Српска независност

бЈ-зимље прв уласку у старо-хрнгићанске васнлнчке храмове од Равене* украшене изнутра мрко-сјајним мозајнком. Унутрашњост овнх старосраских црклва застрта је внзантнјским живописнма. — А да се, поред свег познијег премазивања и кварења, овакав степен вепггине већ достигао бно у данас заборављеннм земљамз овим пре турског псвојења — тај Факт, хоћу рећи. изазнва чу^ење које те побеђује! Чисто је невероватно да се внзантијски обдици овако днвно могли одомаћнти на сдовенском земљншту; јер, као год у Итадији, тако и овде задеђене црте византије топе се пред првим сунчаннм зрацима (раФанске» ре^ормације. Него ја идем и дад>е, и смем да тврдим: ла се беа аознавања ових скривених саоченика у срцу балканског аплуотока. неложе разу чети ни сам велики гтреаоро^ај вештина у Италији: ПОШТО ми сами производи Михаиха Анџела унолико видим ни по изразу ни по лепоти ненадмашају слику ан-ђела Воскресења иа зидовима крадевско-српске задужбине Милешеве! Та у овим се црквама чнтав капитад верозаконског п нсторијског знања удива и најпростијем сед»аку Г»ез нкакве књиге. То је био језик којим се (света) Ииридо први пут сдужио да покрс и варварске сдовене, па то је језнк који они ево разуму и у овим несретнпм данима својнм. Јер онај ко уђе у ове цркве продази постепено кроз веднкн ред источних снмвода и верозаконскнх спомена — почев зар од сднке „страшнох суда и на вратима па до божнје матере која високо држи новорођеног }ој сипа, озареног дуком небеске светлостн — један доказ. у остадом, како стари јелински обрасци љубавн и мидостн преживхују верозаконске промене. Адн да, ов.;е је место где се грдс срасхо аравославље (_бег1 )1ап Ог1ћо(1оху'") и сраско родолубље („ра^по^вт^) јер одма до иконе светаца и мученика цркве стоје сдике старпх краљева и царева српских славом као год и круном \-венчаних јер небеху ди они оснивачи овнх светих места, и браниоци ове исте вере? Тако у манастирекој цркви Милешев где се српскн краљеви крунисали Свети Сава стоји у својој белој одеждн и. ма да су векови прошли откад турци отеше његове кости и спалише их пред зидннама Ј>еограда, опет овај најсветији члан царског дома Неманића још једнако пружа заштиту својнм поклоницима: док, на нротивној страни, крал. Вдадислав оснивач цркве — држи једну нкону и сл.едЈ|'је светој Богородици с.шцн из ванредне .хеаоте — ка месту милостн хсгре. одакле му она пружа руку заштите и даје благослов ! Сад. хтео сам рсћи. ако поглед на ове сведоке старе (*)Итх*нјн.

славе. овнх старнх исторнјских облнка, што прежнвнше дванајест робујућвх колена, тако снажно дејствују на душу странца и путника, да како ли онда мора бити оној јадној рајн што пред њииа клечн? и код које су вера н народност нераздвојно ( л т<11в8о1а1)1у и ) венчанн како ли, велим. ова мора гледати на нсте сиоменнке сретнијнх дана!! (Наставике ге.)

ИЗ ЛИСТОВА т Восгок и ннше : п Пре месец дана српска влада је учинила дело, које ужасно потреса свакога нравосдавног. Она је уклонида са управе српеке православне цркве внсокопреосвештеног митрополита Миханла, и предада привремену управу црк 1сних посдова неготинском епископу Мојсеју, који не обзирући се ни на каноне прквене а нн на протесте српских вдадика. примио се управе црквене. н 26. Октобра заповедио да му се име спомнње у црквама београдске архијепископије. Као привремени администратор а при том и поставд»ен грађанском вдашћу, епископ Мојсеј нпје глава сриске цркве, јер се за такову сматра у очима целе правос-лавне цркве митрополит Миханло; а као такови сматра ће се он све дотле. докле он сам не скине са себе звање митроподита српског, којс је он добио избором епископа, и у ком је утврђен ееленским патријархом. Без сумње српска је влада сазнала у какови је неповол>ан положај себе ставила не само пред српским народом но и пред целим православним светом, те за то и не нопуњава столицу митрополитску. За њу има сада једнни излаз да поправн свој насиднички поступак. а тај би био. ако влада српска са скупштином укине таксени закон и онда бн било могуће да се не само митрополнт Михаило, новратн на своју катедру. но би "се и српска вдада могда очистнти од л>аге коју је себи нанеда насиљсм извршенпм над митрополитом Михаилом. (То само неће нити могу учинити .виделовци" , кајање није њима својствено, јер су онитешки и окорели грешници.) Ни васељенски патријарх, ни осталн јерарси самосталних цркви. не могу мит! рополиту Махаилу повратити катедру; њихов глас неће сс слушати у Београду, о томе можемо бити уверени. Не треба сметати с ут:а. да ^е сваки пут, кад је турска или аустро-маџарска влада. извршила каково наснхе над првосвсштеницима правосдавне цркве, свет нравос-

лавни морао се мирити са свршеннм чином, тим више, пгго ни за турке ни за Швабо-Маџа е, нису могли бити обвезни канони православне цркве; то се може сада на жалост применути и на садашњу српску владу, јер се она односи непријатељски према православној цркви и гази и презире њене уставе и учења. Од таковог министарства као пгго је садашње српско, које је учинило таково насиље над црквом, не могу нн синоди ни патријарси, тражити уважења црквених постављења. При извршеном насид>у надЈсрпском црквом, требало би српским епнскопима осим протеста, да се удале од црквених послова, и тако би српска црква за веко време остала без јерархије, но неби за цело остали на својим местима ни садашњи срнски минвстри. Не треба заборавд>ати нн то, да је наша дии. омација. у овом жалосном иоступку српског аустроФилског министарства, место да одлучно и сложно поради, стојала с крштеннх руку, јер кад би тога бн о једва би се усудила влада српска да учини замишл>ени корак. Г. Персијани продужава своје интимне одН0с'е са српским мииистарством, и тоје баш и осмелило бечку полузваничну «,политичку коресаоденцију* , да изводн закл>учак: „да руске влада не дели назоре оног дела руско штампе, која је изразила негодовање, због зоачења српског митрополита Михаила: и да су односи нзмеђу Србије и Русије тако исто нмтимни као и пре„...

дописи Ниш 22, Нов. 1881. год. Читајућв често пута по нашнм вовинаиа, о раду женскнх подружнна у нашој милој отаџбини. взазван сам да вам и одовуд В1ТО пвшем и о нашој хенској подруашни. Од првнх дана када се застава витешког ослободиоца господара ка>аза Милана. залепршала на гордоме нвишоме граду, као муња пројурилаје мисао код овд. госпоја, да се и [оне ухвате у коло осталих подружина, да и у Нишу створе нишку жевску подружнну, — па пгго наумвше то и учннише. Збором и договором, а под покроввтељством њеног внсочанства ваше узввшене госпође књагвње Наталије јот прввх дана године 1879. основана је овде у Нишу женска подружина. во правилвма београдског женског друштва, а цел. јој је ,удружоње женскиња, тежња за усавршењем женског пола, да помаже сиротне в невољне в да ради да се сиромашне жен-

| скнње спремају за добре и »&љане радеиице. У самоме зачетку, мисао, да се и овди оснује жевска подружина пригрг>еиа је свесрдно и преко сваког очекивања и од госпођа Нишких грађана, јер одмз. прве годиве поставка, подружвва ова бројаше преко педесет редовних својвх члавица, са годишњим удогом од по дванајест дннара; а давас о*а подружина броји иреко седамдесет својих редовних чланица. Од поставка свог подружина је ова ма и малнм средствима располажући, (>■ дазивала се потпуно својим тежњама и ј постављеној задаћв : а неђутим старала се, првређујући беседе и игранке, да | и до бољег стања дође, у чему је и уе* ј пела, јер поред издатака, што је подружина ова учввила у првој својој годвви на свротињу куршумлијску прилвком када ! су арваутв ва куршумлију напали. пошил>ањем рубља, које' је од самих чланица посашивано; поред тога штојеподружина подпомагада в издржавала једанајест сиротних »амилија мееечним издатцима, све док бввша председввца није нашла за сходно да се то укине. пггоје и учињено. Даиас подружива ова расиолаже са капиталом од двеста педесет ду| ката цесарски. Оа сажал>ењем мора се рећи. да је у I Подружинв, после овако лепих њених успеха, наступила била нека несуглаевост и размирице. чему је повод бивша нреседница гђа Перка БабиКка , њена самопол>а н уображење, да је она све у Друштву , као што се једном прилвком и изјаснила, -Да где ова као неписмена сести може тамо многи писмени немпгу" због које у мало што се ввје угасила свећа млађаног живота ове подружвне. Но падом ове председннце; свесношћу наших госпођа; избором вове управе и председнице, у којој су ушле госпође које су стекле поверење за управу. како због свог понашања, тако и због заузимл>ивости за подружину ову, — подружина је добила нов полет, инадаје, да ће нова председвица са управним одбором умети и моћи много пгга доброг за дружнну учиввти. Ово што рекосмо правдамо. 1пто поуздаво знамо, да је већ под новом управом изабрана као пвтомица једна., без оца и матере сирота девојчица из Ниша, да се пошал>е на изучавање женског рада. која ће секрозкојн дан и послати у Београд у школу, само док се нађе згодна прилика да је поведе; ова је девојчица снабдевеаа са свима потребама па и вовцем. А да би подружнна и више шта могла учинвти главни скуп на састанку своме од 18 овог месеца донео је одлуку да подружина приреди две беседе са игран-

пута толјпсо . Мпло за драго. Залста, нн нздашнијег скупа, ви тврђег одбора од наших оснпвача. Камо среће. да је и у нашем државном животу тако, да се влада угледа у том у наш осннвачки одбор ! Све подружпне беху нослали своје изасданике на скуп. Ретка појава у нашој отаџбини! Да се накане људи из најдал.их крајева, о своме трошку, по овом зимњем добу, па јавнн скуп, где ће само моћи прилагати без обзира на личну корист! На свакоме лиду огледала сенека свежа вол>а раду, неки прегалачки дух, некопоуздање удобру ствар иу свест народа. Особито је томе донринела иојава посланнка Пиротске подружпве, архпмандрита Агатангела из Беле Паланке, Миладина Манчи' а. Аранђела Станојевића и Цеке Крс* .ћа- Кад је та вол,а кренула толики свет у зимско доба из толике дал.пне на братски саставак н договор, како да ве одобри продају од 1500 удеоница и набавку штампарпје! То се по себи разуме, а сваки зна, да то новерава одбору, који ће поверене му прилоге бол>е пазити од своје очевиве, од своје зараде. На толику издашност и преду-

сретл>ввост удеовичара не могаше одбор на ино, а да се ве одазове. Па крају скупа позову домаћв чланови госте ва заједвичку вечеру у гостиовицу „код крста." — Што су ти „кдерикалци" казаће можда који виделовац, — пе могу ни да вечерају без крста! Ко је био на вечери, сетиће се, да ни тај разлог не би био ориђиналап. Уторак у вече скуппше се сви позвави у великој дворапи „код крста", у којој беше у сву дужину п : ширину намештен сто. Можесе рећп, дасе том пријател>ском вечером увенчао састанак дружине нупим венцем народно-либералне странке, јер у њему је било од свега цвећа, којим I се странка дичила, којим се још дичи и којим ће се, ако бог да, још возадуго подичнти. Нека ми читалац оирости кухињски и подрумски део вечере, не зато што не би био издашап — да је било на рачун дружипског Фонда, остали би гостп гладни и жедпи на вротив, ал' дапас је св. Никола, па ће вам јамачно бити доста „јестија и питија" но славама; зар још ја да вам причам о томе ? Чега је срце пупо, о томе човек радо слуша причати; ал' још нисам чуо,

да бп ко радо слушао приче о ономе, чега му је, желудац пун. Ред наздравица отпочео је седи архнмандрит бело-наланачки Агатангел, напио је у здравље Њег. Виеочанства, нроширител>а Србије желећи му, да не стане ва пола пута но да иде до Призрена, Скопл>а и Пећи, да обнови стару ерпску натријаршнју, и да се увенча круном Душановом. Уставпш по други пут, наздравио је седи слуга божији Њеном Височанству и Наследнику вретола. Отпевана је српска химна. Од осталих здравица вредво је споменутн да је г. Јов. Риетић ваздравио гостима и том нрилпком разложпо садашњи иоложај вароднолибералне странке, у чему је остала стара, а шта је научила , шта је нривовила свом искуству. Председник управе г. Алимпије ВаеИ -кевић напио је целој дружинп, њеном напредку и народпој свести, из које је ноникла. После тога, као у „входу- носле зак.Ђучка: „и всјех вас нравославнпх хрпстијан" — видите да нам се и стнл поклерпкалио поче други пиз паздравица, од којих је само једна била по себи лнчна, здравица Аранђела Стапојевнћа мнтрополиту Мпхаплу; но да је и та

имала већег значаја него личвог, могло се вознатп по одушевл>ењу којим је прнмл.ено, сва је дружина отпевала _тон деспотин''. ПроФесор Алковић наздравпо је странци; разложио је, зашто је он са многим својим друговима, учител>има на највишем нросветном заводу српском, вристувио вародно-либералној странци; разлагање му је било тако јасно, тако искрено и увер.ђиво , да му не би ни противник мого замерити. Од проФесора Вел. Школе наздравл>али су још: г. Панта Срећковић. двапут. увек, наравно, упорећујући садање нрилике са псторпјским развитком. Јован Бошковпћ напија живл>ој заједници са осталпм српством ван Србпје, кога морамо пазити, јер га је двапут више него што га је у Србији. С великом иажњом слушало је друштво на здравицу Владимира Јовановића привредпом ослобођењу народа од павале туђинске. Владимир је говорио с оним истим дубоким уверењем , с оним истим неодолјНвпм полетом беседнпчким, којнм је некада, као трибун омладински, запосио млада срца нрекосавских Срба. Потреба узајамног објашњења и