Српска независност

— 1!»4 —

Угарекој, то не одриче ни сама исправка. а тако је н закон код нас. Колико, према овоме. вреди оно детнљаето извија&е у званичној _псправпп", да ее мвнистрово наре1|ен>е тичс еамо стиа/т. ане .шчности Пванове и да Грбнја Пвана не ои издала Аустро-Угарској, мп енокојно оставБамо оцепи » еуду ненристраених читалаца иашег чланка и министрових зпаничннх аката и нснравака. јер емо сигурни. да ће нам се признати. да је пстнна и коректноет на нашој страни. а не на министровој. 0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ од ЕДУЛРДА ЛЛВУЛЕЈЛ. Но не може се учинити да гласа нело друпттво; нема демокраније која до данас нпје дозволила извесне неспособности, што се тиче година н још некп околностн. Народ је дакле свуда представл.ен изборннм телом. У савезннм дрхапама у опште су бврачп мушкн гра1)анн. старн двадесет п једпу годину. занисанп у народну војску нли у поре:'. плакајуће. Обраћам иажњу на ову разлнку нзмећу ндеја амернканских п идеја Француских; у савезним државама ннје мп познат ни један правннк. пи један публициста који од нзбовног права прави природно право.''право које законодавац нсбп могао изменутн. За Амернкапца као и за сваког Енглеза избор је радња коју закон регулише што је могуће бо.1>е у интересу заједништва?, а ова радња има граннпе као н све радње. На пример. у извесним државама. у Пенснлваннји. ништа се не сматра за законитпје п дсмократскије до нзкл>учнтн граћане који не подносе јавне терете од нзборног нрава ; сматра се за неморално датн нраво бесносличарнма н нросијацнма. Реч народ има дакле у савезннм држа вама закони смисао. тачно одрећен: то је изборно тело. скун граћана којпма устав поверава упражњавање суверенства по граћанским Формама. Гомнла нпје народ; полптички сматрана она нема никакво нраво, љена воља не може никада направитн закон. Ово нзборно тело, које се иазива народ. бира у свакој државп две куће и једпог чпповника коме се поверава извршна власт; но оно им неповсрава еуверенство: оно нм просто новерава нзвесна препмућ-

ј ства уставом тачпо регулисана. Свака влает која није новерена владн, изречннм п Форма .птм одредбама, нринада народу. и само може њему прнпадати. Докле је у Француској еуверенство парода успавана власт. која ее будн у временнма крнзе н јавл.а се наенлно као вулкан. у Америцн 1с суверенство народа увек на опрези, увек будно; оно само нма право решити уставне гешкоћс Ја обраћам пажњу на ово. јер усј л.ед погрешног схватања перманентног суверепства у рукама народа у Француској су увек права народа н сам народ предаватн узуриацијама иредставништва. Што устав ограннчава нреимућства шеФа државе, то лако разумемо : нашн устави н нераде што друго; мн сматрамо за нриродпо да представништва пмају само законо| давну власт н да се не мешају нитн у унраву нитн у судство. Но што је ново за Француза, оно што га нзненаћује и дпра, то је да н на пољу законодавства представннштвнма ,је уско обележен круг рада. ц да им је забрањсно ући у нзвестне делове овог домена. кога су онн абсолутпи господари. За Фрапцузе, нредставшпнтва су глас народа. а како ништа не може ограннчнтп народну вол.у. чннн нам се да нпшта не треба да ограничава законодавнн аукторитет нредставннштва. Мн бркамо властодавца н нуномоћнпка. жалосна збрка која конФнецнра пародпо суверенство у корнст неколпко л.удп н даје И51 земљу на мплост и нсмнлост. На нротнв за Амернканне суверенство јс неотућимо: посланнцп имају само нотчињена н изведена нрава; нпкада им нпје дозвол.сно заборавптп да је народ њнхов госнодар, п да немају ннкако нраво нрекорачпти цуномоћије које су од народа добили. •Наставнће се.»

У оном нстом чланку да нрости овај светн нразник „Видела". у коме нас је оиако по његовски. онаким витешким поштењем обеднло. као да смо ми назвалн „граћанство наше нрестоннце'' — _иепоштеннм", у том нстом незаборавном сноменику внделовачког поштења има н та -Иоштена" изјава . да су нама па челу спновн пандурскн н да њнхово благо није ни са нама ни са њпма. но је „далеко у бечким и лондонскнм нодрумнма. па када.

вели. ви то свс виднте и знате. што се сада Фалите еа вашнм богагашнми (81с I којн су се обогатнлн народном муком н народннм знојем". Нре свега треба да знате да су сви. који су нама ..на чслу"". ноникли нз народа. нз опанака. н знајте да ее тим нопосс. Ал' н то нам кажемо. што п сами знате. да су тн л.удн стекли што имају. својом муком. евоји.м радом, својом штедн.ом. Но ви велите да _н.ихово благо нпје нн са нама ни са њнма. но је далеко у бечкнм н лондонским подрумнма-. 'Го сте научнлн од иознатог мннхенског шарлатана. II но томе се видн да сте е н.нме браћа но духу. н ако се пред еветом тућиге. Лено. Ево вам мп нзјавл.ујемо. нред целпм читалачкпм еветом, да вам поклањамо све своје имање што га имамо изван Србије. било то у бсчкнм н лондонским нодрумнма нлн ма где нначе. УГн ћемо н дал.е живетв умерено и штсдл.иво. као што је умерен н штедл.ни народ коме смо ес носветилн. Ал' вама ће то о.ито требати. Ви сте велпка госнода. научнли ете жнветн госнодски па и раекошно. Вама не бн било донол.но Н11 благо цара Радована. Вн сте сриска аристокрација. што јој V грбовнма светле терзијсне мпка и сп утијом. столарскн сврдлови н крчмарскп лег.ковп: тп дичнн символи вашега господства заслужпли су да ее добро нозлате. Мн вам не можемо приказатн богатијег божнћног дара, него нудећп вам све радн чега вп завидите онима којн су „нама на челу". До душс, п г.аша је влада нас обдарнла божићннм даром, занремајућн нам својим нснравкама на челу лнета меето уводном чланку. Нс можемо се доста леио захвалптн на * 1 том шру: а има ли лепшег уздарја него кад вам ко поклања све што има. кад вам предаје унутпицу на толико благо „по бечким н лопдон- I ским нодрумима" ?! Уој1а, \ 08 еЈгепиев. тезздеигх. м.\ . р.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Пекусне политнчаре н мнеленс л.уде мора сионастн нека зсбња нрн

помиели на оншту клонулост, што је настала у великом нолптичком свету. Као год што страховитн.м бурама на мору претходн мртва тпжина. тако се и у очи важнпх н одсудних нолитнчкнх догаћаја обнчно стишава у нолитичкој втмосфсри ; дипломација нли се одмара нлн слави, као што је еада случај, божићне празнике. а новннари нмају муке да нзмишл.ају новостн те да пуне стунце евојих листова. У таким тренуцнма обично веје дух мира и номнр .ћивостн ; па све страие внде се само нрнправе за трајан мнр н иоредак у свима божијнм земл.ама, а што је било мутпнх пега на хоризонту. те ишчезавају као неком маћнјеком снлом. рекао бн човек. измнчу нз нашег догледа, да не помуте бнстар изглед на всселе дане епасител.евог роћења. Римска нрква одужнла је своје : за нравославнн свет тек настају дапн мира н домаћег задовол.ства. на онст. усред те тнхе и свечане нобожностп засветлп но нека варннца. сад са овог сад еа оног краја. и нодеећа влаеннке земал.ске на вечни огањ нгго горн и што Ке до краја горетн на огњшнту неправдс, насил.а н тираније л.удске. Знатаи број правоелавног света чека ча Божнћ као па спаеење своје. алн као многи Божићн нотоњих столећа. тако н овај не доноеи мира и среће: мнлпонн браћс нашс стењу под теретом тућинског господства н оплакују жалоепу судбу своју, мнли011Н Срба узалуд изгледају сиаеење и уједињење народно. .Јокле лн ће тако бити V Тужнн. еетнп еу данп божпћни. кад до нас допнре јаук н пнска несрећне раје. Теткн ланцн. што прптискују знатан део срнства. што убнјају внтешки дух н кал.ају поносито чело у Србина, не дају нн елободном Србину да се пуним срцем ода славн н радости. Па п нраво је. Док срнство не буде ослобоћено и уједињено. дотле за нае не може бнтн трајног мнра и нраве радоети. Док се најнопоснтнје покрајнне сриске не отргну од тућнна. док се колевка некадање сланс п величине пародне не оелободн и не очнсти од душмана : — елободно српство

ме сувншку. што га је Божнћ за толике векове товарио на српска в ])ата н на српска нобоја. Тај се вештак није задовол.но да нзлсчн са.мо кааду мању каеу. његова је вештнна одмах обухватнла цео болеенн народ. I >но. штч је Божић вековпма јоносчо, то је тај уметннк једном речи, једннм нотезом пера етао о,1носити од целога народа. Па нн то му ннје било доста: да се болест не бп никако повратнла он је сву прнмно на себс . он је односио кнте злата. да „нозлати" своја ..врата" _и обоја нобоја". т. ј. н Генералну Уинју и Лендсрбанку. Каква нештина . какво ножртвовање. каква душевност! Народ је за то и захвалан. Прнчају нам да се у неклм крајевнма Србије. где ,је народу понајвнше одлануло од златобоље, цочпње досадања заетарела и отрцана божнћна песма замењивати овом: Бонту — Бонту — рата Одноен нам злата. Дв позлати врата.

II кућу све пунпју. Лендербанку, Уннју. Колико би то био знак заслужене захвалностп. ми бнсмо ииак нредзагалв. да се с огим нрпчека. док лекар нс сврши евој посао, док болееник не буде еасвнм излечен. Сасвнмје наравно да је тако ејајан уснех иобудио у многнма завист н злобу те ночпњу нрорпцатп да ће ее досадања злагобол.а у срнском народу тнм начниом скорим окренутн у нротинну болест, у златонемнју. Но томе је лек врло нроет п наши га лекари добро знају. Онн ће сс сетити да се тај лек налази у једном божићном обичају народпом. што га Вук у евоме Рјечинку овако прича : _Гдјекоји ударају рогом од божнтњега нецива воћку нероткин.у ио жнлама говорећн : _ја тебе рогом, а тн мене родом !" Гдјекоји опет узму на Божић сјекнру н замахну као да иоејеку воћку нероткињу, а други му ко рече : „не сјецн, роднће", и кад се то учпни трннута

засопнс, кажу да ће воћка нослије родити". Нрема томе греба само с народом у елучају златопемије ноступнти као са воћком пероткињом. Кажу да еу нскн од наших лскара то већ н покушалн. тек опако радн вежбања за геже ирнлике. тс ударпли народ Ј10К1.Н. и, збил.а. народ њих као да ћс и.1о,1ом. еамо не оннм нлодом коме ее они надају. него плодом п.нхове радњс. Но завист и злоба против елавннх лекара тако почнње већ отимати мах. да ее чинн као да еу п.оме зараженп баш н са.мн зенал.скн лскари. што су га дозвалн; но то. на поелетку. није нн чудо: отима им занат. Они вичу на ева уста. да лекар Бонтуне само штоније уеиео у своме послу, не еамо што није излечио народ од златобол.е, него, на нротив. да је га болест под његовом руком I ,јо1п напредовала, јер, всле, у народу нма внше злата него што га је икада било. То је очсвидно само бледа зЈоба, модра цакост и црна неблагодарност.

Онп пе внде. да је славпп лекар уједно н онсснар. те је учннно да изгледа као да ,је златпа болеет у народу још већа. а онами баш тај прнвиднн сувншак може еваки час да одвучс сву стару заразу. чнм се лекар догакне руком болесника. Тај начнн лечења зове сс у лекарској науци .сомеоччтчјп. која даје лековс сродне болсстима. кЈппНа .чЈтНЉи*. у овом случају : од златне болестн лечнтн златом. Већ н зато му за внде нашн домаћи лекарн, што су онн од нротнвпе лекареке школе, онн су п.итатс . не лече сродним него противнпм лековнма, ннсу навнкли лечитв народну златобољу златом, као Бонту, нсго што већом аотребом злата. • Зато је лекар Боиту наумно да сне евоје злобнике ноерами једном гснијалном хирургнјеком операннјом на нећ V нолак пзлечепом болесинку, која ).е п његове најодушевл.еније ноштоваоце задивити. Та хирургијска онерапија зовс се у науци: Банка