Српска независност

БРОЈ 47.

ЧЕТВРТАК. 24. ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I

:гнЕ 31 с?гг:т: НЛ ГОДИГГ 2* ДМН., НА ПО ГОДПИЕ 12 ДНН., НА ЧЕТБРТ ГОД. 6 ДВИ. 2Л ССТЛ12 ЗЕЗЉЕ Нд 21ЛК1.НСК0К ПЗЛТСТСКУ. НА ГОДННГ 30 ФРАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 *р. ИЛ ЧЕТВРГ ГОД. 8 «ф. 31 А7СТР0-7Г1РСК7: НА ГОДНПУ 15 ФОР. У БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. ИА ЧЕТВРТ ГОД. 4 ♦. 21 СЗЕ ССТ13Е 1РНИВЕ ОА ГОДПНУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ♦?., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ♦Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНИН01, ЈЕТВРТКОК, СУБОТОИ а НЕДЕА01

»ТЕДННИ1ТВО ЈЕ II АДЛ1НННСТРАЦНЈА У КУЋП Г. ТоЧЕ ЛНДРЕЈЕВИПА ОБПЛНТ.БВ ВЕНАЦ.

ЗА 0Г/1АСЕ РАЧУНА СЕ: НРПИ Ј1УТ 20 ДНН. ИАРА ОД РВ.\А, А НОГЈЕ МГДЦН II>Т 10 ПV. ЗА 11Р11Г10С.1А110 50 11А1*А ДИ11. ОД ^КДА. Р/молиси шаљу се уредништву, а прстплатО адмимистраииЈи „С ? П С К Е НЕ312НСЗССТ 2". ; РУКОПНСН НЕВРАЂАЈУ СЕ. НЕП-1АТ.И1А ЈИ.СМА ПЕ 11РИМАЈУ СВ.

ЗВАНИЧНА ИСПРАВКА Новнне „Српска Незавнсност' 4 у своме 44. бр. од 19. Декембра 1881. годнне а у уводном чланку под на сдовом ..Аустро-угарскн војнн бегундн н виделовачка влада- наводећн како су „Срнске Новнне" доаеле обзнану ноднциског одел.ења миннстарства унутранш.их дела о тражен.у Ивана Марјановнћа-Баје резервног аустриског војннка, изводе из тога огласа такав закл>учак, као да је истим огласом наређено за Ивана полициеким властима да га: „у Србији ухвате и Аустро-Угарској нздаду као чнсто војног бегунца- : — па нсте новнне дал.е додају, да су тако пређе изданн Аустро-Угарској и српскн грађавп Отеван Радошевнћ Сврака и друговн. те нх је аустро-угарска власт сгре.гала.. и По глаеу званичних акта, која су у архиви министарства унутрашњих дела, ствар ова стоји овако: Госноднн Министар нностраннх деда писмом својпм од 11. Новембра 1881 годпне № 9821 обратио сеје мннистру унутрашших дела на мол6у аустро-угарског консулата, да му се јави: да лп се Иван Марјановпћ — Ђаја — резервнн војннк налазн у Србнјн. ш Као што се из огласа штамнанога у 269. броју „Срискнх Новина' 1 внди, министар унутрашњих дела. обзнањујућн гражење Иваново, нрелавФ&к Б 0 Ж И Ћ. 1881 БожпК. Божн1> бата На обоја врата, Носн кпту злата. Да нозлатп врата И обоја побоја И сву куЈ>у до Ераја. Бог би анао колико је времена, од како се та иесма пева на Божић у срнском народу. ГГо свој нрилпци од како је Божића, од како су Срби примнлн веру Христову. а можда још раније. јер Божић је у Словена. на и у других тадањих севсрнпх "ЧЈарода, био празник још ире хрншКанскога доба. означујући новратак сунца/ночетак нобеде светлости над мраком. дана над ноћн. Према томе ће тој несми битн бар хил.ада година, десстак векова. Номислите само, колико се Вожић од отога доба па до дгшас иа-

поручно Је полициским властима, да га у своме округу нотраже и с нађеннм надлежно постуне. У закону од 20. Јануара 1860. годнне ВЛ? 171 (зборпнк XIII страна 5.) прописано је ^да се нмају, на захтевање дотичних страних властн, издаватн од бегунаца замо .1.10чинци, а друге категорнје бегунци неће се издавати, по докле су у Србијп, почшшће се законима земаљским. Ствари државне, као што је оружје са својим прннадлежностима које бн се ирн војеннм бегунцпма нашле. имају се одузнматн н дотич пој страној власти новраћати". Према овоме оно у огласу за Ивана. да се нрема њему надлежно поступн, значп: да полнцнске власти ноступе по овоме закону, т. ј. да етвари државне. ако се код њега пађу, одузму те да се дотнчној стра ној властп предаду; а са њнме да постунају као са нашнм заштнћенн! ком, т. ј. да га не само никакој властн не предају. него да му ука; зују сваку номоћ н заштнту као н осталим нашнм заштпћеницнма. По овоме, дакле. номенуте новпне ! произвољно су нзопачнлс н ненстиннто нредставиле горе означену обзнанл- што се овнм нсправља с тим, ј да нс само за овога него нн за једног бегунца овс категорије није нздавана наредба. да се предаје страној властн нити је у таквнм случајевима аустриска власт издавање захтевала. Такоје ио садање.м закону а тако /Ге исто бити и када стуии, носно кита злата, колико лн је нозлатио врата . колико ли обојих нобоја! II то се злато никуд ннје трошнло. бар нема ннгде томе сномена да га је ко разносио. Кад саберемо све те Божиће заједно н кад узмемо сва врата и све побоје у народу што је то злато допевао. опда ћемо наћи да у сриском пароду има највпше злата. да већ незна шта ће н куда ће са тим силпим златом. Та то благо нс би стало ни у све -бечке и лондонске подруме" ! То је сувишна производња која је. по правнлима народне економнке. шкод.Ћива; произвоћа се у сувишку свога производа мора на послетку угушити као дебео човек у своме салу. Тако би. на нослетку дошло врсме да се н срнскп народ угуши у сувишку божнћног злата. Тој се опасностн морало сгатп на пут. Ни једна влада ннје до сад увндела те онасности. На против било јс тако лакомнсленнх куди иа влади у Србпјп, таких одрода, да су јој ирепоручнвали тако звапу ' штсдњу, а то није шппта друго до

у живот конвениџЈа зак,1учена са Аустро-Угарско.н ; јер је по њој стање ствари односно војнички.г беху1 наиа остало неиромењено. I"V Што се тиче нздавања п стрел>ања Стевана Радошевића Свраке кога „Српска Независност" такођс ; у поменутоме броју помнњс. о томе је већ послата истим новинама Званичпа нснравка од 16. Децембра ове године П15.814. Пз полнцнског одељења мннистарства унутрашњнх дела. 16.а82. 11). Декембра 1881. годнне, у Београду. На званичну исправку. ^Званпчна иснравка и , коју печатамо у данашњем броју, о аусгроугарском војном бегунцу Нвану Марјановићу- Ваји. хтела 6и да нредстави, као да мпнистар Гарашанин. шЈвГас иостојеГги шкон . није наредио својим званшшнм актом (број 261) и 270 Срп. Новпна . да нолпциске властн хватају тог Пвана н да га предаду аустро-угарској властн. Иста • ^иснравка" велн да је мннистар наредпо само то: да полшшске властн .,ствари државне. ако се код њега наћу, одузму, те да се дотнчној страној властн предаду". Ко год је нрочитао нли ирочита онај акт мнннстра унутр. послова о овом војном бегунцу Ивану. тај ће из његове садржнне јаспо вндети, да ту мнннсгар ништа не наређује чување злата. гомнлање еувишка који може бити тако кобан по будућност економнје народне. Једва једанпут — у зло дооа даде судбина Србнји нред лањскн Божић тако родо.кубну, тако увнћавпу. тако мудру владу, која је и вол.на и кадра да српскн народ нзлечн од његовс вековне болести, од сувншка злата. коју бн лекарн можда на ;вали хриситис. или златобоља. Чим су ти стручњаци за ту болест ночели свој родољубпвн рад. одмах је болеснпку. срнском пароду. одлануло. Прво сс нзлечпше неке државне касе од загушл.ивс хииерхрнсијс. нзоспова сс излечпше. Ал' како је бнло те болссти још доста у самоме народу, морало се лечење наставити, ире свега код нреставпика народних, у скунштини. Видевши сјајне уснехе мудрих лскара на оиим касама и познавши да тн лекари тако далеко иду у својој душевности. да чак н своје нротнвникс номажу својом науком нвсштнном. излсчнвши многог чиновпика

о стсаримп , већ о самој личности Ивановој. Пре свега из самог тог званнчног акта внди се да нн сама аустро-угарска власт и не наводи, да се прн том војном бегунцу находе какве лржавнс ствари , те да би министар нмао иовода нарећивати да се са тпм стварима г надлежно ностуни". као што нам он хоће сада да иредставн у -иванпчној нсправци". А сем тога, онај нзраз у речепом акту: ..да Изана у своме кругу потражу и са нађеннм надлежно ностуие,* и сувише је јасан. да се не односн на ствари, већ на АИЧНОСТ Иванову. Само слаба иаметили крајња бестидност може тврдитн — као што чинн званнчна „псправка 4 *, да министар унутр. послова није наредио да се са Иваном војним бегунцем надлежно ностуни**. Интањс је само шта значи оно „надлежно поступп". На то питање нмамо одговор онет у званнчном акту министарства унутрашњих нослова. Овај у своме звапичном акту од 19. Нов. 1881 годнне Бр. 15.546 н за неког Нпколу Перишу. онтуженог за крађу, вели, да власти I са њпм „надлежно ноступе 4 *. (Вндн број 270 „Српскнх Новнна". одмах нспод оног огласа о Ивапу војном бегупцу). У званпчним актима дакле министар унутр. послова нарећује је,\но и исто и ла војног бегуни// Пвана и за лоиова Нико.гу. А да бн паша власт лопова Ннколу, као злочннца њздала Аустропрећашње. онако псродољубне н лакомислене владе од златобоље једним једнннм рецептом у званпчннм новинама: скупштина је евом снагом , н во.ђом ишла благодатним намерама владинпм на сусрет. Но носао је огроман: што су толнкп векови занемарили, треба бр. зо да се нзлечн. јер ко зна, можда ће се наћи какав моћап злотвор срнски. те ће лекарима у иајбољем послу заступити нут. И тој су се невољп досетилп лекари, којнма судбнпа усрећн Србнју у очп лањског Божпћа. Не уздајућп се сами у своју снагу. онн су уснели да набаве тешком златобоном болесннку најчувеннјег. најнскуснијег јевропског лекара од оте болести. Тај се славни муж зове Вонту. Чим је тај лекар прнстунно. одмах се впдело да је одиста чудогворпн врач. на пе само то, него је п својнм пожртвовањсм за свој • нозив задивио болеспнка. Показало се да се тај днвнп човек унраво родно за гу етруку, да јс он нравп устук, по лекарски аптндот. оно-