Српска независност

Ирвзрсну. У о»»1м крајеннма луторптст турских званнпоика као даје још моКан за ;ио адн апеолутпо немоћап за добро. Нитн вадања анархија влада само ио ссдима унутрашњоети, него ево јс н на гланннм друмовнма царскнм. Поштанска служба савршено демораднсана, н пнсма из Босне нли Србцје, за неколико сахатн места од границе, путују најнре сувнм у Солун, латим морем у Цариград, иа онда онст морем у Нарну, одатлс сувнм до Дунува, иа онда Дунавом донскле. иа онда опет до зла бога дугнм сувнм иутсм на адресу! Па кад би сс још н тим наопако околннм путем нмало довољно срсКе да се игго уредно добнјс него сто у Новом Пазару један турскн чиновннк из поштс донесе ми једно отворено пнсмо с молбом да му прочнтам адресу. Пнсмо јс бндо предато у Србијн н разговетним словима адресовано кајмакаму Нове Вароши — даклс званнчној главн једног суседног мсста! Као што навсстнх, главни друмовн су овде пуни ајдука, нето у том погледу доиста, нн у Боснн није боље иод аустриском владом; јер за времс целог путовања но тој провинцијн. једнако сам наилазио на места где су разбојншптва почињена. илн сам слушао о новим случајевнма. Тако у Чајннци, ауетријскнм жандарима иепало је било за руком да донесукрваву главу једног ајдука, којн је ту екоро опљачкао и убио био једног њиховог чвновннка у рејону „мешовнте окупацнје": алн у Плевљу на два дана нред мој долазак десио се још један гори суучај но сахата места од вароши, па још на самом онои војничком друму! Па и ја сам чак нмао срећу срестн се са такнм једним џентлменом на путу између Сјенице и Новог Пазара. То беше један Турчнн одевен по обнчају краја му н, наравно, са потпуним арсеналом за појасом. Он баци један љубопнтап поглед на ме, презриво разрогачп очн на моју нратњу састазљену из два коњнка и мирно оде својим аутем ! Мој кочијаш (хришћанин) н пратиоцн (заптије» рекоше мндајето један од најпознатијих ајдука н разбојника окрута. алн ннко ни ирста не иомоли да му ириступн и да га ухватн ма да су двоје њих билн на коњу а он пешкс. него га пуетише да дочека у заседн каквог будућег и незаштнћеног путника.~ (Сад види иаставак у 41-ом броју) ДОПИСИ Приштина '»0. Нов. 1881. Не мојте се чудитн. што вам се одавна из ових крајева не јависмо, јер од неко доба а нарочито од нре једну годнну дана, изгледа нам као да су у вашој слободној Србијн евс везе са овим

народом коначно прекинутс н сваки ној јам о намн амо да је у оваком погледу ноншптен. Лакомиеленн ваши државници који еу иовод томе, иезнаду ваљда да с' нрсвртањем стварн у слободној Србнјн, I нрсврга сс и зиачај српскс будућноети у свима крајевнма турскога царства гдс народ српскн Ж1ши. Нс може се а да се не призна да нма и другах државннкау евсту, који елабо маре за будућност свога народа. али са размерио, чнни иам се као да за сада нема нн једне државе у Евронн ван Ср; Оијеукојој стојс иа унравн људн крајње , нсмарнн за интереее свога народа. Србија је ннше него икоја друга држава нозвана да сву евоју еилу н моћ државну употреби на то, како бн сс што пре ујединила са осталим Срнством, и гнме | постала способном за међународии дрI жавнн жнвот. Вами је без сумње познато, да је слободној Србнјн највећа и најсветнја д\ г жност да најпре сјединн сво ерпетво, на тек после да сс преда своме стварном унутрашњсм уређењу, али у нркос и еамога опстанка српскога живља на овоме тропољу, ваша слободна Србнја пошла је од неког доба путем онаквим, који ћс је можда за навек одетраиитн од иелог још иеослобођеног сриетва у правој — Старој — Србији, од Марнце и Софије до мора јадранеког и од еадањих граница њсних до Солуна н Орида; и једном за свагда отуђити од свега оног што се српскнм нменом зове н што нод турском владавнном стоји. Неонравданс и силие ногреише, које ее код вас једна нреко друге н у полнтици државној и у свему нначе гомилај ч почеле су се поетупно н амо осећатн јер пзмеђу осталог најцрњи утисакучинила је на еве Ср^е у Старој Србији, жалосна всст, коју од Сеничана и Ново пазараца добнсмо, н која нас извештава ; о сиреми Аустро-Ушрске .ш аре-кллак иреко Лима у Косово и даље. чега се ради М.10Ш војска и муниција на суседној нам <јм1ниии окуииране братскс Босне довлачи. Међу тнм. ако је ово баш у стварн, шта ће даље ељедовати но Српство. чим би Аустрија загазила у Коеово, и заузсла железничку пругу Скоиље — Солун Митровица. може ее у напред замислитн а да ми овди и нс говоримо. То је даклс највећа иогрешка садањс српске полнтике, која се мучно понравити може. Зар смо мн јадници и то заслужилн да нас. због нашс браће, узјаши већи н горн тиранш! и варвар од турчнпа, и то у добу кад емо у пуној нади да ће н нама једном синути супцс златне слободе н нзнети нас немилосрдној Европи еа свима свој ственостима нашим. еа којима смо епособни за самосталан, елободан н пезависан живот.

Занста морају страшне мисли обузети сваког нравог Србина, кад само учини уноређење нзмеђу полнтике која је до ире годину дана у Србији вођена и полигике која је од тог доба настала; јер до нре једне године бешс, чнни нам се, I ева државна еила и моћ срнска управљена, порсд саразмсрног ногледа на њсну унутарњост, ослобођсњу и ујединењу целог срнства; а одтог доба иак, меродавнн кругови у Србнји са свим нротивним нравцсм ударнше. Од куд н зашто овака промсна, ми нс можемо да знамо, јср смо далеко од вас. Па и ово по нешто што сазнамо и чујемо, ми то еве дознајемо иреко иовнна које из Цариграда амо долазе, и иначе, алн сасвим ретко од но ког Србина, који из ваше слободне Србијс амо пређе; но о томе већ како му драго, али из тога се јасно внди да народ српски у свима овим крајевима иде на еусрет злој судбнни својој, којој је суштина у будућности у толикотежа у колико се за сада осетно опажа, да Аустро-Угарска монархија случајсм иромене нолнтике у Србији рачуна на несносне н тешке нрилике, у којима мнели да нађс српство у овим областима турекс владавине својим нритиском, на да тнме и амо завлада и крунише уепех своје иолитике, којом јетоу Србнјинод садањом в.1адом ерпскнх некаквих, као што чујемо, назови — напредњака учиннла. Срцс нам ее цеиа, кад се само сетнмо оне лепе наклоности браће наше Срба нз слободне Србије, коју нам до пре неког времена указиваху: у храбрењу на екоро ослобођење, у одбранн н заштити од силе н незаконитнх и наснлничких поступака турске власти н нначе појединих бесних и самовољних турака . А од како се по Турекој прочуло, да уваженн наш брат и Србин господин Јован Ристић, неунравља политиком српском. турске ее апсане и казамати дупком испунише полнтичкјш кр1шцима Србнма, који су у цељи нашег ослобођења и уједипења еа Србијом стајали у свезн са бив. срп. владом, на истн се и данае сканавајућн од глади и умирући у мукама даве но гуреким затворима, а ннко се сада и.; Србијс на њих не сећа и неће да им номогне, него чини нам се, како звече цариградска нолузваинчна кленала, ашнкујући са Турцима још им горе отежавају ноложај н еатиру нх. Ирошла су та ерећна времена, кад је Србнја одржавала наш све < у срнској народноетн еа свима обичајима и у вери иравО( лавној : кад је отварала школе о њеиом државном трошку; кад нам је слада учитсље и друге људе, који еу нас тешилн н облагорођавали. којн су нас бодрнлн да ее туђину до иоељедњег нздисаја одуиремо; кад нам је Србија црквс н манастире нонрављала и обиав-

љала и т. д. Па кад унорсдимо то врсме са данашњим у коме јс све то ирестадо те је настао ужас и несрећа, онда нам изгледа као да су сада у Србнји на уирави државној какове швабе, којн нарочито за љубав Аустрнје све то прсзреше и обуетавишс, а народ ерпски немнлице и бссавесно, можда за навек, раздвојишс и иоценашс. Слободној Србији нодшнла је Аустрија да на рачун унутрашњег раздора прекоредно и прекомерно урсђује своје унутрашње послове, но доцнијс, но свој нрилнци даћс јој сасвим тешко бити осигурати и обсзбедити своју снољашност и уклоннтн онасност, коју је сама на се за ово кратко време евојом и сувнше всликом иаклоношћу нрсма Аустрији навукла, јер ако још сад нс занне и не обрати сву своју нажњу да еве то понрави. разуме се да ће Аустрија до који дан да нрегази Косово, а кад то буде, онда је и слободиа Србнја евршила своју трајност, јср сс зна шта ће опда и од ње бити.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ. Јуче на иову годииу иоказало је овд. отлично грађанство деи иример своје будие свести, свога патрнотнзиа и своје неиоколебнве л»убави и оданости према светом аманету народиом, нрађедовској српској вери. Јуче иа нову годииу око 11 '/. часова предала је депутација београдскЛ 4 грађанства адресу г. ми трополиту у његовом скромном стану на врачару. Адреса је врло дивно н језгровпто сачињена, и потонсана је многобројннм гра!>анима и > свију слојеза иаше престонице. Безазорно може се рећп да је адресу ову потписао цвет овд. грађанства. Кад је депутацнја стигла у стан г. мптронолитов, нашла је тамо впше одлпчннх грађана, који су дошли да поздраве нову годнну своме законитом архинастиру. Пошто су чланови депутације, све но избор честнтв граКапн наше престонице, предалн г. Мптрополиту адресу уз језгровит усмени поздрав, г. мптроиолит је одговорпо н захвалио се депутацнји својом иознатом златоусном речотошћу. Речи г. митрополнтове потресле су срца свију присутних , и из евију грла захори ло се као јсдан глас: _ жинио наш законнти архинаетпр. дај Боже да нестане неправде. да јој се траг сатре, н тебе да видимо опет па твоме узвпшеном месту, да нам и дал.с нослужнш на понос н днку нашу, наше цркве и миле отаџбине."

он све н ако га његови друговн не Официр по свом ноложају долазн осуде опет норед све непријатноети свакн час у додир с бо.т.нм кругојош и знатну штету нма, јер мора вима па греба да у друштву неку свој путни трошак , а кад кад и нрилагодвост показује коју свет надвјурне својих сведока нлаћати; све зива добрнм тоном н тактом. Мн то илноси 12 до 15 дуката илн у себн представхамо све официре од живој слици представл.ено, месечну највишег до најнижег чина вап служплату једпог нотноручика, који бн из бе за савршене другове, али то друИал.ева у Београд, из Врање у Ниш гарсгво не искључује учтивост и ради тога путовати морао. Зато је делпкатесу међу свима, ноштовање ради избегавања таких сукоба. об- старпјих од млађих и уважење мларазовање ОФнцирског удружења са ђих од њнхових стчријих. јер то свим разложна ствар, да се свет уми- веК правила васнитања од сваког ри ком је до мира. Официрн су се изображеног човека захтевају. Науклонилп па неће никог да траже. равна ствар да ни једни ни други н онн који би још дал.е хтелн кав- н у најиријатељсквјнм другарским гу да замећу, нека самн себн нри- односима не смеју горе означених пишу оно што и\ сиађе. граница нрелазити; нли као све на Покрај свсга овога ОФИцирско свету и тај се такт добија само вежудружење нмаће — надамо се још ј бањем а зато јс удружење најбодруге користи. У њему ће се што ™ нрилика, еамо морају стари.ји је до сад само ретко бнло сас- своје млађе другове нрнзиватн н сајити и старијн п м.таћи официрн с њнма се дружнти на ћс п једнн сваки дан, па ће млађи тим зајед- и ДРУ ГИ користи од тога нмати, јер ничкнм живлењем са својпм стари- ако је из почетка тешко младом офнјима добити оно учтиво или и сло- Д И РУ цравн такт удружења са сво бодно нонашање што Француз зове ј им старијим па1|П. буднте уверени <1екај *6 н отрестн ону за ноглед нс Д а 11И Ј С " и " :1 старијег тако лако иријатну укоченост која увек па н °"У МС РУ ногодити, која неда на у најповерљивијпм и најнријатппјнм сеое, а и млаћега не стеже ц не односима на службу п зваппчност везује. ■» мла!'' трпечи и саниње. У удружсњу ће се разговорн п

претресања о чисто војнпчкнм ства- корисно нознати н усвојнти, — они ри5!а новести. на ће многн на лак и ће мало но мало до убсћења доћи прнјатан начин своје знање обога- да ранг не доноси н памет. већ да тптн — другн ногрешно сватање је у науцн опај најстарнјн . којн ; исиравитн. — у онште из разгово- највншс зна. Али најживл>а корист ра упознати н са многим стварнма удружења таког бићс, што ће се које гарннзона служба иред очн не офнцирн мећу еобом познатн. што ' доводи алн су у рату врло иотреб- до сад, на жалост, није било, не п важне. Ири таковпм нрилика- јер лако би нам било доказати да ма. развија се тек прави офицнрски у самом Београдеком гарнизону ! такт и самосавлађнвање толико по- много оФИцнра има, којн ту многе трсбно сваком војном старешини, годнне тобоже у некој заједници јср тим прпликама млађи оФицнр живе. а још речвце нзменнли нису навикне се уважавати туће мнење, — па ће старијн своје млаћс, млај не упадати другу у реч — п прн- ђи етарнје и друг друга моћи по нуди га, да нотражи зреле основе делима ценвти, а не као што је то за нобвјање тућег мнења. Мпоге и до сада бивало, да су се само ио многе рагне нрилике ту ће сс иро- чувењу или злобнпм клеветама нозћи, ва данас илн сутра многи од навалп н ценили или мрзн.тн. отих офнцира. кад у рату у згод- У официрском удружењу где су ну прплику доћу, неће изгубитн оФнннри самп међу соГтм. можедруг | главе и духа, већ ће одма знагп ; друга лакше иснрављати лепим друшта треба раднтл. Пије нретерано гарскнм начином него ли ујавтврдптп, да је гаково нретресање ним каФанама где такозвани корисније него лн само читање тео- војннчки декорум није дозво.ћавао рнја. Старији официрн навикнућс Д а нред другнм сталежима војник се тим нриликама уважаватн нека војнвка бламнра; та и онако ови мнења својих млађих, и увериће се офишфс критнкују — како је мода двојица увск знше знају него ; гао дакле оФнцир махне свога друсамо један од њих. Ретки су ±уди га да открива нред всћ пзлојеђеним | који самн све знају, али вештина светом, на је на тај начин многа ' вође^астоји се у гоме да је кадар ненристојнос.т Јц^ровосг, која је т V т и« _