Српска независност

БРОЈ I.

НЕДЕЉА, 3 ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

" ке зл сре: [ НХ ГОЈШВГ 24 дш;., II а по ГОДПНЕ 12 ДНП., 1а чктвгт год. С дни. 31 :СГ112 ЗЕ2А2 НА БАЛК1ЛЛ5:2 П017СТ:КТ. К \ годлнг НО ♦ГМ14КА, н.л по годннк 15 ♦р. Н>1 ЧКТВРТ год. 8 *р. 31 17СГ ?:тг1."сег •и« годнпг 15 ♦ОГ. Г ВАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА чкгвгт год. 4 ♦. 21 С32 ССТ1Л2 1РН1Б2 : ^А ГОДНГНУ :>в ♦ГАН., НА ПО ГОДННК 18 #Г.. НА ЧКТВРТ ГОД. 10 #Р.

ИЗЛАЗН У БЕОГРДДУ ПОРНИКОК. ЧЕТВРТНН, СУВ9Т0Н к ИЕДЕ/аОВ гх-л. ПЕЛОМ ГГ А БАИУ

7тедпвштв0 јк п

АДЧПив «'тгаппја У КГК) овилвкки вкпац.

г. Томк андгкјквнк а

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: огнн иут 30 дии. чара од гвдл. а итлв спасп и>т 10 ор. ЗА НРЈШ0С.и\11О .41 1јлрл дни. од РКДАРунописи шаљу св уредииштзу. а ппетп-ата аОтинистра^ рд коииси НК нрлг.ајд ск . ИЕГигчга.ил иисил нк прнмлју св.

ОИИВ Н ПРЕТП.ТАТУ

Тп Од нове године настаје в»ва нретнлата на „Срп= <ку Незавиеноет." \ Ко је рад да држн наш .јст. нека се нрнјавн п пП1л>е претплату. јер се од нове године лист нико« ^чфеће нввересију давати. Наручбинс и иретилату римају све ноште у Ср» р(ј II. Осим тога може ее од стране државе одликује оеобе^ако, коме је угодш-'је,

друштвени? Што се у оио доба само мало ризичпо ивати могло. то је дапас опасап корак; што се онда свршавало код куКе, то сад прелази у иностранство, н ако се онда народ од својих ногрешака могао сам палечити, то га сад обично лечи ту))Нпаи. За то пародн. а особнто народн којп стоје на нпском ступњу свога матернјалног раапитка.не могу бнтн доста смотрени. кад нмају намеру, да код себе устапове такав већи завод; н то тнм внше. ико се такав ствара нод утицајем, па још

)стп.1атити код нагЈ о|1ашћених скуил.ача илп ||>д подружнна „дружине иотпомагање Сриске »њижевности." Рукописи нек се шал>у редништву. а огласи и фетплата администрацији Сриске Независности." УРЕДНИШТВО

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог I Сваки новчанп земаљски завод засеца јако у друштвени здивот народа . те може служитн како на користт тако н на штету самој зем .ЂН. У нсторијн можемо наћи много примера. да су таки заводп довели напредне и развијене зем.ке готово на крај материјалне пропасти. н да је дуго времеиа требало, да народ онет дође до неког стунња доброга стања и да бар од чести

владом краља Фраипуског Лудвнка XIV. Осннвање н нропадање банке Ла-ове. која је пмала задатак да подмири раскоштво опдашњега времена. н да поправи Фннанцнјски непоредак државе, може и сад свакомс елужити као огледало — куда мора одвестн нрезнрање прнродних основа новчанога обрта. Како је сјајно банка Ла-ова започела (1710 г.) тако је сјајно за четири годиие свога живота н пропала. Она је за то кратко време готово пео Францускн народ увукла у своју пропаст, н као за освету оставнла свога творца иначе имућног п даровитог човека да као просјак у туђинству евој живот оконча. И од тога времена доданас, како се измеиио положај

нгах читалаца, којп нису довољно унознатн са уређењем банака. мнслнмо да не Ке бнтн нзлишно, ако најпре у кратко нроговоримо неколпко речи о банкама у опште. Немамо намере да пншемо нску расираву о банкама. него смо само ради да дамо нека објашњења, како бн се лакше могло разумстн оно што идс. Све банке имају задатак да олакшају новчанн обрт у земљи. Прн томе морамо разликовати капигал

ннм повластицама. те тиме тако реКи. пзлазн нз круга обнчних такнх ::авода. Тада се нред нас стави озбнл.но пнтање и велика одговорност, да ли је већи. ! 'јнст. коју отуда . шт- . Ј * Ј очекујемо, пли ^Јета, која с њоме равномерно корача. Пред пама стоји тако пнтање еа ос нивањем народне банке - за коју веК н статути у нацрту преданн бише Финанцијском одбору носледње скупштине. Ствар није доенела до тога. да се реши; и ми се можемо томе еамо радовати. Нмам<> времеиа, да бар мало ироучнмо тако за нас важно иитање: и да тим вн1пе снремнн нристуннмо к решењу тога значајног задатка. Јавап претрес вал>а желети још и за то, што је така установа 146д нас нова. доста заплетена, а морамо овде нскрено нрнзнати. и што је нашем народном нредставпиш тву мало позната. Истина да јс у нашем народном нредставншптву трговачки ред заступхен у доста великом броју; алн онет п т\ је врло мало лнца. која су блнже упозпата са основима н пословима банчиннм.са оннм нреважним одпоснма. који владају измеНу ноједпних чинилаца те радње, и са корнстнма и

заборавп и накнади огромне губнтке. Једап такав нример имамо под штетама које из целога извнру. Да бпсмо к томе и од евоје стране нешто ирнпомоглн — а у исто . време и иоднесеним етатутима од чести мало критике поклонилп. то је емер овнх редака. ИмајуКи у виду н онај део на-

од новаца; јер кад се номешају ти појмовн може свакога одвести на врло клизавс страппутице. Под каниталом разуме се ева имаовииа ма какве нрсте, која доносн какав доходак или какву корнст; дакле овамо нде тако нсто новац. сао н илуг, етока и т. д. Новацје нмовнна. за коју најлакше можемо свагда п свугде другу какву имовину у размеиу добпти. Увећање новчаног обрта може служнти, нли може бнтн нотребно за евакојаке целп. Оно може служитн. да иотпомажс подмнринање Финансијскнх потреба државе. да потномаже трговнну, влн у ошите раднност. да потпомажс креднт зсмл.орадни. да иотиомаже оснпвањс разних нредузећа и т. д. Круг сваке таке радње нзнскује банку особеног састава; н мешање тнх послова код једне банкс ннкад ннје бнло од корнсти за баику. По томс деле се н банве по кругу своје радње. Ми пећело те ноделе до краја разлагатн. јер пемају за нас назкиости. Од тих банака могу иматн неке то нраво. да нздају банкноте. нлн подобнс хартије од вредноетн. Може бити у земл,п еамо једпа така банка са тнм правом или може их битн и впше. Тако право даје нама главну поделу банака на „оне које нмају нраво на нздавање баикнота" н на .,оне које таквог права немају." Свака та врста може онет вршптп свакојаке иослове но чему добија н своје блнже нме. Као особену врсту банака норед сад назначеннх морамо овде сиоменути: Банкс, којима је највећа радња па п право. да осннвају свакојака иредузећа, као што су н. н. железннце, на и друге баике и г. д. Банке ирве две врете досга су већ старе. банке носледње врсте су тековинс најиовнјег времена. Прва

ложника са нрнлозима вели како је „даљс од.1учено да се нозову сви иријате.'л> иа ирплоге колпко који мнлује". Клуб наиредпе странке тешко да је тако лакоуман те да не увндн, да је тнме внше нахудно егвари. кун.Ђењу нрилога у Србијн на Гундулићев сиоменик. него што јој може корпститн са својнх дпнара. Таке етварн не раде нолнтнчкп клубови. него књнжевна друштва. То бн био нре ноеао ученог друштва. коме је то требао предложити у ирвом реду секретар. Но како је тај еекретар у првом реду „нанредњак" н виделовац. тако му је н њетов ио лнтнчкп клуб н у чнсто књпжевним стварпма нречп од ученог друштва. „Клуб нанредне етранке~ могао је знатн п знао је. да тнме. што је ои ударно иа таку општу и но себи племениту етвар свој нартизански нечат, смета свакомс у Србнјн, који тој етранцн не нрипада, суделоватн V том нослу. Да би ту цел тим ноузданнје постигао, нозива „клуб и само ,пр(1Јате.1,< * на прилоге. Очевндно је, да „клубу" није било толнко стало до Гундулнћа, колико до тога. да у тако невнном н неполптичком питању нокаже. како п он божем негује зајсднпцу свнх Срба. Колико је то хвалисање нпштаво види сс из истога броја „Вндела." У нстоме броју доноен „Видело" како је „цар крал. — иоставио за српског пагријарха Германа АнНелпћа, а — па нн речн на то од своје стране ! Но то бн му се још могло одбнтп на дару. Ал у истоме броју одмах затнм. има „Вндело" „новнје" нз Ерцег-Новога како се „вест о с.нрти четнри жандара нотврћује." То се „Новпје" завршује овнм речима: „Веле, да су Кривошпје ове носледње баш с тога, тто су Далматиниџ , убнлн." Ма, јадни не билн, зар не зиате.

таква Г .авка осиованаје тек г. 1852 да С У Далматници ГупдулнћеРН зеу Паризу над насловом „Вереснјона,

нокретност СгесШ тођШег) и и но обраецу те банке основане су такве и у другим државама. а сад се унотребл.ава наслов кредит-мобилије н за такве банкс. које горе иазначене нослове врше.

У броју од ирошлс среде хвалн ' ее виделов ..Листак". како је „клуб ј папредне странке" једнодуншо нриј мио мисао, да ее „сам одбор напред| не странке ностара о нрикупљању ! ирилога на сноменнк ГупдулиКа". ! те како је нетс вечерн пало на сто 1 клуба 279 днпара. После нмена прп-

мл.ацн. као н Крнвошијаии. да је то један и онај исти народ. из кога је ГЧ ндулић нонпкао н коме је певао несму „Османа 4 *. II вн се не стиднте разноеити теиденцијозну. клеветну н очевидио лажну вест крвника тога народа, вест која би, кад би бпла основана. тај народ срамотнла ! Та нн свн бечки нн нештански лнстовн ннсу ималн образа нрнмнти ту вест као готов новац. а ви. који се . на жалост. зовете Србп. ви. који сс зовете бр&ћа оннх што нх срамотите. вн примате без нкакве примедбе клевету на Гундулнћеве земл>аке у истом часу у коме куппте ирилоге за његов спомепнк