Српска независност

183 —

гаташтарске погрешке. којо молпмо читаопе да нсправе, и то: У тругом ступцу. другој ;иннејн трећа пнтатп: Је .111 ее чему другоме и бидо падатнУ Пошто је Русија једина велпка енда, која нам је у данима несреће п опаеностп пома гала: пошто је она једина )а нае пролпла евоју крп н свој новап, нпшта од нас не ЈахтевајуКп до оесреног прнјатељства. — касо да са 1 не букне гњевом н т. т. У пстом етупиу, трећој алинеји у 1 * врстн трсПа чптати: Виде.ти емо ла време крнмског рата кад се она спремала да Србвју војском заузме: впдели емо о догађајима 18.58. кад се опа спремала да уће е војском у град Кеоградски: и т. д.

Бетгл гласовг о аустро-угарској ИСТОЧЕОЈ ПОЈХИТИЦИ. У иоеледње време учесталн су бечки п буднмпештанекн лпстови са нанаднма на источие народе. Од какс! је Ппроћанчево мннистарство прнмило управу лем.ке. бнла је Србија поштеђена од тнх траднционнх иапада и грдљп бечко-пештанске журпалнетнке. нлвеено. што је Пнро1.анац умео да иадовол.и шовпнистпчке теЈКље нашпх еуседа. Да се сгагве стварв у Београду није 11 :1меппло, ла то нмамо н сувпше докада. јер у Србијп још влада Пнро1>анац са свнма Формулама н распиеима. којнмаје пиаугурпсана владавипа његова. Но и ако емо ми још верни. одани и нскренн прнјачел.и Ауетро-Угарске, у Бечу н Буднмнештн. по свима знацпма. као да су се решнлн да нам откажу прпјаге .гство. које је Србнји поред владе ..чпете уставпостн". поред _елободс изнутра" допело Бонтуа. трговачкн уговор еа ра:шим н.еговпм мнстернјолнпм реповпма о пздавању полгггичкнх крнваца и војппчкнх бегунапа. н још мпоге мећународне тековпне. којнма је незавпспост држапна доведена у пнтање. Може бити да 1>е многн тај обрт тумачптн као природну последпцу ауетријске исторнјске неблагодарности. тумаче11». да је српека влада. као опо Шнлеров Араннн учннпла евоје. те да

еад. као непотребна. може — куд хоће. То бн. до душе. бнло нравнлно. али у стварн ннје тако. Аустроугарски полузваппчнп н опознционн лнетовн а то много лначи, кад се у Аустро-Угарској те две протнвноети еложе. ннсу надалн внку на Србпју. што је њнхна нолнтнка набрала доета лаворика у Србији. јер то је бар познато. да ее Ауетро-Угарска ннкад неће наснтнти. вс11 ее догодило нешто у вншој поднтичкој СФерн, :а коју, иа жалост. малепа ('рбнја још за дуго. а ако би но несреКн на управн њсној Пироћанци п иодобнн етајалн. ннкад н нс 1јС добитн улазнице. V тој СФерн, у којој по оштрини ваздушпој само пнтересп првих н највећнх држава европеких могу да се одржавају, дошло је у ннтање добро владап.е наше суеедке према нсточипм народнма. у нрвоме реду према Србијн. те се нашло. да тај правац не одговара северном ветру п да ее е тога мора нанустити — за л.убав јсдне велнке снле која се од вајкада интересовала па истог.у н иекрено воднла брнгу свих хрпшћанеких народа на бчлкану. Влада аустро-угарска као да је склона да за сад жртвује евоје псточне интереее нријател.стг.\ руском н то је узрок. што од _Пест. Лојда" и „Трпбуне" нознатих оргапа буднмпсштанске н бечке владе. падо_Нов. Слоб. Пресе". најжешћег онозицноног днета. сви без разлике нодигошс впку на Србнју п њену владу. што п сувише прнјател.ује Аустро-Угарској. те нлиткоћом. неразумевањем ноложаја и претеранпм ангажмапом својих управл.ача према Аустријн, етвара само ненрплике аустријскнм државницима. Сиромах Пнроћанац и његови друговн! Зар им је то благодарност за неуморнп труд. за голему оданоет према нрпјате,|.пцн суседкп? Толикнх прекора за цсло ннсу заслужнлн: тако трагнчно да ее свршп кратка псторнја нријател.етва н.ихног са Бечом н Будимиештом. то ннтн је лено нитн ноштсно од њнховнх мнннетареких колега у Бечу п Псштн. Но етишајмо своју тугу н жалост. те нзнееимо чптаоцнма обећане члан-

ЛИС$&К

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН ПАРОДНИ ВОЈВОДА ГрПСКН 1ШОШ С. К22ЂАНИП ■сжијг аоч. к/унмчк^- пгјтпјјџцчкк Фала тН5п Кии^.чнннс Стсв«< Штг. оггг-ра Кшпа од Мориши. Иа[«д*» пс-чл' Наше /1иг',,иј, I иеподнн цр. кр. обрштар. бнвшп војекс паше нрпвременп унравнтел, МајерхоФС)!. званпчнпм својнм од 21 т. мее. пзвјеетијем еаонштио мп је славпу победу оп> . коју је војсг;а вчша тај нетн дан. кад јс непријател, уснехом прсћашњег дана надувс-н на еамо Панчсво ударитн усудио сс. над њпм одржала. Он ми је у пстом нисму са оеобнтом похвалом епоменуо храброст н јуначегво Вашег Впсокородија. као п прсдосторожност и ратну вештину. којом стс н нападајућсг и числом већег непрнјател.а у бегство обратитп н бегајућег жнво н неуморно гонитп. п трупе његове расути умеди. А нарочпто псповедио

мп јс . да ее елавна ова у новјесницн нашој нобеда. носле Бога којп свемогућом рук-ом својом нраведну етвар нашу певнднмо руководн. пајвнше п нарочнто храброетп п мудрим уредбама Внсокороднја Вашег припиеатн нма. Внсокопочнтајемн госноднне! По велпчинн заслуге ваше требало бн. да еам у овом тренућу . кад еам радосну ту вест добно. одмах нохитао благодарноет моју Вама изјавнтн. но надам ес. да ће те мн због гомпле не еамо, преважнп. по н НТ1Ш послова, којпм сам еад пренмућствепо у ово последње време оптсрсћен био. зато самн нзвнњен.а паћн. Прнмнте Внеокопочптајемн Гоеиоднне! за ретко ножртвован.е Ваше. за Вашу хваброет н јупаштво, којс ее еамо еа прнмернма стзјш јунака ернекн сравнити може. моју н целог народа војводства Српског најтоплнју благодарност. Повјесница српека нме ће Ваше елавом увјенчано. достојпим ииеменима у лнстове евоје увеетн. и епомеп победе Панчевачке. којј ете Вн одржалн. н за најпо.шије нотомке наше. елавно овјековечитн.

ке из _Нов. Сл. Пресе - н ,'Грибупе". С _Пеет. Лојдом" је н еамо ,Вндело'- у ноеледњем броју већ почело да се гложн. — њега као ста/н:, нријате.ка Внделовог оставл.амо њему и н.сговнм патроннма. . Нов Сл. Преса ' (бр. 0223) црстрссајући најнокији епор измсђу Аустро-Угареке и Гумунвје. и доканујући каво Г рн нешинтичкн и крајње штеит онло, ако ои Луетрнја у.имл нретећи иолоагај иротив Румуиије н ирннудпла ову да ее попизн. 11гго бв нелу земљу морало огорчнти. нигае нзмеђу осталог: _Мн емо у евоје време тако исто и нрема Србпји поетунвли, и приеилнлв је на л.убав. Пад министарства Ристићевог дело је аустријске политике </ барону Хајмер-ч/ )/|о«а.10 се у велиху .шс.гугу. као вс.)«к« уеаае, што је издејствовао промену кабинета у Београду. <»д отог доба Србија је привидно најоил.и прнјател. Ауетрнје, но мп нмамо дово.вно основа да сумњамо. да ли ће то аретњама ■:т',оргно арпјатељство нздрхати озбпл»ну пр,*>б\-, и мн биемо у последи>ем часу ономевулн влад)-, да по том ренепту ие погтупа н у Букурепггу. _Да је наша званична нсточна политнка почнвала на здравнм н мудрим оеновпма. не би Пила заборавнла на важноет Дчнава, н на усрдне одношаје еа балканскнм државама. имајућн шм.л.учнво нред очнма тежн.у за прошнрсн>сн мопархијс. те нам данае ннко небн одрнцао заелухан унлпв на доњем Дунаву. 1875 год. заклл чно је гроФ Лндрапш. у пркое отпору у државном већу н пе оошрућн ее иа нротест од стране Турске. тргпвачку конвенцију са Румунпјом, и тиме утврдио н нризнао тежљу тс земл.с за нсзавиеношћу. Но шта ее догоднло две годнне доцније , у очн руеко-турског рага. кад се Румуинја колебала измсђу ваеалскс дужноетн п страха од Русије? Је лн тада Луетрнја н један корак учинила, да уштедн Румуинји рускп загр.гај? Мн узалуд морнмо наше памтење дадамо задовол>ап одговор на ово пнтање. На против знамо, 1" је '/>'"/> Ан^рашн гве чнии; да поравна Русији путове преко Балкана п да нијс пн покушао да предуиредн рат — вазда у варл>нвом заноеу да ће тако најбол.е поелужити аустријским ннтереенма. Цел. је бнла ојачање аустрнјеког уплива на нстоку. н проширен.г сфсре надмоћиостн. а ередетво за то окунаинја Восне н Хсрцеговнне. „Кво већ трн годинс. како је наша појска у тим .(емл.ама. чијс је прпсајсдпн.ењс Аустрнјн толнке корнстн. обећавало. Сазрео је плод окупационе политике но он је горак Србију смо за нас привезали до да.впх врсмспа. Збогтога занета пнсмо ималп нужде да улазнмоу Босиу. V Пугарској: Источиој Румелнјн

м м.1 целом југу Аалк&нског полуостров* Аустрнју већма мрзе но нхад пре. Отпор Румуније претн да нашу трговину в пловидбу на Дунаву укочи; у Босни н Херцеговнни жинжде куршумн тако званнх разбојинка и иашич вијника; српска православпа онштнна у Мостару протестира против регрутацнје н познва се на конвенцнју од 21 Анрила 1879. Освојење Босне н Херцеговпне ннје углсд аустрнјској владн ни у самој Далмацији поднгло. јср вам Крнвопшје пркосс пза њиховнх стена као н пре 12 годана. а Црна Гора. н ако иас званнчно уверава да је лојална. ирнма жене н децу Крнвошнја, па н -браћу" Крнвошнје потпомаже храном. кад овн поред цриогореког кордоиа још до данас иису од гладн I 1мрлн. Убелтви/с, ,\растнчније нису сс ннкаЈ оокаш.ш Јејства наопачке аолитике, а да та полнтика будс еавршена. само нам још то Фали. да наша влада п рдоглаво буде захтевала пошокујућс задовол,ење н пад каоннета у Румунији — па да н од Румуна створнмо емртне непријател>с. .Трибуиа* (бр. :>53.) под насловом На1 и . I унутрашља и срољна ио.гитика, осућује у нстом смнелу као н _Нов. 0'лоб. Ирееа" аустријспу источну политику, н нарочито наглашава, да је Ауетрија отућила све нсточнс народс од себе, а у Блсни н Херцеговинп, њеном трогодншњом управом, нзаивала незаднвол.ство н огорчење у целом становинштву без рачлике вере н народности. Но „Трнбуна - као орган данашн.их бечкнх мпннстара, баца велики дсо одговорноетн на рачун Мацара. _којп ирн еваком догађају, Лило у Боснн. Србнји нли Румупнјн. иоказују ужаену огорченост н избацују иајстрашннје оптужбе и нретњс протнв тих народа.' _Маџарн не могу порицати тежњу помаџарсња Босне н Херцеговнне. а тако ието нн шовннистнчке жел.с своје. да са малнм балканским државама као са васалнма поступају. (Бајаги Ауетртја нема нстих цел.н. У.) Така тенденцнја извчрс иа еваког чланка маџареке журналиствке. п ако се данас Аустрнја у Букуреиггу н Београду не можс иохвалнтп прнјател,ством н тшвепењеј ^лд^.тс јг иринуђсна .(..п.ч ванредних дпнломатских прннудннх мера. да бар нривидно очува корднјалан епоразум, — то су иекл>учнво Маџарн крш ч. који су њиховим вечним претњама и несавременим захтевнма довелн Аустрнју под еумњу да нма агреснвнпх планова. н тиме најближс комшнје наше од нае отуђнли. _Ми смо далеко од тога да нретпоставнмо мнр н поредак нитереснма Аустрнје, но у нето време сматрамо да је цел. саевпм промашена, ако ес овако мацареки буде и дал>е радоло. .V том об!иј,<ј иружа нам Србија ноучан ггрњчер. 14' с !-11,111 нсткна с порном сшиом покреКу аустријсие симпатије и влада одано ми-

Меин служи аа особнто задовол.ство. да Вас н овом прнлнком увсритн могу, о пајотмеиијем ночнтанију момс. са којим јесам : Бој. .V 120 •11 Децембра 1Х4Х у Земуну НМНКГ 11111 0КО1Ч1ДН.1А НРЕДЛЊЕЈШИ Ј осиф с. р. Главно командујућн генерал МајерхоФер нзјаснио ее у војпом Снлетииу (I тој бнтци: _Да се елавна победа у њој после Бога највнше и парочпто храброети и мудром расположен.у Книћаннловом нроиисатп пма." За ову је битку добно 184!) год. од Гоеподара Црне-Горе нладпке Петра II Ље«/«« . златпу колајнх Милоша Обилића за храброет. Декрет уз колајну глаеи. НцСОКнрОЈШ! ГогИО ,(Ш1': СтеФане П. Ннићанине Днко рода иашег! тн мп потиуно опрапда нме војника Душанови.ч и Кара1)0рћнјевих. Моја н енакога прапога Србинн велнка је

призиателноет 1;' Теби. Ти еи се из саме благородне гордоетн роду на жртву дао. п страдај^ћој браћи у иомоћ нрнтекао; рнди тога ћу Те ја нечно л.убитн п вјечно уважанатн — н из чнсте признателноетл к' твојнм нодиизима ша.кем Ти на дар бесмртног Обнлпћа. Он ће добро блнстати на нрснма нобеднтед.а Томашеначког н Спасител.а Панчева. Зато га прими. младн војнодо пнтезовах ербннекнх . с' оном нскреношћу и уехнћењем, с' којим ти га иошил.е уз најусрднијн братекн поздрав. Цетиње на Спасов-дан 1840 године ВЛАДИКЛ 1Џ'И0Г0РСКН П П. Његош с. р. После ове битке на Нанчеву иашао се Кннћаини побућеи да изда евојој војсни која је већ бројала 10.000 л.удн — ову наредбу: . 1л/6г 1нп браГ1<1! Псто онако како емо се у Србијн мн негда отнмалн од зулумћара Турака. отимл.у се наша браћа Срби овде од Маџара. Како еу