Српска независност

Чеетитамо Вашем Вис.окопреоовепггенству Имендан, са ск]>омном жел»ом. да нам за много годнна пожнвите, на понос « сдаву српства и православља у опште. У Чачку на дан светог Архангела Микајнла 1881. год. Ксрнн поштоваоцн н иокорне слуге : Н. Радовановић, Митар Макенмовић. Илија Кнлић. Ђорђе Бојовић. М. Т. Ннколнћ, Сима Хаџић. Идија Кривачић, Љуоомир Лужапин, Миливоје Радовановић. Сретев Лукић.-Миладии Благојевић. Максим Ннколић. Младен Каравезлнја, Светозар Мајсторовић. Веселин Псровић, 1'адивоје Воиновић. Димитрије Стоил>ковић, Илија М. Гавровић, Мих. В. Мирковић, Богдан Н. Мнлоеављевић, Живонн «1. Гавровић, Јанаћко Ђорћевић, Анђељко Станшпић, Милан Јовановић. Милан Кривачнћ, Панта К. Илић, Илија Обрадовић, Љубом. Стојковић. В. М. Радовановнћ, Љубом. Марковић. Мића Шуљалић, Милиеав Ианић, Милан Тепчевић, ЈозаМнловнћ, Иетар Гавриловић. Алекеа Терзић, Петар Јоснповић. Коста Шнпета, Р .чдосав Димитријевић, Сретен М. Гавровнћ, Радован Б}*рић, Вељко С. 'Буровнћ, Милош Ружичић. Л>. Милосављевнћ, Мијаило Богићевнћ, Богић М. Богнћевић. Г. Јовановић. П. Томић, II. 0. Јовичевић. Пукоман Ђукнћ. Стеван Ј. Степановнћ. Васнлијс* Радојевић. Петар Маринковнћ, Оветозар С. Веселиновић. Радован Антонијевић, Тимотије Д. Шибинац, Р. Мајсторовић, ТриФун Лучић. Макеа Радовнћ, Јован Ваеић, Дветко Иетковић. Маконм Мелентнјевнћ. Милоеав Стевановић, Сретен Милекнћ. В. М. Гавровић, Милош Миханловнћ. Лазар Ј. Иконнћ, Димитрије Драгићевић. Миленко Јечменица. Петар М. Ниполнћ. Вапи аасокоареосвештенство! Човек, који је био близу вае у тешком времсну борбе Српске за независност. — човек, којн је имао прилике да се много пута емерно диви вашој моћн у неуморној радњи за благо отаџбине, такав човек. ево, долази к вама да замоли ва паш архипастнреки благоелов и да даде нзраза своме дубоком ноштовању према вама. Као представник и главни пуномоћннк московског словенског комитета у Србији, ја сам имао ирилике да добро познам ваше заузимање за благо, слободу и срећу вашега народа. Победа тих начела нераздвојно је везана еа вашим високоуваженим именом. Ја сам уверен, да ће све, што ноеи карактер словенскн, што није продало традицију нредака Аустро-угарској култури, што се не заноси л&жним пријатељством антн-словенских народа — сада још чвршће приљубитн се к вама. да ће статн под ону заставу. коју сте ви и часно н озбиљно држали за еве време нсуморне ваше раденостн. пов лакше иохватати лонове. Ти само од њега строго све тражи, иа ће их он узантити. ' к — Мањ* тако , рече канетан.... Е добро, бићете село. али треба као село н да се владате. Ако се добро не узвладате. ви ћете изгубпти. да сте на себе село. — Хоћемо да будемо село. госиодине па ћемо добро да се владамо. — Чујте, рече канетан, ја сам в&ше г арошеније и нослао нонечитељу. па је дошло, да сте село. Ето сте сада село. па изберите кмета. —• Хоћемо. хоћемо. Ето нека буде наш кмет Чака 1 ј — Хоћете ли га сви V Сви, ^ви га хоћемо. Нека је срећно дабогда. Тако су Бул.ановчани ностаји село. Капетан је ручао код кмета уставника. а Буљанончани су се СКејали и подвикивали : г Еј Чако I »ре, на ми те направисмо кметом! тог& • Ха ! Ха !..." *Ко Је бнло име ономе Маџнру.

С негодовањем ми Руси гледамо на заслепљене пришипетље ( холоповб ) аустро-угарске, који окивају Српеки народ немачким оковима. Ја верујем да ће се српски народ пробудити н да ће видети шта се с њим ради. Ја верујем да ће ваше име носстати лозинка у борби за свето право незавиеиости. — за нраво. које је кунљено скупо крвљу и које се очувљава, под вашим иекреним благословом. Будите уверенн да ће код нае у Руеији све оно што није заражено гангреном ннхилнзма, све што је здраво у вери и љубавн према еловенству још дубље урезати сада вас у срца своја вае, предетавника н иастира јужне браће нашс. Макар какве биле ногрешке и недела појединаца, нсоспорио је то, да је руски иарод на позив ваш притрчао у помоћ нанаднутом словепетву. Ми смо заједно видели много примера јунаштва н самопожртвовања Руеа за еловенску ствар. Мени је пала у део велика част да будем у додиру свама да раднм с вама као пуномоћник опога словенскога комитета који је поникао у Москви у самом срцу Русије н који се први одазвао позиву вашем. Остављајућн с негодовањем ваше непријатеље н све слабе обмануте кратковиде људе, ја ни за један тренутак не сумњам о успеху о срећном свршетку ваше ствари, —јср знам да је тај успех истоветан са успехом словенетва. Тај се уснех неда осујетити. Иотиснуто и погнуто к матери земљи словенетво ће баш тада поцрпети нову снагу и прену^е се челиличном моћи својом. Ако се Србија орезили те одбаци свога паетира, он ће наћи дочека у Русији, која је више нута спаеавала словенство од непријатељства и лукавих замака словенских суседа. У свима тренутцима а нарочито у овако важним моментима руски народ нма снаге. јср разуме своју задаћу. Молећи вас за благослов уједио вас молим да у мени и сада као и пређе гледате борца за словенску ствар и за вае као настира нашег. 27 октобра 1881 г.. у Дорнату. Про«есор дориатског уннверситета. Павде Висноватов.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Г.швни скун српског ученог друштва Лиће у Недељу, 22. Новембра 1881 у 10 часова пре нодне у дворани велике школе. — У Пироту, тој но нндустрнји својој знатној вароши нашој, образовала се „Подружина за потпомагање срнске књнжевности" , нод председнипггвом узоритог патриоте и јуначког борца за ослобођење и независност, г. Аранђела СтанојеТо је бнло пре Тројвца. Сва села носе крста, на су и они са оним селом. чији су били заселак, носили крста. Како су постали село, прва им брига била да иду попу и угозоре, када ће они носити крста. До сада је то било на Тројице, али свештеник каже. да сада он не може ићи с њима по .записима- около села на ТроЈице, јер је он један, па не може ићи на два места, него нека они „господају" у суботу, а у недел>у нека се часте; оно ће село, чији су они били заселак као и пре „господати" у недељу, а частиће се у нонедеоник. Тако и буде. Буљиновчани су „господали" у суботу. а у недељу ће да се часте. VI. Уставник кмег био у вече и у 1 јутру на бденију у селу, исцратпо ,,крстоноше ", на дошао кући. ручао с нријатељима и легао, да надокна- ј ди, што се ноћу ннје испавао. У , ставниковица, жена у најбољим годинама. нуна, кесгенасте косе и обрва. лепа као ружа, која је под- I

: вића. До сад се код те подружине 1 уннсао знатан број удеоничара, све најугледнији људи тога краја. И у Неготини, тој љутој вељковој крајини, такође образовала се „подружина за нотпомагање српске ј књижевности" , нод председништвом позпатог родољуба Проте Д. Ж. Милојковића. Живили свесни патриоти! — У нрошлом броју смо јавили по чувењу, да је динломатска преписка ради проглашења краљевине у Орбији свршена. Сад ноуздано дознајемо, да влада, на против, у своме заузимању око тога није још нигде коначно успела. — Чујемо, да је секретар у министарству снољних нослова, Мита Ракић, дао оставку, веле због тога, што је Вукашин Петровић добио место у министарству Финансије, на које је он рачунао. Кажу да је због тога ових дана бнла министарска еедница. Није шала, таку снагу изгубнти, као што је — Мита Ракић. Славна је то политичка странка, којој је један Мита Ракић толика снага, да се скунљају министарске седнице, чнм он попрети оставком! ТЕЛЕШМИ Уредништву „Српсне Независности Ј Неготина, 19. НовемЛра. И овде у Неготини, поносној крајини постојбини неумрлог срнског војводе Хајдук Вељка, а од цвета грађанства образована је подружина за нотпомагање срнске књижевности из народно либералне странке од две стотине и више редовних чланова, једногласно изабра управу и контролни одбор из ове господе : За председника Димитрија Ж. Милојковића проту окружног; подпредседника Аранђела И. Машлћа судију у мнру; пословођу Тому Ил. Антонијевића адвоката, благајника Димитрија А. Машића трговца . а одборнике: Обрада Михајиловића проту н председника конзисторије, Јована Станојевића свештеника, Сте ву Анастасијевића бив. чинов. судског, Стојчу Здравковића и Анђела Манојловића трговца. пуно разцвала, висока, налик на свога оца, који је био нахијеким кнезом под Турцима. и којн је поклао порежџлје турске и однео прикуиљени порез књазу Милоигу на Цвети у Таково. Ова уставниковнца тумара по кући и около куће, а за њом пристао њезин синчић од 6 година, па је и заговара и разговара. — Мајко, мајко, шта оно онамо људи вичу ? — Незнам сине, а немам ни кад да слушам.., мора бити да се некакви цигани бнју. — Гледај мајко. гледај, ено их , сиђоше у јаругу, па страшно вичу... ' Уставниковица застаде, баци очи на ноток, кад ал заиста, хитају правце уз брдо уставниковој кући некакви људи са страшном нсовком \ и внком: „Нећеш ти мене тући, | бре!"... „Сад ћемо видети, разбијали се овако глава оца матер...! „А! бре! нећеш ти..." „Ти [ си бре! лопове..." „нећеш ти бре ' Маџарино.... „Шваба да остане мртав..." II тако у тој грдњи дојури-

Наиредњаци и њнхови савезници ко ји и иначе на спрам пародно лнбералне странке овде у сваком погледу а I бројем испод нуле стоје. нзненађе1Ш овим чином дошли у очајање. па се и начела својнх, којих су се из нужде као и против свог убеђења чисто из своје себнчности и примили били, сада већ одричу; а народно либерална странка чила и поносна кличе: живила свест народна! Д Н Е В Н И К Београдски. 19. ов. м. био је нретрес пред поротним варошким судом Благоју Батковићу, из ужичког округа, и Митри удовиди из Чачка, који су оптуженн да су 1&. аир. о. год. учиннли опасну крађу код г. Јована Ристића, проваливши кућни зид. Порота је нашла да су обоје криви. Главни кривац осуђен је на робију. а Митра. као прикривачица. на затвор. а обоје, по нздржању ове казни. и на полицајни надзор. ЧИТУУђ А 12. ов месеца умро је у Петроград> Артур АлаловиЛ Неаокојичицки> члан државног савета и генерал ађутант. у 07 години живота. Покојник је био началник војске за време последње руско-турске војне. Августа месеца ндуће годиие павршило би се 50 годнна његове службе. Он је познат као ваљан оФицир и због тога је уживао и наклоност највиших кругова. Због празкига изостаје сутрашви број нашег листа. Накнади&емо. Огласи ЈЕДИНСТБЕНО

ТО ЈЕ НОВИ, СА ВИШЕ СТРАНА НАГРАЂЕНА „НОМУНАЛ" ЗА СЕЧЕЊЕ РЕП{ I. за цену од 20 Фор. М Ц. за 2а фор. набавља ц. кр. привилегнсана Фабрика за иољопривредне справе. Кгаимв & Сошр. \У1ец. №'аћппр. Неггеп-егавве 74 -—76. Просиектн гратнс и франко. ше до мале вратнице, где беше у ставниковица са својим сином. којн пе трептијаше. него дете укокочило велике очпце ца их не скида са крвавих глава Буљиновчана и крвавнх њиних хаљина. Они нак, како којн ирилази, тако и виче : „кумо! кнегињо! стрнно! снахо!:.. видиш ли што мн урадно овај пас!' Па тако узаврели, да човек не може да разазна шта је, али је једна тражња све надмашила: „где је уставник да види, да суди!.... Изгибосмо ! с - „Јадни не били*- — озбиљним гласом рече им уставниковица: јадни не били. а што сте такиУЈ Што нисте прославилн славу евоју ка' оста,ш људи, него сте се бплв ка' цишни. А знате ли. јадни не били. да но. спава, па ако га разбудите, сви ћете одма отићи уанс?! Идите на поток, ца се онда Богу помолите. и нронразнујте вашу славу, као остали људи, а кад дође четвртак, а ви ндитс опгатини, на се судите!" (Сврпш1>»* се.)