Српска независност

— 150

присталицама те етранке. јавио нам се. Он још остаје прнвидно нанредњак, докле га ми коначно ие нримимо; мсђутнм, да нам докаже своју нскреност. обвезао насје велнком услугом. Набавно нам је копију једнога нисма, што га је пиеао г. Стева Мв&спмоппћ адвокат н вођа нанредњачкн у Пождревцу нредседнику главнога одбора -нанредне а странке у Бео^ралу, из кога ће нашн чптаоци најбоље увидети, како сјајно стојн напрвдна странка у земљи н како је ..еав народ уз њих. и Ево тога писма: .. Ггавно.и о,\6ору тшреднс странке. Амо нде врло тешко е уписом удеоеица за иггамиарију нанредне етраИне. Да се па овој идеји радило нри ностанку програма Вндела. сасвим бн другојачнји успех бно. Што иак овако тешко иде са уписом, узрок је, што је нестало оног одушевљеља на снрам лица која врше програм лнста Видела, чему се ме треба ни најмање чудитн, јер законом о крчмарини отуђени су механџнје, законом на обрт трговцн, законом о таксама — адвокати. а падом Митрополпта — свештенство. Истнна закони еу ови ноел>едица стаља у комс се находимо. Но то не може да се узднгне до њихове образованости, и тако од пријатеља које смо у овим сталежима ималн, многи су отиали и ставилн се у ноложај равнодушја а многи се и противу нас обрнули активно. Кад се све то сабере, ја сматрам да је број акционара од којих вам иод \. спнсак шал>ем ^свега девет акцнонара) величанствен!? Колико ће поманик, (ту разуме Стојана ПавловиКа, кмета, У.) уиисннка прикупити то незнам. Паре ћу нослатн. Примите и т. д. и Кад је већ Пожаревац тако дошао к себи, којн је лане био сав њихов, да како стоје онда у осталој земљи?!

0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ. од ЕД)АРДА ЛАБУЛЕЈА. (наставаб) Од савезпи држава ми смо иозајмили пнсане уставе, објаву права, идеју уставие властн н само нме уставотворне скупштипе, конвепције т. ј. скупштние које су парочнто одређене да ревпдирају уставе. Није се дово.ђно проучпо овај уплив савезни држава, ма да је гласно исповедан онима који су у 1789 називалн се Амернканцима. Истина, подражавање ие беше увек сретно н више пута, нрецењујућн правнчан нринцнп, од тога је начињена погрешка; али је врло често конвенција амерпкаиским ндејама нредноставпла измишљена уображеша ученнка Русовл.еви. То се нарочито догоднло са стањем о коме гоиоримо. Снје победио је ЛаФајета, нзмсшавшн уставну власт и законодавну власт, он је све збркао н све изгубно. Амернка има за нас још н ту добру страну што је дсмокрацнја. Основ је њених установа суверенство народа. Самом народу прппада изабрати устав који му се допада; јер као што је 1775 иисао ЏонАдам, иарод је нзвор сваког аукторитета, нзвор сваке властн. Тај је принцнн опште нримљеп у савезннм државама, нико га не спори н свакп се труди да га што бол.е примени. Ма да су Амернканци задржали нравпп нојам своји предака нз велике Брнтапије, ма да се у грађаиском праву нрндржавају обичаја и раније практике, опет у полнтики позивају се па народну вол,у. Сва је њихова брнга осигуратн нотиуно суверенство народа и недозволнтн да га ико коНФНспира. Благодарећн пскрсној и одважној нрактици, они су дошли, не мање сретно као н Енглези, до устапова којс зашти-

ћавају безбедност, слободу и благостање свију држављана. Најзад Америка је ч-едерација, и данас ,је састав.кена нз трндесет оедам држава а има једну заједничку владу. Нема године када се не уведе но јсдан нов усгав, када се други пе нзмеин. За ненуни век броји се ето седамдосет иокушаја овс врсте а још пп један да је пкада узнемирио земл.у. Оно што је у Европи криза. опаспа болест. у савезпнм државама је обнчаи ток политнчког жнвота. редовна установа. Појмнће се од какве су важности за нас ова новторавана некуства; ми се неможемо хвалисати да смо већи ребуилнканцп и демократе п од самнх Американаца, а њихов пример показаће нам колнко смо још зараженн деснотскнм ндејама. Мн хвалишемо речнма суверенетво народа, алн у самој стварн партије нн мало га не поштују; сва њнхова уснл.авања управл.ена су на то да га одклоне илн да га прпграбс. За добро разумевање амернчкн устава н усгавотворни скупштина треба иматн чнст нојам о начнну како се разуме и како се нрактнкује у савезннм државама суверенства парода. У овом ногледу нмамо доста паучнтп н доста заборавнти. Господарећи је нрннцин, онај којн нровејава н одушевл.ава све америкапске установе, да свн грађани: људи, жене, деца имају права регулисати своју владу. У савезпнм државама ненозната је идеја легитимптета ко.ја од владе прави своииу једие прнвидегнраие иородице нсто тако не нризнаје се доктринернн принцин којн даје разуму, нравди, право зановедања , јер то значп одложитп нптање а не н решитп га. Ко ће да реши шта је нраведно а шта је разумпо V Американци пеузимају ствари високо, н остају на земл.ишту снгурном. За н.н, то је божаискп закон, то је урођеност, то је наклоност која осннва и одржава људска друштва. То је нрнродно дело које човек не можс нроменути; а што се гнче владе, коју Американци своде на руковање онштн интереса заједништва, то је сасвпм људско дело; њеп је задатак обезбсдитн благостан.е п слободу сваког и свпју во.ђом и сарадњом свакога и свију. Линколн је казао : „Овај парод, зачет у слободн, одан једнакостн. хоће да одржн на земљн владу народа. средством народа, и за народ." У овнм простпм речима садржава се цео нолитнчки снстем савсзни држава. (Наставике се; ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Наша безуказна канцеларија ножурила се да јави денешом ЛТест. Лојду", како је влада српска решнла. да пародна скупштииа неће дуже трајати по само трн педељс дана. Том нрилнком, велн се у депсшн, поднеће влада, вал.да по примеру осталнх европскнх држава, скунштнни нлаву књигу и нредлог да се уетапове два дома. Нлада је изабрала врло добар нут да извешћује публику о намерама евојнм. Могуће је да се она служи ..Пеет. Лојдом", да само иулснра јавно мншл.ење у земл.н; но мн и ако смо навнклн да за сва дела владнна прво из страних, а нарочиго нз аустроугарскнх лнстова дознајемо, ннак се нећемо засад обзнрати на тс намерне, и да не рекнемо злонамерне гласове, док се не уверимо о нстинитоети њиховој. Пек влада тера евоје. ма н овпм иачн-

ном; што већма изиепађује народ, то му се уједно све више и задужује, на шат доће време да се рачунамо. Ио та депеша нма још једну нптересантпу нотицу. Безуказна канцеларнја, као бајагн, јавља Лојду, да сс опозиција протпвн владнпим намерама због краткоће скуштинске, јер жели да се важннји нредметн, који ће ес иред скупштину изнети, свсстраио и нодробно испитају. У исто време саопштава, како та иста опозицнја оптужујс владу, да је у дунавској конФеренцији напустила интересе срнског народа и изневерила Румунију н стара срнска предања, што је изасланика свог у дунавској комнсијн уиутила, да се стално држн Аутро-Угарске, н да њепо стаповнште нотпомаже. Ово не значн пи мање нн више, већ једннм ударом две муве убнти, т. ј. влада је умела и да се похвалн да у дунавском нитању држи уз Ауетро-Угарску. п да је онозиција у земл.и против н.с т. ј. нрогпв Аустро-Угарске. Дакле и самохвала п денунцијацнја. Штста само што о нозпцнја у Србнј'1 не марн баш тако много, што је владинн органи депупцпрају — Аустро-Угарској. По ранијим вестима, које смо већ саонштилн нашнм читаоцима, одређен јс јучерањн дан, петак. за саонштење крал.евског рескрипта на обављен избор митрополита патрнјарха у Ср. Карловцима. Како пам је садржнна рескрнпта пе позната, то за сад не можемо још пишта рећи; ио судећи но најновнм гласовима маџарским, морамо всћ сада страховати за црквену самоуираву наше нрекоеавске браће, јер имамо дово.ђно основа за мишлење, да избор Арсеннја Стојковнћа за патрпјарха ннје нотврђсн. Ако бн се та наша зебња обистшшла, онда иек се зна и с ове и с опе страие , 1унава н Саве, да је маџарскн мнлистар председнпк Тнса могао крупн савстовати непотврђење избора једипо с погледо.м на најновпје стање у нашој цркви, које је ,/е.монстратиинп нзазвао и створно Стојан Новаковнћ за углед н прнмер Маџарима. Тако ли се брату у нсвољп нађосмо?! — Обе румупскс коморе прнмиле су екоро једноглаено — адрееу као овговор на нресгону беседу краља румуиског, у којој се изражава задовољство због одсудног држања у дунавском иитању. Сна нраска н вика аустро-угарских шовиниста остаде дакле нанразно ; Румунн ее нс поплашнше од силннх нретња, којс им довнкнваху Маџари, а што је много зпачајније н што еклатантно сведочи колико је развијена свест у Рум) т па и нолптички карактер у њиховнх партија, то је узорито држање свих политичкнх етраиака у земљн, које еу у овом нитању умеле да нотчине своје партајске интересе земаљским ннтерееима, тс сс у њих ннје нашло Мариповнћа, Пироћанаца, Мијатовићан њимаподобних даеаветују круШ1 попуштање. Мн смо у истини радозналн да виднмо. шта ће сад наступити, и хоће лн се збнља с аустроугареке етранс нриступпти ренрссалијама, као што оно н пас прошле годнне илашнше?

ИЗ ЛИСТОБА а,- рзгсгсизс „Русћ" у своме 53. бр. од ов. године нретресао је ствар митрополитску, по актима званичним, која су изашла у „сраским новинама и ; између осталег вели _Русв" и ово : Сриска влада, штамиајући ирепнску митрополи гову и министра нросвете, "хтела јс да објаснп свој дрски ностунак, и да баци сенку на рад митрополнта Михаила. те да тим нрикрије свој ноступак нрсд очима народа. По влада се јако у том нреварила! Бладаје баш на против уздигла митронолита Михаила у очима свију оних који истину љубе и поштују. Та акта нзносе сам^ моралну и умну ништавост, којој се никад неби надати могли од срнских миннстара. Познато јс, да је иовод сукобу инмеђу митрополита и министра био закон о такеама...." И пошто је наведено првр ннсмо митроиолитово министру, наставл,а „Русв" министар пијс схватио значај лекције, коју му је иризнати јерарх очптао ; министар ннје уважио молбу митрополитову. Оп је одговорио ва иисмо митронолитово тек 21. Јула, а дотле је спгурно очекивао инетрукцију од Аустријс, како да одговори. Мипистар и у одговору пе иалази, да се закон о таксама дотакао унутрашњих верозаконских послова црквених, а то значи да он нијс схватио, или није хтео да схвати смисао писма митроиолитовог. Но он јс инак толпко промућуран, да разуме просту истипу. која се циФрама доказује, а то је несразмерност такса. На и ту несраз.уерност министар сваљује на митрополита. Ово је такав језуитски илан, коме се занста вал>а чуднти! Министар наводи. да јс узрок такоме закону у опалом аукторитету црквеном и ппштаном аукторитету свсштеника. Али што би било смешно, кад нс би било жалосно, то је, што се министар. неразумевајући смисао митрополитовпх речи и неиооијајућн доказе митронолнтове о том да се законом о таксама вређају основни иринцнпи у одношају државе према цркви, л»ути на дикактични (ноучпи) тон нисма мнтроиолитова, па у свом кратком одговору у два маха дајс шрана свом уврсђспом осећању. Он изјављује, да митр(»иолит неправилно тумачи закон и завршује одговор овако. Г У исто време частми је изјавити, да влада његовог внсочанства има право очскивати од вашега високопрсосвеиггенства, да се у својој нреписци према законодавном тслу н влади нзволите држати тона. који доликује положају вншега црквенога старешпне,- Заиста, тешко је и замислити нсшто прљавије од овога начина, којим се овде послужно млади сриски миинстар према уваженом н признатом јерарху, који стоји на челу цркве 23 год.Даљс се прича цео развој иолсмике између г. митронолнта и министра и ток саборскнх седиица носле збачења митронолитовог. Важпо ће бити, да знају наши читаоци, како се „Русв" изражава о нону Јанићнју Путниковићу, који је тужио г. митронолита. Ево његових речи : „У срнском свсшгснству нашао се један недостојан свсштеник, Јанићије Путниковнћ, из Колара, окр. смедсревског, који јс гужио свога митрополита нисмом, којс недоликујс свештснику и из кога ие можемо овде иишта навести, јер не желнмо да каљамо стране нашега листа. Узгред само номенућемо, да се Јанићије тужн за то, ш+о му је одузсто 20 кућа, а дато место њих других 85. На завршетку „РусБ ц всли: „Нсправда јс преовладала у словенској православној зсмљи, — неправда, која може да поништи самосталност српске кнежевине. Како цео нут, којим је српска влада ишла у свом окривљавању мнгрополита, тако п сва шгампана акта натерују нас да се запитамо: Куда је одлетео гсније срнскога народа, којн се толико пута појављивао у историји? Срнски министрн са својим радом показују моралну нилину; али она није истоветна са народним карактсром, но је трсба тражити у владииој такозваној п наиредној и нартији.... -