Српска независност

После је депутацнја отишла г. ! Риетићу, да и шему поздравн иову годину. Но еем ове посете имао је г.Митрополит и г. Ристић и других моогобројппх посета. којс су намељепс биле да им израпе своје поштовање и увере их колико цеие љи- , хов узорити патриотскн рад. Г. Ристић а и г. митрополит добилп су | и из уиутрапга>остп мпоге поздраве путем телеграФа. Овако лепп призори, то су праве светле звезднцс, које својвм сјајом пробијају густиш п тмнне. што су покриле хоризонат нашег народног живота, оне вам уливају наду, да је будна свест народна, и да граћани наше нрестолннце заиста стоје на оној угледној висини, са које треба да служе као леп пример целој нашој лемљи. Српски народ је вазда умео да цепи своје заслужнс и велике л.уде, он то и данас уме и на делу пока- ј зује. А народ који то уме, тај н ј заслужуује да их нма. Мп ово не говоримо на сумце, но тврдимо поуздано, јер познајемо расположење народа нашег у свима солидннм слојевнма његовнм. Што по некс го- ј мнлице днжу бесомучпу грају нротнв свега што је узвншено, то баш у самој стварп не значи ништа : јер треба оценнтн само моралну вредвост тнх гомплпца, на да се све објасни. Морллна вредност тих који днжу ту вику, сводн сс на нулу. Њих здрава целипа, језгро народа презнре н окреће са гнушањем од њих своју главу. Ми са наше стране честитамо граћанима наше престолнице, на таковом свеоном раду њнховом. н желили би да се овакови лепи призори будпе свести којп се у нашој престолннци нојавл.ују слију у ирави несапладинн нзвор светлостн, којп 11 е у овој наетунајућој години. разгонити тминс еа обзора нашег живота те да нам и ова годнна. не буде нуна јада н чемера н несреће евакојаке, по да еве зло оде еа прошдом годином у дубоку нровалију прошлости а иад нашом отаџбпном да се разведри н енјнс супце потпуне срећс н благостања. које јс владавина „виделовачка" као гуетом облачипом покрпвала па п још нокрива баш томс војничком декоруму нротнвна. саевнм неисправл.епа остала. Мн бн могли још мпогс корнстн н нрпјатности иавеетп које ће за наш Официрски кор пз тих удружења ноникнути н којс савршено ту лепу мнеао оправдавају; али мп мислимо, да је довол.по ако сс V први мах и оволико ностигпе. Вол.е ћс бити да место дал.ег набрајања тих кориети нашу господу офпнпре запитамо: је су ли они ступајући у то удружење, које бн мн најрадије .војнпчко нобратиметво" назвали све обавезе размислилп које опо за себом овлачи. јесу ли улазећи у ону кућу на Теразијама за еобом оетавили злобу. завистн грамзење и оговарање. еплеткашење и партнзанство, само својетва која њима најмање доликују н која су с некнм правом евст против н.нх узрујала. илн су се одушевљени сномсном старнх иапшх јунака. еа (шетом и јаком вол.ом тамо кренуди да војска ностане представник српског народа, је су лн тамо пошли с оном нобратимеком л.убавн н оданошћу с којом Ивап Косанчић и Мнлан топлица за увређепу част свога друга у смрт иду, да на њој својим чиетим делима ставе сјајпи иотпис: Сви ло /С.1Н0К једои све // жпвоту и у гмртн !

Јача је светлоет од мрака, н ми се потиуно надамо , да ћемо скорим лпковати победу светлости на тмннама, правде над пеправдом, правог родол.убл.а пад гадном себичпошћу. У то пме нека је сретпа наступајућа нова 1882 година народу иашем.

Д Н Е В Н И К Београдски Као што чујемо полузванично „Видело" нрееслнло се у државну штампарију. Дакле ту ли смо! У почетку „внделовачке" владавине, одмах је министар иросвете Новаковић заповедио да се „Исток' изгош! из државнс штампарнје. Опда се говорнло као бајаги, да се ннкакови политичкн лнстови пеће прнмати у држаину штампарију. а сада када сигурно нема нзгледа да се оствари „напрсдњачка" штампарнја, хоћс да се за партајске цељи употреби н државна штампарија. Нас ово ни мало не изпепађује, али овом нрилнком излази на видело то да заиста не ностојн оно што се по г внделу и труби и нише, да се по земљи образују „нанредњачкн • клубовн. Знамо ми како то бива; ннсарчиин и ирактнканчићи уписују се нстина у нододборе али они иишта не плаћају. Од озбиљног партнског рада нема нншта. а како и може бнтн кад и нема „виделовачкепартије у народ}'. а оно што јс у служби или очекујс комад из*руку .виделоваца" оно дајс своје име алн не да даје паре но да прима. Све то зна сав народ па сс само смсје овнделовачким\ јд\'рмама, и чека времс да се рачуна са њима. Страни (Девгјчура.) Овнх данп је нрнказао бечки ОрФеум својнм гледаоцима једпу нову еветску рсткост. То је леиа девојка од 16 годнна родом нз Турннгије, зове сс ј Марија Веде или Маријанова, а впсока је 8. словом осам стопа. Обичпи внсоки људи од хвата једва јој допиру теменом ! до недара. Кажу еоји су јс видслн, да | је лепа и лепо, подједнако развијена. ј Кад јс путовала на желсзницн, морала ; је V вагону непрестано седети сагнута. ! Исто тако у колима кад сс воза по Бсчу. Кад хоће да нро^с па обнчпа врата у каквој бечкој кући. мора да се сагне. Родитељн су јој са свим обичнс внсинс. По мссту где се роднлп. мора да је то пород каквог давнашњег укрштаја између германског и словенског нлемсна, што је до сад рађао пајвпшу чељад у Јевропн. Судећи по старим гермапскпм иричама о дивовским жспама (КнЈвспгсуеШег) као да јс у онпм крајсвима бнвало н у давнашња врсмена таких појава. Поред све своје ванреднс величнне, та девојка пити једс ннти није внше од обичпих девојака њенога доба. Како је тек сад павршнла шеспассту годпну, може сс надатн да ће још да — иорасти! тако би могла достићп онога Китајца, што пре трн годннс показивао у Бсчу и који јс највећн човек свокога доба: нма му 8 стопа и 10 палаца. Само што јс ова девојчица још већа рст; кост, јср опо јс човек од иреко 40 годпна , а ово је. тако рећи, — шнпарица . . За : кога ли ћс сс та удатиУ Ми би јој нрсноручили онога Руса, што је послс Кптајца највећи човек на свсту. Кад би се њихов пород напредно ралвијао, тн наг трелњацп пе би требали ни моста јцјс| ко Саве, ни тамника (тунела), па ни жс! лсзнице, јер би бржс стигли од Бсограда до Ниша од Воптуовс будуће локомотнвс. -- Кћи бив. китајског носланика у Лондопу Куо - Сонг - Тао - То - Схи у | показала јс ретку љуба према е.вомс мужу Туо - Х у . Она јс дала да сс нсечс комад меса из њсне руке за лек мужевљев, на кад и то није номогло. н муж умро, уморила је ссбе глађу. — Према попнсу народа у Грчкој, који је чињен у 1879 године, износи број становника 1,677780. душа. Од послс-

I дњег пописа који јс бно 1870. г. умножсн јс број становника са 221576 душа. — 1Тре кратког временл отворсна је ј у Лондону пзложба дружине -за уииштај дима и маглс." На ту евечаност иокупило |'с млого спста. Иа изложбу су изнетс разне СЦравс за растсрнвањс дима I и магле. Глсдајући на толпке вештачке справ!'. може се надати, да ће сс моћи ва' здух V Лондону иоправнти I! очистити. — 4/ ј , ј Лапуара 1^82 год. држаћс сс у Нов. Саду, као што _заетана- јавља, КосТим бал у корист гардеробс трагедије др. Лазе Костића „Пере Сегединца ■ у тамошњој позориштној дво1 рани. I ()глаеи ЈОВАН РИСТИЋ неће драсати имен-дан тРЛЖИСЕ ЈЕДАН ПИСАР ЗА * сраскц и румунскц кореспонденцију. Нопуде се уирављају на Кпх & АпДег.ч УУЧеп. МапјаћШег.-ф-азве 19. КОСТА ЖИ8К0ВИЋ АДВОКЛТ нреселио се из Шаоаца. у Наљево

Пернзу п владом

1 *1

X :

111 Р.

^ ;

Ш М

п 9

= а

н ц

5 ч

~ .

кр

Т.

Г) 'Г?

с. 2 хг

— о . ЗЈ

Н| =

. =

§ оа

РС1:

И о

с Гј

НЈ5

V/ 1 г

= о

б л Јс о «

шц

ч 0

^ ?■>

> 5 :-с — о

5Ј|5

Т- п"

§ *

О с

= Е

(X Е

"г"

С з

Прилепчиве болести Волестп коже. чпреви, крене болести п т. а. лече се Депуративнки двомра Др-а Оливијера одобрепим мсдеципском акадсмпјом т и четиригодишњм« искуством нублике »асведочени као изврсни, употрсбљују се у болницама. Извесио лечењс овим моћним депуративом од улцера, екулмапа. аФекција скорашњнх п застарслих. случаја консекуал*впих у устима н гуши итд. 24.00с фракага награ^ле да ннкаква дрзта мстода нема овнх изврсннх својстава. Лечење пријатно, брзо, певино н поуздано. 62 гие <1е ШтоМ Рапа. Конзултације од подне до «; сати и Ј >еко ниоама. СваЕоме бесплатно одправља упутетво за потпуно излечење у тајности и са мало трошка, тајпих бодести скорашњих н ластарелих само! вал,а пнсати: ЕУМ1М. а УЈгппе < 1всге I Ггапое. ТАМАЕ ШБ1Е1Т плод :1а 'штћењс ОНПЛ.ОК освежавајући против затвора н шул.ева 'најоркјатлнје срество чншћења за децу. (тгШоа. р!):т1!. 27. Кас КашЛшсаи. |'агав НЕК СЕ ЗНА да сам с другог н дал.ног пута дошо Умол.авам свс мојс нацнјентс и оне којп нате од уста а моју помоћ потребују, да ме походе. < 'а станом иа Великој пнјаци у кући гос. Натошевпћа бр. 2. Р а н и м и р зубнп локар. ЛАМПЕ најбол.с н најлепше п то асталскс гисеће и дуварске добилп смо ових дапа. Браћа Карапешићи ЗА ОНЕ ШЕ Џ ЗУУУАЕ. Умсћс снцју зуба са вавдушним притиском као н поједнпнх зуба по амернканској методи бел ипаквог бола. Операције спаке в р с т е са највећом штедљом. Ординира дневно од !> сахата пре подне од 5 сах. носле подпе у Гранд Хотел ..старот здању" на 1 спрату бр. 12. в. дик. зубни лскар. Задржавање моје биАе до нонца овог месеца.

.Ј К)шша(1вте. — 38 годипа успеха. уље индиских кестенова ути* \ЈЈ"ХХХХО.' шава највсћс болове. — Рћ-сЈе Сепуојх, 14. К. (Јез Веапх-Аг-а Рапв Коштате. јј ЈЕЦаптаШте у настунпим болестима употреба сир>иа но именом ЈГХХТХЛ бЈгор с1е Тгепе <1е СепуоЈх. предупређује наклоност к овим болеетима. Рћ-сјс Оенеуојх. 14. К. (1с8 Веапх Аг>5. Рапв е! КотапЈе . АесНонв Лс 1а Уев81е. ОгагеИе лече се сиропом нод нменом 1 ј е 81 г о р Р Ва1вато-СавНцие (1с 1а Рћ-сЈе О спуојх 14. гпе (1е8 Веапх АПз. Рапз с( КотапЈс . слабости и остале изнемоглости лсчи се елнксиром под имсном П Е П х 1 г е с I С а р 8 и 1 е 8 (1 с и 1 п о * (11 п с Де 1а Рћ-сЈс вепуоЈх 14. Кпе (1сз Веаих Аг№. Рапв е! Ш)шпаше

ПБГ.ЖТ1НА, ЛКППТА И 3 уТ Р АЂЉЂ Еаи аеТоПеиеа1 ОРОРОИДХ ЕБ. РШАХЈБ Ова мнриш»иви и освежнниЈуоа иодппа иарочнто је ва употробу моЈгу намељепа Опа киа пеоцењиву вредност по здравље. 37, В01ЉЕУАВ0 ОВ ЗТКАбВОЦВС, Р»АЈЕг.18

вЖАсник ,.Дружина за потпомагање Срлске Књшкввности * штампаио у тптлмпарн.ги „код С в . (<лвн и кнра михаил. ул. вр. 4. одговорнн урвхшкк Др. Лаза Костк^