Српска независност

— 162 —

То су Формалнн освовп за нсход избора. Обазрпмо се на магеријалну страву прплика, у којпма се т-рше изборн. Ту нам се одмах намећу пвтања од превеликог значаја: Је лн влада онравдала очекивања. која су бар њенн нрнвременп нли стални једномисленнцн нмалн нре једне годпне дана? Дела сведоче да није! Је лп ова влада била одиста влада „чисте уставности" :;а какву се прокламовала нри својој иојавн? Дела тврде противно. јер се ниједнавлада није толико корнстила изузетцнма уставннм. колико је то учинпла влада _ Виделовачка-; је лп ова влада повисила онај јавни морал. о коме она говораше да ће га подићп? Време ће необорпвнм статистичким ццфрама нзнетн податке, којп ће показатп колнка је деморализација увучена у јаван жпвот српски за ову годпиу дана. Је ли ова влада искрено мпслпла са .слободама", којпма се разметала н које је у препонов.Ђеном облнку пружала? Ннје! Илп ће се вал,да ко обмањивати илузорном .незавпсношћу судском". са добрим хонораром плаћеном? Плн ће, према \-чпњеном искуству. бнтн кога. којп ће н дахе поклањати вере у оно далеко проглашено „нречишћавање чнновннштва", које се изметумо у страшисЈ гољење и]10тивника п иоднзање иристалпца. Пли ће ко вероватп у .слободу печатње" где је владиннм органима. признатим и неирнзнатнм. без бојазнн све дозвољено? Или ће се ко обрадоватн оној .слободн збора н договора" о којој су бнлп тако дугачки чланцн н сумњнви резултатп у практици да се само владајућој странци моглће безазорно ширити н урећнвати? Је лн нам влада ова у односу с другнм народима п државама очувала старе нријател>е нли нам је којег новог. поузданог стекла? На жалост, и ту смо дошли до пстог некуства, да ннје ни старе очувала, нп нове стекла. Је ли ова влада нспуннла обећања која је дала: Ја ке очувати ч унаареАити . инЈустријске изихеле, еконо.чне тековине и финансијске имаоеине ове нејаке и нове земље? Ннје! Илн,

зар се аустријска трговачка конвенција, Бонтуов уговор, уговор о зајму, спреме заБанку зар се све то, у заједнпцн са сатнрањем мнлпоннма готова новца на унутрашњп нартајнзам зар се све то, велимо, сме назватп бољим индустрнјскнм изгледима, економнпм напредком и Финанснјским поредком?! Србија је враћена за много у назадак и везана је да се за дуго не макпе у наиредак. Влада, која је све то учпнила за врло кратко време, та влада позива граћане да јој бпрају послапике за народнЈ" скупштнну, — објављујући да тн _накнадни избори не могу млого утицати на иромену правца у полнтицп" — њиној коју они зову „земал>ском". Радиће се, дакде, како се радило. Нека се цозиву такве владе одазову грађанн, како онп најбоље осећају да нм је угодно. Ми са своје стране чшшли смо и нре и чпннмо н сад своју дужност! .Сваки народ нма само онакву владу. какву заслужује" — рекао је један државник п фплософ . Да ли је то у свнма нрнлнкама у свему тако, нећемо овде да разлажемо, алп да се народ кад се свесно послужи својнм граћанским п уставннм правом — може отрести владе, којо не зас-^ужује Ја в.)а.ха. то знамо и то верујемо! У то име, нека еу срећни избори! Бпрачн лнбералне странке! Кад будете на бнралншту немојте ннмало да ее ноколебате гледајући ко ће гласатн за в .шјиног кан./и.јата. Ту Ке те виЈети као и арпшле ЈОЈине: амале, ноИпе стражаре, канце.шријске ианЈуре и Јруге наше су^рађане, који Ке гласати ио команЈи , .хеђу које сааЈају п Јевреји и циити са Јорпола; све то нетреба да вас ништа збунп. јер један ваш самоста-ган глас вреди внше, но сто комапдованпх. Ако и не оуЈе бројан усиел: на еагиој страни ви Че те ОЈнети са бира.гишта аобеЈу свести и аатриотизма, Јавти глас свој за јеЈног ој најсвестнијих и. најосвеЈоченијих аатриота.

ПРИВРЦНИ II ДР1ШТВЕ10 сш

Узме лн се у рачуи вредеост етоке, онда се добнје овај преглед: Изноонла је: Нредност: 1 *59 1 Дннара Ноња 12,175.157 10,629.177 Говеда М1Л58.0И 37,422.932 Свнња 19,891.033 15,571.830 Овадл 13,614.703 18,725.853 Коза 2,235.585 2,551.932 Кошннца 1.320.557 927.114 Скупа 130,395.099 85,798.838 У 1866 износн, дакле, само вредност овада н коза внше. него у 1859. Вишак у 1866, износи: у вредностн оваца 37%, — у вредности коза 13%; а мањак: у вредности коња 13%, у врсдиост I говеда 54%, у вредиости свиња 22%, а у вредности кошница 30%- Вредиост све стокс у цело нзноси у 1 ><66, г. 34% мање. него у 1859На сваког становника долазн од целокупне вредности стоке: Године Динара 1*59 ио 118 1„ 71 мање у 1866 г 47 По овоме вредност стоке у цело износи на сваког становника у 1866 г. 37% мање. него што је износила у г. 1859! У сточарству разне државе уиоређују се овако: На свакнх 100. становника рачуна се, по новијим поипсима: а, Коња Гр.га У С. Амерпканскнм савезу по 2* У Русији „ 26 V Холандији - 14 У Скандинавској - 11 У Ауетро-Угарској - 10 У В Брнтанијн п 8 У ФранцЈ Ској п 8 5" Немачкој . 7 У Пталији п 3 У Шпаннјн и Португалији г 3 У Србији п 10 б, Говела Грла Данској по 694 С. Амернкан. савезу „ 653 Норвешкој _ 562 Шведској д 482 Р\"мунској « 409 Швајцарекој - 388 Нема ( гкој 384 Холандиј и . 360 Аустро-У гарској п 357 Русији , 343 Франц\ској _ 308 В. Брнтаннјн _ 291 Белгији „ 274 У Шнанијн г, 185 У Грчкој п 182

У Португалској I У Италнји У Србији в.. Оваир. У Грчкој п У Шпанији У Румунској У Данској г У Б. Британији У Норвешкој У Португалији У Русији У Француекој У Немачкој У Аустро-Угарској У Шведској п У Италији „ У Холандији У Швајцарској ^ У Белгији У Србији I.. Свиња: У Шпаннјн ш У Данској У Норт\талској У Ауетро-Угарској „ Т Румунс бој _ У Немачкој У Русији У Белгији У Француској У Швајцарској У Грчкој У В. Британији У Шведској У Холандији г У Италији У Норвешкој V Србији (Наставике се>

157 130 609 Грла и9<; 1.404 1,064 1,032 964 933 7*Н 699 ♦>49 609 564 342 324 242 138 121 2.201

248 24:; 196 186 173 151 131 129 125 117 115 95 91 59 56 1062

V СРЕДИНИ УСТАЈШХ КРИБОПШЈА УРЕДНИКУ, „СРПСКЕ НЕЗАВИСНОСТН" Г. уредниче\ Уверен сам да вам у овај мах не могу бољу новост доставетн до: да се наш великн прнјатељ Инглез Артур Џ. Еванс — који се тек пре неке недел>е с трудног п)*та по Старој нам Србији вратии — и чпје вам је содунско писмо о тамошњем стању стварн тек пре неки дан посдато — да се исти и честнтп г. Еванс данас налалн код наше јуначке браће у Воцн Котирској; као и да је нрво писмо *.вом листу „Манчестарском Стражару" писао као што сам тптулише) — г у средини устсигих Кривошија који су га најтопдије примнли и у-

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН НАРОДНН ВОЈВОДА ГРПСКИ ГШШБ проф*.сор хсјш Ј ' шјч . коњимкч вотаоџушх Фалл теОп Книканпне Стево Што отера Клша од Моршиа. Нлр-'лил песхл Оваки су нозиви јако утинали на јуначкн народ кнежевине. што ее јаено вндн нз овог нрнмера: Нредседннк јагодинекн Мита Ти]>ић заплаче се читајућн тај натрнјархов нознв, па рече у том узбуђењу: „Ништа немам чнм би роду мом у номоћ прнтекао. но имам јединпа сина. овога мнлом роду сриском жртвујем. нек иде и пролнје јуначку срнску крв за спасеље Српства - ! Али ово и не беху само голе речн, јер је одмах опремио сина и нослао га са доброво.гцпма. Међу тим пптање о оностраном Српству дође н пред .земаљскн совјет^ко ће дакле да се решн од старешнна да иде. Саветннци ве1>а ху и скањизаху се, па свале најзад тај нанет на војводу Тому Нучи1.а

Пернпшћа, као чувеног и огледаног јунака. Вучић се тог носла прнмп. али затегне са таким условима које опет немогаше нравите.1>ство срнско да усвоји. ти су се на:; условн састојалн у томе. да му се да на расноложсњс батернја тонова . један батал>он стајаће војске. .'!0.000 л>удн из народа н 50.000 дук. цес. (Ово је Вупић но свој прнлшш с тога учинио што се није слаго с том нолнтиком. да се тамо помоћ шал>е и војује. јер је н рекао. „Немојте ићн тамо преко баре " Пошто се дакле тај захтев и предлог одбн од стране „совЈета - , днже се Книћаннн и рече: г Ја ћу да идем. а не тражим вам иишта само ме пуетите;" но еавет му одобрн одмах суму од 10.000 дук. цее. Жнвановић о томе вели : „Но колико је несравњена слава Книћанннова . који неиознавајућн тамо нн земл>ншта ин обстојателства, без икаквог војннства свога, сам самцнт са једнном вјерном мншнцом н поуздапом у руци сабљом, на обрану браће од несрав.кено надвјесне силе у Ванат нрелети -- ' Први његов нрелазак преко био ,је од Вншњнце у Панчево, у ирвој половини месеца Августа 1848 год. где је бно од Панчеваца дочекан са

необнчннм одушевл>ењем. Ово се десило баш у оном тренутку кад је требало ослободнти браћу Велоцркванце од нечувеног страдања. Живановић о овоме велн: „ Као лав цотрчао јс одмах к-Белој-Црквн гдје се на чело иеколнцине својевољаца српскн ноставно, ползовавши се шестофунташем којн му је нз Митровнце преко Делнблата послан био. После жестоке битке у којој је с друге стране Бобалнћ учествовао, Книћанин је успео, у сред вароши Беле-Цркве ушао: но због нзостанка Бобалнћева у најпужније време, иступи он нз вароши уследству над вјесне ватре. Сад стане Кннћаннн размиш.катн где му се станити вал>а, да би војену банатску граннцу уснјешно браннти могао, како од стране Вршачке тако и од стране Бечкеречке од куд је овој онасност грознла. Он к овој целн избере село Томашевцс. ту се стани и опкопа. На име Кннћаннпа летио је својевол.ац из Србије. Војеначалник устроји себи Формално војннство које је не само у строгом војеном занту држатн умео, но и у војеиом послу упражњавао. Ненријател. је внше нута па Томашевачки стан нолазпо. но још није решнтелно нанадао. Ал

23 Новембра нападне он са претежном снлом на њега. Ту је био бој врло знаменит. Непрнјател, је јаку снлу развно. н запста није се било надатн. да бп се стан протнву надмоћија нснрнјател>евог одржао. Очевндцн казују да без Кннћанина гтан би нао био одма после прве ватре но срнскн јунак развно је ту лично надмоћије своје. Трчећп са опасног места на опасније толнко је охрабрио вјерне своје. да је сваки од њих био Кнпћаннн. Од оваког жестоког отпора устукне непријатељ. Стан на Томгшевцу оста неузет. Банатска војена граннца буде одбрањена, а Кннћанин нрославл>ен." Због овог јуначког дела Кннћанпновог учннно је нанчевачки окружни одбор сљедећи закл>учак : Лг 4.568 У нрнзреннје уважнтелпо узнмајући окружни овај одбор. постојанство јуначког карактера и храброст рјетку Г. Стевана П. Книћаннна, прн одбптпју силнога непријате.га 23 Нојемврија тек. год. код Томашевца показану, једногласно је за кључно. За ирнзнателно одлнчнје нрнмјерно рјетког характера јуначког. предхвад>еномјунаку Г. Сте*ану II. Кннћанн-