Српска независност

13* —

дружби са Аустријом. против интереса самосталпих балканских држава. које су посталс трудом и крвлл* руском. Аустрија не може имати никакових особених права на ток дупава од Демнр - Капије до Галца. (Нс можс нмати искључивог права пи од Веограда па до Ђсрдана, али ко брани наше ивтересеу том питању'? Нико! Маши .виделовци" и ту напуштају пашс ннтересе у корист Аугтрије.» У чему хоће она у том делу да госнодари ? Зар у нловидби бродова на Дунаву. где она није прибрежна; нема ту више нрава но Русија. која се додпрује са Дунавом ниже Галца. И част н интереси Русије лахтевају, да она нодржава Румунију у њеном праведном отцору према прнтиску АустроМаџарске. ~ —. - Совре.ченија Извјестија" саглашајући се еа -Моск. вјел " у поглед\' потпо|>е румунских права у дунавском нитању од стране Русије. чудс се мсђу осталим: _Што се у Русији нашао некакав лист, назовн рускн којн савеТује својој отаџбини. да напусти својс интересе и своју част: зар може битн V Русији органа. који би могао тврдитн да у д\'павском нитању ннсу ангажовашх нанш интерсси и наша част! Па шта бн онда и еачињавало нашу част и наше ннтересе V* „Захтев Аустрије у Д\'навском питању. јссте рукавица бачена Русији. да и не гово})имо да је тај захгев неправнчан и вре1>а самосталиост Румуније. II тако назовн руске (јеврејске) публицистс траже од Русије, да она нотпомаже захтеве. прво и нрво неправедне. јер гдеима основа да Аустрија нрсдседава у навској комиснји: то је само њена жеља и ништа више V Неоснованост аустријску увиђају сем Румуније н остале велнке снле. Друго, траже те нублицисте, да ми прнпомогнемо. да се поннзи и унингги држава која језасвоје ослобо^ење поглавпто обвезана Русији. Треће. траже они. да мн напустимо нашу част и наше интересе. да би Ауетрија лакше иостигла евоје цељи. 11 најза.1. лашто т»> све? Збогтога. да бн се доказало расположење пре' ма суссдној државн . дакле нз чисте .Бубазностњ А чиме је доказано добро расположење са странс Аустрије нрема Русијн? Зар тнм захтевом у дунавском питању"? Зар операцнјом безкрвног покорења Орбнје ? Зар тимс. што се но Босни и Херцеговини безобзирцс гони све шго је српско и православно. па и сама азбука ћнриловска? Сва без разлике аустро-угарска штампа једногласно и иостојаио труби. н у само) је (л-вари тако — да су интереси Аустрије и Русије сасвил! диаметрални противположенн — н да је Ру<'ија дужна угађати захтевима Лустријс и доказпвати њој своје расположсње!

Просто чуство достојанства налагало би Русији. да она тражи од евоје еусетке доказе расиоложења. н да не остави ни једног случаја, бсз нротеста и питања. о гадним н скривеним намерама аустријским." — (Орган о коме је реч и на кога нанадају п Руск. 5јел. и није руски, а то су „Новостн", које истнна излазе на руском језику. али служе не рускнм но туђим и иенрнјатсљским интереснма.) О., „Меолоуоз" (од 25. Новембра; доноси дугачак и онширан уводнн чланак, којн у главномс вслн ово : „велики је утисак учпнило у целом нравославном свету збачење митронолпта срнског Михаила. Тај утиеак највећма је узбунио рускн народ. У Русији приписују овај случај аустријским интригама, које су век од внше година на том раднле, да сузбију руски уплив у Србнји, и најзад успелн су у том (То само не стоји. У неколико миниетара н њнхових нришниста .Ђа ^внделовачке" багре не састоји ее српски народ. Руски унлнв није у стању нико поннштнти. Он је сраетао са бијћем нарЈДним. Несавеетан рад „виделовачки", само јсдаомаха срнском народу, да јаче н снлннје покаже своје спмпатије према Русији.) Бечка и Иештанска влада. верна плановима Андрашнја и Хајмерла. са успехом је извела свој чудовншни трговачко-нолнтичкн програм, но коме ће у недалској будућности ностатн балкански полуостров, клпјентом Аустријс. и она ће разполагатн судбом балканскнх народа и бити компас целе псточне нолнтике. Пошто је нознат главни узрок збачења митронолита Михањла. несагласнје митронолнтово еазаконом о таксама сведочп. како влада срнска нема ни најмањег такта иа нн самог елементарног (основногј уважен,а према владајућој црквн. заводећн у њу симонију. Ова енизода са мнтронолитом. нмаћс за посљедицу да се нроглашење краљсвнне на нензвссно време одложи, а у том ногледу узтезаће се највише глас из Петрограда. -

дописи Беч. 1 Децембра.* 'Гуднти се морасмо. како се немачка журналистика жести на оне српске лист.»ве. који бране ираво евог народа и који се противе навалн Аустријској на истоку. Свакн. који има ијолс патриотског оеећања, мора се тој навали протнвити. Немачка журналистика неустежс ее отворепо рећи. да ће се Босна н Херцеговнна спојпти са Аустријом. Само не кажу ни права ни основа. по ком то може да изврши та држава. Таквим кораком Аустро-Угарека нарушила би бср(*)Због нлгомиланог матерпјада идоцњсно.

линскн уговор, а нарушавање тога уговора изазвало би сазив 1)еШ, пгго Ауетроугарска ннкако нс желн: јер оснм занлета са ма којом јевронском државом. она ћс имати довољно и своје до>/аће невољс да их савлађује. Аустро-Угарска, ако је желела Боепу и Хсрцеговину, опда јс она то морала тражитп на берлннском конгресу. на којем она нграше најважнију улогу: алн кад се Јсврона нсмогашс еклопитн на то онда. кад беше у великој забунн. сад неће никако. Онда нграше политична извртљивост велику улогу пзносећн сваки знак сумњс па и то, како Руснја хоћс да завлада балканскнм нолуостровом. Тој журналпстици ннје по вољи нн оно издавање -Танмса- над Аустро-угареком. кад велн. да се ова — Аустро-Угарска — уерећнла састанком царева у Данци"гу, — па но томе н да може освојнтп све словенске земљс на балканском полуострову, на и саму Грчку. Та журналн тнка (бечка» нравећн на то нрнмедбе. изражава се, и ако нолугласно. да могу заузетн Словене. алн Грке да не мисле. Мн држимо да ће наступити час. у ком се неће имати кад ни мислитн иа словене балканског нолуострова. Од истих је била готова Аустро-угарска да споји себи Босну н Херцеговину, па онда да иде преко Митровице у Солун, па да тим за свагда оеујетнспојсње Црне-Гореп Србнје—да тако раекомада Срнетво држећи се старог за нас неерсћног начела п (1т(1е е1 1шрега.~ Но ире но што ће се н.тршпти та велика ндеја. искрену неочекиванн састанак царева у Данцнгу и номути те сјајпе планове. II но Француску бешс тежак н горак тај састанак: али Французн имаду времена, а биће и прилике. да своју погрешку ноправе, па да стеку и највећу снагу за унанређење н обезбећење својнх државних интерсеа. За Аустро-Угарску у први мах нзгледа састанак ненрнјатан и ооасан: «*ин кад се мало нроуче последнце тога састанка. онда ће се наћн пробитачностп у томе. што се она, не само нсће моћи уплетати у Исток. него ће моратн оставнтн Босну и Херцеговнну и оканути се полицајног надзора над црногорском барском луком. ге ћс оида бнтн у стању да умали своју војску. а тим ће одклоннтн велнке војене трошкове: - а нгго је најглавније, уснокојиће духове. који су нротнвњс јако узбуђенн. Иредузсго новачење аусгро-угарском у Боенн II Херцеговнни може роднтн свакојаке занлете. По учињеној конвенцији нзмећу Портс н Аустро-угареке Босна и Херцеговина остале еу обе портинпм земљама н Султан је тамо суверен. Па како аустро-угарска н ако зна. да она но међународном праву тога права нема, прнсваја га наснлно: ондатоузурпнрање султановог сувереног нрава

може у свако доба иаазвати јаче сукобе ' нс само са нортом него еа целим балканским нолуостровом. Ауетро-Угарска за нрошле три годипе своје окупације није задовољила становнпке оних земаља. нити и једиу веру задовољила и види се. да су ту једни и други сложнп. да жале турску влад.у и да је она млого боља била од ове окунацијоне. Султану. кано законом господару оних земаља. жале се становннци нротив иритиека аустроугарског: а Султан мора дизати на то протесте нрсд Евроиом и нитати, да ли ее радња окупацпје елаже са оиределењима берлинског трактата и доклен ће она трајати. кад је она већ постала нееносна ономе становнннггву V Султа« се лишно доходака од Босне и Хсрцеговнне — а зашто? Зар за љубав горег и опаснијсг стања у оним зсмљама. но нгго }е пре билоУ Да јс дата окупацнја Србији. онда би порта имала и дохотке*евоје према могућности земл»с и народа. Султан је властан и то учнннти и дати ономе. чије је од ваздабило. а он опет да остане сузерен и да има своје сигурне дохотке. Србн еу отклонили своје очи од Аустро-Угареке. а окренули к норти. Ако се учнпи савсз измсђу Срба и Турака, а то јс могуће. онда Аустро-Угарека долазн , у велику онасност. Становништво у Босни и Херцеговини већином је нравославне вере.које окунацијона власт гонивнше но што су игда гоњенн били. Турци им не бранише. да се зову Срби. ни да имају своје конФесијоне школе. Комуналне школе нду пато. да нас одвоје^од наше цркве. Сви се глаеовн подударају у томе. да је Немачка тражпла нрнјатељство руско н да се цар Внлхелм нрвн обраћаше цару Александру III. са том жељом да он пебн помагао Французнма, кад би ее Не- 4 мачка еа овнма уплела у рат. Тп гласовн тврде н то, да је цар Александар III. приетао на ту нзјављену жељу цара Немачког. само Јје ставио мали услов: Да Немачка не аотио.иаже Аустро- Угареку // њеном намерном ширењу на Исток. И из тога се видн да у данашњем времену није једнак ноложај Руенје и Нсмачке. а да Немачкој одиста грози опаеност од Француске. те зато тражаше н наслопа и помоћи у староме нријатељу. Чудно је да и прн оваквој згоди нетражн Руенја пншта за себе — већ се обзнре и номшнља на ову пашу еиротињу на балканском полуострову, па уговара да се ова сиротиња ноштеди од туђег аавојевања. Чути се могло и од млогих наших људи. де говоршне на сва уста. а и писашс у извесиим листовпма, да | је Русија нотресена, нзнурена и трошна н да опа нема внше ннкаквога угледа велике јсвроиске силе. Иозиато је, да су Руси словене на балканском иолуострову нодпзалн и нодигли на своје ноге и

1И2<?&К

СТЕВАН ПЕТРОВИЋ КНИЋАНИН НАРОДНИ ВОЈВОдХ СРПСКИ Ш1ШЕ Л21РД С. КЕГЋаНПН арофегор Јемије аоч. коњичкч аотао/о/чпк Фала тебн Кни1>ашше Стево Што отера Кнша од Мориша. (Нлродпа псолд

За ЈЈршцем сутра даи покорнла се Вела - Цркка, плативши 200.000 лорината. ср. војеког намета." Исте новнне од 14 Јануара доносе још ове иојединостн о заузећу Вршца: ..Колпко су се овдашњн Орби нашем доласку обрадовалн, онисатп не могу. Наше труне са свнју страна овобнто где је г. Кип1>ашш био са громовитим ..жпипо" п ура" ноздравл.ене су. Г. КниКаннн пцје у стању све деиутације саслушати, које му од стране ове вароши п из ој;олнн села долазе. Сино11 је пред његовим двором до неко доба банда свирала, а јутрос то исто чинила, желећн му и од своје стране топлу благодарност указати. Да бп ее увелнчала радост г. Кпнћаннн

наредпо ,је. да се чегпр оарјака, два народна н два царска. данас на тороњ велипанствене вршачке саборне цркне поставе. Наредба ова на сљедујућп начнп удејствована је. .Гош прс зоре нроб} г днла је банда сво војннство п свс лспте.ке овдашње, п објавила нм наступање торжества. На :шак овај све је ожнвело. мало н вслнко очекнвало је почетак славе. војинство регуларно п < 'рбпјаннн с гаве се у параду. Око !1 сатп доћс грапнчарски бата.кон. којп славно пме Кпнћаниново са ноносом иоси, п којн је с њиме нело лето н ево ве1> нола знме срсКу п несреКу делпо, на сс ј пред квартнром његовнм са бандом , у ред постиви. Затнм се је онет ; једно оделење Србијанаца пред ба- ј тал.оном, а друго за овим унарадило. Ово кад је учињено г. Кннћашш и остала свнта изаће на коњма нред иараду. преда јој четири барјака, и војску ц]>квн са барја- , цнма спроведе. Г. {чппћаннн н а!»утант и.егов Мпливој НетровиК јашнли су на коњма у само злато обложсним. У проласку своме до г. ћенерала Теодоровпћа. а одавде опет са ћенералом заједио, са свију страна поздрав .Ђен је са : „живио

избавител. наш Книћаинн"! Ио иространој пијацн и око цркве унараћенн 11.000 србскп јунака, показнвалн су на лнцу опо вееел.е. које у душн н срцу осећају, што су грозног ненрнјател.а норазнли н етрадајућу браћЈ. своју нзбавнлн. Кад је г. Кнпћанин у огромну ову цркву са свима предводитељнма у златноме ћурку стунно, многочнсленн народ нротурао се н нздпзао. да види тога прослакљеног јунака срнског — зацело ннкад се нпје веселнје народ окај у црквн слегао. Данас је нрнн пут у црквн чуо спомнњатн име пагрпјарха . војводокпну н војводу срнског. Прн свршетку службе дпгпутн су барјаин од < 'рбијанаца иа номенуту цркву. н гада су загрмили тонови п илотуин. да п околна места знаду шта се у Вршцу радн. да се сете старе славе и слободе Срнске.Г. Кнпћапнн расноложење је учннно. ка1 .о ће се ред у варошн увесги. Овај час у 10 сатн ноћу доће шајкашка банда честнтати г. Кннћаннну. 1Нто је Вршац узео „жнвно"! ори се на све стране. Помпслите како су брзо морали ови људи пћп и:1 батаљона свога. док су овамо дошлиУ"

Од Вршца се крене на Вечкерек, но Маџарн га ту н не дочекају већ побегпу. О уласку Кипћаниповом у Вечкерек доносе .Срнске Новнне" од 21 Јануара 184!» годнне ову белешку: _По сата далеко од Вечкерека изашла је сјајна депутацнја, браће наше Срба. са трн барјака на колнма — два народна н једннм цареким у средппн мећу народие ноставл.еннм; овнма је предњачила варошка бапда. п ночем је депутацпја са велшсоленпим барјацима жнво н величанствено радост своју изјавпла. Што нм браћа у номоћ долазе, ншла је нред целом војеком до вармећске куће. Кроз дуги овај еокак цвеће н венце нроеинале су српске родол.убке на славом увепчаног витеза г. Кннћанина, а из 20.000 грла бечкеречких жнтеља ненрекндно : „жпвно нредводнтел. Книћанин" „Жнвио Баната нзбавител." : — орило се је докле год није сва војска у мпло место Вечкерек слегла се. Тек што је војска у квартире разређена ц г. Книћанин расмотрившн иоложење Вечкерека н редута. у овом и нзван њега наирављени. прегледао и где шта треба