромени. П. Американска шко.га. 1. Суверенство не пренаша се; народ га увек чува у својим рукама. Суверенство народног представнигатва значи одрицање н рушење суверенства народног. 2. Францускоје резоннрањс опасна заблуда. Воља народа, то је закон. Шта чини ако је закоп спремљен од једног или више народни нредставништва ? Нужне су две куће за ујемчење права народа и суверенства пародног. Са само једном кућом мо ра се увек страшити узурпације. Две куће још су и зато нужне да би се одржала незавнсност из вршне власти. 3. Извршна власт треба да је независна од народног представииш тва: а то из два разлога: I. што трсба нмати одважну и одговорну владу; 2. што независност извршне власти чува народно суверенство спречавајући узурнаторскс иамере које могу занети народна представншптва. 4. Судска власт греба да је нотнуно иезависпа од пародног представпишгва. Устав је над закоштма: судска је власт чувар устава.
5. Народио представништво не може никада унражњавати судску власт. 6. Савет је угаоии камен дсмо крације. Само је он представник продужености (1' енрп( Ле .чш1е); само он носредујс да се на државне послове позову најспособнији л.у ди из народа;само он једини може врпгити контролу над сиол.атннм делима, и одржатн нредања. 7. Устав је закон који народ пронисује својим пуномоћницпма; он регулише само надлежност јавних власти и њихове узајамне одноее. 8. Надлежност законодавннх народних нредставника строго је уставом ограпичена. Апсолутно је забрањено народпим представншнтвима дирати у релиђпозну слободу, личну слободу, сзободу печатње, право збора, нороту, и. т. д. 9. Уставна скупштина само се може бавити нројектом устава. Она нема ии закоподавне ни уиравне власти. 10. Уставна је скупштнпа само одбор који саетавл>а пројект устава> Само потврћење народно може од тога пројекта направитп највишн народни закон. Плебисвдт је начин на који се изјавл>ује суверена вол.а. 11. Народ има увек право захтевати промену устава, а да се ово нраво не може везати за »орме које то чине ништавнм. Овде застаје писац, јер је излишно дал>е уноређење; из овога довде види се да у Француској и Америци није један и иети политнчки језик, и да стоји велика провала измећу демократске владавине по Франпуској револуционарној школи, н демокрације како је разуму Американци. Док је у Француској суверенство народа само гола реч а ирави је суверен народно представништво, дотле је у Америци народ суверен не само по праву већ и у ствари. Сада прелазимо на сам чланак: „О уставној «.1асти". Ш ТРГШЧНИ УГОВОР М ШРО-ШНШ лред угарсиим сабором »Наставак> Што се тиче ћУ м РУ чин е но вредноети, детаљирају 6е у извештају они артнкли, који подлеже ђумручннн од 6%, 15% и 8%, примећујући. да је такоће уеловл.еио да се досадања ћумручнна по вредности замени специфичном ђумручином. Но како се увек рађају тешкоће при утврђењу и рачунима сиеццфичне ћумручине. то ће за елучај, ако би такав прорачун био немогућ, и на дал.е остати ђумручнна но вредноети. У нзвештају се дал.е вели: Док је цела ђугиручна тариФа Србије
везана. аустро-угарска ђумручна тариФа према Србији није опредељена ; тако исто уеловл.ено је за неке, за српску ћумручииу важннје нредмете ђумручке, да као повлашћепн уђу у погранички саобраћај За стоку, вино и ракију прпстадм смо да се ђуиручнна смањи; тако је наша досадања ђумручнна на рогату марву са 2 оор. спуштена на 1 Фор. 50 кр. То је за Србвју од велике важности, пошто се поглавнто стока извози. Из Србије експортирапа стока долази већим делом у Маџарску на маџарске пијаце, варочнто у Штајнбрух, где се веколико неде.ка ранн н па запад тера или одмах непосредно у стране зем.ве извози. 1876 годнне извезено је из Србије рогате марве И04. 755 комада. 1877 год 401.831 комада, 1878 год. 287.380, 1879 год. 259.175 а 1880 год. 118.334 комада. Истигч, да је смањене ђумручиие са 50 крајцара са Финансијског гледишта скопчано са извесним губнтком нашим. но кад се узме у призрење да је та ђумручина до 1878 год. износила 1 Фор. 5 крајц. у сребру, те је према томе сада пропонирапа ђумручина од 1 Фор. 50 кр. у злату доста велнка ђумручина; и кад с друте стране узмемо у обзир да је Србија при преговорвма ђумручког и трговачког уговора за овај предмет прве категорије захтевала смањење ђумручине н ноставила то као услов, онда се на ту редукцију ђумрупине могло у толико пре пристати, што се из Србије извезена рогата марва дуже пли краће време у нашој зем.ги нарочито у Штајнбруху храни, те се тиме цена наших продуката ноправл.а а ово еве на свакн начив, нашој трговинп еа рогатом марвом у прилог иде. Из ове табеле се може видети какву улогу у нашој Штајнбрушкој трговини игра српска рогата марва. У Штајнбруху је уведено:
год.
СВЕГА 1
| ИЗ СРБИЈЕ
1870
558.860
216.160
1871
511.320
121.730
1872
499.680
110.040
1873
419.080
73.690
1874
290.850
72.410
1875
312.360
113.680
187«
493.140
159.410
1877
549.180
1 70.260
1878
456.070
77.090
1879
548.100
97.950
I 88 (1
474.820
29.540
1881
573.000 до
окгобра 9;