Српска независност

БРОЈ 2.

СРЕДА, 6. ЈАНУАРА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ДЕЕЕ ЗА СРБИГГ НА ГОДИНГ 24 ДИН., НА ПО ГОДИПК 12 ДИН., НА ЧКТВР* год. 6 дпн. 31 ССТАЛЕ ЗЕКЉ2 Е1 Б1ЛКЛНСКСИ ПСЛ7СТСКГЧА ГОДННГ 30 •ГАПАКА, ПА по годинк 15 »р. на ЧКТВРТ год. 8 *р. 31 Д7СТ?С-7ГД?С27: НА ГОДНПГ 15 »ОГ. >• БАНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТЛЗЕ 1РН13Е : НА ГОДПНУ 36 ♦РАН., ПА ПО ГОДИИК 18 ♦?., НА ЧЕТВРГ год. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОМ, НЕТВРТНОН, СУБОТОН и НЕДЕЉОМ

ГРКДНИШТВО ЈК :

АДМИНИСТРАЈШЈА У КУКП Г. ТОМК ЛНДГКЈКВИЋА ОБИЛНККВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ ПРВИ ПУТ *Ј0 ,ХИН. ПАРА ОД РВДА, А ООСЈК »ВАКИ ПУТ 10 11Р. ЗА ПР11ПОС.1ЛНО 50 ПАРА ДИН. од РЕДА, Рунописи шалу се уредништву. а претплата адтинистра^ ..СРПСКЕ НЕЗА ЗПСНССТ2". РЈГКОПИСИ НК ВРАТ.АЈ.У СЕ. НЕП.1 АТ.ЕПЛ ПИСМА НЕ П 1'ИМАЈУ СЕ.

Народна банка с погледом на Бонтуов преддог. X Готово свака већа држава нма банку, која пма право да издаје банкноте. То право јако уилнвише ! на народно—економнп живот, па и само бдагостање народа; п зато | стоје такве банке свуда под особеном контродом државе. Врдо често дугује држава таквнм банкама знатне суме, и државни дуговп бнлн су кад кад н узрок самоме осннвању банке, као н. пр. у Енглеској, у Аустро-Угарској и т. д. Али и те банке највшпе су при- ј ватна предузећа основана на 5 'деоннце. Само руска банка је државна. Издавањем банкиних :)аппса долази банка у доднр непосредни са пелим народом: цео народ има интереса у банцн, јер сваки, који прими банкнн запис. наравно. постаје повернлац банке, н, сваки жели, да му банка у случају потребс ту артнју. која сама у себи као нмовина готово никакве вредности нема. у кованн новац разменн. Зато п целоме народу иде у интерес, да буде састав банке тако удешен, да жма својој обвезн у свако доба одговаратп. Ако у земљн пма само једна така банка — централна банка, — онда је и наслов .народна банка" са свим оправдан. Можемо : већ по томе увидетн да треба цео народ о томе да се брине. да се така банка не упушта нн у каква предузећа у којнма се исто тако лако може губнти. као и добити. н да је држава сама дужна већ у статутима, у банчнном уставу, забранити банци таке послове. Према томе гато рекосмо, не може се сматрати банкин запис у смислу народно економном као новац. Банган биљет изи нота само заступа ] ковац. Она је то исто, гато је н меница. само с том разликом, што за банкин запнс нема рока и тпто она иде по целом народу. Пошто ногац искључиво зато служн, да можемо лакше наше разне нотребе набављатн или подмирнватн, то мора нотребна множнна новаца стајати у размерн са гпм нотребама. Државе у којима јс обрт развијен. раднност велика, у којнма свакн нојединап нма пише својнх лнчних потреоа. иа.1,а да има и више новаца у обрту него држава од слабе радиностн п по томе н слабог обрта н слабих личннх нотреба. Мн ћемо доцннје назначитн количипу новаца у впше држава и онда може сваки. коме је раднност в обрт тих земал.а бар новршно иозната, наћи за то доказа V бројевнмл. Лко пак зсмл-а ттмп

више новаца него што нште њеп обрт, онда тражи тај сувишак прнродно какву год употребу. Прва је последица умножење личнпх потреба чиме се и равиомерно дижу цене разним стварима, аноштоје и то днзање цена ограничено опет другим чињеницама, то најпослс новац излази из земље, аКо је за такав излазак способан т. ј. ака је кован или се најпосле и код куће улаже у свакојака па н доста сумњпва нредузећа. Издавањем бавкниих записа умножава се капитал истим пачнном. као кад узајмпмо капитал користећи се својим кредитом. Ванкин занис служи за извршење тога кредпта — он је сурогат новца. Ако је тако умножавање потребно, ако се оно на здравој основи изради. онда се мора и утрошитн, а то може бити једнно раширењем обрта и за то опет у првом реду рашнрењем производње. Алн ово носледње има опет своје границе, које леже у самом друштвеном развитку народном — н ако се те граннце прекораче, онда то рашпрење водн на гатету у место користи. и то на штету која ће све више отимати мах док не обухватн цео народ. Онда настају такозване крцзе, у којима врло често велнки део народа матернјално са свим пропада. Но поред свега тога настаје још и то пнтање, да ли је у опште рагаирење производње у некој ч земљи могућно, које питање опет рађа друго, да ли је потребно у тој земљи оснивати банку за пздавање банкпних записа. Ми ћемо се доцније на то питање вратити. У ннтересу сигурности банкиних записа управо самога народа, банка са правом на издавање банкиних заниса може вршити само таке послове, који имају нотпуно јемство нлн нри којнма јс бар вероватност доста велика. да не може бити знатнога губитка; јер банка врши ге послове највнше евојнм банкниим запнснма т. ј. народннм поверењем. народним кредитом. Овде треба да имамо нред очима увек разлику измећу државиог и иародног кредита. За го ти иослови вал.а да су у правилима банке тачно означенп, а дужност је државе да те носдове у имс народа као поверпоца непрестано контролише. Ако банка нема права на нздавање банкиних записа онда отпада тај строги надзор, и банка може себн допустити вршењ е и других ризичннх нослова. јер ако бн она имала и губнтака, нлп најпослс ако би н нронала, опда се то не тнчс пелога иарода. него штету спо-

се у највећем делу само удеоннчари који су сами учествовали у радњн, ; случај којн се већ код нас једном догодио. Између свнју банкиних послова | најсумњивији су пословн банакакредпт мобилије. и за то н.ма н доста нримера, да таке банке, као што често добијају велике суме, тако нсто таке суме и губе . и да пропадају, ако ннсу у стању те губнтке да задрже нли доцније да накнаде. Чнни нам се, и за иашу прву српску банку, да су таки пословп највише причинили њезииу пропаст. Врло поучан нрнмер даје нам мати с.внју такпх завода — нариски кредит-мобилије. Прп свом оснпвању године 1852 пмао је основног капптала 60 милиона Франака. Онјеврло сјајно своју радњу отпочео тако, да ! је 1855 платио 40% дивпденде; алп већ године 1858 могао је даги само 5% и то још из своје резерве, јер је рмао 9 1 /. милнона франака штете. Од тога времена нрестадоше сјајне дпвпденде, н да завод није стајао у тако јаким рукама, које могу п мплпоне губитп, да пије из политичких узрока владом заштићен био. вероватно бн онако свршио, као што су свршила гдекоја деца његова. II банка Инион женера.г. којој смо предали израду наше железнице и паш државни зајам, нде у врсту кредит мобилије. II ако стоји сад на врху такпх сјајнпх днкиденада, ми бнсмо готово рекли, на врху своје сјајности, њезине удеонице плаћајући се на берзп по изванредно претераној цени, она делп за сад огромне дивиденде; али по вечитом природном току има и она нзгледа да ће доћи до стања, које назначисмо за иарнски кредит мобнлпје и ваља нам се бојати. да ће та катастроФа бнти још од већег значаја. Готово је у дужности нашему народу, да се впше брине око нослова те банке, јер већ јавно мншљење говори, да ннје чист посао. Према томе, свак ваља да суди, да се народној банцн несме допустити. да п она врши такс послове, и то тим мање, што она у нздавању банкпнпх заннеа може наћи најлакше средство да утајн н покрпје своје губитке, које на послетку мора исилатитн не бапка него народ. За таке случаје нмамо доета нрнмера у петорнји амернчкнх бапака, и ми бисмо евакоме врло нрепоручнлн изучавање одношаја амернпкнх банака од ночетка па до данас, коме буде сућено, да даје евој глас за осннвање нагае народне банке. Ако и поврпшо ту псторнју нрочнта, ако му сам^ мало нанредак своје отаџбине

на срцу лежи и ако само најмање осећа шта је савест. он ће поуздано тако гласати, да можемо енокојно очекиватн таки глас. (Наставиће се)

У СРЕДИНИ УСТА/1ИХ БОКЕЗА • Убли. Кривотије. 4-ог Дек. 1881 г. Ево мене међу -шрским вуцима - и „горски ауци- ие растргоше ме! Рекоше ми да хоће. — И иопови и чиновннцн и ОФицири и нриморцн. неки са мање неки са више симнатнја ирема усталој им браћи. ето еви ме из реда одвраћаху од овог пута. Та ни су лн Кривошијанн самог владику (которског' одјурили? — а мало је Фалило те ? , нзвуче и кмет од Рисња што је владици друштва правпо? Зар ми није познато да су ту ире неки дан аустријске нрсдстраже нападнуте и псечене? — Или баш. рецимо. да мс устаига неће заклати те као игго внше њих пријатеља навестише — додатп и мој нос познатој новремеиој збирцн — они ће ме извссно до голе коже опљачкати. Алн ја се ипак одважих — уверен: да бол»с иозиајем бокељске горнггаке од неких. па чак и најближих, комшија њихових. Та ја сам већ више пута био у њнховој ередини: и. осећао сам се сигуран да. ма да су времена крнтична. њима ће ниак добро доћи какав странац коме би стало да буде нраведан ирема њиховој ствари и одбранн их од некнх бар крушшх лажн које се о њима проносс. 0 самој крупноћи. пак, неких од ових ја сам већ имао прнлнкс осведочити се. 'Гако једне бечке новине ту скоро донешс донис бајаги из Боке. у коме се очнто тврди:да су се ови горштаци одали хајдуковању и пљачкању: да нема дана а да когод од њих не страда главом или малом: да су тукли .једног попа; да су претили да ће нредатп пламену све нрнморске вароши и села: да су већ спалили један део Рисња: и најзад да су нретреели нравославни манастнр Савину блпцу Херцег-Новог. Ја сам ево Боку прошао и нашао: да су све ове тврдњ е голе и злобне измиш.Ђотине „(рпге ап<1 шаНсЈоив т\-еп*10П8") које се само зато по свету нроносе. да бн оправдале строге мере војничке. Ако се где каквн иступи или престуни и десили, а оно се зна да је то дсло хајдучке чете Херцеговаца нод Стојаном Ковачевпћем.* Гора манастирска, међутим, пије дирнута, а сам дивни манастир Савина мнрно и безбедно почива у

I*) Види Мапећеа1зг ^папНаи- од 12 Дек. ;ло новом1 а „Српску Незавнсност" број 39. (*) Врло нам Је жао. а н чудо иал је, што је овде а н на друтнн местниа овог писмп честитв и добронамернп г. Еванс овако похитао са оцепои, и.тп осудом, хсрцеговачког јунака Стојана КопачсвнКа и четс му. Да у четама орлкнх усташа као и у свакоЈ чстм, и свакои друштву беа ]>азлпке, можс битн т.удн склони на злочин, кас такап , ми нсКемо сиорити. али молимо г. Евапса да првом ири.шком одс у логор Стојана Ковачепића, као ово у догор Кривошпјана, па Ке ее уверспи смо. увернтн: да јс Стојан хаџдук донста. али онај ,1»ги >они хајлуке." Ми се још за ово позивамо н на самс бечке иовние 1)еи1зсће ХеИипг" које еу ту скоро јавно и виртуално ирпзнлле. да Стојан не само што не днра у хобра .роС.*а ееЈако>а* него баш на иротнв ужчва мо1>а.*ну, аа н матгрија.>ну потаору н*<обу. ВароЈ V Херцсговини смагра га као свог јуиака и бра-

\.У ч*