Српска независност

- 163 —

гостнли. Нпсмо носи датум: 4. декембар (по новом) Уб.ш, Дривоши/е! Ја ћу внм га, као н оно о Старој Србијн што нре у нреводу носдати. За данас мн је могуће положити само дотичнн коментар „Манчестарског стражара" који гласн: ,Наш дубровачки допнсник, у веома ннтересантном писму које данас доиоснмо. даје нам слнку Фактнчког стања стварн у Бонн Которској. Одважити се на посету горским тврдиљама усталих Крнвошија. може нзгледатп дрскост; али иаш је допнснпк стари познаник истпх горштака, па се није дао унлапшти ни опоменама аустријских званнчника и дописника. којн су га, из реда, уверавали: да су л.уди којпма ои иде у походе бездушни разбојннци и ајдуци. Оп је вели, отншао у њихову средину без икакве пратње и страже, а они, чим су га нозналн и уверпли се да он није аустријски шпијун ил агент појн би дошао да подмити њихове главаре, него Инглез коме је стало да сазна и каже целом свету истнну о њима н њиховој ствари. указалн су му одма срдачно гостонримство. Из овог пнсма видеће се да нспш/ Иниеску високо цепе ови иросги но храбри м / јн . Они знају и за _јунака Гледстона" _(11е ћего 01еД8{оп-^ и жудно су распитивалн: хоће ли им тај т јуна к" притећи у помоћ и узети их под брптанску заштиту? — Међутим, ништа, вели наш дописннк не може битн неправедније него приписивати садањем устанку овог народа какве пл>ачкашке ил разбојнпчке цел.и. Онн не траже нн ансолутне независности од аустријске контроле: п прнстали би зар на извесну граничарску службу и стражу под истом Аустријом; али ни пошто неће у њен ^ланЈвер". Како пак ствари за сад стоје. није изгледа да ће Аустрија марнти да нопусти. Њепа влада узнма ствар као пнтање части н неће да призна да је на погрешном путу. С друге стране опет орн горштацу неће да чују за аустријску униформу. У осталом, још као да нма могућностн да се на миру прође. Бројна тон један шестоФунтовнн овде у Папчеву саливепи. с надпноом ,Срб јунаку СтеФану П. Книћанину благодарни панчевачки окружн одбор, за сномен побједе томашевачке 23 Нојеврпја 1848," носветнти н у стан з.једно са посланичеством из своје средине, које ће нредхвал,еном јунаку н лично благодарно-признателно чувства овог окружпја саопштнти имати-неодложно однетн ; закл>ученије пак ово нредхвал.еном јунаку у препису предати. пркдсједешк Пејичић с. р. М. П, СЕКРЕТАе СтајиЂ с. р. У то је време већ стигао из Италије народом избрани војвода Стеван Шуиљикац — Вчтешки; ношто је свршио карловачку скупштину држану месеца Септембра, оде он у Срем да тамо прегледа станове срнске. а затим у Бачку и Банат, ставивши се у исто време на чело српске војске; овој се командн нодчиин и Книћанин са евојим Србијанпима. који су већ бројали преко 5 -0(1 момака. У овнм је тешким о о.шостима војвода Шупл.икац ви-

снага устаника није велика, ади су они добро наоружани и нмају веома тврде иоложаје. Осим тога јасно је ла, ако до густога доће нритећи ће им се у помоћ из кошпилука. Кад се, најзад, номисли на тешкоће, на које влада аустријска удара у Босни и Херцеговнни, ово терање Бокед>а у војску нзгледа онасна ногрешка. Надати се с тога да ће још све ово на мнру нроћи." Толико „Манчестарски сгражар-. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Из дана у дан стижу све озбил.иије вести из јужне Херцеговине. Сам ,Пест. Лојд" признаје, да је Херцеговнна војнички логор, у коме се шире — ненријателл! Аустро-Угарске. .Аустријска владавнна допире равпо дотле, докле допиру куршуми наших веридлових иушака." То су речи нарочитог извештача Лојдовог, који обилази јужне крајеве Херцеговине и који драстичким бојама слика стање у земљи, да је узаврело н далеко онаеније, но што би га нз Беча н Будимпеште хтелн цредставпти. Нема сумње. да су ови гласови „Пеет. Лојда", листа којн никад није био нријател. балканских народа, истинпти. Важност тога у толико је већа. што , Пест. Лојд- и сам прпзнаје, да су аграрни односи, незадовол>етво због тешкнх намета н тероризам нзвршннх органа аустријских, главни узроцн побуне, којој се у последње доба придружише чак и католици. _Пест. Лојд" нредлаже, до душе, крајње мере и енергични рад, као једину могућност да се шнрењу устанка на пут стапе, но ми мислимо, кад се већ нрпзнају погрешке, да би најправичннји нут бно да се народ задово.ги, а то би се постигло отклонењем свнх ненравда, што данас притискују јадну Херцеговину. — Врева у бечким листовима уселед расправе Хербстовог нредлога Лепдербанци у бечком рајхсрату тек се сад расналила. Поред свега тога, што је влада пропала у госнодеком ше пута рекао: —, да му је Кнпћанин десна рука бно п да није љега при руци имао он бн очајавао " Озби.т>на бнтка буде на Јарковцу одакле војвода Шупљикац почне да узмиче назад. Сад нрећу опет на позив патрнјарха многи доброволлш нз Србије, које војвода у Панчеву дочека у намерн да нх ноздрави; алп је на нревелику нашу тугу и жалост његова нлеменнта српска душа бнла тако раздрагана, да је војвода иосле неколнко изговорених речи нао с коња, усл.ед кан.т>е која га је ударнла. ЈБега однесу у облнжњу кућицу, где је после два еахата испустио своју јуначку душу. Једине речи које је упарађеној војсци изговорио беху: „Нек цео свет види како брат брату у помоћ иде..." Врло је харакстеристично да наш народ с оне стране Саве н Дупава и дан данас још живи у том тврдом уверењу, да је војвода нз Беча отрован. После овог грозног пораза, у овој општој тузи и жалости обрат и сад цела војска и народ своје жељне ногледе у Кннћанина. Мацари пак рачунећп да је услед војводине смрти ушао у срнску војеку неред, страх и анархнја, реше се да уда-

дому, па, но обичним парламентаршш појмовима, и у рајхсрату, јер успех гласања показао је једпак број, 151 према 151, ипак влада остаје, што показује, да ова бечка влада није нити хоће да буде строго парламентарна, страиачка. Та је расправа била у осталом, тако панимл.ива по одпошаје Ауетрије и Лендербанке, т. ј. Бонтуа, према Србији, а одзиви бечких листова, особито наше слачајше тетке „Пресе" још увеличавају ту занимл>ивост, да ћемо ми о тој стварп оншнрније проговорити коју реч са нашом владом. чим нам то дотични простор нашег листа буде донустио, који је за сад посвећен кретању око наших накнадпих избора. «€••>» ПОЗДРАВИ ЊКГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕЖТВУ МНТРОПОЛИТУ СРПСКОМ МИХ АИ/1У Дубоко тронути грозним случајем који је снашао нашу цркву од кратког времена. не можемо се уздржати а да своме осећању не дамо израза овако: Цреми*10стиви Архи аасгиру ! Народ новоослобођених крајева са сузним очима слушао је 1876. год. вашу беседу, коју сте на бојном пољу изговорили храброј војсци српској, сакупљеној под таковску заставу коју разви за наше ослобођење иотомак такопеког јунака, а покрај ове беседе мн знамојош од онда. кад сте први пут заузели високи положај у цркви, да сте неуморно и непрестано радили. како на одржању чистог православља, тако и па ујединењу са мајком Србијом. ми то добро памтимо и никад не можемо заборавитн. а што те је сада снда покренула сатог високог положаја ми ти само честитати можемо. као до сад не чувеном борцу, што постаде жртва бранећи св. олтар, и то онај свети олтар одакле смо пет вскова нашег робовања нотајно слушалн, шта смо некад билн и због чега смо пронали, (завист и ссбичност). За то премилостизи архинастиру, остани и дал»е тако снажно на бранику олтара. дела ће те твоја прославнти. А мн ти од свег срца желимо. да те скорим временом као српског патријарха виднмо на дверима светог олтара цркве Грачаннце. и да те поздравимо са живио српскн аатрчјарше. Ннш 19. новсмб. 1881, год.

ре свом силом, те да истисну Србе и из овог узког краја Баната. Ево дакле од речи до речи како оиисује бој на Нанчеву, носииак војводе Книћашша. учасннк свију ондашњнх бојева. унравник генерал-штаба Јов. Стефановиб внтез од Вплова нр. кр. мајор у иензпји, у листу „Српска Зора од 1876 г. „Војска стајаше у Панчеву и околинн. У Цреиаји лево бригада Книћаиин 2 батал.она граничара и 5000 добровољаца из Србнје са батеријом тоиова). Центрум у ФранцФелду. бригада Михла ЈовановиКа капетана (3 батаљона Варадинаца, две батерије тонова). Десно крило у Новом — Селу, бригада канетана Фи.гиаа ШариКа (два батаљона граничара и батерија тоиова). У Панчеву у резервн батаљон панчевачких гра}>ана, сатнија новоустројених пародних улаиа, иод командом рнтмајстера Цимера и десет топова. Шарпћ јавља да се ненријатељ нриближује. Сва наша војска буде на дан 20 Децембра (нова годнна но римском) зором код Новог — Села на скуп управљена. Док су ноједини стубови нрисиелн на бојно ноље, већ се Шарић увелико у бо-

Вашег Ввсонопреосвештевства одани свноаи Нрокопије Поповић окр. прота. Јован Поповић економ, Коста Стојановић пон, Димитрије Петровић поп, Хаџи Истар Поповић ноп, Петар Младеновић иоп. Петар Ј. Поновић Икономовић поп, Тодор Поиовић поп, Тодор Алексић поп. Јован Ђ. Поповнћ пон. Сотир Поповић поп, Сотир М. Поповић, поп вртишкн. све попови. ГРАЂАНИ ; Никола-Коле Раншћ. Ј. Радивојчевнћ одборннк, Л>уба II. Младеновић. Сана Јовановић, Јован Станковић. Риста Михаиловић одборник, Вучко Савић механџија, Григорије Станојевић свсштеник слишки. Димитрије Поповић свешт. гор. Матејевачки. Стеван Поновић свеш. горње Малче, Никола Поиовић капелан гор. матејевач, Миле Ристић одборннк. нншкн. Сотир ноп Костић. Ђорђе Антић, Рада Живковић. Хаџи Јован Стојановић. Петар Михаиловић. Стојан Денић, М. II. Тодоровић, Тодор Т. Здравковић. Теодор Костић попче, Гавра Ђ. Видојковић. Сотир Коцић. Васко Воиновнћ. Јован Ристић. Цветан Марковић одборник. Мита Живковић бакалин, Нацко Костић, Ђорђе Стојковић. 'Гаса Јовановић, Миленко Стојановић. Таско Б. Узуновић баштован. Ђорђе Б. Узуновић, Петар Тасић, Ставра Текневезовић. Ставра Тасић. Јоваи Томнћ. Стеван Ђ. Јовановић. Мита Жнвковић, Данило М. Илић, Тома Тешић пушкар. Мијаило Миличевић. Ђорђе М. Јанковић. Ђорђе Стоиљковић одбор, Сотир Коцић. Ставра Станковић, М. Станковнћ свешт. малчањ., Ђока Топузовић. Ђорђе II. Митковић. Прокониа Петровић. Васко Петровић. Лазар Петровић. Ставра Николић. Лазар П. Пеичнћ. Павлс Николић. Витомир Перић, Коле Ишпчровић. Радисав Луковић, А. Раичнћ. Ђорђе С. Јанковић кмет. Коне Ристнћ одбор, Таса Стојановић. Младен Ђорђевић. Мита Неншћ. Са још 28 потпнса.

ОДЗИБ из цариградске патријаршије О ГОСПОДННУ МИТРОПОЛНТУ МИХАИЛУ. Један свештенн великодостојник царнградске патрнјаршије пише нам о удалењу господина митрополита Миханла ово: Удалење митрополита српског господина Михаила јако је узнемирило нас све у патријаршији а новинарске вести о томе пале су међу нас као гром. Ми смо јако ожалошћени. Ово и овако мешање политичких власти у црквене ствари противно је каноничком црквеном праву као што је и удалење господина мнтрополита Михаила антиканонично. Мн свн дубоко сажаљевамо ово протнвзаконито дело српске владе. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Са више страна из унут -ашљостн добили смо извештај, како су „видедовци^ развили у велико агитацију, да се 'зберу на упражњена посланпчка места њиховв људи. Нијс се бадава чиино толпки преју налазаше. узевши испред села у вннограднма позшшју. Сва просторија западно н јужно од Новог Села гола је отворена равница до Надел>а. Ннје нн ночела бнла нрва битка са свом нашом сплом, ал наше чете наиустпше тактичан ред, разкпдоше међусобне везе и разбише се по по .Ђанн као плева пред ветром. Ово нпје била „кука и мотика, већ седам месеци храбро војујућа добро нзвежбана војска; не може се рећи да је какав страх или паника људе задахнула . Тп по .Ђаиом раеејани Србп тежпше свак за се Надел.у, ал кад год би хусарп на њнх рупили да их прегазе, за час ће се гомила леђа у леђа стшптатп н нанадај чеетито одбитн. У овом тактичком јаду еамо је се на крајњем нашем левом крнлу у бригади Книћанпновој видело трп тактично сабијена стуба, у степеннма са десног крнла назад топови пзмеђу стубова, корак по корак узмицатн, чешће статп и коњицу сузбпти, н тим убојним иоретком-повлачење наших заклањати. То је био трећи батаљоп панчевачке граничарске регимеите, под командом капетана Адама Коеаннћа.