Српска независност

— 174 —

аито је стално у делу изводити." Тако нам је још у напред одговорио Нироћанац V своме органу (бр. 6Г». 1880.1. Јеет. шкше је првмати и шил.ати коилниеите у СоФију и расппрнвати ватру ио Бугарекој, Н(1 ишчунатн се нз ноката аустрнјскнх. који су се кроа којекапве *ормуле. дубоко заболи у месо Србпје. Кад је прошла в.чада доказнвала екуиштинн да за време рата ипје могла наКи потребвог актпвног одзива V источних народа осим ЦрнеГоре. на се морала наслонити на једну велику силу, она јв говорила " јр*о.н димо.н, саециЈалном случлју, а Пироћаиац и друговн пиак повнкаше: „Визаитинизам! ми не ћомо нолнтпку внзантпјску у Београду." Дакле, паслонити се на своје вековне аријатеље, то је визаитинизам, а шта је патриотизам? Можда она сфера надмоћи, у коју сте ви тако безобзирно својпм уговорима улетелп; илн је можда натриотизам оно издаваље српских гра, 1|ини, које је Аустрија на Бањаључ! ком пол>у стрељала; или је натриотпзам н државипчка мудрост опа ногодба о Босип, којом се носредно признаје Аустрији нраво на Босну нре пего што је то икоја друга држава учинила? Макар да о мл г дрости Пироћанчевој никад ннсмо •ч.1 010 миелилн, ипак прнзнајемо, да ннкад ннсмо могли ни помлслнти,да је тако и.штак, ла га Аг/стрија као дете њпчра: велимо илг^так. јер још ћемо и то нре веровати, него што бп смо нзустили коју страшнију реч. За љубав Аустрнјн он је нанустио заједннцу источних народа. оставно Бугарску и Румунију , увредио Руснју, изгубио малс и велике прнјатеље српске, а Србнју усамио. Занста, да је на меету Пироћанчевом седео кмет из Жаркова. он. ако н пезна шта је нолЛтика, за цело би, но своме здравом равуму и српском срцу, боље сачувао Грбнју од толикнх несрећа!

После избора {. -Прн овнм накиадним изборнма пеколицине народних нослапика, што су јуче обављени, свуда су уснелн опн

кандидати, које је прспоручнла народпо-либерална страпка; свуда су изабрани стари посланшш, опробани борни за народна права п зсмаљске ннтересе. А у Крагујевцу, том средишту Србије, нзабран јс једап од најсталинјнх и најуглсдннјнх чланова народно-лнбералне странке, чувени натриота — Тодор Туцаковић. А какп је у Београду, нрестоинци српској? Ту је владнна страпка одржала велику бројну победу н у исто време претрнела велику моралиу норазу; јер све што је одабранијег грађанства у нашој престоницн , све што је иптелигентнијих п натриотичнијих синова , којпма се ! днчи српска престоннца, — све је | то одрекло свој глас владином кандндату п гласало поглавпто за кандндата народпо-либералпе страпке, а од честн ц за кандидата радпкалне странке. За владиног илн „виделовачког" кандидата гласали су ови друштвени елемеитп: 1, Ноћни стражарп и апсепичкп чуварн; 2, Нижи чиновнпци, практпкантп | и канцеларијски послужитељи; 3, Пиљарн, амалн н рабаџије; 4, Јеврејн и 5, Цигани. Томс кад се дода оно неколико | нознатих „виделоваца", онда ћете добитн потиупу слику „внделовачке" илн назовн „наиредњачке" страпке у Београду како у бројном, тако и у моралном ногледу. Ми немамо нишга против тих бнрача, јер они имају право гласа. По нашем уставу, то највеће право граћанско дато је свакоме српском грађанину. У томе је код нас прави: аиГСга^е ппп-егве); но нмамо да нрнметимо како пашн „впделовци", докопавшн се властп, не само што се корнсте тнм шпроким уставним правом, него га још н дрско па зл(^ уиотребљују, а у нсто време, криве либерале, што су дали таку уставност, што су нрнбавпли Србнјп слободу и независпост! Либерали не траже од „вндсловаца", тнх страних најамника , нн признаша, ни благодарности за своје услуге, које су они учинплн својој отаџбнни н које саетављају г пајсвет .шјгЈ страну новггје сраске историје и ; они то с новерењем нредају непрнстрасном суду исторнје и оцени благодарпога нотомства. Ми не бнсмо тим поводом удостојнлн п једпе речице те стране агенте, којп сс о

трошку овог народа гако охоло размећу, да пису они у своме иартајском слепилу, нанели увреду не само народно-лнбералној странцн, н не само трговачком сталсжу, него и цслом народу српском. Говорећи о каидидату иароднолнбералне странке, нриоме српском трговцу, којн је не само по своме богатству, него н по знашу н пагриотизму чувен не само у целоме срнетву, него н нреко срнских граннца, као што је наш врлн граћаиии Јова КрсмановиЛ , они, ти туђи измећари у своме органу „Виделу" кажу: „и за вашег кандидата велимо, да г/ рачунима аолитичким нггје ништа друго до једна велггка и златом богаго окиИена ио.штичка нула! и Свему ернском народу добро је нознато, да је г. Јова КрсмаповиИ не само најбогатији човек у Србијн, него и да својом радњом са народпим производнма иајвише користи земљн; да је он у трговачко -Фиианснјским пословима признатн п уваженн аукторитет, кога све владе српске, па и „виделовачка" често нрпзнва н корпстује се његовнм мншљењем у свима тежим трговачкоФинанспјским иитањима; да је он велпкн иатрнота , који је у свнма тешким прнлпкама. нарочито за време нашс свете борбе, не само велике матерпјалне жртве прннео на олтар отаџбнне, што ни један Србнн посебнце, а ни свн „виделовци" укупно, не могу никад учинити, нсго је још и сам лнчно, као командир београдске коњице, примао живо упешће у борби за ослобо1>ењс и независноет. Накратко: Јова КрсмановгЉ то је један од пајугледннјнх сннова српекнх н први човек у нашем тр говачком свету. па кад се о њсму можс казатн: г да је ао.гитичка нула онда шта се може казатн о другим Србнма, о другим трговцима, па н о еамом кандндату владнне или пазови „нанредњачке страпке" трговцу Ннколи Спаепћу ? Част н ноштовање, с наше странс, трговцу Николн Спасићу, алн мн смо уверепн, да ће н он сам, јер миелимо да је ноштенији од спнју „внделоваца" укупно узетнх, прнзпатп, да је .Това КрсмановиК у сваком ногледу далеко од њега падмашпији. ком. ругати се поштењу човечанско! А тако могу чинпти само нли сума нути, или изроди друштва или издајннцн отаџбпнс! Но нека знају и добро унамтс ти туђи најамннци . што се усудише да тако .чакомнслеио каљају част Србипа, да оида, кад настанс час праведиог гњева божпјег, час свете освете пародне, неће нм помоћп они што сада но пласничкој командн. а не по своме уверењу гласају!

Г. Гледстон, на нослано му пиемо с дпнломом од стране српског ученог друштва, одговорио је на адресу г. Ст. Бошковнћа. председннка, овим врстама: д 1)о«тн1|* 81гее(. \У1п1сћа11. 22 Новембра 1881. „Гоеподине, пмао сам част примнтп ваше писмо од 22. јуиа (које мп је стигло тек пре два дана) у коме мн јанл.ате, да је сриско учено друштво било добро да ме нзбере за почасног члана. „Ја незпам никако да сам стекао довољно ирава на част коју ми је друштво учпнило, нли па тонле нзразе хвале које ете пзволели употребити. „Алн, знајућн да они извнру нз племенитог осећања н наклопог суђења, ја прнмам с радошћу ту ночаст (комплименат). Част ми је остатн. госноднне ваш најискреиији В. Е Гледстон

о.а. еира. 1 о-ти Декембар освануо је н омрквуо. а у току тога дана свршенп су накнадни избори како у ирестоници тако и ио другпм мсстима. где су били наређени, и мн можемо укуиним резу.гтатом избора бити задовољни. Колико је либерална страпка у Скупштини одступаљем неких посланпка пзгубила. толпко је. аа јохи « вгиие. иакпадним изборпма добила. Странка наша препоручивала је. удуху своје пессбнчпостн. да сс бирају стари одступелн посланпци. ма онп н не бпли сви члановн лнбералне странке. но чланови онознцијс уопштс, иутом поглсду може наша странка показати уепех. а владнпа

неуспех. Кад се узмс у обзпр. да су оПазнватн ..нуло.н^ кандидата. јед- ви накнаднн нзборн вршени подвладом. не пајмоћније п најиатриотичније но- која пп каква срсдства нс презнре да до лптичкс сцтпке. назнватн п ну.гом и успеха дође, онда се она иппк не може Јову Крс.напосиКа, то значп безо-ј успехом похвалти. Мећу агнтацијама. кобразно ругатн се врлннама грађан- је су употрсбљене'у овој пзборној борби. скнм. ругатн се натркотизму срнс- најстраснијсипајнедостојнијесу биле агу/

_ _листдк СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН НАРОДНИ ВОЈВОДА СРПСКИ ПНШЕ ае1?а с. кепћание професој! хемије аоч. коњички аотпо/>>/ч»к Фала теби Кнп^аннне Стево Што отера Кнша од Морнша. (Нвродиа пссма) (НАСТАИЛК) Топовн наши снтни и круннн нодељенн на целој дужп пута. Среда од црепајског на до бавапншког нута, Михла ЈовановиКа брпгада (3 батаљона Варадннаца н 2 батсрије тонова). Десно крнло брнгада Шарић (два батаљона н батерија топова), на јужно-источној страни; Ал ако с ове стране не буде никојег нападаја, ематра ее ова брнгада као резсрва на оном месту. где буде нужде. Ова је бригадазато у резсрви, јер је јуче онако храбро н нодуже битку сама одржала и велпки губитак имала. На великој пијацп батал.он Панчеваца н народни улани. у резервн. ДецемОра 21, 1848 године у 8 часова ујутру, стајаше непрнјател.

у сред среде ледине, измећ јабучког н црепајског пута 1.200 корачн од наше крајње лнннје далеко у убојном построју, прве две врсте пешаднја, трећа уједно п резерва кавал.ернја. Тонопа па крнлима н у средн прве врсге. На свом десном крплу у виноградпма иаслон на Тамнш; један батаљон оделио непријатсљ са унутетвом, да сс дочепа крај варошн н тим јурнш главпе војске нрнуготови. Ал ту стајашс као што знамо Адам Косаннћ. Леве елабннс главне војскс протпвннкове закрнлшне две ' сатнлје хусара, у разређеном строју. с обе етране црепајског друма. Ово оделење знајућн нашу оскудицу у коњицп јурише, п заиграваше евоје коње но утринн. Оно иае пркосом изазнваше — одазваћемо се који час! Сви тоновн отворе на један мах на нас своју ватру. Метак за метком просу се на пас. Нашн нм топовп не осташе дужнн. Два пуна часа трајала рнка топова, а главна се војска ннје е места макла. Ал тнм живљс н отважннјс беше непрнјатељско десно крило, п глс, умал чак до цнглане дојурнше непрнјатсљн. Сад се Косанић својски олапре те ноче зајем да враћа. Управтсл. 1,с нералног штаба са*своје нозицнје.

краЈ г.арошн па јабучком нуту, еве видећи, норучн но . тсфтн Барајнћу врховном заиоведнпку тренутак бнткс. да је Косаннћ прсшао у ОФанзнву. да ће по свој прнлицн н Книћашш то мало час учннпти. и да бн ђенерал нзволео брнгаду Михлову Книћаннпу уз нотнору. а овај опет Шарића унутитн. почех! оне ј(6с стране ннкаког непријатеља ирсда се немају. Ђеперал штабнн управител. одјездн сад дужом нашс огњапе лпније на ирепајеки пут. наће у редутн Кпнћаинпа, на које место беху у овај чае свн ненрпјател>екп топовн напе]1снн, и нл.уеком својс лонте бацаху. Кпићаиин скочн на коња. запалп чнбук, н иође нанред, уз њега десно н лсво ћенерал-штаба и Тома Стратпмнровић норучик од напшх млаћнх улана. Книћанин иозопе еве својс добровол.це пз Србије. н овн се е места одазову н ноћу у новрзму за н.нмс. Правац наш беше лево крпло. друге убојпе протишшкове врсте. Што мн даље напред, то нећа поврзма, н шира, и ако н ретка н нровидл.пва новорка иза пас, једап Другог довнкивајућн н храбре1.и. Поепде патс у редутнма п к.ниом раетојанл мораше остатн на свом месту. за спакн несретни случај нама

за оетожје. Опн ио утрнпн своје коње витлајућн хувари гледаше нас нз нрва зачуђено, као да би ннталн: „А шта ће овн"? Ал у тим њнпн внтлацн свс натрашке узмнцаше. Доћемо на нушкомет од левог крнла друге лнније. више од слабннс, Книћанпн назове ненреетано пушсћи громовптим гласом протнвннку: , Добро јутро"! н изметне једну пушку. На то свн нашп пешацн иза нас ближн н да.1.11 нрепуцају, макар миогн и у встар, јер су далеко били. У овај мах загрме иза нас Адамови и Чаранићепн тоновп, из вппограда нсирнјател.у у десну слабнну. Ми се у строгом смнслу речи суочисмо са непрпјатељом. Морамо назначптн, да од како поћосмо из рсдута иа до еад. све кораком, нн један тон, ни једна пушка нс беше на нае избачена, хусари пн један јуриш бар на нме да нокушају! Да учпнише куд би ее ми тројнца денули? Лица пенријатељевнх војника у нрвн мах неко чућење изражаваху, јамачио о гаквом јурншном етубу њих тројце Срба. и необичној дрзкости нашој. Тигаина на овом месту владаше. ал у виноградима чује се етруја јуришања Срба. Први нојав што нам сс пред очима указао, био је обрт