Српска независност

ПОЛИТИЧНИ ПРЕГЛЕД Као што се могло иредвидети, аустро-угарска штампа скочила је јистом на Румунију. на краља Карла. на владу па и на румунски народ због оннх меета у нрестоној беседи румунској. ксја се односе на дунавско пптање. Прлзпајемо да тај тон звашпгае Румуније не може да годн аустријекој дипломацији и да политнпки круговп у Аустро-Угарској, павикнутн п размаженн успееима својпм у нашој отаџбинн, никако не могу из чуда да изкђу, да се њиховој „напредњачкој" иолптици на истоку одуннре једна Румунија, која „Аустрији за многа учнњена добра има да благодари". Све је уздање сада у новог министра спољних послова. јер и од њега. као оно прош ле годпне кад је пок. барон Хај мерле начпнио руевај у Србији, очекују сада томе сличан одсудан корак. који ће за ноћ променити целу ситуацију у Румунији, и учинити да нове румунске патриоте, сродае Пироћанцу, Новаковићу и њпховом друштву. пронаћу Формулу која бп задовољила интересе аустроугарске и сложила се са „ достојанством - краљевине Румуније. Полнтпчкн свет. на сваки начин, радознало пшчекује .првенче' 1 Калнокијево. а мп Србп нарочито имамо узрока да удвострученом радозналошћу пшчекујемо свршетак овог занимљивог почетка те да се види хоће ли и с каквим успехом латити се Аустро-Угарека ., крајних мера" према Румунпји! — Европско новинарство још једнако еебави новим аустро-угарским минпстром спо.ђнпх послова, гроФом Калнокијом. Тако енглески дист „ 1)аИу Те1е^гарћ" прпмећава, даје ово наименовање нај већма изненадило Маџаре, јер је Калнокија био ћесарев кандидат, који већ од дужег времена сам управља спољном политиком Ауетро-Угарске. не осврћући се на маџарске же.ке. Ћесар жели да што пре изравна диФеренције што постоје између његове државе и Руснје и зато озбпљно ради на савезу са Руспјом. Наши ће се

читаопи сетитн, да смо и мн, нарочито што се тиче снољне нолитике аустро-угарске, то исто казалн пре неки дан у уводном чланку нашег листа. — Чувени патрнота и воћа аустријских Словенаца, др. Јовам Влајвајс. умрко је у 74 години својој после дугог н тешког боловања 17. о. м. у Љубљани. Блајвајс је био пајвећн ноборннк словеиачке идеје н радио је како на крањском сабору тако н у државном већу у корист словеначке самосталности. У млаћим годпнама био је нроФесор судске медишше у Љубљаш!, а неко време п нотпредседник крањског сабора.. — Скоро при свнма ужим изборнма у Немачкој нобедили су противници Бисмаркови. Бисмарк ће заиста имати муке да влада са парламептом. чија је већина противна његовој унутрашњој нолитици. — Румунска комора изабрала је | једногласно Димитрија Браћана за свог председника.

ИЗ ЛИСТОВА б. рзгсзсзсг 0 проелави инендана високопреосвештеиог митрополита срнског Михаила, у Москви, пишу у свом уводном чланку. од 8. т. ме. г Московске вјеломосги- ово: „Данас је у цркви српског подвора, после св. литургије, свршено молебство за здравље архијепископа београдског и митрополита српског, Михаила, службу; и молсбство служпли су. епископ Дмнгровски Амвросије, са четири прсдставника источних патријараха и ризничаром московског натријаршког дома. После сврног богомољства. говорио је беседу 1*реосвештени Амвросије, о заслугама митрополитовим и о његовој борби за православље у једноверној нама Србији. И ако је био тежак положај православних хршпћана балканског полуоетро ва под силом турском, говорио је преосвештени Амвросије, то је и опет њихов садашњи иоложај много тежи. Пре је, при гонењу турском, меЈ>у хришћанима балканског полуострова било духовног једннства: груба Физичка сила није могла сложити народ, баш збогтог јединства. У садашњем времену, српска црква у особн њеног представника ви-

сокоиреосвештсног митрополита Мнхаила, нмада се борн са много онасннјим неиријетељем. са навалом римског католнцизма.којипомаган суседном Србијндржавом,тежида овлада православннмистоком. Митрополит Михаило. подобио свсруском патријарху Гермогену н св. митрополиту Фнлипу, којн су крвљу својом лапечатилн оданост православљу. иоказао је узорнту тврдоћу н челнчноот. Митрополита Михаила. приморавају да подкрепи акт коме нису ни самн језнчници у своје време прибегавали. Та чколност, по речнма преосвештеног Амвросија. тим се осетније коснула наших срдаца, што се она збила крајевима, где је прво уздигнуто знамење хрншћанства Константином вслнким. Сваки можс иојмнти. да је митрополит Мнхаило морао бнти протнваи наплатн за свештене н монашке чинове, јер то нротивуслови учењу православне цркве. Пример челичности, кога је митрополит Михаило показао. мора I послужнти сваком за утеху у садашњнм времсну разврата н безкарактерности. На закључку, преосвепггенн Амвросије. иозвао је све прнсутне, да се молнтвом обрате свевншњем. да дарује мнтрополиту Мнхаилу здравље и крспоет у ње1 говој борби за чистоту православне вере н нобеду над нспријатељнма. За тим је читано многољетство архијенископу београдском и мнтрополнту српском Мнханлу. Искупљени пома.ги су те~гс*раф следе&е садржине: „Беохрад Србија. Министру; резиденту Персијани, да се иреда мигроаолнту Михаилу. Данас на имен-^ан ва| иш високопреосвештенства. саборно и оаште народно, у храму сриског иоАвора. у срцу Русије, у Москви. помолисмо се мн, при чиноначалству епнскопа Амвроеија и саслужењу преставннка четири источне цркве. за здравље и спа«'ење ваше. просветитеља цркве родног нама по духу н крви српског народа. за продужење ваше службе па благо православља н I српскс земље, за укреплење ваше у садашњој тешкој борби н о победн над свима иепрцјатељнма цркве и наше отаџбине. Еинскоп Дмитровскн Амвросије. епископ царпг. патријарха, Кнрил архиман| дрити: Јерусалимскн, Ннкоднм и Арсеније. Александријски Јеремнја, Антијохијски ХристоФор: рнзничар цатри}аршког дома Ј осиф, игуман ТеоФил, Иван АксаI ков. Николај Бакунин, Помпеј Баћушков, Николај Дурново. Платон Кулаковски, , Нил Попов, Павле Толстој, Чурсин. Тодор Лебедев, за себе и остале. а И при литургији н прн молебству билаје црква дупке пуна народа. Међу ос1 талима.били су ирнсутни сви чланови бив.

словенеког комитетз. Било је такође нного од војсннх лицд, н оних који су участвовалн у Срнско-турској војнн. •

ПОЗДРАБИ НјЕГОВОМ ВНС ОКОПРЕО« ВКШТЕ11СТВУ мнтрополиту српском МИХАИ/1У Ваше Внсокопреосвештенство НаЈЈчиоетнвији Артомстпру Днрнути нз дубнне душе. жалостнии догађајем од 18. пр. м.. видесмо, да је српска незавнсна црква пала у разкол. Раскол сс даје лечнтнлако. ако је истн произведен радњом самих Срба. Али на жалост, у садањем расколу виднмо. као главну чињеницу, аустро-маџар« ».у владу. која и сама. у својим органима нризнаје. да је то дело њеннх руку! Дакле српска незавнсна црква. ако хоће да се епасе раскола. мора да се борн *вогубо: са једне стране протнву садање -напред: њачке- владе. а с друте оп<*т противу владе Ауетро-Маџарске!! Познавајућн Ваше Високоиреосвештенство, као н ваш иатрнотскн рад. надамо се. да ћете Ви, н ако сте овнм немилим иојавом кајпкшс усрсђеип. пао истштитв н правн поборник православља, гледати. да се што пре иронађе најудеенији пу1 те да се нанета љага ерпској независно) цркви. као светнњн православља, на достојан начнн спере. а најбоље бн било у сваком иогледу — мислимо — да се поступн по примеру краља српског Стевака Немање, те да једном н Србнја каси други независнн народи, иође правим путем. којн благостању водн, а нств ј се еастојн у: „Правос.гавлу. љубави * истини. брацкој слози. и идеји за ујединење целог наро\а. сраског. и Мн смо се надади, да ће Вас и вашн неиријатељн. за рад ваших великих заслуга поштовати, ие обзирућн се на • партајичност. а то с тога, што је сваком нознато, да сте ви врло редак патриота.постојан и издржљив поборнип српске независне цркве. али се у томс гфеварисмо, јер на жалост. ви получисте место награде н славе — гонење. мучење, поругу и изсмевање. Изјавнвшн вам овим путем наше жељс односно српске незавнсне цркве, најучтнвчје молимо Ваше Внсокопреосвештенство, да изволите примнти ову учтнву адрссу од својих поштоваоца, н да према њој ураднте шта треба. У нсто доба иримите нсту као највећп и најсрдачнији израз нашех оссћаја. јер мн сви заједпо с вама делимо тугу н жалост која вас је заједно са српском незавнсном црквом постигла.

КИЕ2СТАРСКЕ Ж2НЕ. Под насловом ^жене мипистара," (ттЈ81ег8' пт/ев) допосн инглескп лпст Оаи^пап! 'в Меааеп^ег што пзлазп у Паризу за отмене инглеске путаике. иеколипо података о женама нових министара фраинуских. мећу којима налазнмо ово: „Госпоће дипломатског тела или ће оставнти Париз док траје отмена сезона или ће се све разболети. Зашто ? На то се шапћућн одговара, да неће да иду на званичне ручкове и забаве у куће неких впсоких липа — мпнистара — што им зкене вису од света госпођа дипломаткиња. Мећу миннстаркињама имају две доброћудне, скромпе креатуре, што не маре да се истичу јавно. Трећа једнабилаје дојкин.а у некој болницн. Како у њеној исторпји има нешто н романтике, ја ћу је овде у кратко нс-

причати: — Човек, што му она носи сад име, допао је пре вигне година болнице, у којој она беше у службн. Она га је брижљиво неговала н дворила, да сеон, мислећи даће умрети, венчао с њоме ш ехЧгепин (у последњем часу), да бн јој ујемчио какав такав доходак. Он је боловао од отока у јетрима и од малих богиња. Од болничке слушкиње бнлојеврло лено, што се тако старала око н>ега. Он бн пак најпаметније био учинпо. да јој је завештао какав доходак, те да му дворил.а може ноштено жпвити као домаћица са човеком од свога реда и сталежа." Читаоци наши, наиме београћани. сетиће се. како се оно дигла на нас и хала и врана, кад смо се ми усудп.ти у 2. броју нашег лиета, донети онај листак, у коме је било говора о једном дога!>ају приватне нрнроде, но без икаковог дотнцаја прпватних, моралних особина оних, којих се ствар могла тинати. ХТа ииак је било триста чуда на нас, како смо мн — таки и таки „тако лубоко пали. да дирамо већ

у нриватап живот", како ,деремо завесе са брачних одаја", како „кољемо жене и децу н т. д. н т. д. А шта ето прича ОаН^паш 'в Ме88еп«*ег о женн једнога миниетра француског ! Није ли то далеко, несравњепо зазорније од оне наше невине пошалице? Ал' можда ће ко помислити да је тај ОаН^иаш 'б Мемвеп&ег какав нрл>ав лист. Ко се год сумња, пека зна — а то ће нотврдити и г. Чеда Мијатовнћ да је ОаНјЈпаш 'в Меа^еп^ег најгосподскији ипглески лист, којн је намењен цвету инглеског друштва, оннм лордовима и џептлменима, што једаи део отмене сезоне проводе у Паризу. То се и по томе види, што је то најскупљи лист на свету, те га свака шуша не може ни нлаћати. А позпато је п то, да су Инглезн у гакнм стварпма најосетљинији. да најбоље знају оценити шта је кћоскш^ (зазорно), јамачно боље него наше — шумадпјске паризлије. И МИ ХОЋЕМО ДА СМО СЕЛО .. (■астдвах' Онда сс добро навечераше два несташна чобанипа, па прнкупнше јела н пића. те се на својим трлима частише равно седам дана, а Бул.иновчани кроз седам годнна иричаху о грозннм сотонама, колико им зала прнчинише н намораше нх. да као и старичци Срби изјутра на задушннце однесу свеће у цркву са чнтул.ама, те да им свеће планте. док свештеник прочита сва имепа њиховнх предака! V. Био је леп летњи дан. Буљуновчани сви гологлави онколнли капетана у ћурку, па без мало ; сви у глас вичу: „Хоћемо п мн да смо село!" Молимо господине, говоре кметови, дајте нм нека су село, имаће кмета у селу па ће бити мање ! краћа. — Али ако они изберу кмет^ лопова, онда ће још горе бити. — Неће господине, него ће,ип.