Српска независност

— 201 —

1

184в

гдедима којн су на основп таквог упоређсња за свакн главни правад посебибнце напред изложени, износи: а, Вредност нашег извоза: У Румунску 25 иута внше )У 1^75 и Аустро-Угар. | | него „ > 4 1 /. пута више Ј у и с. и з. ЕвропуЈ * ' 1 Ј У Турску 21 пута вшне б., Вредност нашег увоза: Из Аустро-Угар.) | у > < ј п У та више Ј", «7р. иС.и 3. Европуј 4 Ј Из Т>т>ске 2 пута више I него Из Румунске ^ 30% више Ј 13*43 По овоме је од 1846 до 1875, најзнатнијс порастао наш извоа у Румунску: па онда у Аустро-Угарску н ср. з: Европу: а најслабије у Турску. Наш увоз увећан је од 1847 до 1875, најзнатније из Ауустро-Угарске н ср. и з. Европе: паонда, из Т}*рскс : а најслабије из Румунске. А це~гокуоан трговач. обрт наш од 1846 до 1874. увећан је знатно само са Аустро-Угарском и ср. и з. Европом: а са Румунском и Турском само незнатно. Остаје да видимо, шта се иу коликој вредности извози нз Србије на страну, л шта н у коликој вредности увози са стране у Србију. Шта се и у коликој вредности извози мз Србије на страну. а шта и у коликој вредности увози са стране у Србију. Предмети нашег трговачког обрта јесу у главноме: храна, стока, пиће, спровине (од биља и од животиње), копови и разни предмети. Од 1862 до 1872 износи средња годишња вредност: Извоза из Ср- Увозаса страбвје на страну не у Србнју Динара Хранс 2,364,449 1,327,429 Стоке 16,116,497 1,636,670 Пића 650,384 578,156 Сировине (од биља) Снропипс (од 4 027 С00 , 2Ш 201 животиње) Нопова 676,832 3,501,349 Колонијалних | производа | Рукотворина 485,355 9,888,741 Разник еспапа 420,867 732,057 Од 1862 до 1875 средња годишња вредност извоза износи од средње годишње вредности увоза: Впше Мање Хранс 1,038,080 (или 40%) Стоке 14,479,827 ( „ 90%) Нића 72,228 ( п 12%) Сировнне — 559,199 од биља (или 30%) Снронине од 1 1599393 (ИЈИ Ц60/ _ животиње | Копова — 2,824,517 (нли 5 пута) Колонијалних | 2,130,581 производа ( (или 66 пута) Рукотворина — 9,403,387 (или 20 пута) Разних еспапа — 311,190 (иди 74%)

1.898,999

Средња годишња вредност целокупног трговачког обрта (извоза и увоза заједно) од 1862 до 1875. г. нзноси; За храну 3,690,878 дипара п стоку 17,753,167 „ „ пиће 1,228,540 „ „ биљне сировине 4,357,197 п животињске сиров. 6,455,808 „ „ К пове 4,178,181 „ „ Колон. прозводе 2,194,283 л „ Рукотворине 10,374,097 „ „ Разне есиапе 1,152,924 „ (НаставнКе се.)

2,458,198

33,031 2,163,612

дописи Крагујевац. 20. Дек. 1881 г. После пораза наших радикалаца на биралишту 13-тог ов. месеца имали смо основа мислити да ће Крагујевачки радикалп ћутатн о своме Фијаску на јанном овдашњем збору. Па морате мнслитн како смо се грохотом насмејали њиној нечувеној дрскости кад нам дође јутрос до руке 152-ги број Самоуправе са својим донисом из Крагујевца. Коме вн то. господо радикалци. сипатс нрашину у очи ? Да ли грађанима крагујевачким или народу српском ? И зар пред лицем 400. грађана који су били на збору. видили како је ствар текла, чули како је чији говор примљен, — зар велим смете с* онаковнм неистинитим извртањи.ма н изепачавањима изићи на јавност? Ви доказивасте у „Самоуирави" да треба поново бирати нступивше носланике за скупштинаре, а у Крагујевцу устајете свом снагом против тог вашег начела и истичете новог кандндата! А кад вам сва ујдурма пропадс, а ви сад удри у клевету и изопачавање. А шта знате, то је свагда и било ваше оружје. Иа и сам начин како је .сазивачки одбор „позвао г. Тодора Туцаковића на збор да иоложн рачун о своме раду на скупштину, бар што се времена тиче не одговара достојанству јавне иолптнчке партије. Збор заказат у 7. сахатн у вечс а Туцаковићу се тога истог дана пре подне у 9 часова шаље нарочити позпв с предрачуном да Тодор неће имати времена ни прибрати се, а камо ли спремити. А шта знам, можда су мислилн да Тодор неће имати ни куражп да изиђе пред нове апостоле. Али нх је памет преварила. Зар Туцак да несме? Он који је смео 1858 г. пред Вучића у савет изићи и питати га: п /е ли с народом и.ги кије?" Дође богме Туцак и утуца. Иа сад из освете изопачавате његов говор и клеветате га пред светом. Ја ћу овде да покушам да верно нзнесем сликутога збора и да наведем најважнпје моменте говора Тодоровог те да ваше клевете сузбијем.

непартајичност заслужуЈе свако иризнање. Нал.а сиоменути његове календаре „Годиш&ак" и „Ласту", који су се у много хиљада комада чнтали но народу и тиме отварали вољу у народу на српску књигу. Накладом своје нечатње издаоје многе књиге. међу којима ва!.а сноменути дела Доснтнја Обрадовића, Исторнју Књижевности Божидара Петровића и др. У рукопису је оставио онширан животопис кнеза Михаила н историјско нолитичку расправу о војничкој крајини аустријској. УирБО је у Загребу 5 Новембра о. г. Медаковић ће у нросветном развитку срнском увек заузпмати одлнчно место. Он се може назватн оцем новије срнске журналистике и творцем српског новинарског стила;јер до њега није могло битн речн о српској журналистицн у модерном смисжу. Исто тако, он је створио читалачку 1^'блнку за повнне срнске, које су се до њега читале у врло

ограннченом броју У најнезгоднијим за народ српскп нриликама. он је стојао на бранику за сриство против туђинства и њему се има највише захвалнти, ако је поље било спремљено за даљи рад, кад су окодности згодннје настале Одношај његовога листа спрам владе у Београду, био је врло делнкатан и свакп час могла је претитн забрана листу његовом за Србију. Живо осећајући сваку народну потребу, Медаковић јенарочпто вољно помагао даровите српске ђаке, да могу науке свршавати; и на његову препоруку више младих људи добили су обилате стинепдије од кнеза Миханла. Међу овима споменути нам је Светозара Милетића, Петра Протића Сокољанина. који је нрерано за род наш и за Србпју иреминуо, и др. Особито је велика заслуга Медаковићева, што се дадас у срнству Свети Сава свуда славн као народпи нросветител,. Срби су занста изгубнли у њему одлична родољуба, који је заслужио, да му на гробу рекпемо: лака тн земл.ица! Вечан тн спомеп међу нама! — д.

„И тако на дан збора око 6. сах. у всчс брзнном муње разнесе се глас по варошн да је г. Тодор Туцаковић отишао на место збора н да ће говорити о свом посланичком раду и на тај глас поврвн снлно грађанство у касину тако да је до 7. часова скупило се неколико стотина све првих грађана и што није могло отати у Касину, стајало је нред вратима на сокаку. Но пре но што уђем у излагање говора нашег посланнка прнметити нмам, да је његова беседа с' необичним одушевљењсм н пропраћена и сваки час прекндана са громогласним „живио^ из неколнко стотина грла, а не онако како вели дописник Самоуправин. Тако на првом месту реко је да је Престолна бе| седа исказала намеру да се у унутрашњнм реФормама у слободнијем иравцу нође живљим кораком напред. Па нрема томе је, рече даље, оснгурана измена устава а и донесенн су корисни закони као | на пр : о штампн, побољшању учитељског стања, о јавним зборовима итд. за које : сам гласао. Нрелазсћи на закон о незавнсности н непокретностн с^ дској, рекао ј- : Скупштина је н тај Закон у начелу иримила с* одушевљењем. Но ја кад сам вндиоу њему неке протнвречностн [и да се с тнм законом траже за неке чиновнике веће плате и 100. хнљада динара на пензионирапе, ја сам, вели, одмах оценно овај закон као партајску ствар, вндео сам да се њнме хоће једнн чнновннци да унапреде. а другн гонс, па не будући вољан да I сс у нашој отаџбинн оваково партајство ; уводи а још мање да се народ оптеретн са 100. хиљада динара, гласао сам протнв тнх одредаба тог закона. Живио! Живио! беше поздрављен од стране збора. 0 Бонтуовом утовору рекао је да је тај , уговор врло мајсторски заплетен. У том уговору нрнма Србија на себе, и то иод гаранцијом , страшне п скупе обвезе за недогледна времена па бар да су и те оба везе тачно обележене да се знаду. Са своје пак стране Бонту није давао никакве гаранцнје да ће своје обвезе тачно испунити. И најпосле кад постојп закои да се државне грађевнне не могу пнком уступитн без јавне лицитације, онда сам ја, вели, сматрао да би радио иротив своје савести кад бн улазећи у решавање овакве незаконите ствари припомого да се на народ натоваре онакве страшне обвезе, па сам изашо из скупштнне давши оставку и то тек онда кад сам многе говорнике за и против саслушао а у моменту кад је председннк скупштине огласно да је претрес свршен, дакле кад се није дало вишо говорнтн. —Живно. живио беше одзнв као нз једног грла. За тнм је прочитао ту своју оставку н тпме завршио свој говор. Збор му се одазвао са живио, жпвио. Кад је по свршеном говору нашег пос- ! ланнка г. Васа Пстковић изашао с кандн- ! дацијом Тодора Туцаковића, овај по скромности својој обратн се с' речма: -Овде иредговорник спомену моје нме 1 као новог кандидата за скупштину, а кан- ј дидата иостављати то је ваша ствар зато браћо збогом. Збор му се одазва . са живио. Но да ли председннк збора нлн иредседннк опћнне. тек задржаше га рекавшн да ће бити на њега ! неколико интерпелацнја те он оегаје а ! громогласно живио беше му одзив. Радикалац Срета Анђелковнћ у говору ' своме, делећи потпуно назоре нашег носланика у погледу решеннх закона, као и у погледу независности судеке и о Бонтуовом уговору, н одајућн своју иошту чнстом карактеру, сталности и независностн нашсг послапнка, осудн га жестоко што је скупштнпу оставно. Треба- ј ло је, велн, да тамо остане и да се бо- ј рн, па можда би својим угледом п важношћу предупредно данашње тешке таксе нод чијнм се теретом ми данас прегибамо п т. д. од прилнке онако како Самоуирава њсгов говор нредставља. Њему је г. Тодор Туцаковић одговооио: Ла сам казао да ми савест ннје допуштала да даље останем у скупштнни, а он ме корн што ннсам ногазио моју савест. А ја моју савест неби иогазно ни за какво благо. По његовој намети можс битп да би н требало да оста-

нем, н ја кад би могао радити- по туђој памети можда би и остао. Алк ја то нисам могао ннти ћу икад моћи по туђој памети радити. Бурно и дуготрајно живио беше му одзив. Говор г. Иере Иорђевића доста је верно нрестављсн у Самоуправи и ' на његово питање о одношају према партијама у скупштини као и на питање којој је партији наш посланик припадао, г. Тодор Туцаковнћ одговорио је: у скупштиип су биле две велике партије напредњачка н раднкална. Оне су имале | своје клубове. Но ја ннсам одлазио ни у једаи клуб, јер нисам внчан партајској дисциплини. Којој партији ја пак припадам то се зна као јавна ствар. Али , ннкад ни за љубав партије ја нџсам погазио савест (жнвио) па и мој рођен брат кад је био на влади ја сам гласао против (живио, живио). То је последња реч његова а клевета је оно што стојн у Самоуправп да је Тодор казао ^да ннје хтео да буде у таквој Скупштини која чак и законе, које је сама стварала, меће | нод ноге." Нигде он ннјс изрицио свога , суда о скунштипи. но је само казао како смо горе навели, да му његова савест недонушта да улази у незаконнту ствар. Алн у том допису из Крагујевца непзврће се само говор Тодора Туцаковића. Чак им је крива и учитељска школа што одгаји једног нитомца. који на збору одрешито рече, да су за народ куд н камо веће гаранције у познатом каквом онробаном карактеру светле прошлости. него у сјајннм програмнма нових људи. Па није доста што онако изврнуше смисао његовог говора него криве н психологију н нападају чак и Анту из Сипића. Нападе на газда Перу, ЈВељка Нешковића, .Ђуб. Чолак-Антнћа, судијуЛазу | Протића, проФесора Пенћа прелазнмо с презирањем. Цела је нстнна да су радикалнн говорннци с муком довршивали своје беседе. Збор је био озлојеђен њихним неумесним нападнма а један поп био је н отеран са говорннце и то зато, што је упоредио једног независног народног посланика војннку. који бега са своје позиције. Но збор је изгубио свако стрпљење кад је Рака Фнлниовнћ пнсар почеоучитн ' народ да не бира старе нешколоване људе, којн не казују нанред свога нрограма. већ да бирају људе младе, ннтелигентне, школоване који су у стању сваки предмет 1 у скушнтннн свестрасно претресати, каквог ми у нашој среднн имамо у Ристн I Степићу трговцу—икао из једног грлацео збор викне доле. Ларма„доле ц постајаше све већа н већа. Говорнпк пркоси збору н несилази с' говорннце већ хоће силом да га публика мора слушатп. Председннк збора позове комесара у помоћ п овај у место да говорнику каже даустуннместо другоме, кога ће публика слушатн, расиусти збор и грађани се мнрно разиђоше. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Јавл>ају нам пз Крушевца, да су Бонтуовн инџинпрн проучавалн питање: којом страном да се нроведе железничка пруга у Сталаћској клисурн, на су, као што нас уверавају, спремилн извештај Бонтуу, да се пруга не проводи од Сталаћа левом, Крушевачком, но десном обалом Мораве. Зна се, да до сада ово пптање није никад другачнје нн постављано, но се свагда узнмало као најкорисније у свакоме погледу. да се код Сталаћа пређе на Крушевачку страну. Тако је решено још 1873 г. па тако је предложно и Француз Понсен, кад је израдио детаљну трасу железннчку. Овоме мишлењу нридружио се и Августин, кога је прошла влада бнла погоднла, да проучи трасу у новодобивеним нределима. Сад сс чује као поуздапо, да се хоће од тога плана да одступи, па да ируга ндс десном обалом, ма да је она и дужа и тежа од леве обале. То бн нашој државн донело нов терет, јер као што се зна, мн плаћамо Бонтуу на дужнну пута, т. ј. на кнлометар. а овде би увећана дужнна могла однети можда још један нов мнлијон. Осим тога, бнло бн штете и отуда, што по уговору са Боптуом. надају на Србпју све онравке, које би нзазвалл елементарни узроци, а десна