Српска независност

— 156 —

ком ц вучењем лутријеу корист споје касе ; Чланице се заузнмљу својски н всћ нрикуиљају добровољне нрнлоге за лутрију, а за којн дан отпочсће се н срсћке иродаватн. које како ч\ јемо некоштају више од пола дниара свака срсћка, а >ша их 1000; од којих 100. комада праве згодитке: и сада је само пожелети да се г-всснн грађани нншки и овом прнлнком покажу н потпомогну што внше подружину у овакој племеннтој њепој радњн, а тиме даду доказа, да им и сиротани на срцу родитељске милости лежс, како ои што вишс сиротана могли подружинским старањем ваљином спремом осигурати себи своју будућност- ^4- ј

ВЛАДАЛАЧКА ПОРОДИЦА Рзгмунска. (Одликовање кра м.) Обично владаоци награНују знацнма одликоваља заслужне држав .Ђане. А у Румунији се овпх дана догодило негато обратно. На име, у тој најновнјој краљевипи дао је министарскн савет краљу Каролу златну медаљу са ватписом: Вепе тегепН (мпого заслЈ *жноме,) уважавајућп његове заслуге за румунски језпк. На лепо украшеној дипломи исписапи су око еадржнпе богато позлаћенн медал>они; у п.има су изводи из говора, које је краљ говорио у разпим приликама. (Кра шца као песпакиња). Румунска краљвца Јелнсавета, рођена кнегиња Вндска (НеитесЈ), лепа п даровита владарка, ^оја је под књпжевним имеиом „Кармен Силва (8у1\в) а немачку књпжевност већ обогатила зборпиком румунскнх нацпопалних иесамаупосве врснпм преводпма (Китап1бсће Вјсћит^еп , Лпписка 1880), издала је сад једну свеску својнх самосталпих несама. под именом „Вуре (8Шгте), а новеле у стиховпма, (у Бону код Страуса). Силва каодајебрзо стекла право граћанства међу немачкпм неснпцима, а то би и онда било, да занимл.ива несннкиња не заузпма тако висок положај у друштву. Лане је штампала своје преводе са језпка онога народа, коме је постала земаљском мајком. Видело се пз књпге, с коликом се љубављу и оданошћу крал.нца задубила у језик, како је ушла у све Финоће жпвих пзјава заједнице била је толика, да су невачи једва нашли одушке између наздравнца, да отпевају коју значајну народну песму. Певање је тек онда отело мах, кад су се говоршши задовољили; а као што се у наздравпцама огледала велика српска заједнииа, тако се и у песмама одзивао глас целог народа, било их је пз разних крајева срнства, нека се чује и иека се зпа, да оно што је пеемом и ерцем једно, мора иостати једпо у свему и свачему, та пре та после. У том осећању, у том уверењу разншло се друштво после по ноћи. после опроштајног поздрава нредседпикова: „да бог да, те се скоро опет овако састали у повол.пијим прилпкама по иарод и отаџбину!" „Амин!^ отпоздравила је тој жел.и сва дружпна у глас.

и тајпе њсгове; са задовол.ством ј позпасмо читав низ румунскнх несника. У нреводима се показа знатан дар за Форму, али тек орпгипалпе песмс иотврднше, да на румупском престолу седн нрава. нотнуиа нес! ннкиња. „Луре" еу четирн мала епа којн заједппчкп исказују мисао, да жене скрнвају у себп „бар парче" I ероизма, да оне својим прпвпдно паснвннм начином не раде и ве ! стварају мање од људв. Она својпм | сестрама посвећује „Вуре" што буре нрнпадају бићу женниом и штојуI накпње четнри песме не беху нош! теђене од бура.

НОВИ^Е По прпватнпм вестима из Котора ( телеграФ не нрима пишта што се одпосн па бокељски устанак) одбилн су устаници поиуду барона Јоваповпћа да се измнре са владом. Ј Устанак све всћма преотнма мах, јер се и Убљапи и још пекп срезовн који су 1869 годнне осталн мирви, придружнли устаннцнма. Са црногорске граннце ненрестано долазе читави збеговп жепа и деце ј у Котор Очекују се свакн дан, да се у Котору нрогласи онсадно стање.

ТЕЛЕГРАМИ Карловци 5. новсмбра За данас заказанн избор патријарха одложен је за нонедељак.

ПРИПОСЛАНО * У 162 броју г Рад!гикз- од 20 новембра ов. годнне, нзнесен је на јавност претрес по алочпнству, које је извршено над мојим нок. братом Јевремом Живковикеи Пив. дуванџнјом у Београ *у. Саонштен.е је ненстнннто н тенденцпозно, а намера му је, да ме престзвн као грабљивца туђег вмаља н као човека, којн хоке да се слухи непоштеннм срествима, радн досгигнуКа свој»« цел>ж. Они, који ме изблнхе позпгуу, знам, да Ке се смејатн кад нрочитају оно, што „Радник" о менн пише. Зарад љнх не би ми требало ништа јавно да говорим, но зарад обавешт^ја осталих поштеиих л»удн, нмам да кахсм ово: 1. Мој брат Јеврем сахран.ен је у Јагодннм 15 декембра пр. год. Ношто је сахраљен, ја сам писао суду варошн Беогрзда н молио, да имаовину његову законски осигура п кад се удова врати у Београд, да је нопнше и дал,е ради, што треба по ззкону. НеЈнлјуки, је ли мој брат осгавио тестамемат и.ш Н1у>, и ако је осгашио тестамемат, шта је у њему наредш>, ја еам у том иисму еулу казао, да се унапрел одричем сеаког арала на нас.геђе њ*из. во» имања, у корист деце нахиег аок. брата Лранђе.\а, и да ку њит, кио мололетмг, аред судом да застуаам. Кад је 7 марта ов. год. бнло стецнште по масн мога брата Јеврема, ја сам ово аоновио аред ворогиким судом, и гј је стављено на аротокол, ма да ми се у сулу вримеКаха.т, да није аотребно, да се ово и у стециштни аротокол белсжи., кал сам то веИ једанаут у нарочитом окту казао. Ко сумња о овоме, нека иаволн отнћп у суд вароши Београда, па ке се увернтн. Према овоме, није истина, ла је моја намера икал би.га, да стварајуКи коме кривицу, обарам тестаменат мо%а брато, те да м осљелим н>е*оао имање. * За ствари под овом рубрнком уредингатво пс одговара.

2. Злочпнства се пстражују н суде по званичној дужиости. Тровање долазн у рсд злочнт тва. II ако сам одмах посумњао, да је мој брат умро од прнродне смрти, и ако сач нзвештен од мојпх пријател.а телеграФом, шта г. Др. Балента мпслп о узроку љегове смртп, ја ннак ннсам захтсвао секцију; јср сам желео, да се још бо.ве обавсстнм о правом \*зроку његове сиртн, тс да нс дам повода којекаквим разговорпма н пребацпвањпма. Ја нисам тражио секцчју, веЛ је ова, у очи дана мога ао.хаска из Јаходине, наређена од стране Уараве вар. Беохрада. То сведоче акта која се находе н код начелства окр. јагодпнског

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. У Чачку, где су граћапи увек одлнковалн се патрнотизмом и сталпогаћу у нравцу народпо-лнбералне странке, образовала се подружина за нотпомагање ерпске књижевности под председннгатвом позпатог патриоте и много годшнњег екупштннара г. Ннколе Радоваповнћа. Срећно, ако Бог да!

н код Управе вар Београда. Ја нн сам дочскао, да чујем мнење лекара, којп су изврпшли секццју, јер сам се вратно у Крагујевац, понјто ми је осуство истпцало. Чуо сам, да лекари у јагодини нисј могли констатоватн отров, јер нису анализпралп дроб, а-ги су тражили, да сс ана~\иза дроба шврши у министарству, па су, по постојеким пропнсима спаковали га п у Бсоград послали. Унрава вар. Београда послала је дроб г. миннстру унутрашњих дела, и ов^ј је наредпо, те је истн званично испитан у државној лабораторцји. Нри овоме исппту бнли су: г. Др. Младен Јанковпћ, г. Др. Клпнковски и државни кемнчар г. Шамс. Опи су анализом нашлн н из његовог дроба извадили 0 3744 гр. арсен трноксида — сичана —, и на основу овога нсказалн су своје мнење, да мој брат Јеврем није у<*ро од зааалсња а.хуИа, веА од отрова са арсен-триоксидом. Ово се види из нзвешка те комисије, које је она нотпнсала 5. Марта ов. год, и које се сад находн у :>ктииа варошког Суда. Факт је дак.\е, који се не може ничпм оборити да мој брат Јеврем ни/е умро од ариродне гмрти, веб од отрова са арсентриоксидом. Кад је Управа вар. Београда у месецу Марту прстресала стан мога брата Јеврема, покупнла

је у њему сва стаклета од исдеципе, и послала их мнчисгарству унутрашњих послова, да се та* мо у држав. лабораторнјн прегледе. При овом арегледу, нашао се арсгн триоксид и у једном оираном стаклету од медецине, која је Јеарему давата, док су друха стаклета била неоарана. 1Сад се по несрсКн обмстнннла иоја суиња, да је мој брат Јеврем отровав, ја сам као брат мнслио, а и сада мислим, — што мн ни један поштен н паметан човек неКе замериги —, да мп је дужпост, да помогнем власти у нзви^ају п свс, што сам чуо и дознао, и шго сам мислио, да Ке ариаомоки араведном решењу овог тешкох злочпнства, ја сам јавл.ао најпре полнцијп. а после суду вар. Београда. Пикога нисам молио, наг Iоварао и~ш аоткуиљивао, да ма шта криво -каже^ и.га да сведоки оно, што незна. Шта су сведоци казали пред судом на претресу, и јесу ли казали онако, како сам чуо, да Ке казати, или нису као, н у колико је нспало за ру»ои полицијн н Суду, да тачно нзвиди ово, по својој природн особнто дело, ја незнам, јер нисам бго прн претрссу, а пресуду још нисам добио, па аа то о томе неКу сад ништа да кажем особито што Ке ово дело иКп већем суду, а ја не желпм да утичем у рад Суда. Доста, да се ја ннсам послужио у овом делу ннкаквим непоштеним путем и среством, за што „Радник" не наводн никаквнх прнмера и доказа, веК сам радио, а н у будуке Ку радитн све оно, на пгго имам право по закону, да осветпм мученичку смрт могл брата, а не до аршрабим његово имање, ко/а сам се ја одрекао онога дана, ккд је он еахрањен међу наше спроте, али аоштене родптеље. 23. повсмбра, 1881 год. Крагујквац. Сима Живковић ДИРЕКТОР И ПРОФЕСОР КРАГГ. ГИМ.

Огласи

ГОДИШЊИ СПОМЕН 9 Даваћемо 9. ов. мес. у Палилулској црквп. нашој милој и непрежа.Беној П Е Р К И Ово јавл,амо својим пријатељима и нозна» ницпма. Акса Мијатови!) супруг. и млти Милица Динуловић СА ДЕЦОМ.

Ои11а шава највсћс болове. Рапз е4 КотталЈе.

индиеквх кеетенова. утн1 Рћ-еје Оептојх. 14. К. <1ев Веапх-Аг-»

. . КћитаИвте у настунним болеетима употреба сирупа но именом ХЖ X X" бЈгор с!е Тгепе (1е ВепУОЈх. предупрећује наклоноет к овнм болестима. Рћ -С1е ОепетоЈх. 14. К. <1еб Веапх Аг1в. Рапз о! Котапје.

ес11оп8 <1с 1а \ г ев91е, ОгауеПе лече ее еиропом под именом 1> е 81 г о р (р I! а 1 9 а т ■> - С а 8 »1 ц п с <1е 1а Рћ-сје ОептоЈх 14. гпе <1е§ Веапх Агја, Рапз е1 Котап^е.

слабостн и остаде изнемоглости лечи се еликсвром под именом Л Е П х ■ г е е1 С а р 9 н 1 е 9 де ОпЈпоТЈЈпе <1е 1а Рћ-сЈе О сруојх 14. Кпе <1ев Веаих Аг18, Рапв с1 Коитапје

ОБЈАВА ликвидације Од једног енглеског етаблисмана. које је новчане неприлике донало, добио сам ја долепотписати. као пуномоћник за аемл.е аустријеке државе следећу наредбу: -Расиродајте све стварн у партијама што нре можсте, јер су каеи врло нотребни новци." 11о овој наредби, продајем ја ниже слсдећс етвари у партијама по тако пробитачној цени, да не могу пропуетити а да овом приликом п. п. не обратим нарочиту пахн>у на нсобичну тјсвиноку. 6 нохева аеталских од бритарског сребра са изврсном ееченицом и од челика Г). Виллшакк од Лрнтаиског еребра из цеха. Н, правих. еиглески1, асталскнх кашика од британског сребра. 6. Иајфињнх ка*еннх каншчнца од хннеског сребра. 6. Нај»ни.нх подметача од британеког сребра за ножеве. ј 1, комад од нравог британског сребра

за држањс бибера, соли и чачкалнца . танског еребрв за супу од прввог бри1. велика кашика из једног комада. 1. Кашнка од британеког сребра за млеко. 6, енглеекнх кашичица за малу дсцу. 4. Чаеице за јаја 4. таелице за шећер 1. особита шећерница. 1. цедил>ка за чај 2. особито лепа еалонека евећњакл Сви ови оо набројаннх комада коштају укупно 8 «р Г>0 кр. . По нарочнтој поруци може ее код мене добити чнтава гарнитура из следећих ствари. 6. Ножева 6. Внл>ушака 6. Кашнка 6. Кашичица за ка«у Поруке у наточ нли уз нриношикку готовог новаца нзвршује пуномоћниж Вето11 тасћШрег <1ег ЕпрМвсћеп Саћлкв ОероЈа т №1еп М. Ваиег Оговае 8рег1^авве 21 н 23

за 4 «р.

»исннк „Дружина за потпом»гам>» Српскв Књижввности' штлмпано г штампарнш „вод Св. Савк" кнкз мнхлнл. тх. вр . 4. одговорни тркдннк Др. Ла»а Кости*