Српска независност

190

»•ашпвено џубе Николе Спаснћа. п лпија се још успехом . који му је вотирала некаква _душа српскога народа" — не заборавл.ајућн да се узгред потегне каменом на гроб кога покојног, нли да рекпе што за ле1|Пма каквог живог човека. нарочнто покла&ајући своју високу пажњу коме члану народпо-либералне партије! Но — као да оно још није дорасло да ма кога сурва. II као што је некад старн начелник нз Подриња. Чворић, кад га је покојнн Гарашаннн корио због неуредмих путова тамо негде далеко крај Дрине — рекао овоме: „Днгао си. днгао много! Снусти д\"рбин мало аиже. те впдп твоје путове око Београда што су ти пред очлма...." тако бп и ми реклн духовном вођи последњпх пзбора г. мнннстру упутраш. послова: „Спустпо си, спустио млого! Дигни дурбин мало више све гледаш по Београду — те видн шта је тамо по Посавини, преко Авале у срцу Шумадпје н тамо мимо славно Гроцко!".... Отуд нешто не гудн добро! Отуд прети од куда је свакад долазнло оно. чему се вн „Виделовцп" нисте ннкада радовалн, и од чега вас неће моћи да спасе внше нн газда Иикола Спаенћ. заједно са евошх врло шареннх — 915 !

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА

Новнне „Српска Независност" у броју 9. од 15 Октобра 1881 год. а нод насловом „после званичних нсправака" лзлажући своја посматраа.а о поданству Стевана Радошевића н осталнх Босанаца. који су нре извесног времена издатп аус.тро-угарској власти у Босни. изнеле су ово: 1, да су на нротоколу код управе некн од прсданих одрццали : да су опн она лица. која тражн Аустро-Угарска. јер у Србији одавно живе нод другнм нменима н презименима а не под којима нх тражи Аустро-Угарска. па да је мннистар нредао исте људе и не прнбавив доказе о пдентнчностн њиховој тј. да су то баш онн зликовцн које тражн Аустро-Угарска. 2, даје Радошевнћ одавно дошао из Босне у Србију, а од 1872—1875 годпне, да је служно као жаидарм прн управц вароши Београда, те по овоме даје оп још ире берлннског уговора (1 Јула 1878' постао срнекнм граћаиином и као такав да је остао све докле није издат АустроУгарској, 3, да су Радошевнћ н остали Босанцн издатн без доказа да су онн учинили крнвнцу злочнне категорије и да Аустро-УгЈрска у нотврду свога тражења ннје бнла прнложила ннкаква акта плн бар решење судеко. илн оптужне надлежне власти. Ово изношење репених новнна не основано је. А ево по чему : У званичним нсиравкама : једној од 24 Августа 188 године II.V 11.608. која је штампана у броју 100 новнна „Псток", н другој од 8 Октобра 1881 године П№ 13.424 која је штампана у броју 3 новина „Српска Незавиеиост" јаено је опнсано, на основу званнчинх акта која

, су у архнви миннстарства унутрашњих дела, шта је и како је било у стварп о предајн Стевапа Радошевића-Свраке- н остале петорице босанских бегунаца што су нменовани у поменутим исправкама. Сада иак, поводом овога другог изношења у новннама „Срнска Незавпсност" нма се опет на основу званнчннх акта. навести ово : /, Односно и.томења о идемтичности : Кадје Ауетро-Угарска власт тражила да јој се издаду Стевап Радошевнћ—Сврака. Јован Гаврнћ, Стојан Бабнћ, Анта Чука, Димнтрије Језднмнр н Марко Кристић. бегунци злочнне категорије. она је у исто време поднела лпчне описе ових бегунаца н све што је нужно да се њихива идентичност докаже. И тек ношто је на овај начнн доказана пстоветноет злочниаца, које је тражила Аустро-Угарска власт, онн су јој н издаин. 2. О.ХНОСНО изношења, Ја је Стевон РаЈошевиГ* - Сврака бчо сриски грађанин: До берлинског уговора 1 Јула 1878 године) сваки онај којп би се пз Босне и Херцеговине настанно у Србију сматран је за сриског ноданика за све време његовог становања у Србнјн, А кад се такав досе .Ђеник враћа у своју постојбнну он је тим повратком престајао бити српским подаником. По овоме, кад бн и стојало то, да је Радошевнћ некад долазно у Србију н да се ематрао за сриског граћаннна, као што то новине .Сри ска Независност" износе, он је на протоколу код унравс вароши Београда 10 Фебруара 1881 год. казао, : да је пред нрвн српско-турекн рат 187|ј године) отишао из Србије у Босну. 'Гнм одласком он је ио односима. којн су онда постојалн. нрестао битн српски граћапип. па ма колико да је пре тога у Србнји живио. Доцније је нзмењен положај Србнје према 'Гурекој. а с том нзменом друкчнје је урећено питањс о иоданству оннх. којн бн се нз Босне и Херпеговпне у Србију настаннлн. То је ннтање нзмећу Србнје н Аустро Угарске урећено тако : да се сви они из Босне и Херцеговипе. којн су се настаннлп у Србпјн до берлинског уговора ^1 Јула 1778) сматрају за српске поданике. Радошевнћ је после онога новратка у Босну. пред рат 187в године. на ново дошао у Србију у времс окупације Босне ("Јула 1878 год.) дакле после закл.ученог уговора. II по овоме он се ннје могао овнм новпм лоласком у Србнју. сматратн за српскога подаинка. пошто га берлниски уговор није затекао настањена \ Србнјн. него је он носле тога дошао у Србију. ■'I. (>,1носно нзношења <и су именовани Бпсин и/ј изЈати без ./чка./а о кривици Лиховој: Аустро-Угарска власт поднела је званична акта у орнћнналу о крнвнцама <"'тевана Радошевпћа н осталих бегунаца на је тражила да јој се они издаду на основу доказа који стоје у тим актнма. По истнм актима. оцењпвани су докази. који стоје нротиву нстих бегунаца, иа кад је наћено, да се

овп бегунци оптужуЈу за дела, којз и по нашвм законима долазе у ред злочинстава, они су, као бегунни злочине категорије, издатн АустроУгарској влаети на њено нотражнвање. Тн доказн довољнн су бнлн по уредби од 20 Јануара 1860 годнне ВЛ* 171. тачци 4. па да се Радошевићи остали издаду Аустро-Угарској власти као бегушш злочине категорије.

Према свему наведеном министар унутрашњнх дела радио је онако како је но уговорнма мећуиароднпм н законнма зема .Ђскнм требао да ради. — А тврћења .Сриске Независностн и нсто су тако погрешна, као што је н лажан оглас о стрел,ању Стевана Радошевића Свраке који је пресудом суда округа бањалучког од 6 Октобра 1X81 годнне Бр. З.Н01, осућсн због краће на робију од трн годнне. коју данас нздржава у казнсном заводу у Леноглавн. ПЛ? 15.814. Из полнцнског оделења миннстарства унутрашњнх дела 16 Декембра 1881 год. у Београду. -Звалична исправка о Стевану Радошевићу-Свраки и осталима. Као што се внди из ове „всправке". министар одговарајућн „Сриској Незавиеностн" говори: 1. О и.интичности РалошевиИа и остали.с изЈони.г .шца. Ми смо. као што је познато. тврднлн. да је миннстар Стевана н друговс нздао аустро-угарској власти н немајуЛи Јоказа су то оне ■шчности. ко}е тражн аустро-угарска власт. јер су онн то оЈрицл.м на ирптоколу ко,1 Уараве. Миннстар нам одговара: да је _аугтро-угарска власт поднела личне оиисе овнх бегунаца и еве што је нужно. да се њихова идентпчност докаже" 1 . Овако одговарајућн. мннистар нам ннје нншта одговорно. јер то су само >0.1 е речи. а мп знамо. да хартија трпн евашта. У осталом ако мнниетар унутр. послова озбнл.но мислн. да је довол-но. да аустро-угарска власт само кога оаише. па да је његова идентичност доказана, а да миниетар није Јужан са Јру/е сгране уверавати се и наиав.мти доказе о томе, ка.1 гражени одриче ту идентичност .шчности. —- онда тешко српским граћашша нод таквнм миннстром !! Нека бн се еамо иодударно какав опис ноелагн мнннетру унутр. нослова од егране Аустро-Угарске са лич(Гошћу каквог нашег граћаннна, мнннетар би га одма Аустро-Угарској по њеном захтеву, услужно нздао не разбнрајућн нншта више !! 2. О то.ие, .VI је издани Стеван РаЈОшевиК-1 'врака -—- био ериски грађанин. Мн смо нзнели многе необориве доказе. да је Стеван Радошевић, кога је мнннетар Гарашаннн издао ауетро-угарској властн. бно српски грађанин. 'Гим доказима нотврднли емо: да Радошевић има у Србпји неиокретнот нман.и: да је пно мсханџија имајућн нраво . шчно < механисања: да је служно у жандармнма и да је нлаћао иорезу итд. нтд..

што могу имати. о чиннти само сра ски [рађани. Немајући доказа да цротнвно овоме нотврдн , министар прнбегава сретству изсијања. Он у „нсправпн" вели : да је Радошевић својим одласком пред први српеко-турски рач (1876 годнне! нз Србије у Босну. .престао бити српски грађании". Мн смо лахвални министру што , и сам у овој исправци прнзнаје: да је Радошевић био српски грађакии до 1876 године Но носле овог његовог ирнзнања. мп питамо мннистра. а гди ли он наће законог оелонца гоме: да СрПски грађанин самим одласком из Србије престаје бити њеним гра ђанином ! Зар министар унутр. послова не зна: да српско граћанство престаја само редовним отпуштањем српске вдасти из истог н стадним исељењем а не привременим одласцима ?! Ако би се дозволнло. да је Стсван Радошевић , који је. иоставшн српскнм граћаннном. само привремсно ишао у Босну. па се опет вратио у Србнју, престао бнти српскнм граћанином само због оног иривремено/ одласка у Босну, онда бн ио тој логиш! п даиас евн сроскн граћани. који су то посталп досе.кењем из Босне нлн Херцеговине. ирестаја.ш да буду срискнм грађанима, чнм бн отншли у Босну и\н Хериеговину. Што би онн у Србнји нмали непокретног нмања. што бј нлаћали норезу п оставилн Фамнлију. као што је сдучај са Радошевићем којн и Јонас има у /Кељезнику срезу врачарском окрум бео/радско! неаокретнос имања. жену и ј ецу. то се нашег мнш1сг])а унутр. ноелова нншта не бн тниало: он .савесно" такве нздаЈ 'е Аустро-Угарској. да их осућује на казне!!! Тешко Србији н српскнм граћаннма са мнниетром који тако наопако тумачи јасне иознтнвне законе! 3. О доказима који би аотврђива .1и криви/п/ изЈани.г. Мн знамо иозитпвно, да аустроугарска власт тражећи пздаЈ 'у Радошевнћа н другова , није у исто време поднела доказе о н.иховом оптужењу и да је мпниетар унутр. послова нздао Радошевића и друге ии иростој иреЈставци аустро-утар1 ског посланства, без Јоказа. А што мнинстар сада на хартији, у званнчној ..исиравцн", протинно изнаша. нека не мислн, да неће доћи време. када ће се званичнчм актима Јоказати свако.шка неистинитост ово/ њаово! саЈање> изнаилања. На завршетку своЈ 'е ,ис1фавке", мннпстар нам казује. како Радошевић ннје стрел>ан, већ како се налазн на робнји. Да ли је ово последње пстина или не, то ће тек време показати. Но ма и да би било нстнна. то неон ствар. о којој" смо ми говорнли ништа промснпло. Довол,но је, да је мннистар Радошевића, као српског гра1јанина нздао Аустро-Угарској н да га је ова осуднла на казну ма какву, на ј 'е мннистар иовредклац закоиа, који забрањује. да Србпја нздаје своје граћане на сућење странцима. У интересу нстнпе. мн смо смаграли за своју дужност да мннисгрову званнчну .иснравку" пронрагимо са ово неколико речи. Дода 1 ћемо само још то, да смо мн у