Српска независност

Зар г. М. С. НироКацац, председник мпн. савета. министар сиољ. иослова. МНС.1И да <*е така брука може опратн са трнчавих 25 дш^ара?! ГундулиК би се у гробу преврнуо кад бн могао дознатн но коју се пену н ради чега куне нрилози у Србнји на љегов споменир.. У свом 1 броју од ове године _Впдело". говорећи у .дневној кроницп" о отварању ..О'1'Ицмрскс касинс" прпча, како је „један од вппгих оФнцира" разложио и т.д. .Вндело" добро зна да то ппје био један од „впших ОФИШфа," по да .је то био један >енерпл. Зашта му _Вндело" не епомиње ни чнпа камо лн пмена. то је сакрпвено у внделовој помрчини.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Карловачкн сабор састаКе се 6. о. м. да цо другн иут еаслуша царско решење у питању обавд.еног избора мнтрополпт-натријарха. Но аутентичкнм вестнма саонштп11е се сабору царска одлука. да се и нзбор владике ЖнвковнКа не нотврКује н одмах за тпм — раепустиће се народни посланици својим кућама. Ј" псто времс следоваће нанменовање Германа АнћеЈшћа за мптрополпта патријарха. Такав исход митроиолитског нитања утврКен је у Вечу у мнаистарској седницн нод председништвом царевнм, у којој су маџарскп минпстар председник п мнвистар црквеипх послова. дал>е министар п Бап Хрватске учеетновалн. Бан је нред евојнм ноласком у Беч прпмио депутацију карзовачкнх саборскнх носланнка н обећао је. да ће сав евој уплив уиотребнтн да се пзбор Живковпћев потврдп. Поеле нашег Божпћа вратио се Бан у Загреб н нозвао одмах депешом владпку Жпвконпћа. Све то узнемнрнло је јавно мнш.вење у Хрватској. јер се зна да су н Бан н влада билп ангажовани у нзбор Живковпћев чији брат. барон Јован Жпвковнћ Фактично управ -Ђа данас Хрватском: те се мислп да ће п бан н влада одстунитн, што је круна нротнв њи-

ховог предлога уевоЈила маџареко становнште. Ма како суднли у маџарскнм и хрватским меродавннм ! крЈТОВНма о томе, ми смо уверенн да бн такав одсудан н околностима оправдан корак Бана Пејачевића п Јов. Живковића напшао на одобравање у свима круговима који су противнн гажењу позитивних закона п да би био од педогледннх последнца за будуће маџарско-хрватско-сриске одиошаје. — У Француској славе републнканци нову, сјајну нобеду. Избор трећпне сенатора, којп је последњих дана извршен, нспао је са свим републиканскп. Више од 30 пзборнпх места која су заузимали стари консерватпвци п монархисте, задобила је републнканска партнја тако. да од истунелнх антцрепубликанаца једва што је неколпцина наново изабрапа. — За озбил.ност снтуације у Босни Херце>овшм п Дплмпцијп најјасннје говоре овн податцп: У овај мах стоје у самој Да.хмацији 25 нешачких батал.опа (регнменте Лг 14, 22. 21>, :>5. 43 и 65); дал.е два батал.она царских стрељаца .V 1 и 10 ): дал.е четирн стрел.ачка резервна батал.она .V' 3, 24. 34 п 30). н један бата .мш 22. резервне регнменте. За војску која се концентрише у Боспи и Херцеговини још се не зна: толпко етојв да се знатно умножава. Немачко-ауетрнјски лнстовн, из којпх ове податке узимамо. наводе за узрок нагомнлању војске у Боснн „ тти с;/ се и та.чо веГ> појави.1е 1>пзбојикчи< чете'. Бадава. аустријска управа у Боенн баш се брпне за снгурност Босанаца! — Познатн консерватнвнн државннк маџарскн. барон Павлс Шењејп. новлачи се у прнватан жнвот. Шењеји је редовно нред важнијин догаћајима одступао са полптичке иозорнице, да не ноеи одговорпост за дела владе угарске с којом ее није могао еложнтн. Нешто званзчноБечкн листови доносе ову ноту срнског носланнка у Бен}': г Кнежевско српско мнннстарство сно .Ђннх нослова јавнло мн је, да

имао да учнннм једну малу примедбу. Тако: 1. Њсе .лнберал- за времс свето-андрејеке скупштнне (1858) не беше по.!нато. оно се доцннје појавнло у -Вндов, дану- као нме ^огрдно, нод насловом .усијане главе-. којнм нменом беху почаствоваин л,удн од год. Г>8: 2. тамо се велн. да су свето-андрејцн од год. 58 изгубнли нариицу просто зато што ннсу рачуналн са временом, у коме су живнлн. и са људнма, са којнма су ималн посла, — а ова поставка неетоји. Свето-андрејцн од год. 58 нзгубили су парницу просто зато, пгго је васпоставл,ена династнја, изпенађена и еама брзим п ванредним догађајем. стајала на ра«нутицн: нли да с народом нредузме решаватн унутрашња животна пнтаља. а да се остави сваког дипломатисања < : иол>а, па да гледа пре свега да уредк своју забатаљену кућу нзнутра, и тад: би имала ноћи простраиик нутем. кој! : јој беше прокрчнла свето-андрејска скун| штина; нли да пође путем нротивш томе, нгго јс васностављена династиј | оелонившн се на нартнју од год. 42 \-раднла. -) у Г ПОПГГОВАЊЕМ Јован Илик члан држ. савета у иеаг-

ЧАСТАН МИР У СТАРОЈ СРБИЈИ Једним врло иезгодним случајем штам парскнм прескочен је знатан део чла нка чаетан мир у Старој Србијн. к< }и је требао да дође одма пос.ге мдломк% \ 37 ом. броју нашег листа. Ми ту погр«шку вШј^ЛЈенрављамо. N о! -^Е^шг (1о1оге еће псог<1аг> с1е1 ЈеНсе Хе11а МГвепа. .МеђТгнм против ових етарих ш;тц т »ијских »еветнња сада баш као да најинше н беени рука варвар»шова. Турцн с) све могуће чинили — наравно нз сопствепих разлога — да ми недадт внде=тн ове старе срнске цркве. али јк нпак пронађем да је црква Светог Петра блвзу Новог Пазара — дакле јеуспех протражитн - ту скоро претворена у војенн магацнн: као и да днвнн остатци цркве Св. Ђурђа (Ђурђевн ступовн) на внеу елуже у меето касарне. Остатциједнс друге цркве блнзу 31ит])овнце. та: кође скоро су рушени камен по камен. но зановеетн дотнчног наше: и велика I је опасност да. нод садањом анархнјом туреком ностале црквенедочекају оношто је њнхова сеетра у г Ораском Цариграду-

Дајућн места -Јвим врсгала у нашем днст> ие мохеко а да ие приметнмо да мн не нала знмо раздпке у мнслпча пзмеђ\- ,старог диберада" и поштованог г. Јопапа ПлпјКа. јер докле прв! пзмеђу осталога, тврдп, да се ннје рачунало с л>уднма. с којнма се пмало посла," ие внднмо ин г. Илцјћ да што друго нзносн, но, напротнг у вашим повннама. ја бн, ако дозволнте другнм речма то еамс потврђле. Хредннк.

бн кнежева влада здраво срећна н здраво благодарна била, кад би висока н. и кр. влада одобрила, да се напнрн срнског државног зајма котнра| ју на бечкој н пештаи. берзи. Ослања| јуКи се на досадањој иредусретљивостн н благоволењу ц. и кр. владе, слободан сам по налогу кнежевске владе молнтн внсокославно мнннсгарство да носредује. да се ова же .Ђа кнежеве владе нснунн, и т. д. (потписанј Христић. ИЗ ЛИСТОБЛ а.. русзсизс ЛЈравитељ. Весгг (Л/ 273) доноси врло значајан чланак, у коме претреса садање политнчко етање у Европн. те доднрује н збачење српског мнтрополнта Михаила и велп: г нс ћемо да се ун\титамо у раематрање тога чнна са та*ше каноннчке нли са гледншта какових државннх мера, ио ћемо приметитн еамо то. да је тај Факт сам но себи, 'са свим ретка појава у славенских народа. где начело народностн и православ.ва сачињава основу државног живота. По томе садашња аромена у Србији мора ироизвести тежак утисак, а особито за то. гито се сам митроиолит уздржава. да се обрати званичним иротестом иравославним прквама и . — ... Ко зна како обазриво мерн топ и речи овај руекн званпчни орган, тај ће тек моћн ехватити увреду, нгго је Руснја осећа, збачењем српскога митронолнта Миханла. Појмнће сс н то, шта се хоће да каже оннм речпма. које говоре о протесту јштјјополитовом . У Руенјн се схваћа са свим корсктно ноло;кај ноглавара нраво* црквс, и по томе се држн. да бн\ ј Г јшзо иотнуно права да протестујс .иротив незаконитостц, коју је садашња влада над њнм нзвршнла. Не мнсле у Русији тнм речнма да кривс митрополита. но хоће да нокажу како .је он нрнтешњен ид стране »виделовачке владе. да несме нн оннм иравом да се корнстн. што му га његов ноложој и црквени канонн дају. Заиета тежак је иоложај. чинити унотребу од свога нрава. онда када се сама влада мало обзире на закон н нраво. но тј )ажи разлоге сваком своме делу у грубој сили. Овако се ово тумачи и у Руеијн н код иас. н ово је заиета коректан но. глед.

Госаодипе. На она два пнема од г једног старог лнберала- која су ту скоро наштампапа

лие$дк

В01нпкс побратимстзо. Нова годива донела нам је .једну нову војну установу. Офнцнрскн кор гарнизона бео1 радског отворио је ових дана офинпрску каснну нлн. оо.ђс рећн, оФнцирску дружину. 'Мн од своје стране поздрављамо тај нови завод. којн и у оеталнм јевропским војекама постоји. с истннитом радошћу и желнмо нашпм ОФИцнрима од свега срца: Сребн" о паареЈно ,\а је\ Војнпчко удружење ннје нразна реч. оно нма дубоког значаја а тешких обавеза. Војничко удружење значн унраво: Свн зо једно'. а један ла сае, у радостн н жалости у срећи и нево .Ђи. у животу и у смрти. ('ва за )е,џ101 а је,\ан за све, када војска нод нобедннм заставаиа с радосним усклицима нобећеног душмана гони. Сви заједног иједан за све, и онда када после претрнелог пораза с неисказанпм напорпма треба животом п крвл»у сваку стону своје земље ораннтп и непрнјател.-

ско нроднрање зауставл>атн, када ноједине честн подобно оним Шпартанцнма код Термоинла н оннм Крајншннцпма код Малборгета живот жртвују. да цело снасу; кад појединн живот нзлажу, да друга свога избаве, плн када Пван Косанчић и Милан Тоилнца у смрт иду, да увређену част свога друга освета. Ето шта значи војннчко удружење. које са жицама најуввишеније врлпне све чланове једнс војске веже. Осећања не развијају се нн у ком другом сталежу тако брзо н тако узвишеш) као у војничком нод ненрестаннм променама радостн н невоља нобеде н нораза, које ратни живот собом доноси. С каквпм се заносом грле друговн носле добнвене иобеде — и где се још доказује другарска верност крвљу н жнвотом у часу онасности тако као међу војннцима? Војннчко удружење већ у мирно доба носи мпоге утехе собом, алн у рату, у часу тешке опасностп н нспнта оно је једнна утеха н накнада онога којн се за општу ствар добровољно свега одрекао. и за њу крв н живот на жртву ирнносн. Од неких страна чуле су се већ пре немиле оцепе о оваковом удру-

жењу, као да се тпм ооразовање особнте касте н отућивање од осталог граћанства намерава. Мн држнмо да су такве оцене н неоснованс као н нренагљенс. Данас поред начела оружаног народа п у другим већим државама. где су друштвенн односн оштрпје обележенн ннком ни на ум не долазн да војннчкн сталеж кастом назове — а да камо лн код нас где смо тако казатн свн војннцн оснм деце и стараца. а н ови су у своје време војницн бнлн. а оин првп би ће. кад њихово време доће. У оеталом скоро свакн дан пред нашнм очнма бивају екуповн н састанцн учнтеља, лекара. ироФесора и разних еснаФа. Полнтичке партнје образују се н држе своје редовне саетанке па још ннкоме није на ум дошло да их због тога кастом назове: али може бнтн да некојн људи мнсле да су та права и те слободе само за нас остале добре, а да војнинима који су и онако свију п граћанскнх п оиште човечијнх ирава лншенн који треба да себп само дад> од нас порез наметатн и да ћуте кад их ти људп нападају — ни тог једног ирава састанка дружбеног не треба. Одвојеноет локала у коме ће се

ОФИцнри састаЈати не само да нема ннкакве кастичне цели, но је савршено нотребна н оправдана. јер ће се. у колнко мн ствар схваћамо. у том удружењу нзраде појединнх ОФПцпра чптатн. а п по свој нрплицп иодобно страннм војничкн>1 удружењима н нека војна предавања држатн а све то пе може се у јавннм каФанама радитн. ннтн би којн газда на ту цел своју ка-1-ану дао. Даље, да речемо по душнједнуреч у једној се чеети иашег младог света нажалост таково огорчење нрема офнцирима и војецн развило.да и офнцнрп од нознате мнрољубиве нарави често но каФапама у непрпјатне еукобе долазс. па се осетнла нотреба да се таковн немнлн појавн колико због оиштег умирења. толнко и у интересу самнх офнцира избегну. јер ОФшшреки ноложај не дозвољана му да сс с таковим људнма на јавном месту исује и грди н — њиховс грдње враћа: — не одбије лн такових напада одлучннм начином он гуои добро мњење својих другова: повуче лн нак сабљу. извеенс странке ноднгну внку као да су Турцн Колубару нрегазнли, на г. миннстар војни обично онда таковог ОФНпира етав .Ћа под суд — од чега