Српска независност

гл пчотнв вол >е и же.Ђе старе Аустрије и пове Аустро- Угарске. Та стара Аустрија назда се корнстила руском крвљу п руским новцем. Оиа :кели да то и сад будс, ади сс и Руснја изветитила и данас- пазн «"»ол>е на све корнстн, на пролнвену крв н на потрошенн нов;»п. Русија. којаје на Св. СтеФанском трактату уговорила у XIV члану. да Носна н Херцеговина добијс своју ант«.1номију. није помптл>ала, да ће Аустрија окуппратн Босну п Херцеговину .јер да јс то знала. онда не би етављала ону важну тачку но оне две покрајине. Бсрлинеки конгрес >*нншти гај члан н реши да аустро-угарска војска \-+,с у Боену и Хсрцеговнпу. Планове Аустро-Угарске. која ннгда ннје престала сновати. а н данас енује на пггету ерпског народа. не може а и неће гледати Русија равнодушно. Што се Аустро-Угарска хвали. да је надвладала евојп^! упливом и у самој пезавнсној срнској земљи. то могу битн еамо прнвремени заноси за њу. алп никако основ. по ком би она могла ма пгго градитн. Ннгда ее не елагаху интереси Аустро-Угарски и срнски. Тај уплив може ее уподобити са јутрењом росом. које одмах неетаје, док се појаве сунчаке зраке. Нема честита и поштена н родољубпва Србнна. којп не види у евима обећавањима н давањнма највеће ништавило и превару н да та Аустро-Угарска нигда добра Србнма пожелстн неће. нитп ће учинити икаква добра нама. нн онде, ђе опа нема за себе никакве штете. већ непромењив прннцин гроФа Гегера (1690 г.) заСрбе: _ МН .^ећхусг! ип(1 Геаег аш?2ПГоиеи.- Ауетрија немаше ннгде вере у Србима. већ нх сматраше за евоје противпике, па и они. који јој дворе п које она плаћа, па се у званичним круговнма изражавашео Србима: „ЗеНшбсКе и!(га сопвепаНуеп бегћеп зт<1 ОрровШоп (иг ипб.- Дакле може мо се претворитн н у анатемника. у највећег пашег противника, опет нам не верују. .Тога у оном времену (1402 г,| кад оеше Аустрија еавезница Русије и кад је ова спаела у Маћарској буни и кад беше миннстром спол»них послова кпез Шварценберг. на су се званични аустрнјеки крутови нзражавали једном српеком журналисти: Мн не можемо допустити. да се Русп утврде еа својнм нравославнјем на истоку. и употребићемо све могуће да истиснемо њихов уплив на истоку." То ипак говори Аустрија евоме савезннку, своме спаситељу. који је њу спасао од пропастн: а да како мисли и говори о нама. којн нити смо јој савезпнци, нитн је спастн можемо н да нмамо зато н најбод>у вол>уУ Б. М.

ПОЗДРДБИ ЊЕГОВОМ ВИСОКОПРЕОСВЕШТКНС ТВУ МНТРОПОЛИТУ СРПСК0М МИХ АИ/1У Ваше Високопреосвештенств" узорити в.шдико! Оно што ее е вама догоднло. увредило је у живац хришћанеку душу евнју. који сс частннм крстом крсте н којн чието и неприетрасно глсдају на веру и на хрншћанекп морал. Не само Србија, него васколики хришћански свет, био би сретан и пресретан кад бн више црквених поглавара ваше науке. ваше душе. нашег карактера н ваших дела имао. Од када сте божијом милости, еаборским нзбором и вол>ом великог ерпског владаоца ноиели се на иресто Св. Савс, шкакав важан н знаменит чип у нашој светој и правоелавној црквн н држави. ннјс ее догодио а да ваш свети архипаетиреки благоелов добио нпје н у коме небн бно уткан ваш архипастиреки иодвиг. Па. ах жалоети. на место вечитог признања н неноколебнмс л>убави н оданства, н вн узвишени н свети владико и ми са евима незараженим клетнм паргнзанетвом ербнма. сзовеннма и хрншћанпма дожнвесмо да вае ерпски министар нр ЈСвете п црквених дела казни, попизн ц е 1 престола поглавнце српеке цр» ве збацп. Грозно. и трн пута грозно. игго се то ннје морало. није смело догодити, јер и наша држава н наш нарламенат н срнскп је н православан: иа но томе нншта ее нпје емелп уносити ни у иаш српеко-православнн народ нн у његову цркву. што не ноеи у себн чисто н прекал>ено обележје светог нравославнја. које је српско нлеме од вечне нропастн и ерамоте спаело. Да. епасло узорнтп владико јер она наша браћа. која изневеришс православнје. данас се зову нли: турцима нлн латинима. Али у вашој тешкој и дубокој увреди нема иронаети нсго поноеа и за вае н за православну нашу вару која ће н кроз ту борбу још славннјс еијнути. Слава тн проелављеЈШ и многозаелужепн и ако љуто увређенн. владнко . за еве што кроз пуних 2* година твоје свете. натрнотичне н српске владнчанске елужбе правоелавној верн. српском народу и омпљеној нашој народиој династијн прослављенн н јуначки Обреновпћа учинн. Благословн нас свети владико. којн тн свету дееннцу целујсмо. У име народа овога краја у име евију чланова ноД])ужине друштва за подномагање српеке књижевноети у Пироту и у окр. Пиротском. На Ваведење 1 1 год. У Нироту Прелсслник Иолружин* А СтанојевиЂ-Трнсии дал.с сљедују још <»4 нодпнеа. СекретаЈ/ М. Михајлови*

И 3 Ј А В Е На НЈЈаву, која је печатана у новинама ! „Виделу и број 139. од 22. п. м. н коју је потпнсао Прока II. Митровнћ овдашњн; одговарам ја као његов брат ово: Нроко брате, оставн се тн новнна и свега што ннје за тебе, на настани да твоје владање понравиш, и да ес укло! ннш од друштва које те је нре окружавало а којс те и сада окружава; јер Нроко, таково друштво н довело те је, да гс је твој отац, бог да му душу прости. јошт за живота за распикућу иресудом еуда округа јагодинског од 10. Ап•рила 1872. год. Л20127 огласио, а по смртп његовој да су ти и сада онет стараоци ноетављени. А кад би се ти Нроко, шшравио н престао слушати савете сада назови твојих нрнјатеља, веруј мн брате, да би ти бољи дани настуннлн и било би нзгледа да би сс ти онростио старатељства. да небн био малољетан кад си Фала Богу но годинама одавна нунољстан. Е мој брате. знао јс твој отац зашто је тебн по тестаменту нмање оставно да га несмеш отуђити: иознавао је он тебе и твоју околину, којој је сада чисто жао што све што тијеотац оставио. неможе с тобом да проФућкају. Твој отац умеоје боље да увиди и од мене и од тебе шта .шачидруштво „српске књижевности~,кад се пред своју смрт сетио тога друштва. Он је добро учинно а вн сад грањајте како хоћете. А што ее нознваш на г. Димцтрнји Маринковића, то тн баш не верујем, јер ја газда Димитрија добро познајем. н овај честнтн грађанин не нрнпада твоме друштву н твојој околини. Јесам твој брат, који тн свако добро желн: Децембра 1^81 Јагоднна. Уђубисав М. Митровић снновац поч: Петра Митровића -Виде .10- орган владе п чисте уставноети", у евоме 140. броју доносн доппс ; из Рачс, у коме о мени говорп: дајанп «*ам никакав члан либералне партијсида еам у евоме дому држао слику г. Николе М. Ђорћевнћа начелника у пензнји. док јс овај био начелннк крагујевачког округа: а сада пак пошто је уклоњен, да сам и његову елпку из мога дома уклонио. Нећу да се хвалнм да сам либералац, јер се за такове назнвају само онп, којн су у стању на књижевном и журналистнчком пољу партију ллбералну помоћи. н ма што нрпвредити јој. само нзјављујем: да сс нотпуно слажем еа начелима дапашљ х либерала, н да ћусе њиховнх начела придржавагн све Дотде. док н они буду раднли НО програму којн је печатан V 1 -броју иоштованог листа -Срнске Не зависности." Што се тиче слике г. Николе М. Борћеви1|а нзјављујем: да је никад нн њмао нисам.јер нисам био срсћаи да је од њега до бијем: а кад бих је имао, јабих је урамио у најекупоценнјем оквиру, па ма његовн нротивнпцн евиснулн од муке и

једа, јер ја г. Ђорћевнћа у ред најбољнх ипатриотскнх срнских чиновникарачунам. 20. Новембра 1881 г. у Рачи. Нииола Ђ Митрови1» трговаи. -Видело и у евоме 140. броју отштамиало је један донис нз Раче, у коме измсђу осталог нротпв мене нзноси још и то : да сам се ја 20 Јуна ове године, после елужбе божије -сакрио за вратима у механи Павловићевој- еамо данспотш!шем ноздрав његовом височанству књазу. на који је нотпнсе скупљао иисар среза ЛененЈПКог Кузман Илијћ. Не рад мојих познапика н нријатеља, но рад обавештења читалачке ^лублике, која ме лично не познајс, и која прима еве ново за готово јављам: да је ч све што се протнв мене у реченом допису износн, лаж и права измншљотина. Потпнсатн нисам се крио за вратима механе Павловића. шггн ми је Кузман пиеар подноеио да потпшпем поздрав владаоцу, за кога би и живот и имање жртвовао. Јављајућн ово поштованој нублицн. тражим од Кузмана Плијћа нксара. да ми путем јавности то докаже. 20. Новембра 1И,ч1 г. у Рачп. М Вукашинови^ свештенлк. ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Дознајемо да је комнснја, којује мнннетар Фниансије пре неко.тико дапа у цел.н порееке реФорме образовао. ноднела мнниетру нзвепггај п предлог. да се данак повиси са педесет процената ЈАВНА БЛАГОДАРНОСТ Влап<пестнви н аобо:кни хршићанин г. Тодор Илић трговац из вароиш Кр}шевца. нзволео је његовом милошћу подарити иашу цркву Сталаћеку са царским лвернма у вредности 16 дук. цее. као п љегова супруга Милка за нсте лавесу у вредиости 2 дук. цес. односно њнхне вечите успомене, што до сада наша св. црква имала није. Мн оваковнм приходом и украшењем нашс св. ирквс од побожннх хришћапа г. Тодора н његове супруге г. Милке. радошћу тровути. нзјавл.ујемо цм овнм. најтонлнју благодарност. жслећи. да ее овакови гнновн п кћерн. наше православне вере. хпл>аде у нлшој милој отацЛини Србнји. 1И. Декембр.1 1Н81. г. Сталаћ. Свештемцк СтаЈа^скв Тимотије Вуковић н Т>Т0РП.

иоставнтн поставио. Кад се у квартнр вратио. ето ти банде еа неколнкф стотнна буктнња лапал.енн под проаоре здапнја. у коме су лепи квартнр жс.кно очекшаноме госту госн. Кннћашшу. за одмор после дугог труда браћа Србн определнлн. | После пеколнко одпјевани народнн' пјеемн. једно мнрско п једпо свегатено лиие поздравилн су г. Книћанина трогателннм словом иоказавши шга је Српство од крволочни Маџара нретрпело, н нзјавивши да је но њипом уверењу. јуначка' мпшца Кнпћанпнова разорнла снлу душманску. н да су браћа Србијанцп храброшћу својом п безирнмеринм пожртвовањем. целом свету ноказазн. да још нпје јуначка крв нрадедова пашнх. у жплана њпховнх потомака усапула. да још брат Србин брату своне радо руку пружа. у невол.п н кад му је нружа: ал уједпо говорнпцн су г. Кнпћаиина увернлн, да п у нрспма угљстени Банаћаиа чувство слободе још уг- ј њетеио није, пнти је изглаћено зато што је ненравдом затунхено. Носле овога следовала је благодарност војсци србнјанској, и много нута повторавано: .Жнвио Книћашш дп-

ка Срнетва"! _ ЛСивели Орбпјанцн нрнмер внтештва"!" „Да небн поаре п насплија бпло госи. Книћанин дао је на пијацп нред вармеђском кућом вешала поднћи. и својој војсцн а и Вапаћанима обзнанити, да ће сваког оног обеснти који бн ее харати усудно. Наша војска најдал.е сутра нли прексутра биће у Кпкинди, под пред водител.ством г. г. Зубана и Мнливоја Петровпћа. Господии Кинћаннн послаће сутра посаду за оба Бечеја и друга места. Данас је пз целог Диштрцкта многа депутација дошла п Книћанина поздравнла. п благодарнла му на редком пожртвовању његовом. молећн га да свуда иосаду пошл.е. која ће поредак одржати. ■ Еле тако као што видесмо још нре истска месеца Јапуара. очисти Кннћанин сав Банат н пребацп Маџаре преко Тампша. За ова његова сјајна дела п јуначке заслуге. пропзвео га је натријарх у чин „народаог генерал мајора." Декрет гласн :

«11 Високородном Iосаодиму КАВАЉЕРУ СТЕВАНУ ПЕТРОВИЋУ ННИЋАНИНУ КЊЛЖЕВСКО—(ТПСКОМ подполковнш.т вкрховнон УПРАВПТЕ.ЂУ спомлглтелНК В0.1СКЕ СРБСКЕ. Нодо.кубнве заслуге ваше о народу Војвојства србског, у најодсудптелпнјнм часовима воднмо ослободителног мећу народног рата маџарско српског. и рата закопнтости протнв револуције, обратнле су на еебе вннманијс прнјате.ка н ненрпјател.а, и самог нревисоког двора: у души пак мојој нроизвеле су оне чувства уваженнја и цризнателности к мужу у венчаном неувелнм вјенцем побједа на ползу цјелокупностп Монархије и развптка драге народпостп наше. За знак достојног опјененнја војепог искуства н одлични заслуга вашн на бојном нол.у, н за чест многочисленог војнпетва сномагателпе војске I ро1 )ене браће Србал.а књажевства, које новслител.ем вн чест нмате битн. нз чнсте л.убовн моје нодноснм вам прикључену овдје диплому, на производство ваше у чннпародљег геперала мајора. коју изволпте впгешкн госноднне! с нрнродним вам родо-

л.убијем 1фнмнтп. као п увјереније о чуствованпјама одлшшог почиташ.ја п савршене преданоетп, с којом нмам чает бити у Темншвару 30 Јануара 184!» год. ВЛШЕГ ВНС0К0Р0ДИЈЛ ПРЕДЛЊЕЈШИ ЈОСИФ С. р. 0 овој дипломн говорпо је Книћанип до смрти своје, да му је она најмплија н пајдрагоценнја од свпј} дарова. којима је од стране владател.а п народа обасннан а највпше због тога. што је дожнвео да срнскп патрпјарх, ернском пароду сам генерала пронзводн. Концем месеца Фебруара нозове кнез српскп Кннћанина заједно са његовом војском назад у Србију. Наредбп се овој он смеета повиновао. О овом одласку његовом у Орбију, велн Жнвановпћ: „Испратнлага јс хубов са плачем и уздисањем војвоћана. као да су нредвнћали, да ће са одласком Кцићашша н срећа од њих отпћп. Све је његл и његове добродушне војнпке с нлачем пснраћајућп грлило н .вубило." (Настчвићс се.>