Српска независност

БРОЈ 42.

УТОРАК, 15 ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

^ЕНЕ ЗА СРБИЈТ: иа ГОДПНУ 24 днн., НЛ по ГОДННЕ 12 ДНН., НА ЧКТБРТ год. 6 днн. 31 :СТ1^г 31ЕЉЕ 21 ПСЈТ^ТСЕТ. на годнну 30 фраиака, на по годннЕ 15 »р. на ЧКТВРТ год. 8 *р. ЗЛ ЛГСТ?:-7Г1?СЕТ: ПА ГОДННУ 1б €>ОГ. Г ЕАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГВРТ ГОД. 4 ♦. 31 СЗЕ :СТИ2 СРЗАВЕ : на годннр 36 ♦РАН., НА по ГОДННЕ 18 ^Р., НА ЧКТВРТ год. 10 ♦г.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ Н0РННИ01, ЧЕ1ВРТН0У, СУШОУ * 1ЕДЕУ1 НА ЦЕЛОМ ^ -г^ А УРЕДННШТВО ЈВ П АДМНННСТРАЦНЈА У ЛУ1.П Г. То«В ЛПДРЕЈЕВП Г.А ОВПЈН-КЕВ ОЕНАМ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: НРВП ПУТ 20 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈВ СВАКИ ПУТ 10 НР ЗА ПРППОСДАНО 50 1ЈАРА Д1Ш. ОД РКДА. Рукописи шалу се уредниш/геу. а претплата аотинистрацијо „СРПСК2 223182С30СТГ" Р1КОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПДАТ.КНА Ш101А НЕ ПРНМАЈУ СЕ.

Спољни положај Србије Дунавско иитање добија еве већу важност; њему се обраКа велика пажн.а у свима државама, које су впше нли мање, посредно или непосредно. па то заннтересоване, а нзмеђу СЈ г седне Румуннјс н Аусстро-Угареке дошло сс, поводом тога пптања, већ и до пеке размирнце. Само се чпни да ћутн Србија, којој Дунав запљускава обале од Београда до Тпмока. Да ли је то ћутање нривндно, плн је влада ааша заиста равнодушна у једноме по наше ннтересе животном ннтању? Тако бар изгледа, а то п ако нас н не изненаћана. никако неби смело да буде. Лер ево шта је у ствари. Чланом 55. берлннског уговора утврћено је. да европска комисија, која станује у Галацу. нма да израдн уредбЈ* о пловидбп, о речној нолпцнјп и о падзору на Дунаву, почев од Ђердаиа па до Галаца. Та уредба нма да се пзрадн уз суделовање чрибрежиих држава, а то су: Србија, Румунпја и Бугарска. Нпгата внше не палазн се у берлинском уговору о овој уредби. Аустро-Угарска, и пспозвапа,поднела је прошле годпне европској комисијп у Галацу предлог један у томе погледу, нознат као аустроугарски „иредиројект^. У 3-ћем члану тога предлога стојп: „извршење ове уредбе повернће се једној компсији, која ће се звати ^Дунавска мешовита комисија,' а становаће у Рушчуку. Аустро-Угарска. Бугарска. Румунија и Србија биће у њој представл.ене по једним изасланпком.'" Где је Аустро-Угарска могла на1јП основа за ова1:ав предлог, кад у берлннском уговору нема нн спомена о оваквој комисијп? Кад ,је берлински уговор оставио европској комисијн да израдн уредбу о пловидбн. он јој је, без сумње. оставпо и право надзора. а само сс но себн разуме. да вршење те уредбе иринада самнм нрнбрежнпм државама. Све п да би могло бити говора о ирибрежној комисијп, Аустро-Угарска небн могла у њој наћи места, ношто она на обалама дунавским ИСПОД Ђердапа нема ни стопе зеиље, већ све обале одатле па до Галаца заузимају трн суседне прибрежне државс: Србнја, Вугарска н Румувија. Но ни ту се нс зауставл.ају претензпје Аустро-Угарске. У члапу 4 евога пројекта она прсдлажс нзриком и ово: „у мегаовитој комнсији пркдседоваКе аустро-угарскч ода-

сланик. Она ће решавати но већини гласова: а ако би се гласовп поделнли. иретежубе г.гас чредсед; нпка. и Као што би у комнснјн било че! тирн члана, онда би Аустро-Угарска требала да задобпје само и>ш јед1 пог за себе , па би онда могла решавати сва питања по својој вољи и у свом интересу. Разлажући пре неколико месецн ово исто питање на другом месту, ми смо нзјавплн да оваква уредба не бн значила ништа мање но предатн Аустро-Угарској диктатуру, којрм би рна на Дунаву угушила слобрду плрвидбе, сузбпвшн тргсвачке бродове свпју другпх држава, које бн јој могле правити конкуренцнју. А да бн себп овај иоложај за сва времена утврдила, Аустро Угарска предлаже још у своме пројекту, а нанме у члану 124. ово: ., Ову уредбу може по потреби мењати мешовита дувавска комиснја. у колпко ове измене неби бнле у супротностн са уредбама евроиске дунавске комиспје." Шга значн цео овај нредлог Ау' стро-Угарске? Аустро-Угарскапред| седава у мешовитој комиснји. она има у њрј два гласа, рна решава кар апсрлутни диктатор, на јрш нма н правр да мења пловпдбену уредбу по „потребп", коју бн она знала створнтн. Ето то је Аустро-Угарска конбннацпја, збрг крје је Румунија дошла у сукоб са Аустро-Угарском. Крал, румунски отварајућн парламенат, рекао је, да живртни интереси налажу Румуннји, да не прнстане на крмбинацију, којој би била прсл.еднца да снречи пловидбу од Ђердана до Галаца, и да осигура прсвагу само једној страној државн над свнма другим. Крал> Карло нозива Румунију да поднесе све жртве. тс да обезбедн слободну пловпдбу на Дунаву. Ннгата ннје мањп интерес < 'рбије од ннтереса Румуппје у слободн пловидбе на Дунаву. Ако је обала румунека дужа рд српске нспод Ђердапа, дужина обале није ни мало меродавна за интерсее прибрежнпх држава. Румунија пма пзлаза н на море, опа ее граннчн и другим државама оснм Аустро-Угарске; а Србнја налази сс затворена Аустро-Угарскрм са Саве п средњег Дунава др Ђердапа. затворена јс њрмс и рд Босне, па ето нас сад %• оиасности да будемо затворспн том истом снлом п са доњег Дупава. У рукама Аустрије нашао бп се н довоз страних пропзвода са

мора и доњег Дунава. и наш нзвоз ннз Дунав на море. Наше шл>нве. а нарочито наше крајннско вино, које је еебн пут низ Дунав већ отворндо, нашло би се у своме извозу на море спречено. Цео паш економни обрт бно бп и са севера и са истока п еа запада у рукама Аустрије. Толика је важност рврга питања по наш економнп жпвот. Кад се прошле године у ово доба састала европска комисија у Галацу, да претреса Аустро-Угарски предлог, влада од 19 Октобра. иашла је зем.киште у овоме пптању прпличио спрем.кено и ироучено. а Србију за предлог аустрвј скп нн мало не везану. Она је била одрешених руку да свој избор слободно учннн, н она га је учмшла. прнставшн, на жалост на предлог аустријскп! Чпталн смо но новпнама. како се румунски одасланик бори за слободу иловидбе, како уза њ прнетаје н бугарекн изасланпк, а српскц нлп ћутн, или потпомаже заступннка аустро-угарског. Шта се догодило, да владу српску одцепп од заједнице са другпм нсточннм државама, кад су им интереси такр срлидарнн? Да ли наше тада јрш нрвр мнннстарствр нпје схватплр замашај п жпвотну важност пнтања' Не, садашњи мпнпстри. докле су још у рирзнцнјп бплп, ннсу превнђалн велике ннтересе Србпје. који овде беху у пгрп. Они су бар били уевојпли мишл.ење. које је пзразио бпо чувенн Францускп лист „Журнал де Деба" рекавши („Вндело" од 31. Августа 1880.): „Улазак Аустро -Угарске у прибрежну комнсију е привилегпјама, које ова мопархнја тражн, значно бп толнко исто, колико н унпштење сваке нницнјатнве у подунавсквх квежевнна н ироширење гоенодаретва аустрпјског и полптнчког утпцаја њеног све до Галаца. АустроУгарска имала би у рукама кључ од трију кнежевииа ; она би пм паметнула пловидбено законодавство своје. н овнм нриродннм нроганрсњем влада.га би у кабинетима у Београду, у Еукурешту, ча иу сомој Софчјч." Тако је мнслпо Пнроћанац као опознцпонар. а како ради сад као председннк ерпске владе? ^ залуд смо му мп јога лапе обраћали пажњу на то, како Аустрпја вешто иреде жиц>% и докле у Бечу занрсда трговачкн уговор, у Галацу пс-: преда себи диктатуру на Дунаву. ј Но на то се није ннко нп освртао. ј Доста сс пута оеведочило, да успех нма V ссби опнјума. а владаје Ј

иаша била тада нод утицајем свога уображенрг успеха рд 30. Нрвембра. У своме заносу она се предала бризи око утврђења свога положаја. разгонећн чнновнике и стварајућн установе за своје партајне потребе, а жнвотне ннтересе Србпје на Дунаву оставила је брижл>нвој нези наше „добрс сусехке" АустроУгарске. Кад је Румунпју н Бугарску оставл>ао да се саме боре на смрт и живот за слободу дунавске пловндбе. да ли је Пироћанац бво противан заједници истрчних народа. па их је можда хтео нуетпти да се усамл.ени истроше? Та то би бпо впзантпнизам. а он је, са својим друговнма. на сва уста проповедао заједницу нсточнпх народа. Тако је он још 5. Септембра 1880. ппсао („Виделр" бр. 107): _Не самр наррдима на Балканском полуострову. него н мањим народпма, који стоје са њима у непосредном доднру, оставл>ен је само један отворен пут. на коме могу задобити ц сачуватн своју народну самосталност. Тај је аут мејјусобни саоразум, чврсте по.штичке и економне везе зарад одоране заједничких интереса, једном речи, систем федерације држава на Истоку. Тај је пут всћ пзодавпа познат и у велпке прокрчен; на њега су ноказпвали, њега су застуналн у разним временпма сви правн родољубп. свп зрели државницн ових народа, на њега су иеточнс народе упућпвалн а п данас унућују нутем штамне и путем савета мрћнн иародн. којн су нсточнпм народнма искрени нрпјател>и бпло зато.што су с њнма сроднн. било за то. што у нолптпчкрј самрсталнрстп источних народа налазе најаче јсметво заштпте својим рођенпм народпнм пнтереспма." Па како је врншо Ипроћанац са дружнном овај програм, који је заиста мудар н натрнотичан?Какоје утврћпвао еа псточннм народима „чврсте политпчке н економне везе зарад одбране заједничкнх интереса?" Све ове лепе речи негдашњег нрограма његовог, данас звоне над њнм као нотмули звуцн смртне пресуде. Он је пустио те народс да сс ломе н боре, н што до сада није Аустрнја успела, има се ирнпнсатп једнцр свесном н патрвотском отпору Братнјана н Коголннчана. а наш Ннроћанац с друговима тражн да остварн заједннцу источну поздравима н телеграмима, које је мењао са Сукнаровнм и кумнапијом. Да, „лакше је ехватнтн корист политвкс. крја цнл>а заједннчкој радњи