Српска независност

— 128

павају ли се уставом? Па како се то може рећи о цркви православној — о овом друпггву духовном — чији опстанак такође устав изриком ујемчава ? Ујемчавати једно друштво, нс значи ли, да се и његова нравила и закони његове основице — ујемчавају : а та су нравила и закони за духовно друштво : Нравила светих апостола: канони црквени и п])авила васеленскнх сабора. Јер као год што уставно јемство за поједине личности не би било ни од какве врсдности и цене. кад би им се бесиравннм путем одузело »шање и лична слобода, тако би то исто уставно јемство за моралне личпости па и духовно др} г пггво. кад му се бссправним нутсм понингге канони и иравила — његове основице — било само мртво елово на хартији. ГГрема томе дакле. сваки ће свестан увидетн, да никако нијс „држава у држави и то. кад сс нико нс сме мсгаати у евојину другога, нитн туђс бесправним путем присвајати, па сљедствено. и кад не сме понигатавати. права цркве, која су јој наравно са свима канонима и правилнма уетавом земаљским ујемчена; јер како би се могло замислити. како бимогло опстати ма какво другатво без својих установа; а то ли црква, која је дугаа држави, без својих правила и канона. А гато се тиче осталих израза потписаних на поменутој пзјави. ми можемо с пуним поуздањем рећи. да су они подиисници — и по знању и по положају према високопреосвегатеном митрополиту господину Михаилу. за оцену његову, врло мали, нити га потписницн изјаве могу надмагаити у оданости нрема преузвигаеном владала^ком дому славних Обреновића. гато је он у свом високом положају и способности самим делом кроз вигае од четврт века засведочпо. Иодписани као становници ове варогаи, сматрамо за свету дужност. овим оградитн се од ове злоковарне и неумесне изјаве. да је — токорсе — народ овдагањи са задовољством нримио збачење митрополита српског господина Михаила: н јога свечано изјављујемо, да се грађанство овдагање изненадило тим гласом. и изненађено пита се : докле ли ће овако ићи, и до чега ће нае овакви нојави довести ? Оволико за сада ради обавсгатења читалачког света. Грађлни неготински : Младен Ђорђевић трговац. Ђока Владић столар. Тома Ил. Антонијевић адвокат. Димитрије Миловановић трг.. Коста Путник, Урога Владисавл»евић. Мијајило С. Николић. Станојло Ђурић нарох рајачки. Данило Рајић трг., Паун Петровић папуција. Станоје Лападановић ћурчија, Марко М. Миловановић. Станоје Јанковић абаџија. Коста Цветковић конончар. Ђорђе П. Стојановић. Јован Исакопић терзија, Димитрије Брзаковић. Анђел Спасић трговац. Риста Петровић. Ђорђе Јов. баба Флорић, Стојан Михајловић, Стеван Стаме1Шовић. Светозар Ћорђевпћ ковач. Ђорђе Коркођеловић, Стојан Илијћ ужар. Трајко Стојановић ужар, Мнјајло Вицеларовнћ. Цветко Русимовић, Стојча Здравковић, Мина Поповић, Дититрије А. Магаић трговац. Тодор Најдановић трговац, Петар Илијић Уровица. Ђорђе Нецић трговац. Илија вот свију дслова срнства. Оно би нарочито у тој цељи имало да ступи у ближе и живл»е везе са другим јутословенским другатвима. и да узме у руке иницј гиву за исриодичне конгресе југосл#^енских књижевника и научника по разним гранама. А све ово и много друго јога корисно и благотворно за нагае задатке може се извргаити разменом мисли и споразумом, којима ево завргаујемо један мали одсек у животу нашега друнггва. и ступамо у други с новим и лепгаим надама.

Аранђеловић. Мијајло Чакровић трговац. Богосав Николајевић трг.. Новак Живковић трг. Дугаан Ж. Цајић сајиџија, Видоје Аранђеловић, Урога Раднчевић, Арапђсл Убавкнћ тсрзија, Илија Цековнћ златар, Васа Н. Станисављевић трговац. Живко Јовановић дуванџија. Мита Лилић земљод., Атанаско Јовановић, Станоје Марпнковлћ, Милога Миринковић, Мита Пегаић лончар, Андрнја Јовановић мутавџија. Навле Поповић механџија. Ђорђе Божиновић дуванџија. Алекса С. Мијатовић парох. Јован Станојевић парох. Тодор Нпколић, Анастасијевнћ. Апђел Манојловић. Стсван Ц. Лиловић, Стојан Милосављевић, Гаја Радосављевић, Тодор Којић, Илија Пајић, Јованча Николић, Јанко Станковић. Станоје Цокић. Првул Николић. Митраћије Матејић. Стојан М. Пајић, Стојан Китић, Станоје Јаковљевић. Првул Ђокић. Јаков Иацић. Стеван Аврамовић. Јаков Грујак, Мијајло Косић. Димитрије Косић, Мијајло Василијевић, Д. Ж. Милојковић прота, Станоје Аћимоћић парох сиколски, Љубомир Мирковић, Тодор Ђорђевић, Милога Николић, Станоје Ђорђевић. Игњат Савић. Цветко Јовановић, Марин Станковић. Ђорђе Видојевић, Анђел Јовановић трг., Живојин Џекићћурчија Д. Николић лисичар, Илија Ђорђевић трг., Д. Јовановић. Н. Лападатовић, Алекса И. Касапић, Никола Божиковић, Алекса Барјактаровић. Мијајло Алекеандријевић, Петар Савић. Сава Димитријевић, Филии Томић ћурчија, Миладин Ивковић. Димитрије Ђорђевнћ каФеџија. Димитрије Петровић. Антоније Крауз колар, Станоје С. Пејић бакалип. Петар П. Мокрањац тнгалер, Рака Живковић казанџпја и бакалин. Лазар С. Мокрањац. Павле Милосављевић трг., Алекса СтеФановић, Милога Јовановић (поднисао га Ђ. Јов. БабаФЛорић) Никола Дуцић, Ђорђе Симић. Георгије С. Мокрањац, Цветко Јовановић. Првул С. Мокрањац, Ницул Томић. Стојан Ђорђевић, Марко Митић, Камен Тодоровић. Станоје Николић, Цена Николпћ. СераФим Вучковић, Станиеав Стојковић. Јован Брандић, Илија Лазаревић, Алекса Р. Иавловић, Стојимир Радосављевпћ, Радоје Стојановић. Анђел Илијевић, Милан Тодоровић, Алекса Марковић. Јован Мирић, Ђорђе Димитријевић. Јован Т. Негаић трг. Живко Миленковнћ. Милонг Аптић трг., Стојан Милетић, Милнја И. Димитријевић, Цена Лиловић. Миленко Мнленковић, Мита И. Стојановић. Сима Нетровић, Павлс С. Петровић, Јован Миганћ. Мијајло Ј. Петровић. Петар Ж. Поповић, свегат., Мијајло С. Благојевић.

Седам смртких грехова Миинсгра прос-веге "м нрквенпт аослова. Нрвога Новембра ове год. у 18 бр. нашега листа штампали смо отворено нисмо г. Стојану Новакови1]у, министру просвете и црквених послова, са седам питања, у којима је константовано његовцх седам смртних грехова — нротив устава и закона земаљског. против савести и јавног поштења Иетна.јстога Новембра ове г. у 138. бр. „Видела" добили смо одговор на та питања. И ако је тај одговор писан 15 дана. ипак се г. Стојан Новакови1> није опростио својих седам смртних грехова. Одговор аегов потврдио је оно што смо ми рекли. Ради очигледнијег докала пзнећемо му грех по грех. Први грех. Ми смо казали да је г. Стојан Новакоии1< погазио устав земаљски, кад је као министар просвете и црквених послова са својим колегама израдио нреко законодавнога тела закон о таксама, којим се новап ставља као услов за ступање у свештени чин. Ми смо имеповали бага 31. члан устава књажевства Србије, о који се г. Новаковић огрешио; јер се тим члаиом изрично

„забрањује свака радња, која би мокш бити убптачпа за православму вкру." Да је тај закон убитачан по нравославну веру доказалп смо 29. канопом апостолским, у коме се изрично вели: .. Ако ко год за повце аостане еиискои, свештеник или ђакон да се збаци и он и онај који га је аосеетгм и да се са свим од цркве одлучи" Министар нам на то одговара овако: 1., Таксе су ударене на диало.ие. а не на свештене чинове; 2., Законом о таксама нимало се невређа поменути 29. канон апостолски; јер се тим каноном забрањује само „да се које год звање добије путем подмићивања надлежнога постављача", а под њега се ни пошто „неможе нодвести наше наплаћивање такса." 3; Ако се свештени чинови купују таксама, онда и учитељ купује учитељство, јер плаћа таксу за уверење; проФесор купује проФесуру, јер плаћа таксу на диплому; оитцир купује официрство. јер плаћа таксу за декрет, и онда излази да су сви ови ностављени „не поспособностии достојности на ова места; него еу за новце покуповали своја звања. па се сад само размећу." Ми на то одговарамо: 1; Није истина што министар у одговору вели да еу таксе ударене на дииломе а не на чинове. На стр. 23. зак. о таксама стоји од речи до речи овако: за монашки чин 100 динара. ' Кад бп се подовимречпма имала разумети ^диалома* за монашки чин, онда монаси неби ништа ни плаћали; ночем они недобијују никакве дипломе на калућерски чин. Министар је дакле овде неистину рекао. Ми нмамо разлога тврдити да је г. Новаковић намерно овде неистину изнео. Ми знамо да је министар Новаковић актом својим од 19. Септембра ове год. цбр. 991 осудио г. митрополита да плати 1,800 динара баш за то, што је „ игумана Теофила без иоложене таксе рукоиоложио а , јер вели _ тога није смело бнти. и Пре 2 месеца дакле министар Новаковић казни г. митрополита зато, што овај није најпре наплатио таксу, па тек онда да рукополаже ТеоФИла: а сада ево вели да се ненлаћа такса на чинове већ на дипломе. та вал.да се неиздају динломе пре постављења! Ми знамо још и то, да је министар Новаковић актом својим од 24. Сентембра ов. год. цбр. 1.027. објаснио Конзисторнји београдској. да се код калуђера не наплаћују такее за диплоту, као што се код свештеника наплаћују за синћелију, него, разуме се. на чин. Услед овако очевидне противности између званичннх аката министра Новаковића и његовог одговора у „Виделу", ми ноново дижемо свој глас у јавности и питамо миннстра Новаковића: зашто он и у јавности не признаје прави емнсао закона о таксама односно свештених чинова као што га је у званичним актима објашњавао; него намерноизврће буквалнп смисао најјаснијих речи и умеће диплому опамо. где јој никако нема места? Зар се из закона не види да се таксе нанлаћују за свештене чинове ? 2: Није истина што министар вели. да таксе на свештене чинове не врећају 29. канон апостолски. Није истипа да се тим каноном забрањује само „ аодмиКивање надлежног постављоча ." Није истина да се наше наплаћивање такса на свештене чинове не може подвести под поменути канон апостолски.

Ваља знати да се нрема духу хрншћанства овим каноном забрањује не само продавање но и свако куповање благодети св. духа. Ова светпња хришћанска не сме се с начелног гледишта узимати као предмет нродаје. Чим се за њу новац даје, све је једно ма у чији џеп гај новац ишао. ту дакле не може говора о надлежни.на гг ненадлежнима. Мн се сећамо кад смо још као некадашњи ђаци чули од свог катихете како је Симон*) Маћионикдошао једномк апостолу Петру да купи благодет св. духа и како му је тада Апост. одговорио: п новци твоји с тобом да б,ду у аогибао У1ТО си аолислио да се дар божији ноже добита за новце ." (Дела аностолска 8, 20.). Симон је дакле проклет само зато, пгго је ПОМИСЛИО да куни дар св. духа а наш закон о таксама заповеда да се за дар св. духа нлаћа такса. *) Ио имену овога Симона прозвање Св. духа Сплоппјом. И код ове оваке противности између наше цркве и нашега закона о таксама министар Новаковић опет нама вели да се поменутим законом не вређа 29. канон апостолски. Баш кад би ми са своје стране и хтели против здравога разума прећи овде на страну кинистра Новаковића. опет му у тсм неби могли помоћи, а то: 1;) због топ, што је ваша највиша црквена власт—сабор архијерејски: пашао „да је закон о таксама иротиаан камонша сеете аравослазне цркве." (ВидиС 14 од 1881. г.); 2;) због топ, што је Епискеп Дмитровски, увени Амвросије, у беседи својој а дан св. Аранђела ов. год. у црки српскога подворја у Москви. пре многобројним народом, за нашзакон о таксама рекао ...«' је ир(гивон науци иравославие Нјркес" внди 29. број „Српске Независноти"); 3;) због тог! што је стручни богословски журвл „ Стралник и , којн излази у Петрграду под уреднитатвом тројице сручњака, у Новембарској свеецр донео стручну оцену нашега завна о таксама где се налазе и ове ечи: „ Сриски закон о таксама иртиавн је духу иравославља и нномима аравославне цркве"; 4;) због тог, што је други стручни богословс! лист: „ Церковни вјестник' кој^је врло иопуларан у целом правосшном евету, у једпом од својих поседњих бројева најстрожије осудо наш закон о таксама. нашавн у њему с богословскога гледшт гонење не православну цркве у (Ј>ијп\ и на поелетку 5;) Због то. што су проФесори теологије на хинском университету у своме струоме журналу, „ Рели/ијском гласшу " од 15 Новембра ове год. назши наш закон о таксама „ најдаотичнијга/ а најнехригиЖанскијг. јер се њиме узакоњава Симонија иравослпвнојцркви. а тог а. веле оиније ник&д могло би.ти ни у Турскаде са.иово.ла »а рује. и (>;) Због та, што чак и „ католнчки лг«;г":оји излази у Загребу и који има но разлога да се радује нропаа српскога православља. в( ли: ./1 је таксано: свегитене чинове до сл нечувена у хришИанској цркви." Кад оволи компетентни људи веле да зак! о таксама вређа пра-' вославну цру, онда за цело мора више вреди'] њиова стручна једногласна осуд него глас лајика Новаковића к« се у томе баш ни мало неразу. Кад оволнки људи налазе да сзакон о таксамакоси с канонима ■авославпе цркве. онда се јавл.а пвње, како је смео мннистар Новакић противно томе реФеИде додчтак