Српска независност

— 129 —

рисатн Господару, и пеосповано оптужити г. митронолита за то, што је г. митрополит у закону о таксама нашао повреду православне српске цркве? Како је смео мннистар Новаковнћ онтужити човека, који на основу 31 чд. устава земаљског брани пркву своју? Није лп мннистар Новаковић сжепо ишао само на то, да створи г. митрополиту кривицу на највишем месту, па ма којим путем и начином ? Да бп читалац на ово питање лакше могао одговоритп, ми ће мо му изнети још нешто. у чему се такође огледа карактер Стојана Новаковића. У реФерату, којн је мпнистар НоваковнК поднео Господару нашем, и на основу кога је г. мнтроподит збачен са управе стоји и ово: _Архијерејска в.таст оће да буде трећи чпнилац законодавства земал>ског и онда кад држава не утичући у избор и оцену црквених власти у радњи љиовој од ошгх којп дедовање тнх власти употребе, аросто као од грађана својих извеснс таксс. нпа.шГује." Овде је као што се види мннпстар узео св. Духа као какав артпкал. на који се удара такса. Министар се на тај начпн пред нашим владаоцем титра са светињом срнске цркве. Мпнистар цркв. нослова, Новаковић, налази, да прпмање благодети св. Духа није предмет вере н савестн него је нешто из подручија Минпстарства што се може наплаћнватп од вуди „иросто каи од грађана Та ако се од православних свештена лнца узима такса за црквене 'шнове. као од грађана. онда пптамо: Зашто се исто тако такса не нанлаћује и од Еврејског рабннера кад је и он Српски граћанин? Мп пптамо: Зашто се таква такса ненаплаћује и од Католика који су такоће срнски грађанд? Зашто се таква такса пенапдаћује од турског оџе, кад је п оџа српски граћанин? Зар граћани српски нпсу равни пред законом ? Зар Српски министар црквенпх посдова тако чува српску цркву ? Кад је Новаковнћ био јунак да нравославв/ цркву подчини таксама, зашто ннје то урадио п са католичком црквом? Ако је Новаковић оставио католике на миру због тога што није хтео да пх днра и узпемпрпо само православну цркву, онда код њега нема ннкакве правичиости; а ако лн католике није смео дирати од папе, онда је срамота за нас, што таквога чувара срнске цркве имамо као што је Стојан Новаковић. Ми познвамо министра, да о овоме даде народу рачуна. Ми од министра тражпмо помоћи а не одмоћ: тражимо правду а не неправду. 3; Није истина што министар веди да су свештеип чинови као и чннови учите.га. проФесура, официра итд. те ако се таксама купују свештени чинови онда се купују и учитељство и проФесора и официрство и т. д. Државно звање и црквени чин нису једно и исто. Државно звање зависи од декрета; а црквени чпн од благодети Духа светога. Државно звање има пзвор у земаЂском законодавству ; а црквени- чин у Исусу Христу. Државно се звање може одузети и најобичеијим ћефом каквога министра.а црквени чни не може паралисати ни једна сила земаљска. За црквени чин тражи се знање и вера а за државно звање знање и верност, Вера и верност нису једно н исто. Код вере морају бити извесне и помисли и жел>е. поред извесних деда; док мећу тим код верпости море бити само извесни поступак. а о мислима и жел.ама ту се пе води рачуна. Црквенн чин неби пропао код онога. који неби таксе за чив нлатио; а државно звање и декорације иропале би ономе који неби хтео таксе да плати. Из

свега овога излазн. да не може бпти никаква сравнења између црквенпх чинова и државног звања : то су са свим раздичне ствари. Резултат свега довде поменутога износи први смртни грех министра нросвете и прквенпх послова — против 31 чл. устава земал.ског. јер је он, као министар црквених послова увео радњу протпвну православној црквв; — протпв савести, јер је неистинпто пзвестпо нашег Госнодара о односу закона о таксама према православној црквн, — и на посдетку, цротпв јавпога поштења јер је неправосдавним грађанима мајка а нравославним маћнја, и у званичним актииа писао је једно а у „Виделу" друго. (Наставнће се)

ПОЗДРАБИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВУ м11трополиту српском М И X А И Л У Ваше Внсокопреосвештенство Опстанак српства и Србије поглавито почива на правос-лавној вери. Само кроз веру своју могао је српски народ преживетн пет-столетно робовање. Само са безграничном оданости својој прађедовској вери. могао је српски народ основати н створнти данашњу своју српску државу : и, само са поштовањем и чувањем вере своје може се српство надати конДчном избавлењу. ујединењу и бољпм данима V својој сопственој држави. Непријате .ђи српства и Србије све то 1 знајући вазда су н насртали на тај оовештени основ српског имена н српске народности. да. рушећи темељ. поруше и ерпство и Србију. Због тога и јесу благочестива срца свега народа овога тек ослобођенога краја испуњена тугом. чујући за ужаеан чни. да је ваше високопреосвештенство. најузоритнји ирвоначелгаи« и побориик српске цркве. велики учитељ и добротвор свега народа, ! збачен са свога високог апоетолског престола, Врагови српства и Србије ликују. мислећи. да ће сада лако постићи своје демонске цељи. Но, жив је Господ Вог: крепка је вера српскога народа у њега. да јој ни врата адова одољети не могу. Нека нескорби душа Вашег Високопреосвештенства најдостојнпји архипастиру. мучениче, за чнстоту науке Христове. Вечна нравда Божија. коју си нам у срца наша улпвао. нобедиће, и она ће учпнити. да ти после туге, која у овим тешким час.овима бе т .е за православну српску цркву и њеног поглавара тишти и твоје и наша ерца. скоро можемо ускликнути : Тако да просвјетит сја свјет твој пред человјеки. јако да видјат добраја дјела твоја. и нрославл>ат отца нашего иже јеет на небесјех. Нрепоручујући се богоугодннм молитвама Вашег Внсоконреосвештенства. и целујућн свету десницу. остајемо еа најдубљим поштовањем и оданости Вашем Високопреосвештенству. 10. повембра 1881. год. у Прокупљу. п онизни: (с .Ђедују 45 потииса)

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Извешћујући своје читаоце о суђењу харампје Благоја, осуђеног поротним судом на 8 годпна робнје. што је пролетос обио и похарао кућу г. Ристића, „Самоуправа" није могда срцу ододети а да се не дотакне најнеделикатнијим начином г. Ристића. Напомињући. како ,је г. Ристић, као оштећеии, своју ствар сам лично заступао пред судом, и како је изјавио „да пије матери јална штета што га доводн пред суд да стане наноредо са злочинцем. већ домаћа и лична безбедност", „Самоуправа". чисто злурада. светећн се, ономиње г. Ристпћа. како су за време његове владавине његови чиновници са или без ње-

■ говог знања ругаили ,,личне н доI маће безбедности". Господо око „Самоуправе"! Ми вам нећемо и неможемо нпкад за! мерити, кад год ви будете стварно оцењивали нли целокупну владавину г. Рнстића. или поједпна дела из{ вргаена за то време, на ма то била дела н нпжпх чиновника. Само треба да знате. да увек треба пзреком | назначити новреду и крнвицу и пој именце назначити кривца, да треба | казати ко се и коме се тужио. да ли је задовохен, и. ако нпје. какве | је разлоге томе навео онај, који га | је могао узетп на одговор. Ко то не чпни, него се губи у магловитом окривл.нвању таке природе. тај и нехотице може да је клеветник. Ви сте нросто заборавпди. госпо| до, да пзмеђу лопова. харамије и државне власти нма нека битна раздика: јер пиаче би и суд што зло| чинца осуди на смрт и даде погуЈ бити због повреде личне и домаће па и државне безбедностн био исто ј онако крнв, као и осуђенп злочинац. Ви као да сте и на то заборај внли. да се баш и сама установа I нороте пма захвалити оннм људима, | који су у Србијн поведн кодо устав; ности и међу којпма је био г. Рпстић. Ми бисмо радо поздравили вас. радикалце. на влади. те да видимо. хоће ди еа1Ш1 чиновницн бптп непогрешиви п беспрекорни. хоћете ди вп п моћи и хтетп нокајати сваку грешку ваших чиновнпка. Па ! зар нису ваши стари савезници. вп| деловци. чим доћоше на владу, нре, врнули тумбе свеколнко чиновнп| штвоуземљи? Па шта су иостигдп? Какве они чиновнике паћоше ? Наћоше чиновннке. који у својим рачунима показују 30 и 31 Фебруар! Морал чиновништва стојн до јавног морала у салом народу, а ни једна влада не може га створнти наредбом ни расиисом. Ако тај морал није на својој правој висини, онда је чпновннштво тнм горе, што се бира из ужег нартајскога круга. Познато је. п лако је доказатп. да је под владама, у којпмаје учествовао г. Ристић. тај круг био најгапри. да се прн намештању чнновника мање обзпрало на партајски интерес. него под пкојом другом владом од како ; је устава. Па ако и у колико је и ту бпло замашнпјнх погрешака. онда ;ореп тога зла пде јамачно дубке, I него да би га сам г. Ристић. на нп цела странка. могла нри најбол>ој во.ђи у једанпут шпчуиати. Но нмале замерке „Самоупра вине" каквог, ма и привндног. повода. или немале, свакојако су неумесне. Уиорећивати државничцу радњу госп. Рнстића са про! стим зликовцем. па макар уз ограI ду „са или без његовог знања". I то је. госнодо. више него ружно. то не би доликовало озбилшом ор1 гану озбп.кне нолитичке странке. него каквоме дисту без корена у ! зем.ги. а без савести у редакцији. какви су такоће на нашем политичком буништу пониклн. — „Вндедо" јавл.а. да је нрпли ком избора општинеки.х одборника. гласало за листу , „внделовачку" 193 бирача.за кандндате дибералне странке 83 а за кандндате радикадне 33 бирача гласало. Тозначи, дајеби ло свега 309 бирача. а имали би право да глаеају цреко 2.000. Учешће, као што се внди, нцје ни мало јаче. но што је прећашњих година бивало. Ми имамо да прнметнмо, да либерална странка није ни нравпла договора за постав .Ђање кандидата. а листа, која се сматра као либерална пзнесена је од стране појединих лнберала, па ,је нпак могла прикупитн сразмерно велнки број бирача. Но бројеви самн по себп у овој црилипи још ништа не нресућују. Није

иитање колико је њих гласало но ко је гдасао. Ако би „Видело" као што је у стању хтело изнети бироме све поименце, онда бп се видело да мећу бирачима за његове кандидате нретежу ноћни стражарн. полипајни чиновницн, поштански и телеграфски чиновшпш, ђумручки чиновници и служите.Ђи и у опгате органи оних властп, где је новећи број чиновника гру1шсаи. Ови су гласали само ао ко.нанди. докле оии. који су за друге листе гласали, чинили су то као слободни н независни граћани. То вам је све господо „виделовци"; гато можете командовати, то је ваше и то ће вас биратп, а све, што се слободно креће п што уме д» мисли, то је противу вас.

Д Н Е В Н И К Страни. У Раушвицу код Глогауа догодио се недавно овај грозан с-лучај : Две сестре удате у Берлину добију из Раушвица. њиховог места рођења. у једно исто време ве т. да им је сеетра Марта Ферстеру двадесетој години после кратког дводневног боловања од тифуса умрла. Сестре се одмах са својим мижевнма упуте у Раушвиц да буду прн погребу и затеку мртву сестру у мртвачком сандуку искићеним цвећем. Мртва Марта лежала је читав дан више. но што је законом прописано. како би се родбини са стране дала прилика да учествује при пратњи. На самртници се већ у велике показивали снаци трулежа и с тога се беху решили да је као сутра дан. у среду. саране. Присиели сродници ноћили су те ноћи у споредној соби до мртваца. кад око неко доба обе сестре из Берлина које су ионајближе биле. чују неку јачу лулњаву у мртвачкој соби. Ужас их спопаде. кад погледаше кроз широм отворена врата у осветл>ењој соби н спазише мртву сестру нсправљену у мртвачком сандуку, која ужаснути и збуњеним погледом звераше около себе. Лупњава је отуд постала, што је девојка нри устајању из мртвачког сандука стровалила рукама лонце са цвећем. што је око сандука било понамештано. Сеетрама овлада неописан страх. кад спазише како се из мртвог сна пробудела девојка уздиже у свој висини.Јраздера пантљнке и одело иггоје притискиваше. и полако изиће из уског мртвачког еандука. С разрогаченим очима упути се несрећница клецајући елабим ногама нраво на заетрто огледало. здере грозничаво застор, погледа се у огледало и стропошта ужасно рикнувши на земљу. Сад тек доћоше гледаоци овог тужног и грозног призора до свести: свн полетеше јадној девојци. која је ван себе лежала непомично. Изнеше је у другу еобу и кад лекар дође, пође му брзо за руком дадевојку. од најгрозније онасности ослобођсну. поврати у живот. но досад још није уста отворила. Девојка још живи. и ио мњењу лекаревом ннје могућност иск.Ђучена. да ће моћи још са свим оздравити. — (И опет земљетрес у Загребу) Као шт< > отуд јављају. догодио се у Загребу 1>'. о. м. у 8 сах. 27 мпнута из јутра ирилично јак земл>етрес, који се нарочито у горњој варошн тако јако осетио. да су тога дана морали школе затворнти. ТЕЛЕГРАМИ Уредништву .. Српсне Независности' Чачак 23. Новембра. Да су овдашњи нанредњацп прошлим пзборомнредседннкаиодборника тотално иропали истина је. Дапас пзабрат за члана Шул.агић. нротив-кандидата није било.—-