Српска независност

— 200 —

де. Ови су ограничавају^н условн тако назвапа објава права. То нису као у нас Филосо «>ске тезе, тако општс н нростране да све обеКавају а ништа не држе, ве11 су одређснн принннпи, Формалпи н шшш закони протпву којих све оно што учинн законодавац ништано је но сеСш. Унраво рећи то су старе енглеске слободе састављене у закон; то је с о т т о п 1 а којн суверено влада и с друге стране атлантнског океана. Зато у савезннм државама иикакво представништво, на ни сам конгрес, не сме днрати у апсолутну слободу цркава; пикакво иредстакништво несме укннути иороту ннтн јавност суђеља у граћанским и кривичннм делнма; никакво нредставннштво несме забранитн правоудру жења , збора , петиције ; иикакво представннштво несме дозволитн монопол, завестн наследне нрнвнлегцје, нити дозволити превентшше мере противу нечатн.е. Обичнн законодавац нма да отправл>а онште интересе. Све слободе које влада треба да ујемчи, остају у рукама народа. Свакн грађанпн може, безбедно, старати се о својии^ иословима, а да се пе страши да ће у тренутку озлојеђеља или заблуде, незналице или себични посланици сметн се дотаћи његове лнчности нлн асговнх права. Овај карактер устава американских тумачи нам зашто у Америци нредставнпштва немају господарећу улогу наших нредставннттва. Јавно мишљење не смагра их за суверепе; оно од п>их не очекује нитн поновлење нитп сиас земље. Све што се од њнх тражи, то је да издају добре граћанске и трговачке законе, да тто боље уреде опште пословс, и да надзиравају управу. Има земље где већн број лица заседава у представннштвама; али пема ни једне где су посланицн мање уображени о свом скромном положају. Нс сумњам да ће ово схватање полптичко многог читаоца изнепадитн. Револуцнје су нас навпкле на деспотизам представннштва, и тек од јуче почпље се у Француској говорнти о граннцама државе. Међутим када се загледа у нсторију вндеће се да напредак слободе није друго до непрестано смањиваље владипе властн . Када владалац или скупттина цриписује себи право регулисатн ремотију једног народа, ту је већ тиранпја; разлнкаје само у броју гопилаца, а када закон или право ставе људску савест пзван п изнпд политике, одма се јавл>а ремотиозпа слобода са свнма добрнм

+ДАНИЛО МЕДАКОВИЋ И ми смо у нашему листу донели о Медаковићу неке белсшке, које су загрсбачке народне новине саобштиле. Алн, како су те бслешке непотпуне, н ту и тамо иису тачне, то ћемо овде донстн кратак животоппс Даннла Медаковића, који је својим јавним радом заслужио, да му сномен увек жнвн у потомству. Дапило Мсдаковић родио сс 17 Децембра 1К19 године, на дан пророка Даннла, теје то нме на крштењу отуд и добио. Родио сс у Дренањи у јужној Дрцн. Пошто је свршпо основне школе граннчарске, учио је у Задру ђимпазију, а 1838 г. доће у Србвју и у Крагујевцу буде намсштен у кпежевској канцеларијн. Он сс особнто допао кнезу Мнлошу, тако да је н.ему повсрио надзор над кисжевићпма Милапом и Михаилом, кад су овн пшли са кнегињом Љубицом у Темишвар ради науке. Као столоиачелник оставио је у 1842 години Србнју са

страпама које је прате. Зашто оио што је истина за релиђпју неби бпло истина и за наставу, зашто норота, слобода одбрапе, јавпост претреса, слобода нечатње, грађанска једпакост п толика друга нрава неби се сматрала за дефнннтивне добитке о којнма ни једно представпнштво ие може решавати? Тако су мислилн Американцн, закоје су оваправабила породпчко паслеђе; а овој сретњој идеји ја ирндајем всликн део мирног развпћа демократнје у савезним државама. У Бостоиу и Њујорку као и у Паризу н Лијону нма насилнн партија п које не пазе на средства да сс дочепају власти; али, докле у Француској иритежање доводи цео народ у руке оних који победе на нзборима, нобеднлац код Амернканаца не може никако злоуиотребити нобеду; људи се мењају а установе остају; партнја која нобеди тако1)в је смнренн служнтељ устава. 1Наста1ш1>с со)

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Неирпјатпи и жалосни гласови доииру до нас из некадање војводине ериске. Наша нрекосавска браћа дочекаше божнћне дане у очекнвању н страховању; — у очекпвању да Ке највиши кругови респектовати и једва једпом уважнтн јасну вољу пародну; у страховању да ће иуста снла и слена безобзирност са свнм норупшти мост мнра н сиоразума измећу владе угарске и народа срнског. Но ово, но себи, небн бнло највеће зло. Давно је маџарска охолост н надутост ноткопала трошпе стубове нстинског мира и узајамног споразума; дуги низ година је протекао , од како Србн у Угарској не невају веселе божићпе пееме, од како чекају на васкрсе п спасовске дане — притиснути, потлачени н крајње разуверени. Дапас се по пекадањој банатској житној ризницн, по китњастом Срему и веселој Бачкој чује само нлач н кукаље. Данн среће и жнвота народпог потиснутн су очајном борбом. пасиљем и нсправдом, којпма је нолудивља моиголска раеа, у тежљи евојој да сатре Српство у Маџарекој, загорчала живот једпокрвпој н једноверној браћн нашој. књазом Михаилом п у Ауетрији бно је сскретаром кнеза Милоша. Годпне 1845 учно је у Берлипу ФИлозоФнју н нромопиран јс за доктора Филозофнјс. Том нрнлпком поверио му је Јеврем Обреновнћ надзор над својим сином Милошем. кад је овај био у Берлину на наукама. Кад се нз Немачке вратно, купи оп нечатњу стару н иочне је обнавл.атн. но у то настунн н онај вслнки иокрет од 1848 г. Медаковпћ. тек што је удесио бно своју нечатљу у 11. Саду, и почео тамо печатати Богдановићев „Вјеснпк", већ ее морао еа нечатљом нреселити у Карловце, алп му у Новом Саду пропаде словолнвннца, еа којом није ин почео бпо лити нова елова. У Карловцима нокрсис Повембра 1848 г. полптнчки лист „Нанредак" уз сарадљу омладннске дружипе „Срискога Напредка". Лист овај наставио је у Земуну. камо се иреселно из Карлонаца п одзнв му ,је у народу бно врло лсн; али због некнх члаиака донадпс затвора, из ког га бан Јелачнћ иустн, а „Ианредак" мораде Маја 1849 г. обуетавити. Кад је покрет престао Мсдаковнћ се занпмао урсћннан.см сво-

Но ево сада видимо крајње последнце оног злокобног начсла власничког и силсџијског, видимо, како се и на Маџаре примењује историјом освсштапа изрека: да се злоупотреба власти лени за власт, као дејство за узрок. Није доста што је маџарска влада по други пут уништила избор изабраннка народног, седог Арсенија V; није доста што јс и народ и епископат до срца увређен суспеизијом своје црквене самоуправе и ностављањем злогласног и у народу омрзпутог Германа Анђелића, једпог од најмлаћих владика за адмпнистратора митронолије, — већ ево дапас доживесмо, да маџарска влада нотреса срнску цркву ударом пезаконитим и неонравданим, и да крунише мржњу своју према народу српском, и јавно, целом свету на видику, вређа самоуправу цркве и јаспо право избора митрополита познтивннм закопом ујемчено, гс му поставл,а за ноглапицу цркве иростим наимемовањем Гермапа АнђелиЛа, оног човека, који је свом раздору у народу, свој несрећн у крилу цркве својнм претерапим себичњаштвом повода дао. Герман јс данас, по вестима нештанскнм, наименовани митрополит српски. Први случај у исторнји српског народа у Аустро-Маџарској. То једакле награда прелојалног држаља пародних посланнка, који су за љубап мира и споразума нропустили да се ограде нротнв незаконнтих постуиака пладиннх. Тако ли маџарски власницн нзлазс Србима на сусрет, кад им ови опраштају грехе, кад заборавл.ају за увреде, којс су им нанесене? Је ли то будимпеттанска номирљивоет, коју су први инснированн лиетови маџарскн у носледње времс у устима носилн? Је ли то задоволење, што га на сва уста обећаваху владини органи .10јалном сабору?! /Заиста лојалнијег еабора до сада није нн бнло. Сви су знаци да маџарека нолнтнка прсма Србима изплази из уског окпира нрнвндне закопитости и улази у нову Фазу отвореног насиља и гонења. Прекосавски Срби имају. хвала Богу, доета здраве евестн да нрема тнм најновпјнм појавама удесе тактику, која ће одје нечатње, но публнцнстички радно је на лнетовпма „Бојвоћанцн" н „Јужној ТГчелн" којеје љегов брат Милорад нздавао у Земупу н у Темншпару н ноеле у Н. Саду, камо се међу тнм Даннло еа псчатн.ом нреместио а 18Г>2 г. у Јулију по- 1 кренуо је и „Сриеки Диевник" нолитичпи лнст, са књнжсвним недељним прилогом „Седмицом". 11 тујс сад паступно његоп главнн рад. „Сриеки Дневник" наскоро ностаде тако омил.ен народу српском. да је на све стране у српству бно читан. Брзо му норасте број нретплатника на 2.000. Док јс тако „Дненпик" одржавао у најцрњсм ансолутнзму нолитичну свест иародну, дотле је „Седмнца" постала средиштем књнжевнога рада српскога. Уепсх Медаконпћсннх лпстова највишс се нма приписати здраппм његовнм политичним надзорнма н оном нопуларном начину пиеан.а, у комс је за оно иремс остао једннствен. На „Дневнику" су радили најбол.и људи у ерпству, који су се опда у општежурналнстиком бавнлн. Међуоеталима еноменути нам је Даннчића п Јовапа Ристића, којн су му неко премс били доппспици; а Јован Гаврпловић остао му јс увек као

говарати поносу и иптересима народним. Од Србије где је влада недавно томе сличпо иоступила, нека се не надају ни моралие помоћи, јер је извеспо да Маџари неби те јасне незаконитости смели учинити да нх српска «•'«,(» пијс прнмером осмелила. Ми дакле,колпкоморамо сажаљсвати данашњс нрилике у земљи нашој и осуднти опс који су их створили, у толико се више радујемо што ће оваким поступцнма и с ове и с оне стране Саве н Дупава убрзати се развитак свеети и онштег сноразума међу свнма Србима који подједнако осећају притнсак. Наше су симиатије уз народну страпку, и ако им у овај мах нншта више нисмо у стању нружнти, то пек их охрабри морална помоћ наша н уверење, да осећамо тежину ноложаја њиховог и да и.\ разумемо. — Темишварски владика Георгије ЛојновиГ, умр'о је папраспо на Бадњн дан у Карловцима. Бојновнћ је једнни од ериских владика, који је остао у Карловцима да божићује са Анђслићем. — По париским вестима решила је Аустро-Угарска да. на иролеКе изврши анексију Босне и Херцеговине. НШЕ ПРИВРЕДНО И ДРШТВЕНО СТАЊЕ (Наставак) IV. Трговина између Србије и страних држава. б, Вредиост увоза нагиег: Из Аустро-Угар. Из Турске: Из Румунске: и С. и 3. Евроае "7. 1«% ?7. <*, Вредност и,е.хокуано1 обрта нашег: Са Аустро-Уг. Са Турском: Са Румг/нском: и С. и 3. Евроаом 80% 167. »7. Од оиог удола пашег тргов. обрта, који пада иа Аустро-Угарску и средљу и западиу Европу, н који износи >>0°/ 0 (у „Гласнику је погрешно стрављсно 70°/ 0 ) од цслокупвог тргов. обрта измсћу Србвје и страног свста, рачуна сс:

ца сто На саму Аустро-Угарску 33 , „ В. Бритаиију 16 „ „ Немапку 8 „ . Швајцарску 8 „ „ Фравц)-ску 8 „ Остале земље 7

скупа 80 „ Како у комс правц\' наш трговачкн обрт вапредује, види се из оног упоређен>а ранијих година са ногон.нм. По пре-

дописник о стварима, које су се тицале Србије. Године 1859 сит бечког абсолутизма нрода „Дневнш:" н нечатњу и ирееели сс у Београд, где је, уживајућп опште уважењс, остао до 1862 г. Кнез Милош пудио га је, да буде мипистар нросвете. алн је Медакоиић ову нонуду одбио. Кнез Мнхаило увек је одлнковао највећнм новерељем спога нрнјател.а из рапс младости. Г. 1862 пре ђе Медаковић из Београда у Н. Сад и 1863 г. покреие наново „Напредак", али већ крајсм 1864 г. преда га другим рукама, јер му је сву вољу па иублицистичпн рад нокварио нсход патријаршеског избора на конгресу народном. Осим новинарстиа, Медаковић је радно н на књижепном нољу. 'Гу му је главно дело „Повјеепнца Србског парода", коју је наннсао у четири књиге и у којој је својпм понуларним начнпом представпо живот српског народа. Медакоиић је нознат бно као припржепик днпастије Обреноинћа; али је у евојој повестпнцн опет зпао држатп непомућен поглед на догаћаје у кнежевпнн Србији п његова неторпчка