Српска независност
191 —
I
дотнчном нашем чланку о Свракн н остилнма, због ког чланка мпннстар нам посла ову неправку, разложили н доказали, да је н нзданн Димитрије Јелдимчр, сраски грађанин, па се миннстар ни у овој званнчној Ј ,исправцн" не одважн доказивати, да је Језднмнр арестао бити срнским гра!)аннном. Код такве очнтостн. да је миннстар Језцимира као сраско/ гра/ја*инп излао на суђење Лустро- У/арској, може ли се чиме год нравдатн тај противзаконн поступак миннстра Гарашаннна ?!
ПИСШ. ЈГЕДНОГ СТАРОГ ЈШБЕРМА. ПрВО ГГИС2ЛС Има већ внше годииа. од како сам ја дао оставку на нолнтнку, нешто еа тога, пгго сам био приморан мојим домаћим незгодама, а нешто и за то, што еам био уморан већ од нолитике коју сам терао внше од двадесет година. не само пратећн сваку важннју нојаву иолитичну, но н учествујући жнво у свакоме важнијем дневноме нитању јавнога живота. Но н ако сам се повукао одактивногупегаћа, ја опет пнсам пропуштао да, у својој самоћн и тишини. пратим све, што нашу земљу нзближе или издал>е интересује. Ко је једани\т нграо на јавиој позорннпн, тај и ако се може од ње одвојнги, не може никада своја већ нробуђена осећања равнодушношћу утушити: али такав положај у стању је да створн човеку онако сигуран иоглед на догађаје, какав ретко могу да имају активни борци; он даје човеку могућност објектнвног суђења. Година, која се сад завршује. пуна је и обнлна приликама, које могу да изведу на поље борбе н најравнодушнија човека: но ја сам већ остарео за борбу, алн не могу себи да одкажем потребу коју осећам. а да не нзнесем утијске које у мојој душп производе наши данашњи политичнн призори. Ту сам потребу нарочито осетио нрнликом борбе, која се развила о накнадннм изборима 13. декембра. Ми стари л»уди радо причамо, иа ћу н ја своје нове утијске да номешам са старијнм својим успоменама. То ће припомоћи, да се једно н друго боље разуме. Моје успомене враћаће ее на неколнко Годнна назад. алн ја ћу оиет за полазну тачку узети прошлогодишњу промену владе. Ја сам био спгуран, да ће избори о Првозваном Андрејн од 1880 испастн одсудно у корист нове владе — не зато, што би ја себи приевајао неко пророчанско својетво, но просто зато што сам познавао нрилике. V којима се извршила иромена владе. Да је^мау којој другој образованој зсм.ђи промена владе бнла изазвана оним нобудама спољне природе, којнма је била нриведена у нас 19. октобра ирошле године, нема сумње, да би бирачи повратили оне исте људе у скупгатину, који су у расиуштеној скунштпнн билн: али до те свестн ми још нисмо сазрелн, велим нисмо сазрели макар да знам да нови иараштај држн да смо мн најсвеснији народ на свету. У нас старих л»уди много је мање онтимизма но у млађих, иа зато ми и не предајемо се лако самообманама. У образованнм земљама бирачи би одговорили тућинскнм иретензијама новратком старих послаинка, а кад би те претензије сузбили, они би тек ^иосле пристуиали да расправљају унутрашња питања. Но с једне стране и то претежније изборс је руководила нова влада, а то осигурава више од половине^успеха. а с друге владало је већ нестрпљење за променом, нестрпљење, које се развија и у великим државама кад једна влада нотраје неколико година, па још у томе времсну двапут изведе народ у рат, испразни његове житпице за иотребе ратне, дигне нрннудни зајам и у ошнте стоји у ноложају одакле нс може да нружи ннкаквог другог до идејалног и исторнјску задо-
вољења. Још ако свет пред собом нма прбрбка, који му златна брда обећавају, он ће лако прећи преко свију идеја иа заборавитн н на по неке више дужностн н познве. Времена умора н клонулости народне, која обично настуиа после исполинских напора за идејама, врло су клизава, те лако одводе народе на странпутнцу, особито кад нм је интелигеицн>а поцепана те утире раснутице. Ето са чега се могло у наиред знатн. да ће избори од 30. новембра 1880 иснастиу корнст нове владе. Но ако то није било тешко погодити, још мање је требало пророчанскога дарл те да се предвиди да се влада нећемоћи дуго користити тим повољним положајем. Ми либерали изгубили смо 1858 год. своју иарницу просто зато, што смо хтели много наједаннут, не држећи рачуна ни од времена, у коме жнвљасмо, ни од људи, с којима рађасмо. ни од закона. по којима се народнн жнвот развнја. И наше жеље и нашс идеје иадале су на земљу као бујна киша, која односи дрвље и камење а с њима н саме усеве. Требале су године и године да се иогрешке исправе и пронађе сигуран пут, којим се наставља заустављени посао. Али онда већ иије било више свију оннх радника. који су се 1858 појавпли. Са нашим нараштајем помешали су се нови нараштаји. и наш посао већ није био чисто наш. Ова иста судбина чекала је н чека и људе од 19. октобра 1880. Читајући у листовима опознцнје како ее тнм људима пребацује, да су младн н зелени, ја сам се више путп питао: по чемуУ Нема ни једног међу њима, који би бно млађи од 40, а има их којн су иретурилн и 50 година. То већ ннје младост за људе у једној земљн, која ретко може да покаже државника старнјег од 60 н 70 годнна. Кад сам нрочнтао престолну беседу. у којој је био изложен програм владин. ја сам још онда рекао: нису млади алн брзо јашу: овн ће да прејуре спој мегдан брже но ми Св. Андрејци. Ко хоће да му бнљка никне. мора је брижљиво обделавати на уз то још рачунатн п с кишом и сунцем, а никако је несме из корена чупати, да бн је што пре видео на површини земље. А овако. чинн ми се, да су прегли на посао људи, које ви зовете Внделовцима. па ћемо се и мп, краткости радн. тнм нменом служити. Онн су све на једанпут у земљу засадили: и храну н лесковину н ндеје. Што нм сад ниче. не можеш да распознаш шта је. Свет трља очн, маје главом. не може да раснозна где јс. али нико но одлазн задовољан: свак види само некн сплет а радннке не крсти другачије до брзоплетима. Како су нословн нове владе били унућени оваквнм путовима ми старијн људи нисмо јој могли много мегдана давати. Вилн смо сигурнн да ће наскоро настунити време. кад ће се влада моћн држати само си/кш власти. 11>ени чланови показали су истина, норед све своје бујности паметну црту, почевши уређнвати се и органнзовати као нартија. но ц ту нису показали да умеју рачунатн са укодним тренутком. Што год они створе као властннци у тим покушајима, све ће ветар разнетн као плеву онога дана. кад они не буду више у стању ни страх улнвати. ни обећања давати. Да су они одмах после 30. новембра пр. год. почелн организовати евоје одборе по земљн. нема сумње да би моглн бар половину земље претворити у свој г напреднн" клуб: али ево сад тај посао потсже иде макар да га руководе нредседницн судова. начелннци и капетани. Сад сс већ више не може да пева: -,Сад је нова влада. сад се сваки нада. и Јер се сад више нико не „нада", а слабо се ко и боји. Награде су раздате а и казне подељсне. Међутим друге странке, које се на власт не наслањају, организују се, шире и хватају дубоког корена. Резултат тих онерацпја може битн, да се мало по мало сва земља претвори у клубове. Далн ће тај рад земљи добра донети, о томе ми старнјн ннсмо сигурнн, алн нсто тако ни ми, ни млађи ннсмо у стању ту струју да задржимо. Она се ваља н расте као лавина од снега : где ће се зауставитн, ко-
га ће прегазити тоједан бог може знати. Што пак ми можемо знати и погодити доста насигурно, то је, да Виделовцн нити више расту, нити се шире. И они то као да су већ и сами осетили чим се нису усуднли да накнадне изборе изврше ире дванајестог часа, но нсход нзбора ево је и њих могао уверити да им је нестало иод ногама чврстог земљишта. Но о томе други пут.
Званична исправна. I Новине „Српска Независност ц у своме 43. броју 17-тог Декембра 1881 године а у чланку иод насловом: „Вестн из народа" штамиале су: да су на св. Николу у Вељнни обешена дванајсторица. међу којима н четнри Шапчана наших, српј скпх грађана. и Ио извештају, који је министар унутрашњих дела телеграФским путем добио од начелства округа шабачког, ннко није од Шаичана нн у Бељинн нп надругом ; месту — поменутога дана. нн иначе о| бешен. По томе горње изношење -Српске Независностн" проета је измишљотина, која | се овпм изправља. Л2 16.412. Из полицајског оделења министарства унутрашњих дела 19. ДекемСра 1881 године у Београду.
НАШЕ ПРКВРЕДИО И ДРУШТВЕНО СТШ* 1 (Настав&к) Вредпост и<елокуано1 трговач. о&рта између Србије и Румунске износн, од 1862 до 1*75, у средњу руку на годину: 2,489,530, дннара. Кад се 1846 н 1875 г. упореде, добнје се овај преглед: (*)У чланку г Наше иривредно и друштввно стање^ учпњено је у прошлим бројевима овог листа ваше штампарских погрешака. од којих замашиије ево иснрављамо: У 35. ороју овос листа печатно је, да из реда нољске привреде долази по 1 „на сваких 1 и становника": а треба: на свакгис 1. и . становника. У 37. бр. овог листа (од 6. Декембра) номерени су стунцн бројева о ншрењу пољско-нривредне нросторије, тако да се право значење тих бројева не може разабратн. Треба да се чита овако: За 20. годнна, од 1847 до 1867, поширена је нросторија: аа свих 20 у средњу руку годииа на годону Срађење и I
0«%
земл>е | Винограда у 8.,,,% А с 1 ужена иросторнја I ливада | Ј 51 /о У нстом броју печатано је, даље. колнко је нросторнје храном засејано у 184Н. а колико у 18Н7. на онда, колико чега внше, колнко ли мање , а изостављено н које мдине. Тре ба да се чига: Од просторнје храном засејане пзносн: 1847 1867 у 1867 више мање Кукуру.1 Г>5 % :>0% — 5% Пшсница 24% 28% 4% и т. д. У уноредном нрегледу шнрења пољско-прнвредне просторије и множења народног стојп: л од свакнх 100. становникал рачуна се нросторнје за пољску прнвреду а и т. д. Среба да се чита: на свакнх 100. етановннка рачуна се нроеторије за пољску привреду: Год ине хектара 1*47 но 42 1867 но 38 мање у 1867 по 4: илн 9 1 / 2 % У 38. броју. овог лнста (од 8. Декембра печатано је ногрешно. да се вредност земље за пољску прнвреду означује >нрсма нројенн а , а треба: ирема аоаису н ароцеки неаокретне и.чаовине оа 1863. У пстом броју нзложена су, даље, бројна дата о стоци иод називом: „столарство и , у место сточарство. Најносле, у иетом броју ногрешно је иечатано, и да од вредностн нољсконривредне земље у Орбијн долазн *« свако! становника „по 165 динара 1 ". у меето ао 169 динара:
Износн вредност: Извоза нз Србије у Румунску год. 1846 днн. 20,209. дин. а г. 1875. дин. 536,351« Увоза нз Румунске у Србију г. 1846. 1,311.919. дин., а г. 1875. 1,711,573. динара. Целокуц. трговачког обрта између Србије и Румунијс г 1846. дин. 1,332,128. а г. 1875, дин. 2,247,924. Више V 'I Извоаа Уаом Цел. обрт« 1875 него ' ^16,142 399,654 915,796 у 1846 I нли: 25 пута: 30% 69°/ 0 Према целокупном нашем трговачком обрту. наш трг. обрт са Румунском у оваквој је размерн: Од 1862 до 1875 срелњџ, годишња вредност нашег: Извоза у Румунску износи од вредностн целокуп. нзвоза нашег. 3% Увоза нз Румунске износи од вредноста целокуи. увоза нашег 7% Укупног трг. обрта са Румунском од целокуп. трг. обрта нашег 5% Уаоредан ареглед грговачког обрта иамеђу Србије и страних земаља. Од вредностн трговачког обрта између Србије и страних држава нзноси срелња годишња вредност (од 1862 до 1875.) а„ Извоза нашег: У Лустро- Ушрску у Турскц, у Румунску |/ Ср. и 3. Евроау 15% 3°/ 0 82% (Наставнће се)
дописи Крушевац 4. Дек. 1881. г У селнма: Треботнну, Себечевцу- и Дољану има сада ио два кмета.-поједан у сваком сел\* нзабран је народним поверењем, а по једног (нто старе кметове, којима је изјављено неповерење) задржао је у власти начелннк ср. крушевачког Милош Богићевић нарочитом наредбом. Сељанн поменутнх села нзјавили еу ово окружном начелству преко свог одбора нротест иротнву овог постуика капетановог, — па шта внше. неколико њнх сељана од првпх људн отишлн су лнчно капетану Богићевићу и молнлн га да учннн крај овој општннској размирици. нредлажући му да се он оставн мешања у општинеке ствари. Па шта мнслитс. да им је одговорно овај г нанредњачки - капетан"? — г Бројте~ рече им он. ^седамдесет и два дана, аа кад буде седамдесет трепи, доби Ку вам у оаштину да вас измирим, а дотле остаје ао мојој наредбгг.'Гом капетану Богнћевићу иодносн. да у време канцслариско купн унис у нанредњачки клуб, — њему иодноеи да средством нандура нозива еироте учитеље II ирактнканте на да нх обећањем н нлашњом ирндобнја за чланове нанредњачке партнје. њсму подносн да јавно оговара лнбералну народну нартију, н да ствара кривице појединима из ове наргнје; њему нодноси да поједног ианду1 ра држн за свог покућара: њему иодноеи да онштом зваппчпом нарсдбом позпва кметове из целога среза да нотиисују честнтке и телеграме н да га нрате до црквс. — Јест, њему еве нодноси, ц опет јавно велн: г мени нико ништа неможе." Доклеће те овако госнодо Внделовцн? Србија и њен државни склои нису дсдо наснлничког завојевача, већ крвљу срнских синова одкуиљена држава, за коју нмају заслуге сасвнм другн, а не ви госнодо Внделовци!
И 3 Ј А В Е -Видело" у своме 140 броју доносн, нзмеђу осталих нзмншљотина, нротиву нас потнисаних и то: да смо ми водили честит(»г свештеннка Рачанског г. Михаила В. Нвановнћа нијана ио варонш. Пошто смо уверени да свенггеник г. Михаило исће да тражн сатнсФакцнје за нанешену му увреду, јер вели да се днчи кад га ,Вндело~ напада, а наиротив да би се < тидио и за највећу увреду држао. кад бига оно хвалама обасипало, то ови.м јавно тврдимо: да је све оно гато