Српска независност

БРОЈ 50.

ЧЕТВРТАК. 31. ДЕЦЕМБРА 1881 ГОД.

ГОДИНА I.

денг. 5а срб2г7! ВА ГОДНИУ 24 ДИН., НА 110 ГОДН1ГЕ 12 Д11Н., НА ЧЕГПГТ ГОД. Л ДИН. за зедљ1 21 ајдкадд:!! псј70тск7НА ГОДННГ 30 ♦РАНАКА. НА по годпнк 1б *р. на ЧЕТВРТ ГОД. * Фр. зд 17ст?с-7г1?ск7: НА годннг 15 ФОГ. У ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕГПРТ ГОД. 4 ♦. за сбе сст1лб срнавс : НА ГОДПНУ 36 ♦РАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ♦?., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 ♦г.

ИЗ/1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИКОИ. 4ЕТВРТК01, СУВОТОМ и НЕДЕАОУ ЈТВДННШТВО ЈЕ Н АДМННИСТРАЦНЈА Ј К>ЋИ Г. ТОМЕ ЛНДРКЈЕВНКА ОВНЛПХВВ ВЕНАП.

ЗА ОГМСЕ РАЧУНА СЕ : ЦР11И ЦУТ 20 дни. ПАРА ОД РЕДА, А ЦОГЛЕ СВАЈСМ ПУТ 10 ПР. • ПАРА ,иТН. (»Д РЕДА.

ЗА НРИЛОС.1АНО Л

Руиописи и/аљу се уредништву. и претплата адтинистрацију •>С ? 2 С К 2 НЕЗ А2ГСНССТП". РУКОПНСН НЕ ВРАЋА.1У СК. НКП.1 АЋКМА П11СЛ1А НЕ ЈГРН^АЈУ СЕ.

Г10ВИВ НА ПРЕТПЛАТУ Од нове године наетаје нова претнлата на „Сргг еку Независност." Ко је рад да држи наш лист, нека се пријави и пош.ве претплату до нове године, јер се од нове го» дине лист никоме неће на вересију давати. Наручбине и претнлату примају све поште у (Јрбији. Осим тога може се свако. коме је угодније, претнлатити код наших оа.лашћених екуиљача или код подружина „дружине за потпомагање Сриске Књижевностп." Рукописи нек се шал>у уредништву, а огласи и нретилата администрацији „Српске Независности." УРЕДНИШТВО. АУСТРИЈА и СРПСКА ЖЕЛЕЗНИЦА xi < вн су бечки. сви аустро-угарски листовп пропратидв ту значајиу расправу са своје страие. Опозиција је ликовала што је влада гласањсм побијена. а владаии листови су бранили владу тим. што се и том приликом несумњиво показало. да је влада радила у корист своје земл.е, у корпст Аустрије. Сасвим је иаравио и разумљиво да су владине новине таком обраном успеле и мороде успети. Но како се јавно миење не обзире радо на личне пнтересе, ма то билп н интереси каквих присннх, наметл>ивих пријател.а, особито ако (*>>• тн нријатељи већ „употреб.ћени'% то се и овом приликом показало, да ни органима владиног јавног мнен.а у Вечу, п ако то мнење није тако ,безобразно" као у нас. није мајка занредела језика. те се дешава да им оно искочи на језик штб нм је на српу. •Једаи од владииих лнстова бечкнх . бранеКи владине пословс с Дендербанком, узвпсио се до ове искрепе исповесги: „— Л" ме пч чисто Француски интерес, у лнпу г. Ф])емија, или онЂлески у Оер-Танкреду, илн на

послетку руски у Пољакову, аотиснуо аустријски, морао се причекатп г. Бонту са Лендербанком као преставник аустријског или бар поаустријањенога капитала. — због аустријсне трговине и аустријске радиности.Па које су те иовине. што нашег, управо Пнроћанчевог дипломатског Финансисту или Финаисијског дипломату тако јасно и разговетно, тако грозно, тако немилостиво терају у - неистину? Је ли то она злогука .Трибуна", што као да се наврзла на „наметљиву" Пнроћаичеву владу да је се отресе ? Или је званична .Винер Цајтунг", или полузваннчнн ..Фремденблат". којима је црнац (Пироћанаш учннио своју дужност, па може сад пћи у Пнрот? Боже сачувај! То је онај полузваничнн лист бечке владе, који је Пнроћанчевој влади зваиичиији од самих званнчних „Срнских Новнна и , блнжн, присннји и милији од самог њеног рођеног „Видела", то је оиај лист који је дотде копао ногом, док се дружина Пироћанчева није доконала владе н док себн није ископао таковски крст са нрндознма. то је познатн н признатп нророк, браник и заточник сваког дела н недела владе од 19 Октобра. то је главом баба -Преса! (Уводни чланак од 17 децембра 1§81 бр. 347). Да сад нспнтамо значај исказа тог дивног низа најиозваннјпх сведока у питању, да ли је Генерална Унија са Бонтуом „под уплпвом аустријским" н.ти није, у питању ; да ли се српски министар снољнпх послова н заступник министра финанснје пред народном скупштнном право заклео плп криво. Узмимо пре свега она места што се чнне као да нду у прилог влади од 19. Октобра. као да је бране и оправдавају поступак јој како око железиице тако око трговачког уговора. И ако није задатак овог чланка да та велика два предмета у свој опширностн расправља, и ако ми нмамо само да испитамо, је лн г. Чеда истину рекао кад је онако I уверавао скупштину, ипак нећемо да пропустимо ни једпе олакшице, да нам се не би могла ни у чему пребацнтн безобзирност, а најмање злурада воља. Херпст је споменуо ону познату изјаву Бонтуову у главноме скупу Генералне Уније, како је он // Аустрији увек заступао франндске \ пнтересе. Нз те изјавс можда бн покушао какав апостол владии известн повол.ан закл.учак. „Видите ли," мо-

гао он нам узвпкпутн, ..кад Је тај човек у Аустрији бно неаустријски, да како ће битн _под унливом аустријским" ван Аустрије?!" Тнме би се само тако могао ко заварати, кад би заборавно да онде Бонту говори о Аустријн према Француској, а зна се да је Француска увек богатија те се Бонту-у може на прву реч веровати, да је увек заступао ннтересе богатије/а. По истој логици он ће у Србнји заступати интересе оне богатије, веће и јаче стране, која хоће да има интереса у Србпјп. а то може бнти само Аустрија. Друго је нзрек Највиртов. да је наш трговачкн уговор с Аустрнјом за њу некористан. Да се то оценн ваља прво узетп да то говорп жесток опознционар, да иије ни покушао навестн који разлог. да питање није било на дневном реду и да ћемо тек онда моћи оцешгги мнење бечкс опозицијс о гом уговору, кад се буде претресао у нарламенту. С друге пак стране Највирт није могао друго мпслити него да се можда од Србије могла искамџитп мања увозарина за аустрпјске пронзводе. Што то аустријској влади није пошло за руком. нпје јамачно крпва бнла зла воља београдске владе, него, као што је познато, једино наш уговор с Енглеском, кога је јамачно некадањи крптнчар виделов зато и оговарао што се бојао да ће му битн на сметњи у попуштању аустријским жељама кад он постане министар. Нпје се убојао. Но ако бп се хтела наша влада нозвати на Највирта у погледу некорпсти тог уговора но Аустрију, мора примпти и закључак му, да сву корист отуда вуче — Бонту. 'Гиме смо нсцрпли све што се чини као да нде у прилог становпшту Ппроћапчеве владе н вцдесмо да се и то само тако чини. Но то су све изјаве с опозицпје, за које не јемчи никакав званичан положај. Све остале нзјаве, било од онозиције, било с владине стране, бнло у скупштинн, било у новннама. састављају жестоку, неумољнву осуду српске владе. свака је реч по један оштар прут, што заточннка владпног н Бонтуовог у нашој скупштини шиба нсмнлоетиво по језику. Ирви н понајзаманшијн сведок нротив Бонтуовог заточника то је — ко би рекао ? —- сам Бонту. Вонту је, — то нам прича један аустрнјски владин лист — рекао у Паризу. даје аустријска монарл-ија би.ш колсвка. усиеваи>у Гснера.гне Уније. А може ли се замислити, да јс каква држава колевка у[• 2|

спевању каквога друштва. а да нема инкаквог унлива на то друштво ? Поред свега тога наш тадањи „министар спол.них послова и заступнпк мннпстра Финаиеије" није могао на ино а да се не закуне пред лицем народа да то друш] тво није иол уиливом аустријским! Сад ко има ираво, Бонту или Чеда Мијатовнћ? Ко бол.е нознаје упдиве под којима је Генерална Уштја. Бонту нли Чеда ЈГнјатовић? Тодико о упливу нлп неуплпву. Но то је јопг цвеће н ковиље према ономе. што је нзјавно најзваннчнији сведок. сам главон аустрнјскп министар Финанспјс. оечки Чеда №1јатовпћ. Он је јасно н разговстно нрпмнао н потврдно. да су сраске жежзнице и сриски жребови радње (Сгевсћа&е) Љ:нлербанке. Шта ћемо сад, г. Чедо? Кад ви прнзнасте. да бп само већ отуда, кад би Француско друштво што гради нашу железницу. било нод унливом аустријскпм, наста./е аолптичке неиргишке, олби.!.не ао нагпу земљу, да какве тек онда настају неприлике. кад се докаже, као што је ево нзјавом најиозванпјег сведока доказано. да то друштво не само што одиста стојп под аустријским упливом, него да је то Јчграво аустријско груштво. да је то главом Лендербанка ? ! Како према томе нзгледа нотоња хвала Србнје нз уста аустрнјског мпннстра, да је го земља. „чије трговачко-нолнтичке прилнке могу битп још врло корисне по Аустрију"? То значп: _још имамо шта да слпстпмо са Србије. та крава још није јалова." То нас опомпње на онај божнтњи обпчај у Срба са воћком нероткпњом. што је ономад сноменут у нашем божитњем лнстку: , опозицнја аустријска заманула секпром да посече српску воћку нероткпњу, а мпнистар Дунајевскп довпкује: „не сијецн. родиће!" Наравно. њима, не себи. •Гога сувише долази и баба „Преј са" да ударп свој званнчни иечат, не само аустријски но уједно н српј ски, Пироћапачкп званнчни иечат па то, да је Бонту и онај капптал што гради сриску железницу. аустрггјски, или бар иоаустрггјањен. Зар оно што је иоаустријањкно нчје иод уи.шво« аг/стрнјски.н , г. Чедо? На све тејасне, безусловне изјавс влада је Пнроћанчева ћутала као заливена. Нн једпе речнце, ни спомспа о томс у „Вндолу." К'амо вам сад вашс „звапичне псправкс" на ту Пресину „Свраку-? А ко ћути, где је требао говорнти, нМ 1о§;ш <1ећиЈВ8е4, узи.ма се да признаје. соивепЉе уј(1е1иг.