Српска независност

— 151 —

С., страних — Поводом збацивања мнтроиолита Михаила са митронолитске столице пише атински црквени лист п 0с ух опхгј ршогју свом 42. бројуод ове године ово: „Од неког времена налази се с раска црква у велнкој забуни. Прошлог маја донела је српска скупштнна чудан закон, по којем су они, који добију какво црквено звав^е, дужни у државну касу даватн извесчу суму новаца, те тако рећи куноватн то звање. Закон овај. којим сс узакоњава имонија, т. ј. куповањс црквених звања, н које ни у самој турској, гдс баш самовоља царује, нсма нити га га је било, нити може бити. сведочи. да владу у Србији не руководн ни политички резоп пн најелементарније ноштовање према утицају, што га црква има. Мнтрополит српекн Михаило, човек врло уважензбогсвојсретке образованости због својих врлина, н због усталачности за чает и славу своје отаџбипе Србнје. нротестовао је основаном речју нротив овог закона. Ноје због овог нротеста. а које с тога, што је матронолнт Михаило у пријател.скнм односнма са руским словеноФилским кориФсјнма и што је врло уважепа личпост у Руснји (јер треба знати, да данас у Србпји влада протнвруска полпгика Аустријнна) збачен је митропглнт Михаило. Збацивање овоучинило је врло немиоутисак у Русији н целом словенском свету. Надамо се, да ће се скорнм вратити у српеку цркву одбеглн мир. те да ће она бити сачувана од раскола, који хоће у њу да се усели. дописи Лозница 26.новсмбра 1^81. Ко ијолс нознаје наше иолитнчке одношаје у Лозннци, тај је јамачно увереп. да је „нанредна и партија, сем неколико грађаиа лозничкнх. рекрутована махом из чиновппка свију струка, којн су били присталице сваке владе у Србији и којц би уз владу били и оида, кад бн у њој седео и Сул>а Осмап. Таковн чиновници за којс сс у сигурно може рећн. да немају никаквих политичких убеђења, но којима је корист главпа цел> п који и у политици шпскулишу на рачун партије, а на штету земл>е и народа. надали су дреку сада у њнховом допнсу бр. 139. „Вндела^ и узвнкују: како у Лозници има грађана, који су политички шиекуг.анти и који неће законитост у земљи, па разуме се, ни наиредну владу, али како ти л»уди не вреду и како узалуд чекају доба суровог деспотизма и т. д. Ако је цел» каквом допису да се само наппше, на ма допиеник и сам црвенио кад га узчита, онда не би ни ми ималн шта противу напредноглозннчког дописника. Алн ако се нснстином хоће да разувери остали свет у Србнји, како владајућа напредна иартија наилазн и у Лозници на одобравање свога рада са г. митрополитом и да јс изјава лозничких грађана, дата г. митрополиту, дело грађа^а лозничких који у нолитицп шпекулшиу, о:зда за цело такав допис може се само безобразлуком назвати, кад нотписи готове свију грађана Лозпнчких код њега ништа нс вреде. Ми нисмо никад били од оннх људи, те да смо се у разно доба нолитичких промена ма у чему корнстилн. Никад нисмо од никакве владе нншта тражили н она нам није у стању ни да иомогне. Ми имамо наше радњс од којих живимо и у стању смо да и.м платимо канетрне а не да ми тражнмо канетанство и *оснодске положаје. То лежи у крви само нанрсдњацима. Зар вама, напредњачка лозничка господо, није доста што ваш носланик седи на судској столици? Зар с тога што сте радн да своју срамоту нрикријете, и тз иама подмећете да хоћемо да см • такови као и ви? Ви, господо нанрсдњачка, што добијате од ваших нринципала већа звања и илате, на вама је рсд н да запевате за њих. Верујте да ћете сви опет први бити, који ће те се за њима блатом бацати, кад нс буду више на влади. Немојтс се разбацнватн, ми смо

довољно еитн ваших иолнтнчких убеђења основани на што већој плати. Вн се јако варатс, „напредна" лозничка господо, ако мислите да су грађанн лозничкн тако нлнтке памети. да им вн треба да попујетс и да нх ви треба у политици да воднте. Ако су за тренутак и бнли прсварени и ако су веровали, да ће садања нанредна влада донетн благодати земл.и. всрујте да су сс брзо разувсрилн. Онн су сада убсђени да њихово иије нн у колнко да са чиновннцнма иду под руку и да ннтересн грађана никад нс могу битн истоветпи са интересом такнх чииовпика, јср од ирвих се тражи само новац и непрестано новац и то за вас господо чиновницн. Па нс треба, "напрсдна" господо, да се тако јако нраћакате и са делом унуграшњпх слобода. Докле ваши принципалн пздају громопуцателне програме о друштвснпм елободама. дотлс пидимо ми на делу, да нолитичке властн нспрестанце дижу криминалне тужбе противу поједнних грађана лозннчких за ма шта, па и ако нм тужбе буду одбачсне, њихов министар не тражи од њих да одговарају за такову своју радњу, но ћути н мнслн јамачно да таково мучко одобравање његово не рунш нрограма напредњачког. који је гамо на хартији опако лспо нециФран у .Внделу". и да ее то не сматра као нападај власти на права грађанспа. Нсмојте нас дакле, господо лозничка, држати за тако наивне те да ми не видимо, да нема ниједнога од вас -званих ио имену напредњака* којн нијс добно ј награду у звању за своје полигичке таламбасс н всрујте. јако грсшите ако држите, да ми не видимо сваки дан пуне стуице званнчних новина о авансовању чиновиика. То нам је доста ге да нас уве; и о вашим политнчкнм назорима и да нас убеди. да ми никад неможемо а и нећемо ићи заједно с вама под руку н да наше место није и пе може битн с вама. Ми држнмо да ће вам ово објаснење ублажити мало вашу узаврелу крв. Седам смртних грехова Министра иросвете и црквених аослова. Пети грех. Констатовањем овога греха довели смо министра Новаковића у такав теснац. да нам баш шпита није знао одговоритн на стављено му питање; него је у узбуђености повре1;енога частољуб .га почео правити неке несмншљене вицеве, ко јима је још дубље занао у грех. Ми смо му казали, да су три Фактора била меродавна нри избору Митрополнта Мнхавла, и то: 1. Црквени синод , у коме су били: 3 Епискоиа, 3 Архимандрита, 4 Протојереја и 3 свештеника и који су у својој седници 25. Јула 1859. године изабрали Епискона шабачког г. Михаила за српског мн грополпта. 2. Кња.) Милош ОбреновиК /., ослободплац срнског парода и осннвач сриске државе, који је 25. Јула 1859. год. лризнао изабраногг. Михаила за митрополита срнског као што гласи акт Уг 3547'|» од истога дана, и 3. Патријар цо.риградски Кирил, који је изабраног од Сшгода и ири жатог ОЈ Киаза Мптронолита 9. Августа 1859. год. утврдио у томе зваљу и послао му диплому, која је јеЈини фактички црквсни доказ, да је г. Михаил митронолит српски. Па како се нигде мс1>у номенутим Факторима никако не номиље министар црквеннх нослова запиталп смо: од куд дође сада мпнистар Новаковпћ као једини одговорни Фактор да Мигрополита збаш>? Новаковић је на то тако важно питање у 138 броју „Видела" одговорно овако: „I. Мнтрополпта Мнхаила изабрали су 3 Епископа, 3 Архиман-

дрпта, 4 Протојереја и 3 свештеника. То је целокупан број 13. Па леио, мп ншпта немамо противу тога броја трииајест, трннајест! Намаје свеједно! Да виднмо сад са колико се гласова не нризнаје за црквенога админисгратора: 7 мннистара јесу седам; и свн ми колико год нас има и сел.ака н трговаца, занаџнја, свештеника, духовника.... сви велимо: Г. Митрополнт Мнхаило ннје достојан да отнравља званичне нослове јер их проневерава." Нека је иросто мипистру Новаковнћу што по својој наравн сме овако „рукошшателне" неистине говорити, кад износи да су сви сељади, трговци, занаџије, свештеницп н духовници задовољни са збачењем Митрополита. Нека му је просто велимо, јер он ту ненстину износи оној публнци, која ево већ скоро 2 месеца непрекидпо чнта у нашем лпсту адресе г. Митрополиту Миханлу са безбројшш потппсима најодабранпјих синова српскога народа, у којима се ватреним речнма осуђује незаконито збачеље Мнтрополита. Али праштајућн му то, не велимо да ћемо му опростити и нсмевање Синода. Ту му не можемо опростнти с тога што је покушао да лукавнм начнном завара публику те да тиме сакрије ругобу свога недела. Новаковић узнма број чланова у Сииоду, на га поређује с бројем људи на улици и налази да више пма света на улици него у Снноду па нз тога изводн закључак, да је сокачко решење јаче од онога решења које су тркнајесторица у Синоду допели. Ово се поштовани читаоцн износи у органу владе која је нозвата да бдн над законитошћу. Ово се говорн V органу, оннх људн, којн данас земљом управљају ! Но ми знамо да је црквени Спнод нредставннк целога ерпскога духовенства, као што је и пародна екупштнна представнпк целога српскога народа. Ко не слуша законите одлуке овпх нредставинка тај је противнш; цркве и народа, тај правн неред у цркви н државп, тај је спасен по друштво. Ко упорећује Сннод и скунштнну са улпцом, тај исмева ред и законитост у земљи, тај пљује на светињу земаљску и омаловажава уетапове народне. Ко нравн сокачку одлуку меродавпијом од одлуке спнодске к скунштинске тај уноси ватру у друштво, тај увлачи револуционарнн елеменат у цркву н државу, тај јс опасан по земљу исто онако као н еви разбојннци. С тога ми нитамо: како је смео Новаковић да упоредн Синод са собом и улнцом? Зар Новаковпћ као мннистар црквених послова незна да се одлуке у Синоду доносе у име Исуса Хрпста а но благодетн св. Духа? Како је смео Новаковић нстицати себе са својим друтовпма; сељацпма, трговцнма н т. д. над црквепнм синодом у црквеии.и иитањима Онтужујући мшшстра Новаковнћа за овако вређајуће омаловажаване црквенога еинода, ми га у исто време тужимо п за то што је на најнедоетојннјн начин исмејао и,\еју независности и што је нечувеном дрскошћу оскврнио ионос синова сраске цркве'. Ствар је у овоме: Још 1832 године месеца Јануара закључен је конкордат између наше државе и царнградске патрнјаршије односно црквених ствари. Седма тачка тога конкордата гласи овако: „ .1/« троио.шт не може без закомите в<>Јл- иатријар.га цариградског и саизво.гења сриског књаза са дијецезе своје кренут бити као ни сриски Еиискоии без сагласне воле Митроао.шта и Јпваза* (вид. Јавно

право књажевства Србије од Матића сгр. 104.) Ова тачка конкордата важпла је све до месеца Октобра 1879. год. — дакле, до нре 2 годнне. По њојзи је, као што се впди најмеродавпија била воља Патрпјархова те да се Мнтронолнт може кренутн са евоје днјецезе. Иа п та воља нпје могла нрелазнти у ћеФ Патријарха него је морала бити само законита воља. Од књаза нак тражило се са.но саизво.гења а не ни решеље нн одобреље. Кад је пре рата овај исти мпвистар Новаковнћ иокушао бно да збаци г. Митрополнта Мнханла, као човека који је и онда као и увек, био пајопасннји за све оне који проповедају „Бганд; насћ Оп1еп", лунпо је главом о ту еедму таЧку као о граннтпу стену. Новаковнћ је тада спокуњеннм носем вратно своме пакосноме срцу свеколнке антиправоелавне жеље: љему за оида не беше могуће да изврши свој нискц ћсф. Но судбоносно ко.1о светске среће некотрљало је Новаковнћу жељспе прилике за извршене давно смишљенога и 110 свој нрилнци у ђакову освештанога плапа. Србнји је испало за руком да нреко неколпко хиљада лешева својнх најпзврсннјпх синова задовољи ону ндеју, која је Србину за нет столећа улпвала најејајније наде и жеље, која га одушевљаше у најцрним и најтежим око.тноетима жпвота н којом се Србпн као прнчсшћем занаЈаше при последњем уздаху у плапини и долини, на коју и квргама, — а то беше вазда жељепа независност. Србпја носле ратова поета независном у полнтичком погледу а само у црквепом погледу остала беше з а в и с п о м од цариградске патријаршије. Црквенска независност није могла бити купљена „оштрпм мачем и деснпцом руком," јер њу даје само благодат светога Духа и хрпшћанека љубав црквених владара. Поноеитост синова срискога варода захтеваше да ц црква српска буде незавпспа и није много времена нрошло а жеља њпхова би исиуљена. Мудрошћу н тактом внсокопреосвештеног Г. Михаила а искреним потиомагаљем и хришћанском љубављу тадашне владе и срнска црква поста независном. На цветп 1880 год. проглашена је та незавненост по свмма црквама наше домовнне читаљем акта цариградске партијаршије. Том независношћу изгуби своју важност номенути конкордат. Патрнјарх нема више онога нрава у нашој цркви које му је седма тачка конкордата давала. За Новаковнћа беше рашчишћено земљиште кад нрошле годпне седе на мннистарску столнцу те 18. Октомбра ове годнне разрешп г. мнтрополпта од Архијерејске дужности. Министар Новаковић нашао је дакле у независности срнеке цркве мутну воду за хватаље рнбе. Он је у независностп српске цркве на шао остварапе својнх личних себичних и недостојнпх жеља. Оно чиме се ми највшие ноноеимо он је употребно за евоје лично средство ! У идејн независности нашао је извор насиљу! У слободн наше цркве нашао је земљиште за самовол,у! У дубини нашега ерца нашао је места за огледане љегове Фнзичке моћи! Он, миннстар ироевете и црквених послова тражн у нашој еавести канал за проеинање партајскнх помија. Он је уобразио да је независношћу српске цркве новећан аукторитет мпнистра а не мнтроиолнта ! Он држи да је уништењсм конкордата власт црквена прешла еа натријарха па минпстра а не на мптрополнта! У независностн српеке цркве он внди само нромену гоеподства над црквом тј.