Српска независност

БРОЈ 36.

СУБОТА, 5 ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

ПЕЛЕ 31 с?нп:г: вд год1шг 24 дин., нл по годиик 12 днн., ца чвтврт год. С дни. ЗЛ ССТИЕ "Е1ПЕ НА БЈИК1НСКЗа ПСЛ70Т0К7. ал годнну 30 ♦рлнлкд, нл по годннв 15 *р. ил чктерт год. 8 *р. 31 А7СТРС-7Г1РС27: |1А годинг 15 #ОГ. Г ванк.. НА по год. 8 ♦. НА чвгвгт год. 4 ♦. ЗД С2Е ССТ1Л: ГР2ИЗЕ : на ГОДННГ 36 ♦РАН., нл по годннв 18 ♦?., ил чвтвгт год. 10 ♦г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНИН01, ЧЕТВРТН01, СШТОИ к НЕДЕЉОВ грждннштво јв н адмпннстраци ' 4 г кг"вн г. Томв Л ндркјквн л. овијиђев овнац.

ЗА ОГДАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРНН ПГТ 20 ДПН. ПЛРЛ ОД РКДА, Л НОСЈВ СВЛКН ПГТ 10 ПР. ЗЛ ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацију „С ? П С К Е ЕЕЗАЗПС2ССТ 2".

РУКОППСН 1ГГВРАЋАЈУ СК. НЕ1МЛЋКИЛ ПИСМА НЕ ПРИМЛЈГ СК.

Покрет чиновништва од 1868 године

Колино пада на једну годину чиновника

КОЈА ВУ1АДА?

Колико је трајала?

пвн8нонованнх нрвнештеннх по потревн сјгжбе

отпгштепнх адмпнистрат. 11гтем

■ ' - ; уилпре- Свега кренутих ПРИМЕДБА

Влада Намееннчка

4 године 1 месец и 20 дана (од 20 Јуна 1868 г. до 10. Авг. 1875. г.)

304

375

Влада консервативна (Мариновнћева . Чу: мнћеви. Даннлова)

1 год. 9 месецп п 26 дана (од 22. Окт. 1873. г. до 19. Авг. 1875 г.)

126

413

582

Влада лнберална(Стевчпна, Ристнћева)

4 год. 5 месеци и 26 дана (од 24. Апрпла 1876. год. до 19 Окт. 1880 г.)

331

437

У ово време пало је поетавл>ање евију чнновника за четири новоослобођена округа; иначе бн свн овп бројевп бнли знатпо маљи

Влада .Виделовач1 ка" ГПироћанчева)

Од 19. Октоб. 1880

179

2 6

579

К49

Изнелп смо овај статнстнчан нре глед, да нокажемо ццфрама, како су под којом владом чнновннцн нензнонованн. нремештани. отпуштанп. и унапрећивани. Узелн емо четнри главне владе, које су се од 1868 годипе нлмењале. а ношто оне нису еве имале једнако трајање, то смо и:; свеколиког <5роја под сваком владом покренутнх чииовника извели јклноголчшњи број, узевши га за оспову упоре!1ен.а. Противнпци н нређашње н садашње владе тврде, да међу њима нема разлике нп учему; то нитн ће примити л.уди пређашње владе пи еадашње. Свака ће влада имати нешто, што другој неће хтети устунитн, па за то треба упоредити и анализовати дела: што се наће да је у које боље, пека јој и буде. Ми то чннимо овом приликоЦ, у погледу на кретање чиновништва, како та је која влада вршила. Потребно је, да се то питање рашчистн; јер докле нам владин орган нодвикује: „што нам говорнте о пеплионовању и премештању ин, који сте до јуче и нензионовалн и премсгнтали", дотле и протнвницн једне и друге владе, корећн садашњу владу :',а русвај, којп она чини по чиновништву, каасу да оиа иде оним истим путем, којим је ишла и ли-

берална влада. ЦиФре показују колпко је по тврђење основано. Докле год нма чиповпиштва, дотле ће бпти н кретања у њему, као у еваком жнвом организму. Не може дакле бити иитање о томе, да да ли је која влада кретала чипов■ ннке. по иитање је, ко.тнки је у ; које био тај покрет. Влада Пироћанчева затекла је 19 Октобра 1880 г. 135 пензионара на државном буџету, међу којима има људи, који су у то етање дошлн још пре 20 година. Та је цнфра била дело влада, које су се измењале од 20 година овамо. Влада Пнроћаичева. еама за себе, ставила је за годину дана на државпп буџет још скоро ноловину толнког броја пеизиопара; она је еама пензионовала 65 чиновника, а отпустнла нх је 26 те је тако 91 чиновника извела из активне службе, ос| тавивши њих 26 без леба а 65 ; патоваривпш на терет држави. Она је у истоме периоду времена нреместила 179 чиновника, а унанредила их 573; уопште дакле кренула је 849 чиновника. Ако уз то додамо, да у овај упоредни преглед нису ушли чиновници војног реда, онда нзлазн да су скоро сви чнповннцн цнвнлног реда у нокрет увученп, неки са унаиређењем, а пекн са оназаћењем.

Уноредин нреглед дал>е показује да влади Пироћаичевој најблнже стојп влада консервативна од 1873 1874 и 1875. године. Ова је годишње пензионовала по 24 чииовнпка, премештала по 126, I отпуштала кратким путем по 19, унапређивала по 413, а у опште кретала по 582 чиновнпка. Колпка је разлика пзмеђу њнх п влада лнбералних !! Докле опе прве пензпонују годишње но 65 п но 4. владе либералне пензионују годпшше по 8 п 6 чпповника; оне прве две премештају по 126 п по 179, ове друге по 64, и по 97; оне отпуштају админпстративним путем по 19 и по 26 чиновнпка, а ове само ио једиог; кон,'ерватпвци упапређују по 413 и 579 чиновнпка а либералци по 304 и 331. А и ове цифре последње само су за то нојаче, што је у време пређашње в.гаде иало иостављање свију чиновника за четири ос.гобођена округа, где се пајмање сто новнх чиновника морало ноставити. Ове цнфре не нотребују дал.ег објашњења. Мп признајемо, да су сваг.ој влади нотребнп чпновннци, којн су јој одани, па можемо да објаспнмо н по пека премештања н нензиоиовања. Али н она морају нматн својнх граппца, јер ако сва-

ка влада стане чинитн толики окршај у чнновништву, колико је учиннла садашња влада, а владе се у уставннм земхама често мењају, онда пнтамо, куда ће све то земљу да одведеУ Неће ли на све вал,ане чиновннчке снаге доћи та беда, неће ли та сиетема сво чиповништво деморалнеати, нринуђавајући једне чиновннке да се етављају владн на отнор, а другс да јој се стпдно улагују, непостајући тиме пи мало иекреннји према њој? Неће лп најиосле та еистема навалпти на државну касу грдан терет, те н саме пензпје довестн начелно у питање? Ту су велике незгоде: политнчна, морална н Финансијска, које ће и држава н народ осетнти. Пре неколнко месеца умовао је владнн орган овако: ..ми нећемо да кажемо, да државни чиновннк нееме иматн свога мишљења у полптици, чпновпик је и грађаннн и службеник државе.... Њему треба а±>изнати и ујамчити учешИе у аолитичкој борби и с.гоболу избора иартија.' — Такојенекад говорило „Видело", а нре кратког времена, пошто је извело чиновнике на танак лед, оно је ударнло у другу жицу, говорећи: „да ее влада н одвнше обзире на терет н онако мршавог буџета и да не креће многе н многс чиновнике, који отворепо раде п агитнрају." Ако садашња влада неће да пма вере у једног чнновника, који не мнслн као опа, онда их она неће у земљи много наћи, које не бн морала нреместнтн нлп пензионовати; алн ако хоће чнновнике, којн су свеспи своје дужностн п готовн да је савссно врше, онда ће их наћи много, које јој не треба нн нремештати нп пензионоватп. Али за то вад>а да људи, који су на државној крмн. буду мање нартајпсте а више државннцц; иначе остаје, ла ни в.гада нема иоверења у вредне чиновнике, ни врелни чимовници ј у е.ладу. ИСКРЕНА ИСПОВЕСТ Познато је да су па че.ту напредњачке партије многп ускоци нз народно лпбералнс страцке. Не бн нпкако чудо било, кад бн нам напредњацн ночелн враћати тај зајам, ма не било у нстој монетп т_ ј. у пстим лицнма, п ако мн шгги тражимо нитн требамо каквих ускока. Пиак се почињу јавл.аги. Је; дан од отпх, коме је догрдила лицсмера н слабоумноет у вођа, а крајња поквареност у основпма п