Српска независност

— 204 —

Преиа свему томе ми ематрамо да је званичвпм. необорпвим доказнма доказано. да је влада ГГнроћанчева }• једном важном н кобном ннтању но Србију омахнула скупштпну и да је скунштнна том омахном наведена да гласа за Вонтуа. Хоће лп онн стубовн срнске државностн, пред којнма п у имс којих се члан владин онако — зарекао, повући ради тога Пнроћанчеву владу на одговор — идемо да вндимо. 0 УСТАВНОЈ ВЛАСТИ од ЕДГАРДА ЛАБТЛЕЈА. ' НЛСТАВЛЈС* Видимо да цео полнтнчки систем Амернканаца почива на овом прннципу, да нма једап виши закон који веже законодавца. Овај закон наперен протмву превлашћа цредставнпштва. то је устав. Представимо сада да устав внше неодговара пде јама и жел.ама народа. ко онда вма право да у исти дира? То није обични законодавац. Како би могао он да мења устав од кога н доводи своју власт? Пзменути га. значи нрекорачитп га. а ирекорачити га значи нераднтн но уставу. Да ли се бар може усвојитп пример Енглеске и право реФорме предати свима јавним властима? Не може; јер у савезпим државама не иалазн се никакво суверенетво у рукама иосланика. еенатора и преседника. Сви су добилн само ограничено нуномоћије. Само је народ суверен: само он може поправити н променутп устав. Он то и радп посреством једне процедуре унапред одрећене полптичким законом. Под именом конвента, бира се једна скунштниа која има за једпнп задатак да нзмени устав нли начнии нов устав. Ово није револуционарна. надмоћна. деснотичка скупштина, то је редовна, закона. ограничена власт. Да у времену мира један народ решп како ће н на који пачин реФормисатп евоју владавину онога дана када са истош није внше задовољан. то је ндеја за пас чудиа; она н сувнше доказује како суверенство парода у Америци врло мало налпчн на оно што се у Француској тнм лепим нмепом назива. Код нас народ ради суверено када иобедоносна нобупа обори владавину. мете под поге установе и отворп слобод-

но пол,е етрастима н наеид.у; док у савезним државама народ врши акт суверенства када редовним иутем пзјавн своју вол>у по закошш 4 >ормама како би тим бол.е осигурао ошпте добре. Нема слободннје др| жаве од Амернке, али ту врло добро разуму услове слободе да би могли веровати у мудрост масе н непогрешност гомиле; зато се они и хвале како живе под царством и нринудом закона. Уставна нроцедура пролазн нанзменце четири Фазе. Иитају се бирачн о нужности да се сазове конвент. Ако је одговор потврђујући, законодавство решава избор скунштпне за реформу. Ова скунштина еаетавл.а свој рад у впду нројекта, п овај пројект подноси се народу на пријем. Свака од ових тачака заслужује да се нарочито иепнта. Ко саелушава народ? Законодавна власт, т. ј. две куће. Саслушати жеље народа пре но што се дирне у основпн закон, то је демократскн прпншш. то је највнше нравило. Нарочпто се овако ноступа када се цео устав мења. На тај је начин н. пр. реФормиран устав државе Њу-јорка у 1821. Законодаветво је просто решнло да се сазове конвент, но ова одлука бн уништена на основу ноднетих нротивразлога од Канцлера Кента, једног од најчувенији правника Америке: „Устав је изречно исказана вол>а народа, он има за задатак нерманентно заштнћаваље, трајашњу срећу данашњп н будућп поколења; републиканска теорија и постојана ирактика земл.е нште да се овај акт нееме ни уколико дотаћн пре но што народ Формално изјави своју вол>у у овом ногледу. - Пзвестнн уставн од овог нозива на народ праве абсолутни услов. такав је устав западне Впрћиније од 1863 год. У другнм државама, где су уетавн одавпо у важности а нмају нотребе ночестннх реФорама. усвојено је краће срество за нужпе допупе; т. н. нарочити начин. о коме ћу доцније говорити. <,Наставпће се-

Српском грађанству о српској железници. Идуким иролећем почсће озбнљно грађење наше железнпце од Београда до Ниша. а у даљем времепу од Ниша до Врање и Ппрота: градиће јс Уиија. место Уније Г. Впталис, место Г. Впталиса ГГ. Нидснтал, Бергер, Енглези, Французп, Та-

лијани. Немци. Јевреји; па н неки Власи и Грци дошли су у Београд, да на српскоЈ железници раде и што зараде. Сви народн света градиће нашу железницу. ј само ми Срби нећемо у тој радњн другог учешћа имати. но даје плаћамо. Гвожђе цимент. хидраулиски креч, свакојаке алате доносићс нл страних земаха, мањи н веки предузимачи биће странци, и на послетку како је наш народ слабо расположен да копа нросеке н насипе. а и невешт тој радњн, те не може онаку надннцу истерати као вештнјн странци, то ће се но свршетку железнице све оне грднс суме новаца. које ћемо ми за ту железницу плаћати. већином у стране земље разнети. а нама ће остати да за њима гледамо: и онда ће се може бити тек код некнх наших саграђана мисао породити. да је треоало да и Срби у тој радњи учествују, те да макар неку количину тих рођеннх иара снасу. да пх ; странци по туђем свету не разносе. Кад Франиузн. Енглези н остали свет железннцу гради највећа чесг ноиаца ако не сва оетаие у њнховој земљи. јер они » ами пронзводе све потребно за грађење самн иред\*зимл>) радње всће и мање п нанослетку самп копају земл»у. камен. шлл нак и т. д. Код иас ке то све ст]»анцн радитн. а иокрај свега. што нам уговор суделовање у тој радњи оснгурава, до сада се ни један Србпи није пстакао. да | за какву радњу озбил.но конк\"])ише. а колико је нама познато, нема ни нзгледа I да ће се ко од нас и у буд}*ће до те ј нредузимљивости нодпћи. Странци ће | дакле н у буд>'ћс у шмати железничк}радн»у и намешта ће опет евоје худе по | раднлиштнма, као лиФеранте леба. пића дувана п осталпх потреба за раднике. само ;а Србнна неће ни у тим нижим елојевнма радњс* нигде места битн: међу тим нма и код нас л>уди који умеју железнице градити а н сиособности и спреме доста, да ту радњу науче како што су је и многи од ових странаца научили. | који једва да знају евоје име нотписатн. али без велпке научноети грдне паре теку. Наш свет мисли. ева та гоепода што нх је г. Бопту н г. Виталис собом довео, да су то сами парпскп полнтехничарн"п дипломисани ннџинирн — Боже еачувај! Ни двадееети нема инџиннреке дипломе. а иије им нн нотребна, јер ирактика од самог детињства дотерала их је у искуству, да вишс вреде него ли мпоги инџинпри с дипломом. али без ирактике. Има знатннх иредчзнмача у железничкој радњи. који једва знају евоје нме потппеатп. на кад су тн л>уди могли ту вештину стећп, зар да ми потребно не научпмо? Нашој немарности за железничку радњу ннје узрок нн оскуднца сиоеобностп а ио свој прилнци. на оскудевање одважностн и предузим.Ђнвости. но је оекудица

поуздањау се и оскудица капитала; многж још данас мисли, да је грађење железнице нека чаробна тајна, неприступлива сиромаху Србнну. а другима који ноуздање у себе имају недостаје капитал; а овај је тешко наћи међу светом, којн ствар занлашено сматра као неку тајну или који хоће да види како то иде ире него пгго се у ствар упусти не мислећи да ће странцн паре разнети, прс него што они ствар прегледају а да ће нама : оставити еамо огризпне. Оваково непријатно искуство учиниле ј су готово све земље, али да не тражимо далеко прпмера, већ у нашој близини. У I Румунији странци начинише рђаве железннце а стекоше грдне паре. док се Румуни не опаметише те образоваше грађевинско друнггво које ржавне радње нзвршује н с којим се странци не могу никако надметати, по пгго онп. по оној цени као домородци, не могу ннкада радити. Покрај тога друштва, коме припадају прве и богатс нородице Румунске. има још сијасет богатих кућа и банака у Букурешту и Јашу. које учествују у ; тим радњама. дајући сиромашним али вештим н поштеннм предузимачима потребне капитале за радњу, под условнма пробитачним за једну н другу етрану; такове куће налазе прн томе добар рачун н предузимач је задовољан ш о има поуздану кућу и гледа да добит буде што већа јер тим расте и његова добнт. Ово нјест правн иједино ноуздани начин железничке радње који и многа друштва железничка употребљавају, ортачећи своје инџинире и предузимаче еа еобом. Уверен сам. да је н нашој земљи погребно, да ее оваково једно друштво пгго пре образује. које бн већ овог пролећа могло такмачнтп се за пзраду појединих одељака наше пруге. а доцније н само израду новнх лннпја од владе примити. Пре или после оваково друштво подићи ће се и у нашој земл»и, зашто дакле да . ее не образује већ еада. док има бербе. Ако би наша мисао нашла одзива код ! срцеких каннталиста, могао би се један ; збор одреднтн, радн ближег и подробнијег договора. С-вакн од наших саграђана. којн би ову мпсао у начелу усвојио, умољава се, да изволи то саопштпти уредништву _Српеке Незавиености. - пако бп се. ако буде учешћа могао на скоро огласити екуп.

Кечкн лист _Парламентер~, у ј чланку своме иод насловом „ Наша ј окуиација" ннше измећу осталог: _Сама Србија, чнје је држање од не малог значења баш у овом пи. тању, јер је изузнмајућп Турску н Аустрију највшпе интересована, н од које се с правом могло претпоетавитп. да неће тако лако, а нај-

V ОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ

У једном американском листу штампана је ова прнча о томе како је неки дентлмен морао провестп ноћ пред нову годину; то је била „ноћ страшнпх нотреса" тако. да чптајућп тај опнс. чисто осећаш како те продале мравн. „Ја еам хнтао да на време стнгнем на једпу од средњпх етаппца пзмећу Бостона и Њу-Јорка". прнчајунак приповетке _да бнх ујутру на нову годину био у кругу мојих познаника у Њу-Јорку. Бнло је четврт на једанаест часова у вече кад сам стигао на станицу а како се воз на тој станпцн задржавао свега четнри минута. то је мени остало не губећи пн секунда да уђем у први вагон којн ми је кондуктер отворио. У том тренутку локомотива наново залупа и воз се пусти на далеки пут. „ Ја разгледах око себе. Вагоп.је био ггрвог реда. У протиином углу седео је још јед;ш путнп:;. Колико сам могао видетн прн застртој свет-

лостп лампе. он Је епавао тврднм сном покривен огртачем а на очи беше намакао шешпр са широким ободом. Оеећајући се уморним од брзог путовања ноћу до станнце која је удаљепа неколико мнл.а од мога летњнковца, менп се свндело угледатн се на прнмер мога суседа н одснаватн. Покрнвши се огртачем и струком од хладноће, ја сам се надао да ће ме л.ул.ање вагона брзо успаватп. _Но не нроће нн мнпута, а мноме овлада нека чудпа страва. Пмају људп који чак и са затвореинм очпма осећају управљенп на њих оштар ноглед. Ја сам то нреће често на себи прнмећавао. Тако сам и сада осећао да ме нажл.нво прате нечнје очн. Ја неприметно отворнм очн н иогледам у иротивни угао вагопа. Мој сусед ннје снавао н не скндаше с мене упорног страшног погледа. „Сад сам га н ја посматрао. Он скиде н шешир и огртач. Густа црна брада покривала је бледо лице на коме се као ватрене тачке впђаху очи дивљег звера. Вндело се јаспо да он нешто зло смшп.ка протнву мене. Ја се опоменух опнеивања грабежп п убијстава која су извршена у орошлој годинп у ва-

гопима железничкпх влакова. Прека ,је потреба била предузети мере опрезностн и ире свега показатн му да не спавам. „Брзо скочих с места н учнннх I се као да хоћу да дпгнем нокривало које утул.аваше светлост лампе. ио у иотп мах скочн и мој сапутникн силним ударом повратн мс на мој дивав внкпувшп: _не мнчите ес е места. Плн вп не знате да еам ја џелат?" 1 — Ма ко да сте. вн ћете одговаратн за овај ваш ностунак. одговорих ја једва се уздржавајући. Кроз два чаеа бићемо у Њу-Јорку. Ои се грохотом паемеја — Кроз по чаеа ти ћеш бнти у рају или у паклу, примети он искезившн зубе. — Ја хоћу да на теби пспптам моју новуметоду _вешан.а~. „Крв мн застаде у жилама. Ја видех да пмам посла са полуделим човеком". Хил.аду разних мпели минуше ми кроз главу. Како да се епасем од овог лудака? С почетка сам мислио да га могу савдадптп. .Та сс одликујем јаким физичким саетавом н вешт сам гпмнаетпци. Но противШ1К мој ма да јс раста средњег, био је херкуловског еклопа н беше ми очевндио да би мн тешко он^о с

њпм борнти ее чак и у том елучају, кад не бп беенпло давало мишићпма гвоздену снагу. .Зватн у помоћ кондуктера? И . ту мисао морадох нанустптп. На пол>у је бесннла бура са плахом кншом. Од ветра н лупања влака нв би ме нико чуо. Оетало је једно пстпна врло рнзпчно ерество. покушагн ма н за .један секунад поставитн лудака у немогућност сметатн мн. па да отворим врата од вагова. да стуиим на подношку а затим ио греди домаћп се до локомотиве. Брзим нокретом одбацих лудака у нротнвни угао вагоиа н отворившн вратаоца хтедох већ стати на подношку, алп он наједанпут као тнгар једним скоком прпскочп к мени н еа натприродном енагом увуче ме на ново у вагон. Као гвоздепе кљеште ње. гове руке стегоше ми нлећа. Продирући крик истрже мн ее из груди, ј но нзумре заглушен рпком буре ■ лупом влака". — Ја еам ти казао да ми утећн : пећеш! продера се лудак страшно чреврћући очпма. па затвори вратаоца и седе насирам мене. Шта вп хоћете од меие? уинтах ја етарајући се но могућству да се олржим у ладнокрђиоетп.