Српска независност

БРОЈ 3. СУБОТА, 9 ЈАНУАРА 1882 ГОД. ГОДИНА II.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА се: пгви иут 20 дин. пара од рвда, а ио« лк сваки иут 10 ир. за прш101млн0 50 пагл д1јј1. од рнда. Рукописи шаљу се уредништву, а претплата адтинистраи.'•« •хрпске не31вг сн:струкопиии не врат.лјл" се. пеп.1л-пенл шкдјл не 1јрјјмлју сб.

-ЕПЕ 31 СРЕЕ.Т: ВА ГОДИНГ 2 4 ДПН.. НА ПО ГОДИПВ 12 ДИН., НА ЧКТВРХ год. дин. 31 сстале зе11л.е на бддханскои полтстскг. •I А ГОДНПУ 30 ФГЛНАКЛ, НЛ ПО ГОДННЕ 15 *1». на ЧЕТВРГ ГОД. 8 Фр. ЗА 17 ст ?0-7ГА ?ск 7 : НА ГОДННУ 1б ФОР. У ВЛНК., НА ПО ГОД. 8 Ф. НА ЧЕГВГТ ГОД. 4 Ф. 3* сзе сстаје 1рн13е : НЛ ГОДИНУ ЗС ФРЛН., НА ПО ГОДПНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВГТ ГОД. 10 ФГ.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИШ. ЧЕТВРТКОИ, СУБОТОМ * НЕДШ1 ЦБЛОМ УРЕДНИППГВО ЈЕ П АДМПНИСТГАННЈА У КУТ1И Г. ТОМВ ЛНДРЕЈЕПИПА ОВИЛНТ.ЕВ ПЕНАН.

Народна банка с погледом на Бонтуов предлог. XX Сад да се повратнмо на пашу народну банку. Пре свега намеће нам се ннтаље, пмамо ли нотребу за осниваље таке баш.е, а особпто еа правом па нздавање башагапх :>апнса. 1>'ао што смо пре наговестнлн. издавање банкнннх запнса значи увећање зема.Ђског капитала, п но томе наше питање ноже се и овако ставнти: је ли нам голема невол.а да увећамо свој капатал ? Обнчно ћсмо наилазнтн на одговор, да нмамо таку потребу. или да бар увеНање зема .Ђског капитала мора бнтн за нас од велике потрсбе, а особнто за нашу радпност. Ми не делнмо безусловно ово мишлење. Вал.и нам оштро уочнтн да јс велика разлика у томе, капптале стваратн, н кр птале узајнити, нлп фиктнвне - т. ј. уображене каннтале начнннтн. као што то бнва са изд-квањем бапкиних занпса. Признајемо, да је нама за наш народноекономнн развнтак потребно умножавање нашнх капптала: — алп ми велнмо стварањем . а не прпзнајемо да нам је потребно умножавање капитала тако рНавпм начином као што нам сс предлазке, издавањем банкиних записа но Контуовом рсцепту, — или узајмљнвањем под тсретним условима. А најносде. кад би те потребе п у највећој мерп било, илн кад би се така н доцннје показала. бол>е бн било за нас. да узајмимо капитале у кованом новцу. него да нам Бонту помаже својом аародном банком. Ваља нам призиати, да смо мп народ оскудан у капиталима покретннм: али много мање него што се обично миели. Ми ћемо доцнпје назначити новчану п мовину у другим државама сироћу наше. па тамо евакн може наћи доказ за то. да наша оскудица није тако вслнка. кад при том узме на ум. за што новац у економном жпвоту елужн. Ми биемо се јако варали. и велике и оиасне терете на себе натоварнли. кад бнемо хтели да своје капнтале увећамо само зајмовима или кредитом ма какве нрироде. Гдсшто такав ностунак већ у обачном жнвоту бива нрви иопетак пропадања. али у народном жнноту то је нсизбежпо првн корак к тућем ронетву. Мн емо већ ногали тим нутем и он сс чини некима п врло сладак. Мн можсмо чптати у једном иагаем јавном листу врло чссто, како смо за годнну дана евоје стање ионравилп. како сваки све добро продаје, како сваки доста заслуокује. каио емо евој вредит узвиеили

нт.д. Оваке изјаве не може нико нримитп као озбиљне, који еамо ма најмање разуме гата је економни напредак народа. Тако могу само деца за децу да ппгау. Кад посмотримо досад наведеио, I онда морамо призпатп. да је за нас од великог значаја решењс нитања не само да лн требамо народну банку, него у опгате —- да ли нама треба, при нашим екопомиим прнлпкама. увећавање нашега новчанога канитала. Решења морамо тражитн у самом нашем жпвоту. Мн морамо тражитп да ли нма код ! нас капнтала, који још траже какву употребу, јер ако таквпх има опда је то знак, да нама увећање баш тако јако нпје нужно. као гато се обично мнсли. Ми бисмо могли нај; лакгае одговорити , да имамо пред I собом статнстичног матерпјала нашпх новчаних завода, п да ироучимо њннобрт у денозитима ( улозима). Ми имамо у Србнји до трп већа новчана завода н то: Београдски кредптнн аавод, Смедеревску кредптну банку, н Унраву Фондова . која је унраво хипотекарна банка еа ограннчсном радњом. Све те банке узимају новац у депозит на камату; и то фовд на обвезнице са 5 °/ 0 камате, Београдски завод на 4—5 % на упутнице пли обвезнице и Смедеревека банка на 4—7 на упутнице плн обвезнице. По годигањем извештају Београдског кредитцог завода био је обрт у тим депозитнма за год. 1880. 474540 динара: н ова сума могаше се знатно увећати. да је кредитпи завод у свако доба прнмао новац, који се њему нудио. Саразмсрне суме лежс н код управе Фондова и Смедеревске банке. као и код гатедионица, које у земљи нмамо. Поред тога можемо поуздано казати, да много бесплодног новца лежи у еамом народу; јер код нае још није тако евест раавнјена, нити је то у живот ушло. као што то код других народа можсмо наћи, да евакн становник своју уштеду, па ма она била само од неколико динара, улаже у некн новчанн завод, те гиме евоје ностизава. да не можс ту уштеду тако лако онет нотрошитн, и да му она, ма и умерену камату допоси. Ми ненпмо те суме. које тако бадава лсже. врло виеоко, п не варамо ее, кад кажемо да би оне могле датн дово.кно капитала за осннвање н по неке веће бавке. Кад би могло битп да се екуин сав тај повац, илн бар всћи део, што бееплодно лежн. ми биемо тнме добилн велике каинталс аа наш народно економни развнтак; и то бц јамачно бнло од велнке користи/да

себи влада у задатак етави. да оствари ту свест у народу, да л.уди долазе у већи додир еа нашнм штеднонпцама. Осннвање н других некпх новчаинх завода. који би билн лако ириетунни еамо.м народу, по обрасцу таквих завода у другим аемл.ама, бнло бн прн данашњим околностнма за нашу" владу много већа заслуга, пего оснивање народне банке, и народ бн од таких завода нмао много веће кориетн, без могућностп да буде оштећен. Што 1 наш највећи новчанн завод не прима у свако доба новац у деиозит на камату. и то цоуздапо само за то гато за њега не може да наће здраву п спгурну употребу, ваљало би код нае да нокрене нитање, да ли нема код нас н више новаца, него што пам за сад треба за здраву н ноуздану производљу. Ми овде нолажемо особиту важност на речи н — „здраву и ноуздану нропзводњу." — Увећањем земал,ског каннтала номоћу лакоумног издавања банкнних заниса. догалн бисмо врло лако до тога, да нагау пронзводњу раширнмо на нездравнм основима. па наравно не би нзостале све опасне носледпце, које ј така предузећа у себи посе. Србпја је у последње време, својом активном трговинеком биланццјом. као ц својом до сада активном међународиом биланцнјом лено нацредовала у своме матернјалном и особито новчаном развптку, а то се и на самој камати на наше новчане капитале у земљи јако осећало. На нагау велику несрећу завргаплн смо у год 1880 те наше досадање | лепе биланције и нада, да ћемо онет до тога положаја доћи, врло је слаба. Те наше будуће нсповођнс биланције биће за наше потомство великп терет, каопоследнца паше лакоумности прирешавању нашнхваж; них Фннансијекпх нитања.— Спроћу тога губе данагањп наши теретп у свакојакпм новпм данцима евој значај. Прн тако жалосном нзгледу. не можемо још желети, да оснивањ.ем народне банке јога увећамо клетву I својега нотомства, — и то без икакве принуде даиашњим околностпма. Кад бисмо још и банку основали но оннм начелима, као гато је Бонту означио. онда бпсмо све нагае доеадање ногрегакс дотерали до врха, мп бисмо се одрекли могућноетн да те погрешке поправнмо. Ако се ,још на пово тућнм капиталом оитеретнмо аа такав носао, као што јс издаваље бавкнних заннеа — ако јога на пово, п овако (ад ввЈЧнреко напгах снла, зпатнн ме-

ћународнн нздатак увсћамо. онда ћемо нотнуно пасти у тућинске руке. ј тућннство ће повући у облику дивиденада највећи део добити. т. ј. од наше домаће радње где ако буде штете. она цела па народ пада. Да ће банка Инион женерал ко!ја нам се нудн као оснивач наше народне банке. добит у највећој мери, и то без нкаквог нризрења за себе задржатн, за то нам може ј служпги као најбол.и доказ њезнна цела радља, не само код нас, него свуда где год је развила своју неерсћну раднност п своје ванредне бнланцнје, које у дан'.шн>е доба берзанске вртоглавице онет на ново цветају, биланцнје, које бн се нри приватном лицу не врдо частним именом крстити моралс. • Нродужнће се> БЕОГРАД 8. Јануара Скунштпна је на окуну! Скупштина ова сасгаје се 1882 год. да носвршн нослове 1881. године. _Напредна" влада, као да јс рада н у овом да протнвуречп своме пмену. те ндући наире.1 мора да обрне днце н очи своје НП.К1Ј. 1881. годнне бринула се за 1880. <.'ад нак 1882 године сазнва.е Пародну ('кушптину за 1881. годпну. П ако пма ирилика где се н ово номнцаље скупштине мора и оправдати — оно ииак у евоме назадном облнку врло мало личн ..нанредној" владп. која сс зове н влада _чисте уетавностн '. Блада знда скупштпнску зграду па врат па нос по мразу н анмн . да у неосугаену уведе Пародне посланнке као да се то све нијс бол>е могло раинје озндатн: влада нарећује накнадне пзборе у невреме. по зпми, код толика пролећа јер посланици су у Марту далн оставке!). лета н јесенн н сад сааива < 'куиштнну такође годпну дана донннје. Мнслп ли влада да ће тнм варл.нвнм лековима моћн ссбн нродужитн век? Млоги велс да је свему овоме то узрок. Но ко ће знатн дубоке тајне оних л>уди, који некако тако лено знаћаху да држе проноведн о јавпостп! Влада о Светом Јовану пзлазн пред своје старе познанике. Али као да јој се нећс вшпе нојавити оне околноетн, под којима је она лањске годпне, у оба маха — пре п носле Бонтуа —иоздравпла Паро ну Окупгатнпу. Од разлаза Народне Скупштнне млого сс што шта објаснндо п разведрнло: млога дела. која су лањске годнне носматрана само с лнца, сад се внде н с другс стране: млога „солндност". о којој се кунијаху нојединн мннистри нлн владинн л>удн, сад се вндн нз темеља иоколсбана н варл.ш а: вндп ее у свом иравом облику н евојој наготи све оно. што јс нрс ненуне године дана изгледало лепо у свакојаке повоје и образине завнјено, пдн јс било преставл.ано како ннје.